In May 2021 the European Commission confirmed that the EIA directive and SEA directive will be applicable for assessing the environmental impact of the Jadar proposal and  that the EIA must cover the entire proposal so as to assess its cumulative impact. In early July 2021 Serbia’s ministry for the environment released RT’s scoping presentation report.^[1] It was incomplete and contained only the mine complex without the processing plant and tailings landfill. Assessment proper was supposed to commence early december 2021 and then construction in 2022, but enormous public opposition, including a petition with over 290 thousand signatures (5% of Serbia’s population), a book released by the Academy of Sciences^[2] and two weeks of civil disobedience with over 100 thousand on the streets, led the government to annulling the Special Purpose Spatial Plan – Jadar, the legal premise for the project^[3]. They did this in view of quieting the subject before elections, after which President Vucic announced that the cancellation had been a mistake. The company then stated they hope to “be able to discuss all of the options with the government of Serbia now the elections are out of the way.“ Mars sa Drine responded stating that “Serbia’s effort to transition into a politically stable country will be jeopardized if companies like Rio Tinto believe they can undermine democracy and try to re-introduce nepotism. The government made its choice: it listened to the people.”^[4] This new but not unexpected reality means that our movement continues until we have achieved complete legal protection of Jadar and sent Rio Tinto and any other potential investors packing.

Rio Tinto’s jadarite (lithium and borate) mine proposal in Serbia^[5]

Rio Tinto’s lithium and borate proposal in the Jadar Valley covers 22 villages. The area is a rich agricultural area consisting of farming, bee-keeping, tourism etc. Agricultural yields alone are estimated at over 70 million Euros per year.^[6] The spatial plan for the mine embraces an area of 2,031 hectares for a special purpose complex, accompanying corridors and traffic infrastructure systems.​ Nearly 200 hectares of forests would need to be cut: 80 hectares for roads/ railways and 164 hectares for 35% of projected tailings. Rio Tinto needs to purchase 600 hectares of land from 335 landowners to continue development. The mine is envisaged on the bank of the Korenita river, a tributary to the Jadar river, with underground mining to be performed underneath both riverbeds. Close by, a flotation facility would use 1000 tons of concentrated sulfuric acid per day (to be diluted by 5000-6000 tons of water). The proposal is designed to operate 24/7 over a mine life of 60 years.

Tailings are to be located a few hundred meters from the mine, close to the rivers and will amount to 1.3 million tons per year (90 million tons during mine life). The Jadar and Korenita are prone to flooding every year, with the most recent large floods being in 2020. There is a high risk that tailings will end up in these two rivers, then flow into the Drina, Sava, and the Danube. The Drina flows into Bosnia & Herzegovina and the Danube flows into Romania. It is expected that changes in temperature will imply a higher risk of floods in extremely rainy periods, and of droughts in extremely warm periods of the year^[7].

The proposal is low-cost and expandable,^[8] which taken together is the worst combination for a mine as most accidents occur with badly planned (low cost) mine extensions that keep adding to the tailings and waste deposits planned for the initial or first phase of the mine.

The proposal is situated in an area of exceptional archaeological importance and Rio Tinto is currently considering an alternative to the current tailings site which would be situated in close proximity to Paulje, an archaeological site roughly 3500 years old. The Spatial Plan mentions some of them but omits several extremely important archeological and cultural sites and natural monuments (sections 5.1.1 and 6.2).^[9]

So far lithium mining has not existed anywhere in the world on fertile soil. A proposal in the Nevada desert was recently stopped due to the detrimental effect of the technology involved on sage, grouse and other wildlife and is now in question due to the ancestral bones of native Americans. Yet in Serbia the government seems determined to permit a vast and murky proposal that will destroy inhabited and thriving villages built on fertile land that has been farmed for generations, with exceptional heritage values and protected species of animals.

There exists considerable local, national and transnational^[10] opposition to the mine proposal. Ne Damo Jadar (NDJ) is an association of 335 property owners, based in the Jadar Valley, Western Serbia opposed to Rio Tinto’s proposed lithium and borate mine and processing center based on social, environmental, economic and heritage grounds. Marš sa Drine (MSD) is a network comprising 20 organizations and independent experts throughout Serbia and its diaspora.A petition launched by MSD has gathered over 290,000 signatures (5% of the Serbian population) against the proposed mine. 

Irregularities are already identified from Rio Tinto’s project presentation and scoping report:^[11] They state that it “refers to only one part of the entire project, more precisely to the underground exploitation project.“ Provisions of the EIA Directive cannot be avoided by splitting projects into smaller projects, and failing to take into account their cumulative environmental impact.^[12]/[13] The PPR does not include ore processing and final products, as well chemical and other ore treatment, or planned solutions for treatment and disposal of waste. Hence there is no mention or description of the technology used for the processing of lithium ore, how the mining waste will be treated, what its character is, its composition, the location of the landfill, or any other information related to it. There is no description on the significance and quality of natural resources in existence or on protected natural areas.^[14]

An open letter from the Serbian Academy of Science and Arts to prime minister Ana Brnabićoutlines experts’ concerns of environmental and scientific irregularities in the project.  Their peer approved publication “Project Jadar – what is known” contains numerous studies, analysis and opinions on the catastrophic potentialities of this project. In September 2021 Banktrack also listed the Jadar proposal on their dodgy deal database, where letters to banks and investors of Rio Tinto and to their shareholders are made public.

It is no exaggeration to state that Serbia’s government has no control over the implementation of its own environmental protection laws, let alone of its obligations towards the environmental acquis. Premier Ana Brnabic endorsed Rio Tinto’s proposal of ‘strategic importance’ in 2021 without even the existence of an EIA or feasibility report.

The project has been fraught with irregularities at the highest political level.  In 2017 the Serbian government and Rio Tinto signed a memorandum of understanding^[15] (MOU) which was withheld from the public for many years (despite Rio Tinto’s claims for CSR, transparency etc.)^[16] In spring 2021 the government approved the proposal’s local spatial plan despite being incomplete. It was adopted without a feasibility study at its base (which is a legal requirement) and without a long-term exploitation program, required for projects longer than 10 years. This local spatial plan was annulled after local opposition gathered 5 thousands signatures in 7 days. However the annulment did not legally alter the company’s permits as they were based on the federal Special Purpose Spatial Plan, which was only canceled on January 20 2022 after public pressure, and also came with controversies of its own.

The EU Commission has been a strong supporter of the project’s development; going so far as to endorse it despite its early stages. In October 2021, Mars sa Drine exposed correspondence between EU Commission department DG Grow and Rio Tinto which showed the mine was planned to receive approval in May 2022, after Serbia’s general elections, and that it had the support of Serbian President, Aleksandrar Vucic^[17]. This generated significant backlash against Vucic because he had actually announced that the decision over Jadar would belong to the people via a national referendum. To amplify this betrayal, Mars sa Drine and experts met with EU ambassador, Emanuele Giaufret, where it was made clear that further political pressure on this project would have adverse effects for the relationship between the Serbian people and the European Union.

Reacting to huge on- and off-line public outcry at a time of imminent general elections, Serbia’s prime minister announced on 20 January 2022 that Rio Tinto’s entire mine proposal had been canceled with the annulment of the Special Purpose Spatial Plan, which is the legal basis for all of the project’s permits.^[18]

A correct legal procedure following the cancellation of the SPSP would have been for all relevant authorities to repeal without delay all individual acts they adopted with connection to this spatial plan. That did not happen, and requests for access to this information yielded no results. However, it was widely reported  that Rio Tinto was continuing to purchase properties within the project footprint, as well as trespassing on local activists’ land.

Then, a mere week ahead of 3 April, a whistleblower shared evidence confirming that Rio Tinto was currently working with Thyssen Schachtbau on delivering a VSM boring machine to the Jadar Valley in April.  A press conference released material of the leak which made front page news and was covered by several news portals. The government reacted instantly stating that “the Administrative Commission annulled the decision of the Ministry of Environmental Protection on the scope and content of the EIA.”^[19] The announcement was not as significant as its timing because this should have happened months before, and the leak indicates that the project will either proceed or go toward arbitration.

To that end, civil society groups initiated a “citizens initiative” which is a process that grants its authors the right to present a bill to parliament if they manage to gather 30,000 notarized signatures. In this instance, 36,000 signatures were gathered in 20 days. The request is for a legal ban on the extraction of lithium and borates in Serbia. It will be presented as soon as parliament reconvenes after the summer recess.

Two days after his re-election president Vucic confirmed that canceling Rio Tinto’s project had been a mistake. Rio Tinto then announced intent of coming back. Marš sa Dine addressed the entitlement of the company and its assault on the will of the people with an open statement to the press^[20] and letters to the company’s lenders^[21] in collaboration with Banktrack. We continue to prepare for further actions in protecting the Jadar Valley.

“There are things that money can’t buy. Our land, our roots, our home, our heritage are not for sale, nor are our souls. We inherited everything we have, and it is our obligation to pass it on to our grandchildren. You do not have our permission to build a mine in the Jadar Valley! We will defend this country at the cost of our lives.“ Zlatko Kokanović, vice president of the association „Ne Damo Jadar“.

We just want our normal little lives back. We want to do our agriculture and our jobs. We do not want to think about the mine, nor about pollution. Life is in full force here. Our children, these fields, houses, – this took generations to build. One company cannot erase all this or erase the traditions of our people. Marijana Trbović Petković, “Ne Damo Jadar” Gornje Nedeljice.

Given that the insatiable drive for profit is what got us into the climate crisis in the first place, is its solution a cheap mine in the hands of a world polluter, where we replace one form of extraction with another? If we let Rio Tinto come to Europe, we are incentivising environmental degradation at the expense of looking at real solutions. We are allowing corporations who are responsible for the climate crisis to act as if they are its solution. Bojana Novakovic – co-ordinator Mars Sa Drine campaign 

For further information please email us at info@marssadrine.org

or contact Bojana Novkovic on +13102271805 (Signal and Viber available)

www.marssadrine.org

Instagram / Twitter – @mars_sa_drine

[1] https://www.dropbox.com/sh/shz8l6p3aejm7qr/AAAY7p4K8LEVr0JY3h5lBpEYa?dl=0

[2] https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/39320/zbornik-radova-sanu-eskploatacija-litijuma-ostavila-bi-velike-posledice-na-zivotnu-sredinu/vest

[3] https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0

[4] https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0

[5] https://www.riotinto.com/en/operations/projects/jadar

[6] https://marssadrine.org/en/ratko-ristic-rad-sanu-serbian-academy-of-sciences/

[7] (Observed climate changes and projections of the future climate based on different scenarios of future emissions, Vladimir Đurđević, Ana Vuković and Mirjam Vujadinović Mandić, United Nations Development Program, 2018).

[8] https://www.riotinto.com/-/media/Content/Documents/Operations/Jadar/RT-Jadar-Fact-sheet-EN.pdf

[9] The Law on Mining and Geological Research explicitly prohibits a company, ie other legal entity and entrepreneur, which has due but unsettled obligations on the basis of, among other things, unfulfilled obligations related to the rehabilitation and protection of the environment and cultural goods and goods that enjoy prior protection, to be the bearer of exploration and exploitation. Article 31, paragraph 3 of the Law on Nature Protection prohibits all actions and activities that endanger the features and values ​​of the natural monument, which will arise from the implementation of the „Jadar“ project.

[10] Environmental organizations in Romania are extremely worried about potential transboundary impact of an accidental spill into the Drina river. They have requested their environment minister trigger the ESPOO Convention transboundary impact assessment.

[11] https://www.dropbox.com/sh/a1hkx3fie33oq1f/AAA_4Cmj6aGNzUc6uVHhtjnaa?dl=0

[12] (Republic of Serbia, Ministry of Environmental Protection, decision number 353-02-00984 / 2020-03, dated 5.6.2020)

[13] https://curia.europa.eu/juris/showPdf.jsf;jsessionid=C5DC2B5FA562F10AEE65605779F05FF9?text=&docid=44721&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=549973

[14] There is no mention of:

1. „Cer“ (classification code RS024IBA), total area of ​​about 19,000 hectares.
2. „Cer“ – part of the IBA program and verified within BLI (BirdLife International), which has 130 registered bird species.

national protected species of birds and fish, including the MLADICA (saplings), which sees its highest concentration in the Drina and was declared a protected species – Declared by the Rulebook on the Proclamation of Protected and Strictly Protected Wild Species of Plants, Animals and Fungi („Official Gazette of RS“, No. 5/10 and 47/11) and on the IUCN global list of endangered species it is classified as endangered (EN B2ab (ii, iii)).

[15] https://www.riotinto.com/news/releases/Jadar-MoU-Serbia-signed

[16] https://www.dropbox.com/sh/0j0hlb2d88z3985/AABUHcdg_J3-AfUQu1lPdYVBa?dl=0

[17] https://www.dropbox.com/sh/22mx5n4j5wrrwpb/AAA0tJbrpg8Kk8aEtrlSAI9Ba?dl=0

[18] https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0

[19] https://www.dropbox.com/sh/6rdcq98liqf8loh/AACT-bubW6ScQ3vX-HtDgkXha?dl=0

[20] https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0

[21] https://www.dropbox.com/s/qdgrkptsntv7t93/CommonwealthBankAus_13072022.pdf?dl=0

U maju 2021. Evropska komisija je potvrdila da će EIA direktiva i SEA direktiva biti primenljive za procenu uticaja predloga „Jadar“ na životnu sredinu i da EIA mora da obuhvati ceo predlog kako bi se procenio njegov kumulativni uticaj. Početkom jula 2021. Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije objavilo je RT-ov izveštaj o obimu.¹ Bio je nekompletan i sadržao je samo kompleks rudnika bez postrojenja za preradu i deponije jalovine. Sama procena je trebalo da počne početkom decembra 2021, a zatim izgradnja 2022, ali ogromno protivljenje javnosti, uključujući peticiju sa preko 290.000 potpisa (5% stanovništva Srbije), knjigu koju je objavila Akademija nauka² i dve nedelje građanske neposlušnosti sa preko 100.000 ljudi na ulicama, navelo je vladu da poništi Prostorni plan posebne namene – Jadar, zakonsku pretpostavku za projekat³. To je urađeno kako bi se pitanje utišalo pred izbore, nakon kojih je predsednik Vučić saopštio da je otkazivanje bila greška. Kompanija je tada saopštila da se nadaju da će „moći da razgovaraju o svim opcijama sa Vladom Srbije sada kada izbori ne stoje na putu“. Mars sa Drine je odgovorio navodeći da će „napor Srbije da pređe u politički stabilnu zemlju biti ugrožen ako kompanije kao što je Rio Tinto veruju da mogu da potkopaju demokratiju i pokušaju da ponovo uvedu nepotizam. Vlada je napravila svoj izbor: saslušala je narod.”⁴ Ova nova, ali ne i neočekivana, realnost znači da naš pokret nastavlja sve dok ne postignemo potpunu pravnu zaštitu Jadra i ne nateramo Rio Tinto i sve druge potencijalne investitore da spakuju kofere.

Predlog rudnika jadarita (litijum i borat) kompanije Rio Tinto u Srbiji⁵
Predlog Rio Tinta za litijum i borat u dolini Jadar pokriva 22 sela. Područje je bogato poljoprivredno područje koje obuhvata poljoprivredu, pčelarstvo, turizam, itd. Samo poljoprivredni prinosi se procenjuju na preko 70 miliona evra godišnje.⁶ Prostorni plan rudnika obuhvata površinu od 2.031 hektara za kompleks posebne namene, prateće koridore i sisteme saobraćajne infrastrukture. Skoro 200 hektara šuma bi trebalo da se poseče: 80 hektara za puteve/železnice i 164 hektara za 35% projektovane jalovine. Rio Tinto treba da kupi 600 hektara zemlje od 335 zemljoposednika da bi nastavio razvoj. Rudnik je predviđen na obali reke Korenite, pritoke reke Jadar, uz podzemnu eksploataciju ispod oba korita. U blizini, flotacijsko postrojenje bi koristilo 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno (koja bi se razblaživala sa 5.000-6.000 tona vode). Predlog je projektovan da radi 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji tokom veka trajanja rudnika od 60 godina.

Deponija jalovine će se nalaziti na nekoliko stotina metara od rudnika, u blizini reka i iznosiće 1,3 miliona tona godišnje (90 miliona tona u toku eksploatacije rudnika). Jadar i Korenita su podložni poplavama svake godine, a poslednje velike poplave bile su 2020. godine. Postoji veliki rizik da će jalovina završiti u ove dve reke, a zatim se uliti u Drinu, Savu i Dunav. Drina teče u Bosnu i Hercegovinu, a Dunav u Rumuniju. Očekuje se da će promene temperature značiti veći rizik od poplava u ekstremno kišnim periodima, a od suša u ekstremno toplim periodima godine⁷.

Predlog je jeftin i proširiv,⁸ što je, posmatrano zajedno, najgora kombinacija za rudnik jer se većina nesreća dešava sa loše planiranim (niskobudžetnim) proširenjima rudnika koja stalno povećavaju jalovinu i deponije otpada planirane za početnu ili prvu fazu rudnika.

Predlog se nalazi u oblasti od izuzetnog arheološkog značaja i Rio Tinto trenutno razmatra alternativu trenutnom odlagalištu jalovine koje bi se nalazilo u neposrednoj blizini Paulja, arheološkog nalazišta starog otprilike 3.500 godina. Prostorni plan pominje neke od njih, ali izostavlja nekoliko izuzetno važnih arheoloških i kulturnih lokaliteta i spomenika prirode (tačke 5.1.1 i 6.2).⁹

Do sada, eksploatacija litijuma nije postojals nigde u svetu na plodnom tlu. Predlog u pustinji Nevada nedavno je zaustavljen zbog štetnog uticaja tehnologije na žalfiju, tetrebove i druge divlje životinje i sada je pod znakom pitanja zbog kostiju predaka američkih Indijanaca. Ipak, čini se da je vlada u Srbiji rešena da dozvoli ogroman i mutan predlog koji će uništiti naseljena i napredna sela izgrađena na plodnoj zemlji koja se obrađivala generacijama, sa izuzetnim vrednostima nasleđa i zaštićenim životinjskim vrstama.

Postoji značajno lokalno, nacionalno i transnacionalno¹⁰ protivljenje predlogu rudnika. Ne Damo Jadar (NDJ) je udruženje 335 vlasnika nekretnina, sa sedištem u dolini Jadra, Zapadna Srbija, koje se protivi predloženom rudniku litijuma i borata i prerađivačkom centru Rio Tinta na osnovu društvenih, ekoloških, ekonomskih i baštinskih osnova. Marš sa Drine (MSD) je mreža koju čini 20 organizacija i nezavisnih stručnjaka širom Srbije i njene dijaspore. Peticija koju je pokrenuo MSD prikupila je preko 290.000 potpisa (5% stanovništva Srbije) protiv predloženog rudnika.

Nepravilnosti su već́ identifikovane iz Rio Tintove prezentacije projekta i izveštaja o obimu¹¹ : navode da se to „odnosi samo na jedan deo celog projekta, tačnije na projekat podzemne eksploatacije.“ Odredbe EIA direktive se ne mogu izbeći podelom projekata na manje projekte, ne uzimajući u obzir njihov kumulativni uticaj na životnu sredinu.^{12 13} PPR ne obuhvata preradu rude i finalne proizvode, kao ni hemijski i drugi tretman rude niti planirana rešenja za preradu i odlaganje otpada. Otuda se ne pominje niti opisuje tehnologija koja će se koristiti za preradu litijumove rude, kako će se tretirati rudarski otpad, kakav je njegov karakter, sastav, lokacija deponije, niti bilo koje druge informacije u vezi sa tim. Nema opisa o značaju i kvalitetu postojećih prirodnih resursa ili o zaštićenim prirodnim područjima.¹⁴

U otvorenom pismu Srpske akademije nauka i umetnosti premijerki Ani Brnabić ističe se zabrinutost stručnjaka zbog ekoloških i naučnih nepravilnosti u projektu. Njihova publikacija „Projekat Jadar – šta je poznato“ sadrži brojne studije, analize i mišljenja o katastrofalnim potencijalima ovog projekta. U septembru 2021, Banktrack je, takođe, naveo predlog Jadara u svojoj bazi podataka o sumnjivim poslovima, gde su javno objavljena pisma bankama i investitorima Rio Tinta i njihovim akcionarima.

Nije preterano reći da Vlada Srbije nema kontrolu nad sprovođenjem sopstvenih zakona o zaštiti životne sredine, a kamoli nad obavezama prema pravnim tekovinama Evropske unije. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog Rio Tinta od „strateškog značaja“ 2021. godine čak i bez postojanja EIA ili izveštaja o izvodljivosti.

Projekat je pun nepravilnosti na najvišem političkom nivou. Vlada Srbije i Rio Tinto su 2017. godine potpisali memorandum o razumevanju¹⁵ (MoU) u koga je uvid bio uskraćen javnosti dugi niz godina (uprkos tvrdnjama Rio Tinta za društveno odgovorno poslovanje, transparentnost, itd.)¹⁶ U proleće 2021, Vlada je odobrila lokalni Prostorni plan ovog predloga uprkos tome što je bio nepotpun. Usvojen je bez studije izvodljivosti u svojoj osnovi (što je zakonski uslov) i bez dugoročnog programa eksploatacije, potrebnog za projekte duže od 10 godina. Ovaj lokalni prostorni plan je poništen nakon što je lokalna opozicija za 7 dana prikupila 5.000 potpisa. Međutim, poništenje nije pravno promenilo dozvole kompanije jer su bile zasnovane na republičkom Prostornom planu područja posebne namene, koji je poništen tek 20. januara 2022. nakon pritiska javnosti, što je takođe propraćeno sopstvenim kontroverzama.

Evropska komisija snažno podržava razvoj projekta; ide tako daleko da ga podržava uprkos njegovim ranim fazama. U oktobru 2021. godine, Marš sa Drine je razotkrio prepisku između odeljenja Evropske komisije GD za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća i Rio Tinta koja je pokazala da je planirano da rudnik dobije odobrenje u maju 2022, nakon opštih izbora u Srbiji, i da ima podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.¹⁷ To je izazvalo značajnu povratnu reakciju prema Vučiću jer je on zapravo najavio da će odluka o Jadru pripasti narodu putem nacionalnog referenduma. Da bi se ova izdaja pojačala, Marš sa Drine i stručnjaci su se sastali sa ambasadorom EU, Emanuelom Žofreom, gde je jasno stavljeno do znanja da će dalji politički pritisak na ovaj projekat imati štetne posledice po odnos srpskog naroda i Evropske unije.

Reagujući na ogromno negodovanje javnosti i na internetu i van mreže u vreme predstojećih opštih izbora, premijerka Srbije je 20. januara 2022. objavila da je ceo predlog rudnika Rio Tinta poništen poništavanjem Prostornog plana područja posebne namene, koji je zakonski osnova za sve dozvole projekta.¹⁸

Ispravna zakonska procedura nakon ukidanja Plana bila bi da svi nadležni organi bez odlaganja ukinu sve pojedinačne akte koje su doneli u vezi sa ovim prostornim planom. To se nije dogodilo, a zahtevi za pristup ovim informacijama nisu dali rezultata. Međutim, naširoko je prijavljivano da Rio Tinto nastavlja da kupuje nekretnine u okviru projekta, kao i da neovlašćeno upada na zemljište lokalnih aktivista.

Zatim, samo nedelju dana pre 3. aprila, uzbunjivač je podelio dokaze koji potvrđuju da Rio Tinto trenutno radi sa Thyssen Schachtbau na isporuci VSM mašine za bušenje u dolinu Jadar u aprilu. Na konferenciji za novinare objavljen je materijal o curenju informacija koji je dospeo na naslovne strane, a pratilo ga je nekoliko novinskih portala. Vlada je odmah reagovala navodeći da je „Administrativna komisija poništila odluku Ministarstva zaštite životne sredine o obimu i sadržaju EIA.“¹⁹ Saopštenje nije bilo toliko značajno kao tajming jer je to trebalo da se desi mesecima ranije, a curenje informacija ukazuje na to da će se projekat ili nastaviti ili ići ka arbitraži.

U tom cilju, grupe civilnog društva pokrenule su „građansku inicijativu“ koja predstavlja proces koji autorima daje pravo da podnesu predlog zakona parlamentu ako uspeju da prikupe 30.000 potpisa overenih kod notara. U ovom slučaju, za 20 dana prikupljeno je 36.000 potpisa. Zahtev je za zakonsku zabranu vađenja litijuma i borata u Srbiji. Biće predstavljen čim se parlament ponovo sastane nakon letnje pauze.

Dva dana nakon reizbora, Vučić je potvrdio da je otkazivanje projekta Rio Tinta bila greška. Rio Tinto je tada najavio nameru da se vrati. Marš sa Dine se osvrnuo na pravo kompanije i njen napad na volju ljudi otvorenom izjavom za štampu²⁰ i pismima²¹ zajmodavcima kompanije u saradnji sa Banktrack-om. Nastavljamo sa pripremama za dalje akcije u zaštiti doline Jadra.

„Postoje stvari koje se ne mogu kupiti novcem. Naša zemlja, naši koreni, naš dom, naše nasleđe nisu na prodaju, kao ni naše duše. Nasledili smo sve što imamo, a naša je obaveza da to prenesemo na unuke. Nemate našu dozvolu da gradite rudnik u dolini Jadra! Po cenu života branićemo ovu zemlju.“ Zlatko Kokanović, potpredsednik udruženja „Ne Damo Jadar“.

„Samo želimo nazad svoje normalne, male živote. Želimo da se bavimo svojom poljoprivredom i svojim poslovima. Ne želimo da razmišljamo o rudniku niti o zagađenju. Ovde je život u punoj snazi. Naša deca, ove njive, kuće – ovo se generacijama gradilo. Ne može jedna kompanija sve ovo da izbriše niti da izbriše tradiciju našeg naroda.“ Marijana Trbović Petković, „Ne Damo Jadar” Gornje Nedeljice.

„S obzirom na to da nas je neutaživa težnja za profitom pre svega i uvela u klimatsku krizu, da li je njeno rešenje jeftin rudnik u rukama svetskog zagađivača, gde jedan oblik eksploatacije zamenjujemo drugim? Ako dozvolimo da Rio Tinto dođe u Evropu, podstičemo degradaciju životne sredine na račun traženja stvarnih rešenja. Dozvoljavamo korporacijama koje su odgovorne za klimatsku krizu da se ponašaju kao da su njeno rešenje.“ Bojana Novaković – koordinatorka kampanje Marš Sa Drine

Za dodatne informacije pišite nam na info@marssadrine.org
ili kontaktirajte Bojanu Novaković na +13102271805 (dostupni Signal i Viber)

www.marssadrine.org
Instagram / Twitter – @mars_sa_drine

1. https://www.dropbox.com/sh/shz8l6p3aejm7qr/AAAY7p4K8LEVr0JY3h5lBpEYa?dl=0 ︎
2. https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/39320/zbornik-radova-sanu-eskploatacija-litijuma-ostavila-bi-velike-posledice-na-zivotnu-sredinu/vest ︎
3. https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0 ︎
4. https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0 ︎
5. https://www.riotinto.com/en/operations/projects/jadar ︎
6. https://marssadrine.org/en/ratko-ristic-rad-sanu-serbian-academy-of-sciences/ ︎
7. (Osmotrene promene klime u Srbiji i projekcije buduće klime na osnovu različitih scenarija budućih emisija,
   Vladimir Đurđević, Ana Vuković i Mirjam Vujadinović Mandić, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, 2018). ︎
8. https://www.riotinto.com/-/media/Content/Documents/Operations/Jadar/RT-Jadar-Fact-sheet-EN.pdf ︎
9. Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima izričito je zabranjeno privrednom društvu, odnosno drugom
   pravnom licu i preduzetniku, koji ima dospele neizmirene obaveze po osnovu, između ostalog, neizvršenih obaveza
   u vezi sa sanacijom i zaštitom životne sredine i kulturnih dobara i dobara koje uživaju prethodnu zaštitu, da budu
   nosioci istraživanja i eksploatacije. Članom 31. stav 3. Zakona o zaštiti prirode zabranjene su sve radnje i aktivnosti
   kojima se ugrožavaju obeležja i vrednosti spomenika prirode, a koje će proizaći iz realizacije projekta „Jadar“. ︎
10. Organizacije za zaštitu životne sredine u Rumuniji su izuzetno zabrinute zbog potencijalnog prekograničnog
    uticaja slučajnog izlivanja u reku Drinu. Oni su zatražili od svog ministra životne sredine da pokrene procenu
    prekograničnog uticaja ESPOO konvencije. ︎
11. https://www.dropbox.com/sh/a1hkx3fie33oq1f/AAA_4Cmj6aGNzUc6uVHhtjnaa?dl=0 ︎
12. (Republika Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine, rešenje broj 353-02-00984/2020-03 od 5.6.2020) ︎
13. https://curia.europa.eu/juris/showPdf.jsf;jsessionid=C5DC2B5FA562F10AEE65605779F05FF9?text=&docid=4472
    1&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=549973 ︎
14. Ne pominje se:
    a. „Cer“ (klasifikacioni kod RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara.
    b. „Cer“ – deo IBA programa i verifikovan u okviru BLI (BirdLife International), koji ima 130 registrovanih vrsta
    ptica.
    nacionalno zaštićenih vrsta ptica i riba, među kojima je i MLADICA, koja najveću koncentraciju ima u Drini i
    proglašena je za zaštićenu vrstu – Proglašena Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih
    vrsta biljaka, životinja i gljiva („Sl. glasnik RS“, br. 5/10 i 47/11) i klasifikovana je kao ugrožena na IUCN globalnoj
    listi ugroženih vrsta (EN B2ab (ii, iii)). ︎
15. https://www.riotinto.com/news/releases/Jadar-MoU-Serbia-signed ︎
16. https://www.dropbox.com/sh/0j0hlb2d88z3985/AABUHcdg_J3-AfUQu1lPdYVBa?dl=0 ︎
17. https://www.dropbox.com/sh/22mx5n4j5wrrwpb/AAA0tJbrpg8Kk8aEtrlSAI9Ba?dl=0 ︎
18. https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0 ︎
19. https://www.dropbox.com/sh/6rdcq98liqf8loh/AACT-bubW6ScQ3vX-HtDgkXha?dl=0 ︎
20. https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0 ︎
21. https://www.dropbox.com/s/qdgrkptsntv7t93/CommonwealthBankAus_13072022.pdf?dl=0 ︎

Potpisnici odbacuju predloženi zakon zbog nepoštovanja ekoloških i ljudskih prava, prihvatanja “socijalnog inženjeringa” i hitnosti smanjenja potražnje. Ako bude usvojen, zakon će ubrzati procedure izdavanja dozvola, razvodniti zakone o životnoj sredini i postaviti prostor za ubrizgavanje milijardi evra u društveno i ekološki neodgovorne rudarske korporacije.

„Evropski parlament i Komisija su ovim zakonom imali priliku da izađu u susret lokalnim zajednicama i rezultat je neuspešan i krajnje uvredljiv“, kaže Bojana Novaković iz pokreta „Marš sa Drine“. „Umorni smo od molbi i pregovora. EU nas je izneverila, tako da ovim pismom šaljemo jasnu poruku – povucite zakon ili ćete nas videti na ulicama i na sudu”.

Najava ranije ove nedelje o političkom dogovoru između Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o unapređenju CRMA izazvala je trenutnu reakciju među organizacijama civilnog društva, lokalnim zajednicama, kao i stručnjacima i akademicima širom sveta. Potpisnici pisma podsećajući na tekuću političku krizu u Portugalu i njenu povezanost sa dva litijumska projekta, i u pismu se upozorava da će usvajanje zakona proširiti uticaj rudarskog lobija i uvećati korupciju zbog manje regulative.

Takođe razotkrivaju kako kreatori politike EU nisu uspeli da vide dalje od briselskog „mehura“, zanemarujući potencijalno katastrofalne posledice novog rudarskog buma. Potpisnici osuđuju predlog zakona koji podržava aktivnosti „društvenog inženjeringa“ koje imaju za cilj da promene javno protivljenje rudarskim projektima u pasivnu toleranciju ili aktivnu podršku. U pismu se takođe razotkriva 25 projekata koje finansira EU po ukupnoj ceni od 181 miliona evra (uključujući „Projekat Vektor“ koji se tiče Srbije) sa rezultatima koji nastoje da izgrade javnu saglasnost za rudarske projekte.

„Za nas je jednostavno“, kaže predstavnica Mining Watch Rumunije: „Odobrenje CRMA će dovesti do pravnih posledica jer bi predloženi zakon prekršio prava na učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini, sadržana u Arhuskoj konvenciji koju je Evropska unija ratifikovala“.

O situaciji u Portugalu, osnivač Mining Watch Portugala, Nik Volker, dodaje: „Nažalost, čini se da je nepoštovanje norma u Portugalu normalizovano, čak i u dobro dokumentovanim slučajevima poznatim vlastima. Situacija “Borba”, jalovina iz Rudnik Panaskeira, i od prošle nedelje kisele vode u Aljustrelu, takođe svedoče o nesigurnom stanju nadležnih organa i zakonodavca. Briselski ’mehur,’ koji predviđa da se dozvole odobre u roku od dve godine, čini se daleko od naše realnosti projekata koji su već pola decenije u procesu, na primer projekat za litijum u oblasti Barosi“.

Pismo u celini možete pročitati ovde.

16. novembar 2023.

Poštovani predsedniče Metsola i članovi ITRE komiteta,
Poštovana ministarko Ribera i stalni predstavnici država članica Saveta Evrope,
Poštovana predsednice fon der Lajen i komesari,

Potpisnici ovog pisma su lokalne organizacije i organizacije civilnog društva, pokreti, priznati autohtoni narodi u Evropskoj uniji, grupe lokalnih zajednica, akademici i stručnjaci. Imamo direktno iskustvo u proceni pravih i često skrivenih troškova rudarstva, uključujući njegov uticaj na stanovništvo, životnu sredinu, dobro upravljanje i vladavinu zakona.

Zbog ozbiljnih nedostataka navedenih u daljem tekstu, zahtevamo povlačenje Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA). Odbacujemo obmanjujuće politike u njegovoj osnovi, uključujući nerazumevanje implikacija korupcije, odsustvo prava zajednica da kažu „ne“ i prava zaštite prirode, kao i njegovu legitimizaciju i podršku manipulativnoj „društvenoj prihvaćenosti“ i sertifikovanju shema rudarstva koje krše osnovna prava građana i ispitivačku etiku.

Umesto toga, zahtevamo ekološku i klimatsku politiku koja smanjuje potražnju za sirovinama, smanjuje korišćenje energije i eliminiše pogrešne sheme upravljanja zemljištem. Povećanje rudarstva kršenjem osnovnih ljudskih prava, čak i za „životnu sredinu“ ili za „ublažavanje klimatskih promena“, samo će pogoršati klimatske i ekološke uslove i društvene sukobe.

Zakon se ne bavi korupcijom, za koju je poznato da je endemska za rudarstvo

Širom sveta, neprimeren uticaj rudarstva doveo je do erozije kvaliteta upravljanja; širenja korupcije i dodatnog isticanja lokalne asimetrije moći. Vlade pogrešno poistovećuju interese rudarskih korporacija sa interesima opšte javnosti. U međuvremenu, gube se stvarni putevi ublažavanja klimatskih promena i životne sredine.

Nedavna vest u Portugalu, gde se protiv nekoliko kompanija, visokorangiranih političara i javnih lica vodi istraga zbog navodne korupcije u vezi sa davanjem dve koncesije za litijum, dovela je do ostavke premijera Antonija Koste. Savannah Resources i Lusorecursos, vlasnici dve pomenute koncesije, više neće učestvovati u „Nedelji sirovina 2023“ (RMW)¹. Istraga je donela političku neizvesnost i nestabilnost u zemlju i pokazuje da Evropa nije imuna na suviše prisutnu vezu između rudarstva i korupcije. Ovo nije izuzetak – širom EU postoje bezbrojni slučajevi korupcije i nepropisnog ponašanja u vezi sa rudarstvom, čak i ako su retko procesuirani ili dobijali dužnu pažnju javnosti².

Ističući rudarstvo kao „klimatsko rešenje“, a rudarske kompanije kao „klimatske šampione“, CRMA će ublažiti zakone, ubrzati procedure i ubaciti milijarde evra poreskih obveznika u spekulativno i nemarno rudarenje. Za takozvane „strateške“ sirovine (bakar, litijum, nikl, itd.), CRMA predviđa brzo izdavanje dozvola ograničavanjem perioda javnih konsultacija i skraćivanjem vremena koje građani imaju za pravični proces za odbranu svojih prava.

Ovo je u suprotnosti sa ljudskim i ekološkim pravima, kao što je pravo na učešće javnosti u donošenju odluka o pitanjima životne sredine i pravo na pristup pravdi. Druga osnovna prava, uključujući pravo na stanovanje, krše se u oblastima u kojima novi rudnici uključuju prisilna iseljavanja, dok narušavaju naš suverenitet u pogledu hrane i prava zemljoradnika, seljaka i drugih ljudi koji rade u ruralnim područjima.

CRMA neće samo proširiti lošu vladavinu širom Evrope, već́ će je pogoršati na globalnom nivou dozvoljavajući dodelu strateških projekata izvan EU, uključujući i na teritorijama autohtonih naroda. Institucije EU su odbile da modifikuju CRMA³ kako bi uključile pravno obavezujuće mehanizme prethodnog slobodnog i informisanog pristanka. Ovo je u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama o pravima autohtonih naroda. Sami narod iz regiona Sapmi u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj i Rusiji su priznati autohtoni narodi u Evropskoj uniji, a rudarstvo nanosi nepopravljivu štetu njihovom načinu života⁴. Potrebni su nam propisi koji nude pravno obavezujuću zaštitu autohtonim narodima i legalizuju pravo da se kaže „ne“. Ne trebaju nam simbolične savetodavne uloge za zajednice koje su pogođene rudarenjem unutar i van granica EU.

„Društvena dozvola“ za nanošenje štete, uništavanje i kršenje evropskih osnovnih prava i etike

Nema ničeg društveno prihvatljivog u borbi za sirovine. Mnogi od nas su direktno pogođeni ekološkim i društvenim neusklađenostima rudarskog sektora. Nikada nijednoj kompaniji nismo dali dozvolu da eksploatiše ili ispituje u našim zajednicama ili da transformiše naše zemlje u zone žrtvovanja u ime stalnog ekonomskog rasta.

Odbacujemo predloge politika koji nastoje da upravljaju otporom kroz „olakšavanje prihvatanja javnosti“ (CRMA) ili procedurama koje je skovala industrija za dobijanje društvene dozvole za rad (SLO). Ukoliko nije podržano dijalogom o slobodnom, prethodnom i informisanom pristanku na nivou lokalna zajednice, smatramo da je „društveno licenciranje“ i bilo koji srodni uticaj na percepciju javnosti od strane javnih vlasti ili korporacija, proceduralni eufemizam za društveni inženjering i „meku“ borbu protiv protivnika. Ovo služi samo za odbacivanje legitimnih primedbi na slučajeve korupcije ili projekte koji nisu u skladu sa zakonima o životnoj sredini i radu. Podgrupa za prihvatanje javnosti koja je deo Odbora CRMA za kritične sirovine je nedovoljna. Ne rešava kršenje prava građana na koje utiču strateški projekti.

Cilj Komisije da „[promeni] protivljenje javnosti pasivnoj toleranciji ili aktivnoj podršci“ protivi se evropskim idealima demokratskog učešća⁵. To će narušiti poverenje javnosti u evropski projekat smanjenjem napora uloženih ka pravednoj i održivoj budućnosti za sve. Odbijamo zakon koji promoviše pasivnu toleranciju prema društveno-ekološkoj šteti, korupciji i zloupotrebi rada, koju postojeće sheme javnog finansiranja već́ jačaju. Programi Horizont 2020 (2014-2020) i Horizont Evropa (2021-2027) sadrže najmanje 25 projekata sa ukupnim budžetom od 181 miliona evra koji uključuju rezultate koji nastoje da organizuju javno prihvatanje eksploatacionih projekata u državama članicama i šire⁶. Ove obmanjujuće javno finansirane inicijative odbijaju da ih preispita sama javnost na koju nameravaju da utiču. Postoji potreba da se preispita zahtev Komisije za istraživanjem da bi se „uticalo na svest javnosti i prihvatanje i poverenje u rudarske operacije“⁷. Potpisnici ovog pisma smatraju finansiranje Komisije i učešće državnih organa u takvim primenjenim istraživanjima nedozvoljenim mešanjem u mišljenje pojedinaca i kršenjem člana 11. stava 1. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije (CFR) i člana 10, stava 1, Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR). Štaviše, etički menadžment i odbor najmanje jednog projekta Horizont Evropa ne ispunjavaju etičke standarde propisane za Okvirni program Horizont Evropa⁸. Stoga, potpisnici traže od Komisije nezavisnu procenu ovih 25 projekata.

EU je uložila milione evra poreskih obveznika u istraživanje o tome kako da se stvori „društvena prihvatljivost“ za rudarske operacije, od kojih se za neke ispostavilo da su umešane u kriminalne aktivnosti. Na primer, 2016. godine trojica rukovodilaca rudnika bakra Cobre Las Cruces u Španiji osuđeni su na godinu dana zatvora i novčano na kaznu od 293.000 evra zbog ekoloških zločina nakon zagađenja vodonosnog sloja Sevilje arsenom⁹. Od tada, kompanija je više puta ponovo kažnjavana zbog štete na vodenim površinama, ali joj je ipak dodeljena subvencija od 26,7 miliona evra i ostvarila je korist od pola tuceta istraživačkih projekata u okviru Okvirnih programa vrednih milione evra¹⁰.

Napori usmereni na društvenu prihvatljivost krše demokratske propise i pravilan proces. Oni stvaraju dezinformacije i ometaju transparentnost. Ometaju mogućnost pravnog postupka protiv nepoštovanja ekoloških, administrativnih ili zakona o radu. A napori usmereni na društvenu prihvatljivost pospešuju korupciju.

Evropski propisi o rudarstvu su opasno zastareli

Sa izjavama kao što je rudarstvo „u EU podleže najvišim ekološkim i socijalnim standardima širom sveta“¹¹, institucije EU vole da uveravaju građane da je njeno rudarsko zakonodavstvo najnaprednije na svetu. Ovo nije tačno.

Jalovišta koja su ilegalna u Brazilu, Čileu, Kini, Ekvadoru ili Peruu napreduju kao „najbolje dostupne tehnike“ u Španiji i Portugalu¹². Na primer, predlog Touro copper u Španiji planira jalovište visoko 81 metar samo 200 metara uzvodno od sela Arinteiro. Dok Brazil i Ekvador zabranjuju jalovišta manje od 10 km uzvodno od potencijalno pogođenih zajednica, a Kina ih zabranjuje na udaljenosti manjoj od 1 km, zakonodavstvo EU ne nameće ograničenja. U Španiji, 99% jalovišta je izgrađeno prema uzvodnom projektu¹³, najopasnijem načinu izgradnje – zabranjenom u Brazilu, Čileu, Ekvadoru ili Peruu.

Industrijski nemar u kombinaciji sa pogrešnom procenom donosilaca odluka u vezi sa rudarskim operacijama vodi do zastarelih propisa i nevoljnosti da se implementiraju „najbolje dostupne tehnologije“ (BAT). Ovo je izuzetno opasno jer novi rudarski projekti „niskih troškova“ nastoje da razviju velike rudnike sa nižim stepenom kvaliteta rude za iskopavanje konvencionalnih metala (npr. bakra) i minerala kao što je litijum. Oni će stvoriti postrojenja za otpad neviđenih dimenzija koja zauzvrat nose značajne rizike. Iskopavanje nižeg kvaliteta rude udvostručilo se u poslednjoj deceniji, dok su troškovi i količine rudarskog otpada eksponencijalno porasli¹⁴.

Evropa je videla previše velikih rudarskih nesreća¹⁵. „Nikad više“, rekla je Margot Valstrom, komesarka EU nakon popuštanja jalovišta u Baja Mare. Ipak, sam obim i tempo novih rudnika, plus neproverena priroda ubrzanog režima izdavanja dozvola, mogu dovesti samo do nesreća. Na primer, nedavno odobreno proširenje jalovišta Rio Tinta u zapadnoj Andaluziji, u Španiji, omogućava skladištenje preko 360 miliona tona visoko toksičnog mulja. Poređenja radi, katastrofa u Aznalkolaru, 1998. godine, uključivala je oslobađanje „samo“ 6 miliona tona. Odbijamo da prihvatimo zakon za koji znamo da će dovesti do više nesreća sa nesagledivim posledicama u smislu ljudskih života i štete po životnu sredinu.

Ne možemo da se ’izrudarimo’ iz sindroma stalnog rasta

Evropski kreatori politike poverovali su u zabludu da će više rudarenja ublažiti ekološku i klimatsku katastrofu. Cilj Evrope je da u narednih 30 godina iskopa onoliko bakra koliko je iskopano u proteklih 7.000 godina.¹⁶ Radi se o potpunom iscrpljivanju poznatih globalnih rezervi nikla, kobalta, litijuma i drugih minerala (pod pretpostavkom da će rezerve nastaviti da se šire na neodređeno vreme kroz podmorsko i svemirsko rudarenje). Naučni konsenzus protiv podmorskog iskopavanja takođe je pokazao nepovratnu štetu ekosistemima, potencijalno ispuštanje toksičnih materija, gubitak biodiverziteta i nepoznate posledice po zdravlje okeana¹⁷.

Ipak, kako se sadržaj rude smanjuje¹⁸ (na primer, prosečni sadržaj u rudnicima bakra je sa 1,8% u 1930. godini otišao na 0,5% danas), novopredloženi rudnici stvaraju veće uticaje na životnu sredinu¹⁹, veće količine otpada, veću potražnju za energijom i rastuće emisije, pod uticajem ograničenja minimalnih jeftinih bezbednosnih standarda. To je suprotno od „zelenog“.

Da bi se ispunio cilj Evrope, njene prognoze potražnje minerala su ogromne: za solarne tehnologije i tehnologije vetra potražnja za litijumom, disprozijumom, kobaltom i neodimijumom treba da bude do 600% u 2030. i do 1500% u 2050. u odnosu na nivoe iz 2018. godine. Baterije za vozila na električni pogon i obnovljivi izvori energije će povećati potražnju za litijumom u 2030. za 1800% i kobaltom za 500%, a potražnju u 2050. povećati za skoro 6000%, odnosno 1500%²⁰. Ovi brojevi ne uzimaju u obzir takozvane „pametne tehnologije“, druge individualizovane uređaje za električnu mobilnost (npr. skuteri, bicikli, itd.), energetsku infrastrukturu (transformatori, HVPL, itd) i, na kraju, oslanjaju se na značajne nedostatke podataka.

Prema Sajmonu P. Mišou, iz Finskog geološkog zavoda (GTK) „može se izneti slučaj da ne samo da trenutna proizvodnja minerala nije dovoljno visoka da zadovolji projektovanu količinu potražnje za metalima, već́ i trenutne globalne rezerve nisu dovoljno velike da zadovolje dugoročni ciljevi potrošnje“.²² Sve se ovo dešava uporedo sa novim dodacima niskougljeničnih izvora energije koji se grade pored već́ postojećih izvora fosilnih goriva i nuklearne energije u evropskoj energetskoj mreži. Evropska ekološka politika, štaviše, podstiče privatizaciju energetskog tržišta i učvršćuje postojeću putanju nekontrolisane potrošnje energije²³. Evropska ekološka i klimatska politika je duboko pogrešna i dovodi do pogoršanja ekoloških uslova. Potrebne su nam zakonske reforme zasnovane na smanjenju energije i materijala, a ne zakon koji ide na ruku rudarskom lobiju.

Sporazumi EU zahtevaju da se sve odluke EU donose što je moguće otvorenije i što bliže građanima. CRMA je imao za cilj „prikupljanje dokaza i stavova širokog spektra zainteresovanih strana i građana“. Ali s obzirom na to da ga je Generalni direktorat Evropske komisije za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća (DG GROW) zbrzao, dokumenti stavljeni na javne konsultacije bili su dostupni samo na francuskom, nemačkom i engleskom jeziku, isključujući značajne segmente evropske populacije²⁴.

Ovo je kršenje našeg prava na pristup informacijama i učešće u donošenju odluka o pitanjima životne sredine sadržanih u Arhuskoj konvenciji čiji je potpisnik Evropska unija. Preduzećemo sve pravne korake da obezbedimo da se situacija ispravi jer su sa CRMA institucije EU ponovo stavile kola ispred konja²⁵. Odbijamo još jedan zakon koji želi kratkoročnu dobit na štetu ljudi i planete. Zbog svih ovih pravnih i etičkih kršenja zahtevamo povlačenje Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA).

Uz iščekivanje vašeg odgovora

Srdačno,

Grupo de Geopolítica y Bienes Comunes, Buenos Aires, Argentina

“EcoLur” Informational NGO, Yerevan, Armenia

Attac Austria, Austria

Degrowth Vienna, Austria

CATAPA vzw, Ghent, Belgium

Observatorio Plurinacional de Salares Andinos, Chile

Fundación Tantí, Chile

Fundación Chile Sin Ecocidio, Chile

Fundación Protege Los Molles, Chile

Tasaarengu Eesti Organisatsioon, Estonia

WeMove Europe, Europe

Saimaa ilman kaivoksia ry, Finland

Ei kaivoksia Suomen käsivarteen ry, Finland

Ei kaivosta Pyhä-Luostolle, Finland

Kansalaisten kaivosvaltuuskunta – MiningWatch Finland ry, Finland

Kaivoskriittinen kansanliike, Finland

Sokli erämaana ry, Finland

Sompion Luonnonystävät ry (The Finnish Association for Nature Conservation – local association for Savukoski-Sodankylä areas), Finland

Ylitornion – Pellon Luonto ry (local group of The Finnish Association for Nature Conservation), Finland

Vuohču Sámiid Searvi rs, Finland

Osikonmäen kyläyhdistys ry, Finland

Kolkontaipaleen kyläyhdistys ry, Finland

The Global Extractivisms and Alternatives Initiative (EXALT), Finland

Sámi Bálgosat rs (Association of Saami Reindeer Herding Co-operatives), Finland

Rajat Lapin Kaivoksille ry (Limits to Mines in Lapland Registered Association), Finland

Ass. Risteco – La Ville qui Mange, France

Association of Ethical Shareholders Germany

Hellenic Mining Watch, Greece

aHang Platform, Hungary

Védegylet Egyesület/Protect the Future Association, Hungary

Clean Air Action Group, Hungary

Ökotárs-Hungarian Environmental Partnership Foundation, Hungary

International University College of Turin, Italy
Associação Cultural Amigos da Serra da Estrela – ASE, Central Region, Portugal
Associação Montalegre Com Vida, North Region, Portugal

Centro de Ecologia, Recuperação e Vigilância de Animais Selvagens (CERVAS) / Associação ALDEIA, Central Region, Portugal

Movimento Seixoso-Vieiros: Lítio Não, North Region, Portugal

UDCB – Unidos em Defesa de Covas do Barroso, North Region, Portugal

Espaço A SACHOLA – Covas do Barroso, North Region, Portugal

Rede Minas Não, Portugal

Extinction Rebellion Guimarães, North Region, Portugal

Chaves Comunitária, North Region, Portugal

Grupo de Investigação Territorial (GIT), Portugal

Associação Povo e Natureza do Barroso – PNB, North Region, Portugal

AVE – Associação Vimaranense para a Ecologia, North Region, Portugal

Movimento SOS Serra d’Arga, North Region, Portugal

Movimento Contra Mineração Penalva do Castelo, Mangualde e Satão, Central Region, Portugal

Rede para o Decrescimento em Portugal, Portugal

SOS – Serra da Cabreira, North Region, Portugal

IRIS, Associação Nacional de Ambiente, Portugal

Sciaena – Oceano # Conservação # Sensibilização, Portugal
Movimento Não às Minas – Montalegre, North Region, Portugal

Movimento ContraMineração Beira Serra, Central Region, Portugal

Movimento Amarante diz não à exploração de lítio Seixoso-Vieiros, North Region, Portugal

FAPAS – Associação Portuguesa para a Conservação da Biodiversidade, Portugal

Grupo pela Preservação da Serra da Argemela (GPSA), Centro Region, Portugal

URZE – Associação Florestal da Encosta da Serra da Estrela, Portugal

Bravo Mundo – Citizens Movement for a Safer Future, Central Region, Portugal

Nao as Minas Beiras – Citizens Movement, Central Region, Portugal

MiningWatch Portugal, Portugal
Asociația pentru protejarea Munților Apuseni-Rovina, Vest Region, România

Independent Centre for the Development of Environmental Resources, Vest Region, Romania
Ecou Rovina Bucureșci, București – Ilfov Region, România
Mining Watch Romania, Romania
Roșia Montană Community, Centru Region, România

Cărturești Foundation, Bucharest, România

Street Delivery, Romania
Comunitatea Declic, România

Asociatia turistica sportiva civica si ecologista “Clubul de Cicloturism NAPOCA” (CCN) – România

Acción Océanos, Spain

Alconchel sin Minas, Extremadura, Spain

Amigos de la Tierra, Spain

Asociación Alarma Terra de Montes, Galicia, Spain

Asociación Cultural Valle el Saltador, Andalucía, Spain

Asociación de Defensa Ambiental Salvemos Cabana, Galicia, Spain

Asociación Tralapena, Galicia, Spain

Campiña Sur sin Megaminas, Extremadura, Spain

Ecologistas en Acción, Spain

Fundação Montescola, Galicia, Spain

No a la mina de Gilico, Murcia, Spain

No a la mina en la Sierra de Yemas, Castilla y León, Spain

Plataforma Bierzo Aire Limpio, Castilla y León, Spain

Plataforma Cívica Alcalaboza Viva, Andalucía, Spain

Plataforma Comarca de Olivenza sin Minas, Extremadura, Spain

Plataforma en Defensa da Ría de Muros e Noia – PLADEMAR, Spain

Plataforma Mina Touro – O Pino Non, Galicia, Spain

Plataforma de afectados por la minería de Teruel, Aragón, Spain

Plataforma de Afectados por Metales Pesados de la Sierra Minera, Murcia, Spain

Plataforma de afectados por las explotaciones mineras de Peña Zafra, Balonga y Quibas, Murcia, Spain

Plataforma No a la Mina de Cañaveral, Extremadura, Spain

Plataforma No a la Mina en el Valle del Corneja, Castilla y León, Spain

Plataforma Oro No, Principado de Asturias, Spain

Plataforma para la defensa del Valle de Lucainena, Andalucía, Spain

Plataforma Rural Sostenible, Castilla y León, Spain

Plataforma Salvemos Esparteros, Andalucía, Spain

Plataforma Salvemos la Montaña de Cáceres, Extremadura, Spain

Plataforma Salvemos las Villuercas, Cáceres, Spain

Plataforma Sí a la Tierra Viva, Castilla-La Mancha, Spain

Sierra de Gata Viva, Cáceres, Spain

Sindicato Labrego Galego, Galicia, Spain

SOS Suído-Seixo, Galicia, Spain

Marš sa Drine, Serbia

Udruženje za zaštitu životne sredine (AEP), Serbia

Mlavska vojska, Petrovac na Mlavi, Serbia

Čuvari Homolja, Žagubica, Serbia

Pokret Odbranimo šume Fruške gore, Fruška Gora, Serbia

Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad, Serbia

Ne dam, Ne dau, Majdanpek, Serbia

Borani se pitaju, Bor, Serbia

Extinction rebellion Srbija, Serbia

Kreni-Promeni, Serbia

PRVI PRVI NA SKALI, Kragujevac, Serbia

Earth Thrive Serbia/UK

Polekol, Serbia

Bravo! Novi Sad, Serbia

Kremnica nad zlato, Kremnica beyond gold, Slovakia

Urán Košice STOP, Slovakia

Skiftet, Sweden

Kazdagi Association for The Protection of Natural and Cultural Assets, Türkiye

Climate Justice Coalition, Türkiye

Kazma Birak Campaign Coordination Committee, Türkiye

En Ecocide, Türkiye
Ukrainian Nature Conservation Group, Ukraine
Free Svydovets, Ukraine

The Corner House, United Kingdom

Fuel Poverty Action, United Kingdom

Prof. Bram Büscher, Wageningen University, Netherlands

Prof. dr Biljana Stojković, Faculty of Biology, Univerzitet u Beogradu, Belgrade, Serbia

Prof. dr Ljiljana Tomović, Faculty of Biology,, Univerzitet u Beogradu, Belgrade, Serbia

Prof. Dr. Bogdan Šolaja, Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, Serbia

Prof. Dr. Branimir Grgur, Faculty of Technology and Metallurgy University of Belgrade, Serbia

Prof. Dr. Giuseppe Mastruzzo, International University College of Turin, Italy

Prof. Dr. Lidija Djokic, University of Belgrade, Serbia

Prof. Dr. Miomir Kostic, University of Belgrade, Serbia (retired)

Prof. Filipe Calvão, Geneva Graduate Institute, Switzerland

Prof. Giuseppe Mastruzzo, International University College of Torino, Itália

Prof. Maja van der Velden, University of Oslo, Norway

Prof. Markus Kröger, University of Helsinki, Finland

Prof. Maya van der Velden,Universidade de Oslo, Norway

Prof. Ugo Mattei, University of Turin, Italy

Prof. Zoran Radovanović (retired), Faculty of Medicine, Belgrade, Serbia

Prof. Ratko Ristić, Univerity of Belgrade, Serbia

Ana Vitória Alkmim, Interdisciplinary Centre of Social Sciences (CICS.NOVA), Lisbon, Portugal

Dr. (Agr. For. Sci.) Helvi Heinonen-Tanski, Finland

Dr. Adrian Lahoud, Royal College of Art, London, United Kingdom

Dr. Al Gedicks, University of Wisconsin-La Crosse, Wisconsin, USA

Dr. Alevgul H. Sorman, Basque Centre for Climate Change (BC3), Spain

Dr. Alexander Dunlap, Boston University, USA & University of Helsinki, Finland

Dr. Alison Laurie Neilson, Interdisciplinary Centre for Social Sciences, NOVA University, Lisbon, Portugal

Dr. Astrid Ulloa, Universidad Nacional de Colombia

Dr. Carlos Tornel, Independent Scholar, México

Dr. Claudio Cattaneo, Masaryk University, Brno

Dr. Diego Andreucci, University of Barcelona, Spain

Dr. Dragana Đorđević, ICT Metallurgy -, University of Belgrade, Serbia

Dr. Dražen B. Zimonjić, Member, Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, Serbia

Dr. Ecehan Balta, Independent Researcher, Turkey

Dr. Elliot Honeybun-Arnolda, University of East Anglia, United Kingdom

Dr. Eric Bettis, Wayne State University, United States

Dr. Filip Alexandrescu, Research Institute for Quality of Life, Romania

Dr. Filka Sekulova, Universitat Oberta de Catalunya, Spain

Dr. Gabriel Girigan, „Lucian Blaga“ University of Sibiu, România

Dr. Godofredo Pereira, Royal College of Art, London, United Kingdom

Dr. Gustavo García-López, Center for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Hanne Cottyn, Ghent University, Belgium

Dr. Hannu L. Suominen, Marine Microbiologist, Finland

Dr. Hans Eickhoff, Interdisciplinary Centre of Social Sciences (CICS.NOVA), Lisbon, Portugal

Dr. Ioana Bunescu, “Lucian Blaga” University of Sibiu, Romania

Dr. Irina Velicu, Center for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Jari Natunen, PhD Biochemistry, chair of MiningWatch Finland

Dr. Jean Leon Boucher, Senior Researcher, The James Hutton Institute, Scotland

Dr. Joám Evans, Åbo Akademi University, Finland

Dr. Jonas Van Vossole, Ecology and Society Lab, Center for Social Studies, Coimbra University, Portugal

Dr. Jonathan Kishen Gamu, University of Sheffield, United Kingdom

Dr. Ksenija Hanacek, Autonomous University of Barcelona, Spain & University of Helsinki, Finland

Dr. Louise Guibrunet, National Autonomous University of Mexico, Mexico

Dr. Maarit Laihonen, University of Eastern Finland, Finland

Dr. Marcin Zaród, SWPS University Warsaw, Poland

Dr. Maria Elena Indelicato, Center for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Mariana Walter, UAB, Spain

Dr. Marianne Juntunen, PhD Biochemistry,  MSc Tech, Finland

Dr. Mark Levene, Emeritus fellow, University of Southampton, United Kingdom.

Dr. Marta Conde, Autonomous University of Barcelona, Spain

Dr. Mike Hannis, Bath Spa University, United Kingdom

Dr. Nenad M. Kostić, retired professor at Iowa State University &  TAMUC-Commerce, USA

Dr. Paul Hodge, University of Newcastle, Australia

Dr. Paula Sequeiros, Centre for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Renata Pacheco, University of Lisbon, Portugal.

Dr. Roberto Cantoni, Universitat Autònoma de Barcelona, Spain

Dr. Sheila Holz, Center for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Silvia Maeso, Centre for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Stefania Barca, University of Santiago de Compostela, Spain

Dr. Steven H. Emerman, Malach Consulting, USA

Dr. Susanna Myllylä, Associate Professor, University of Eastern Finland, Finland

Dr. Susanne Hofmann, Visiting Fellow, London School of Economics, United Kingdom

Dr. Tarja Richard, Director for Managing Authority, Finland

Dr. Valer Simion Cosma, ”Lucian Blaga” University of Sibiu, România

Dr. Will Lock, University of Sussex, United Kingdom

PD Dr. Heike Hübener, University Gießen, Germany

Professor John Barry, Queen’s University Belfast

Professor Vesa Puuronen, University of Oulu, Finland

André Pereira, PhD candidate, University of Lisbon, Portugal

Caroline Seagle, PhD Candidate, Department of Anthropology, McGill University, Montreal, Canada

Ciarán Ó Briain, Independent Scholar / PhD Candidate, Ireland

Cristiano Pereira, PhD Candidate, ISCTE-IUL, Portugal

Elena Gálvez, PhD Candidate, University of Coimbra, Portugal

Ernesto Deus, PhD.,Centre for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Federico Demaria, Associate Professor in ecological economics, University of Barcelona, Spain

Guilherme Castelbranco de Guimarães Serôdio, ISCTE-IUL, Portugal

Helena Sabino Antunes, PhD Candidate, Universidade de Salamanca, Spain

Hestia Delibas, PhD candidate, Center for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

İlksen Dincer Bas, End Ecocide Türkiye, Türkiye

Ioana Savin, postdoc researcher, Lucian Blaga University of Sibiu

Jesse Segura, PhD candidate, University Autonoma de Barcelona, Spain

Joana Sá Couto, PhD Candidate, University of Lisbon, Portugal.

Kaya Schwemmlein, PhD candidate, University of Lisbon, Portugal

Line Algoed, PhD Researcher, Vrije Universiteit Brussel, Belgium

M.Sc. Geotechnical Engineer, Peter W. Brandt, Finland

Maria João Horta Parreira, CICS.NOVA, FCSH-NOVA, Portugal

Mariana Riquito, PhD Candidate in Social Studies, University of Amsterdam, Netherlands

Michiel Köhne, Wageningen University, Netherlands

Mikuláš Černík, PhD candidate, Department of Environmental Studies, Masaryk University, Cz Rep

MSc Chemical Engineering, Leif Ramm-Schmidt, Finland

Niina Helistö, Surveyor, former mine supervisor, founder of Rajat Lapin kaivoksille ry, Finland

Pedro Fidalgo, PhD Candidate, Centre for Social Studies University of Coimbra, Portugal

Ramón Balcázar Morales, PhD Candidate in Rural Development, UAM Mexico

Rodolfo Pezzi, PhD candidate, Trinity College Dublin, Ireland

Ruta Śpiewak, Assistant Professor, Polish Academy of Sciences, Warsaw, Poland

Tiago Patatas, PhD Candidate in Architecture Research, Royal College of Art, United Kingdom

Vera Ferreira, PhD Candidate, University of Lisbon, Portugal

FUSNOTE

1. Informacije je dostavio DG GROW 09-11-2023. Već́ u Žalbi iz 2020. na Horizont 2020 projekat MIREU, potpisnik „Não às Minas Montalegre“ iz Portugala obavestio je DG GROW o upitnim poslovnim praksama Lusorecursos-a. Sa nedavnim korupcijskim skandalom u Portugalu, kompanija je, uključujući njihove posrednike Iberijski održivi rudarski klaster (ISMC) i klaster Portugalski mineralni resursi (ACPMR), isključena iz prijave za finansiranje Horizonta Evropa „Li4Life“. Uprkos tome što je nalog za pretres portugalskog javnog tužioca podjednako usmeren na direktore uprave za rudarstvo DGEG na osnovu „ilegalnih koristi“ za umešane kompanije, Komisija nastavlja svoje učešće u RMW
2. Primeri uključuju tragediju Borba iz 2018. u Portugalu, sa 5 žrtava, hapšenje javnih zvaničnika u vezi sa rudnikom Orivesi u vlasništvu Dragon Mining-a u Finskoj, ili tekuće krivično gonjenje 16 rudarskih zvaničnika u vezi sa ponovnim otvaranjem rudnika Aznalkolar u Španiji. Samo u Španiji, Iberijska rudarska opservatorija (www.minob.org) je dokumentovala više od 30 slučajeva korupcije i administrativnih prekršaja povezanih sa rudnicima, dok se sama Evropska komisija suočava sa tekućom istragom Evropskog ombudsmana u vezi sa korišćenjem fondova Horizonta u nezakonitom rad rudnika San Finks.
3. EEB https://eeb.org/critical-raw-materials-regulation-vote/
4. Za razliku od Norveške, Nemačke, Španije, Luksemburga, Holandije i Danske, nijedna država članica do sada nije ratifikovala Konvenciju o autohtonim i plemenskim narodima (ILO 169). Kao deo potpisnika pisma, Sami naglašavaju: gubitak zemlje utiče na uzgoj irvasa, lokalnu ekonomiju, kulturu Samija, zdravlje i dobrobit. Sami tradicije i kultura će nestati ako nestane uzgoj irvasa. Evropski projekat kojim upravlja Komisija mora prepoznati i zaštititi prava autohtonog naroda Samija na njihove zemlje koje su tradicionalno posedovali, okupirali i koristili, uključujući i one kojima su imali pristup za svoje izdržavanje i tradicionalne aktivnosti.
5. European Commission’s 3rd EU Raw Materials Scoreboard
6. AGEMERA, BIORECOVER, CROCODILE, ENICON, EXCEED, GREENPEG, illuMINEation, INFACT, ION4RAW, ISAAC, MADITRACE, MIREU, NEMO, NEXT, PACIFIC, RAWMINA, RIA CICERO, S34I, SecREEts, SEMACRET, SOLCRIMET, SUMEX, TARANTULA, VAMOS, VECTOR; reference na: https://docs.google.com/spreadsheets/d/1BKz2hMNSg1gwApu5D27u0Inv0mbE-yhWGMPphG3eyVc/edit?usp=sharing
7. Od 25 ispitivačkih konzorcijuma o kojima je reč, 15 je, uz podršku upravnih agencija Komisije ERC-EA, EASME i HaDEA, odbilo da stavi na raspolaganje zainteresovanom civilnom društvu svoje ugovore o dodeli sredstava i delove o tome kako nameravaju da oblikuju percepciju javnosti, pozivajući se na „poslovne tajne“ i „intelektualnu svojinu“ koja navodno nadmašuje interes javnosti (AGEMERA, BIORECOVER, EXCEED, GREENPEG, illuMINEation, MIREU, NEMO, NEXT, RAWMINA, SecREEts SEMACRET, SOLCRIMET, SUMEX, TARANTULA,VECTOR). // Šef sektora za sirovine EASME, Marcin Sadovski, na radionici „Društveno prihvatanje u sektoru sirovina“ iz 2018: „očekuje se da će se projekti finansirani u okviru Horizonta 2020 pozabaviti […] uticajem na svest javnosti i prihvatanje i poverenje u rudarske operacije.” // Savetnik projekta HaDEA Veronika Vule Ebonge na Nedelji sirovina 2019: „očekuje se da će akcije koje odgovaraju na pozive za 2018-2020 da […] podignu svest javnosti, prihvatanje i poverenje“.
8. Za projekat Horizont Evrope VECTOR optužbe, uključujući nemar, su: evaluacija lokalne etike, istraživanje i dobra participativna praksa sa povratnim informacijama datim u zemljama domaćinima projekta (Nemačka, Srbija, Irska), kao što preporučuju zahtevi za ublažavanje uticaja Globalnog kodeksa Ponašanje za istraživanje u uslovima siromašnih resursa (videti §1, §2, §3, §4, §8, §9, §10). Barem u Srbiji, §21 je prekršen tako što član VECTOR-a nije otkrio nameru i obim kontakata ostvarenih sa lokalnim zajednicama. Upotreba mašinskog učenja za identifikaciju povoljnih oblasti za eksploatacione aktivnosti u Evropi i neuključivanje stručnjaka za ljudska prava i nezavisnih savetnika može biti u suprotnosti sa Uputstvom o potencijalnoj zloupotrebi istraživanja, pošto aktivnosti VECTOR-a uključuju manjinske i ranjive grupe i razvija društvene i bihevioralne tehnologije profilisanja koje bi mogle biti zloupotrebljene za stigmatizaciju, diskriminaciju, uznemiravanje ili zastrašivanje ljudi. Na kraju, ali ne i najmanje važno, sva 4 člana VECTOR-ovog etičkog upravnog i savetodavnog odbora nisu oslobođena sukoba interesa u informisanju interdisciplinarnog projekta sirovina o javnom prihvatanju i sukobima u rudarstvu: Najmanje dva savetnika imaju ili još uvek služe kao korporativni branioci u različitim slučajevima prevare, podmićivanja i korupcije visokog profila, na primer, za Eurasian Natural Resources Corporation (Kazahstan, Afrika), Rio Tinto (rudnik Simandou, Gvineja), Alstom (Tunis) i Atalaya Mining Plc (Španija). Prema sopstvenom izveštaju jednog od savetnika i, pored istorije rada sa partnerom VECTOR-a i konsultantskom kućom za rudarstvo Satarla Ltd, on je, početkom 2000-ih, „kupovao dinamit u radnji na uglu [u Potosiju, Bolivija] da bi ga predao kao poklon zanatskim rudarima srebra“. Treći savetnik „nudi da pomogne kompanijama da zarade i zadrže […] odobrenje od strane zajednica“ preko sopstvene savetodavne firme, nakon što je objavio članak „Dobijanje društvene licence“ za projekat preseljenja u Dingletonu (koautorstvo sa anglo-američkim zaposlenim), društveno-ekološki sukob oko južnoafričkog površinskog rudnika Sišen, u vlasništvu Kumba Iron Ore. Četvrti član, dugogodišnji službenik francuskih vojnih snaga, uključujući i tokom francuskih operacija protiv pobunjenika Serval i Barkhane u Maliju, objavljuje o operacijama ublažavanja i rešavanja sukoba, uključujući kako ishodi oružanog sukoba i upotreba tehnologije u savremenom ratovanju mogu „biti primenjeni u drugim misijama… kao što su operacije pacifikacije“, na primer, protesti francuskih žutih prsluka. Za dostupne izvore, kontaktirajte mineria@ecologistasenaccion.org.
9. https://euobserver.com/green-economy/157619
10. Ovi programi uključuju INFACT, NEMO, RAWMINA, INTMET i BioMOre, od kojih mnogi nose komponentu „društvene dozvole“.
11. https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2021-0468_EN.html
12. Na primer, predlog Touro Copper u Španiji planira jalovište visoko 81 metar samo 200 metara uzvodno od sela Arinteiro. Dok Brazil i Ekvador zabranjuju jalovište na manje od 10 km uzvodno od potencijalno pogođenih zajednica, a Kina ih zabranjuje na udaljenosti manjoj od 1 km, zakonodavstvo EU ne nameće ograničenja
13. https://www.europarl.europa.eu/cmsdata/243324/Hearing%2002.12.2021%20testimony%20Emerman.pdf
14. Potpisnici smatraju da su rudarski otpad, direktiva o otpadu iz iskopavanja i srodne BAT norme nedovoljne. Pritisak zbog ubrzanog izdavanja dozvola i poništavanje dokaza u korist korporativnog nedoličnog ponašanja u evropskim propisima, uključujući CRMA, pogoršava socioekološke uslove u Evropi i šire.
15. Certej 1971; Aznalcóllar, 1998; Baia Mare i Baia Borşa, 2000; Aitik, 2000; Sasa, 2003; Malvési, 2004; Ajka, 2010; Talvivaara, 2012; Kostajnik, 2014; Kittilä/Suurikuusikko, 2015; Cobre Las Cruces, 2019; Kevitsa, 2023.
16. Pitron, G.; Pérez, J.-L. (2019). Le vert n’est pas vert! [film]. Paris: Arte France.
17. Savetodavno veće Evropske akademije nauka (EASAC), izjava iz 2023. „Podmorsko rudarenje: procena dokaza o budućim potrebama i uticajima na životnu sredinu“. https://easac.eu/publications/details/deep-sea-mining-assessing-evidence-on-future-needs-and-environmental-impacts
18. „Danas, u zavisnosti od metala u pitanju, oko tri puta više materijala treba da se premesti za istu eksploataciju rude kao pre jednog veka, sa istovremenim povećanjem narušavanja zemljišta, implikacija na podzemne vode i korišćenja energije“. Međunarodni panel resursa (2011). Odvajanje korišćenja prirodnih resursa i uticaja na životnu sredinu od ekonomskog rasta. Najrobi: UNEP. Na: https://www.ourenergypolicy.org/wp-content/uploads/2014/07/decoupling.pdf
19. U Rumuniji, predloženi rudnik Rovina ima 0,16% bakra i bio bi drugi po veličini u Evropi.
20. Bolger, Meadhbh, Diego Marin, Adrien Tofighi-Niaki, and Louelle Seelmann. „‘Zeleno rudarenje‘ je mit: slučaj smanjenja potrošnje resursa u EU.“ Brisel: Evropski biro za životnu sredinu, Prijatelji Zemlje Evropa, 2021, p.14. https://friendsoftheearth.eu/wp-content/uploads/2021/09/Methodology-considerations-Annex-to-green-mining-is-a-myth.pdf.
21. Dunlap, Alexander. „Zelena ekonomija kao suzbijanje pobune, ili ontološke osnove za trajnu ekološku katastrofu.” Politika zaštite životne sredine i nauka, 2023, 39–50.
22. Michaux, Simon P. „Iskopavanje minerala i granice rasta.“ Geološki zavod Finske: Espoo, Finska, 2021, 1–72.; delimično izložen od strane Sajmona Mišoa pred GD GROW, 18. novembra 2022.
23. Dunlap, Alexander. „Širenje ’zelene’ infrastrukturne štete: mapiranje sukoba i socioekoloških poremećaja unutar transnacionalne energetske mreže Evropske unije.“ Globalizacije 20, br. 6 (2023): 907–31, https://doi.org/10.1080/14747731.2021.1996518.
24. Prigovor podnet DG GROW Komisije, 22. novembra 2022. od strane MiningWatch Portugal
25. 10 years of EU’s failed biofuels policy has wiped out forests the size of the Netherlands – study – Transport & Environment (transportenvironment.org) https://www.transportenvironment.org/discover/10-years-of-eus-failed-biofuels-policy-has-wiped-out-forests-the-size-of-the-netherlands-study/

Prethodnih dana, u fokusu domaće javnosti ponovo je “Rio Tinto”, a “Nova” je objavila da su početkom oktobra krenula masovna otpuštanja u toj kompaniji, odnosno njenoj ćerki firmi “Rio Sava” i da je do sada otpušteno 80 odsto zaposlenih. Sa druge strane, udruženje Ekološki ustanak saopštilo je da je Vlada Srbije angažovala lobističku firmu “Rendon grupu” kako bi smislila strategiju za sprovođenje projekta “Jadar”.

Budući da je “Rio Tinto” objavio u više navrata da će tužiti državu, a predstavnici Vlade da je to i učinjeno, u Upravnom sudu proveravali smo da li je postupak okončan. Međutim, dobili smo informaciju da je “Rio Sava” pokrenula čak devet postupaka – četiri predmeta formirana su protiv rešenja Vlade Srbije, dva protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i još tri predmeta protiv rešenja Ministarstva finansija.

Kako za „Novu“ navode u Upravnom sudu, prve dve tužbe, pomenuta kompanije podnela je 13. maja 2022. godine.

Prvi postupak se vodi zbog Odluke Vlade o ukidanju odluke Ministarstva za zaštitu životne sredine od 18. avgusta 2021. Ona se ticala “određivanja obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu za podzemnu eksploataciju ležišta litijuma i bora, postrojenja za obogaćivanje rude i odlaganja jalovine nastale pri rudarskim aktivnostima”.

Druga tužba se odnosi na postupak koji je kompanija „Rio Sava Exploration doo“ podnela na Odluku Administrativne komisije Vlade u novembru 2021. kojom je ukinuta još jedna odluka Ministarstva za zaštitu životne sredine. Reč je o određivanju “obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu usled izgradnje državnog puta 27 na sekciji Brezjak – Lipnički šor”.

Preostale dve tužbe protiv Vlade podnete su 26. jula ove godine, dakle pre manje od četiri meseca.

Izvor, Nova.rs Autor: Andrija Lazarević 

Tada je iz Vlade Srbije saopšteno da je stavljena tačka na projekat Riо Tinta u Srbiji i da će svi nadležni organi bez odlaganja obustaviti sve postupke koji su započeti na osnovu pomenutog Prostornog plana i staviti van snage akte donete radi realizacije projekta.

Ipak, Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) do danas nije prekinulo postupak za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje, već je tokom dve godine, ne navodeći jasne razloge, čak 11 puta produžilo rok kompaniji da dopuni dokumentaciju.

– Ministarstvo rudarstva i energetike bilo je dužno da zahtev za eksploataciono polje odbije jer ne postoje opravdani razlozi za produžavanje rokova. Rio Tinto ne poseduje Rešenje o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu jer je ono poništeno u januaru prošle godine. Iako je kompanija podnela tužbu Upravnom sudu na odluku o poništaju, to ne predstavlja opravdani razlog za produženje roka za dopunu dokumentacije, navodi Hristina Vojvodić, pravni savetnik iz RERI-ja.

Kako piše u saopštenju, RERI je u martu ove godine podneo izjavu o stupanju u ovaj spor na strani Vlade Republike Srbije. Svoj interes organizacija je obrazložila brojnim nezakonitostima u sprovođenju postupka procene uticaja na životnu sredinu, zbog kojih je, prethodno, u septembru 2021. godine i podnela žalbu Vladi Srbije zahtevajući njegov poništaj.

Pored toga, RERI je Ministarstvu rudarstva i energetike podneo zahtev za priznanje svojstva stranke u ovom upravnom postupku, sa namerom pravovremenog praćenja i reagovanja na odluke koje nadležni organ donosi u postupku odobrenja eksploatacionog polja kompaniji Rio Tinto, koji je od velikog javnog interesa i značaja, i čiji ishod može imati značajan uticaj na životnu sredinu, saopštava RERI. 

Ceo članak na portalu Prvi Prvi na Skali

Aktivisti su poslali jasnu poruku akcionarima Rio Tinta, koji ove godine obeležava 150 godina poslovanja: insistiranje kompanije da se nastavi sa zvanično otkazanim projektom Jadar samo će ojačati opoziciju i mogućnost društvenih nemira, noseći sa sobom finansijski i politički rizik, saopštile su organizacije Marš sa Drine i Earth Trive.

U protestu su učestvovale i međunarodne organizacije WeMove Europe i London Mining Network, koja je i organizovala dolazak aktivista iz Arizone, Srbije i sa Madagaskara. U Arizoni je planiran rudnik titanijuma, a na Madagaskaru već postoji rudnik bakra.

Rio Tinto nije dobrodošao u Srbiju, poručili su aktivisti tokom protesta koji je deo kampanje Rio Tinto protiv ljudi, klime i prirode i međunarodnog dana akcije protiv ove kompanije.

Međunarodni dan akcije predstavlja znak protesta protiv neadekvatnih rudnika i planiranih investicija Rio Tinta širom sveta. Aktivisti su 500.000 potpisa odneli pred vrata sedišta Rio Tinta.

Predstavnik Srbije u Londonu, Nebojša Petković, meštanin Gornjih Nedeljica i člana udruženja Ne damo Jadar, iskoristio je priliku da predstavnike Rio Tinta upita šta rade njihovi radnici u kancelarijama u Loznici i zašto umesto da napuste Srbiju jer je ukinut Prostorni plan i projekat zaustavljen, nastavljaju da kupuju imovinu od nesavesnih vlasnika.

„Došao sam da vam prenesem poruku da će se udruženje Ne damo Jadar boriti protiv vas dok vas ne oteramo iz Srbije, zajedno sa svim drugim ekološkim organizacijama“, poručio je Petković u Londonu.

On je kasnije rekoa da nije dobio konkretne odgovore, kao i da je pitao zašto insistiraju na projektu ako je srpska naučna javnost rekla da je njegova realizacija put u ekološku katastrofu, na šta mu je rečeno da to nije tačno.

„Podneli smo velike žrtve dosad, a spremni smo i na mnogo veće u budućnosti. Mora da im bude jasno da Jadar ne sme pasti“, poručio je Petković.

Ceo članak na Balkan Green Energy News

JADARSKA dolina je jedinstven ekosistem prirode i čovečanstva. Okružena planinama i dvema rekama, ova dolina je dom generacijama poljoprivrednika, koji svake godine proizvedu preko 70 miliona evra poljoprivrednih prinosa. Dolina je samoodrživa i hrani ne samo svoje stanovnike, već i okolna područja. Podzemne vode teku toliko duboko da čak i tokom suše usevi daju prinos. Postoje škole, crkve i prodavnice, uspešan kulturni pejzaž i hiljade onih koji žele da ostanu i zadrže ono što su im generacije njihovih predaka ostavile.

U maju 2021. Evropska komisija je potvrdila da će EIA direktiva i SEA direktiva biti primenljive za procenu uticaja predloga „Jadar“ na životnu sredinu i da EIA mora da obuhvati ceo predlog kako bi se procenio njegov kumulativni uticaj. Početkom jula 2021. Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije objavilo je RT-ov izveštaj o obimu.[1] Bio je nekompletan i sadržao je samo kompleks rudnika bez postrojenja za preradu i deponije jalovine. Sama procena je trebalo da počne početkom decembra 2021, a zatim izgradnja 2022, ali ogromno protivljenje javnosti, uključujući peticiju sa preko 290.000 potpisa (5% stanovništva Srbije), knjigu koju je objavila Akademija nauka[2] i dve nedelje građanske neposlušnosti sa preko 100.000 ljudi na ulicama, navelo je vladu da poništi Prostorni plan posebne namene – Jadar, zakonsku pretpostavku za projekat[3]. To je urađeno kako bi se pitanje utišalo pred izbore, nakon kojih je predsednik Vučić saopštio da je otkazivanje bila greška. Kompanija je tada saopštila da se nadaju da će „moći da razgovaraju o svim opcijama sa Vladom Srbije sada kada izbori ne stoje na putu“. Mars sa Drine je odgovorio navodeći da će „napor Srbije da pređe u politički stabilnu zemlju biti ugrožen ako kompanije kao što je Rio Tinto veruju da mogu da potkopaju demokratiju i pokušaju da ponovo uvedu nepotizam. Vlada je napravila svoj izbor: saslušala je narod.”[4] Ova nova, ali ne i neočekivana, realnost znači da naš pokret nastavlja sve dok ne postignemo potpunu pravnu zaštitu Jadra i ne nateramo Rio Tinto i sve druge potencijalne investitore da spakuju kofere.

Predlog rudnika jadarita (litijum i borat) kompanije Rio Tinto u Srbiji[5]

Predlog Rio Tinta za litijum i borat u dolini Jadar pokriva 22 sela. Područje je bogato poljoprivredno područje koje obuhvata poljoprivredu, pčelarstvo, turizam, itd. Samo poljoprivredni prinosi se procenjuju na preko 70 miliona evra godišnje.[6] Prostorni plan rudnika obuhvata površinu od 2.031 hektara za kompleks posebne namene, prateće koridore i sisteme saobraćajne infrastrukture. Skoro 200 hektara šuma bi trebalo da se poseče: 80 hektara za puteve/železnice i 164 hektara za 35% projektovane jalovine. Rio Tinto treba da kupi 600 hektara zemlje od 335 zemljoposednika da bi nastavio razvoj. Rudnik je predviđen na obali reke Korenite, pritoke reke Jadar, uz podzemnu eksploataciju ispod oba korita. U blizini, flotacijsko postrojenje bi koristilo 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno (koja bi se razblaživala sa 5.000-6.000 tona vode). Predlog je projektovan da radi 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji tokom veka trajanja rudnika od 60 godina.

Deponija jalovine će se nalaziti na nekoliko stotina metara od rudnika, u blizini reka i iznosiće 1,3 miliona tona godišnje (90 miliona tona u toku eksploatacije rudnika). Jadar i Korenita su podložni poplavama svake godine, a poslednje velike poplave bile su 2020. godine. Postoji veliki rizik da će jalovina završiti u ove dve reke, a zatim se uliti u Drinu, Savu i Dunav. Drina teče u Bosnu i Hercegovinu, a Dunav u Rumuniju. Očekuje se da će promene temperature značiti veći rizik od poplava u ekstremno kišnim periodima, a od suša u ekstremno toplim periodima godine[7].

Predlog je jeftin i proširiv,[8] što je, posmatrano zajedno, najgora kombinacija za rudnik jer se većina nesreća dešava sa loše planiranim (niskobudžetnim) proširenjima rudnika koja stalno povećavaju jalovinu i deponije otpada planirane za početnu ili prvu fazu rudnika.

Predlog se nalazi u oblasti od izuzetnog arheološkog značaja i Rio Tinto trenutno razmatra alternativu trenutnom odlagalištu jalovine koje bi se nalazilo u neposrednoj blizini Paulja, arheološkog nalazišta starog otprilike 3.500 godina. Prostorni plan pominje neke od njih, ali izostavlja nekoliko izuzetno važnih arheoloških i kulturnih lokaliteta i spomenika prirode (tačke 5.1.1 i 6.2).[9]

Do sada, eksploatacija litijuma nije postojals nigde u svetu na plodnom tlu. Predlog u pustinji Nevada nedavno je zaustavljen zbog štetnog uticaja tehnologije na žalfiju, tetrebove i druge divlje životinje i sada je pod znakom pitanja zbog kostiju predaka američkih Indijanaca. Ipak, čini se da je vlada u Srbiji rešena da dozvoli ogroman i mutan predlog koji će uništiti naseljena i napredna sela izgrađena na plodnoj zemlji koja se obrađivala generacijama, sa izuzetnim vrednostima nasleđa i zaštićenim životinjskim vrstama.

Postoji značajno lokalno, nacionalno i transnacionalno[10] protivljenje predlogu rudnika. Ne Damo Jadar (NDJ) je udruženje 335 vlasnika nekretnina, sa sedištem u dolini Jadra, Zapadna Srbija, koje se protivi predloženom rudniku litijuma i borata i prerađivačkom centru Rio Tinta na osnovu društvenih, ekoloških, ekonomskih i baštinskih osnova. Marš sa Drine (MSD) je mreža koju čini 20 organizacija i nezavisnih stručnjaka širom Srbije i njene dijaspore. Peticija koju je pokrenuo MSD prikupila je preko 290.000 potpisa (5% stanovništva Srbije) protiv predloženog rudnika.

Nepravilnosti su već́ identifikovane iz Rio Tintove prezentacije projekta i izveštaja o obimu[11]: navode da se to „odnosi samo na jedan deo celog projekta, tačnije na projekat podzemne eksploatacije.“ Odredbe EIA direktive se ne mogu izbeći podelom projekata na manje projekte, a ne uzimajući u obzir njihov kumulativni uticaj na životnu sredinu.[12] [13] PPR ne obuhvata preradu rude i finalne proizvode, kao ni hemijski i drugi tretman rude niti planirana rešenja za preradu i odlaganje otpada. Otuda se ne pominje niti opisuje tehnologija koja će se koristiti za preradu litijumove rude, kako će se tretirati rudarski otpad, kakav je njegov karakter, sastav, lokacija deponije, niti bilo koje druge informacije u vezi sa tim. Nema opisa o značaju i kvalitetu postojećih prirodnih resursa ili o zaštićenim prirodnim područjima.[14]

U otvorenom pismu Srpske akademije nauka i umetnosti premijerki Ani Brnabić ističe se zabrinutost stručnjaka zbog ekoloških i naučnih nepravilnosti u projektu. Njihova publikacija „Projekat Jadar – šta je poznato“ sadrži brojne studije, analize i mišljenja o katastrofalnim potencijalima ovog projekta. U septembru 2021, Banktrack je, takođe, naveo predlog Jadara u svojoj bazi podataka o sumnjivim poslovima, gde su javno objavljena pisma bankama i investitorima Rio Tinta i njihovim akcionarima.

Nije preterano reći da Vlada Srbije nema kontrolu nad sprovođenjem sopstvenih zakona o zaštiti životne sredine, a kamoli nad obavezama prema pravnim tekovinama Evropske unije. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog Rio Tinta od „strateškog značaja“ 2021. godine čak i bez postojanja EIA ili izveštaja o izvodljivosti.

Projekat je pun nepravilnosti na najvišem političkom nivou. Vlada Srbije i Rio Tinto su 2017. godine potpisali memorandum o razumevanju[15] (MoU) u koga je uvid bio uskraćen javnosti dugi niz godina (uprkos tvrdnjama Rio Tinta za društveno odgovorno poslovanje, transparentnost, itd.)[16] U proleće 2021, Vlada je odobrila lokalni Prostorni plan ovog predloga uprkos tome što je bio nepotpun. Usvojen je bez studije izvodljivosti u svojoj osnovi (što je zakonski uslov) i bez dugoročnog programa eksploatacije, potrebnog za projekte duže od 10 godina. Ovaj lokalni prostorni plan je poništen nakon što je lokalna opozicija za 7 dana prikupila 5.000 potpisa. Međutim, poništenje nije pravno promenilo dozvole kompanije jer su bile zasnovane na republičkom Prostornom planu područja posebne namene, koji je poništen tek 20. januara 2022. nakon pritiska javnosti, što je takođe propraćeno sopstvenim kontroverzama.

Evropska komisija snažno podržava razvoj projekta; ide tako daleko da ga podržava uprkos njegovim ranim fazama. U oktobru 2021. godine, Marš sa Drine je razotkrio prepisku između odeljenja Evropske komisije GD za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća i Rio Tinta koja je pokazala da je planirano da rudnik dobije odobrenje u maju 2022, nakon opštih izbora u Srbiji, i da ima podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.[17]  To je izazvalo značajnu povratnu reakciju prema Vučiću jer je on zapravo najavio da će odluka o Jadru pripasti narodu putem nacionalnog referenduma. Da bi se ova izdaja pojačala, Marš sa Drine i stručnjaci su se sastali sa ambasadorom EU, Emanuelom Žofreom, gde je jasno stavljeno do znanja da će dalji politički pritisak na ovaj projekat imati štetne posledice po odnos srpskog naroda i Evropske unije.

Reagujući na ogromno negodovanje javnosti i na internetu i van mreže u vreme predstojećih opštih izbora, premijerka Srbije je 20. januara 2022. objavila da je ceo predlog rudnika Rio Tinta poništen poništavanjem Prostornog plana područja posebne namene, koji je zakonski osnova za sve dozvole projekta.[18]

Ispravna zakonska procedura nakon ukidanja Plana bila bi da svi nadležni organi bez odlaganja ukinu sve pojedinačne akte koje su doneli u vezi sa ovim prostornim planom. To se nije dogodilo, a zahtevi za pristup ovim informacijama nisu dali rezultata. Međutim, naširoko je prijavljivano da Rio Tinto nastavlja da kupuje nekretnine u okviru projekta, kao i da neovlašćeno upada na zemljište lokalnih aktivista.

Zatim, samo nedelju dana pre 3. aprila, uzbunjivač je podelio dokaze koji potvrđuju da Rio Tinto trenutno radi sa Thyssen Schachtbau na isporuci VSM mašine za bušenje u dolinu Jadar u aprilu. Na konferenciji za novinare objavljen je materijal o curenju informacija koji je dospeo na naslovne strane, a pratilo ga je nekoliko novinskih portala. Vlada je odmah reagovala navodeći da je „Administrativna komisija poništila odluku Ministarstva zaštite životne sredine o obimu i sadržaju EIA.“[19] Saopštenje nije bilo toliko značajno kao tajming jer je to trebalo da se desi mesecima ranije, a curenje informacija ukazuje na to da će se projekat ili nastaviti ili ići ka arbitraži.

U tom cilju, grupe civilnog društva pokrenule su „građansku inicijativu“ koja predstavlja proces koji autorima daje pravo da podnesu predlog zakona parlamentu ako uspeju da prikupe 30.000 potpisa overenih kod notara. U ovom slučaju, za 20 dana prikupljeno je 36.000 potpisa. Zahtev je za zakonsku zabranu vađenja litijuma i borata u Srbiji. Biće predstavljen čim se parlament ponovo sastane nakon letnje pauze.

Dva dana nakon reizbora, Vučić je potvrdio da je otkazivanje projekta Rio Tinta bila greška. Rio Tinto je tada najavio nameru da se vrati. Marš sa Dine se osvrnuo na pravo kompanije i njen napad na volju ljudi otvorenom izjavom za štampu[20] i pismima[21] zajmodavcima kompanije u saradnji sa Banktrack-om. Nastavljamo sa pripremama za dalje akcije u zaštiti doline Jadra.

„Postoje stvari koje se ne mogu kupiti novcem. Naša zemlja, naši koreni, naš dom, naše nasleđe nisu na prodaju, kao ni naše duše. Nasledili smo sve što imamo, a naša je obaveza da to prenesemo na unuke. Nemate našu dozvolu da gradite rudnik u dolini Jadra! Po cenu života branićemo ovu zemlju.“ Zlatko Kokanović, potpredsednik udruženja „Ne Damo Jadar“.

„Samo želimo nazad svoje normalne, male živote. Želimo da se bavimo svojom poljoprivredom i svojim poslovima. Ne želimo da razmišljamo o rudniku niti o zagađenju. Ovde je život u punoj snazi. Naša deca, ove njive, kuće – ovo se generacijama gradilo. Ne može jedna kompanija sve ovo da izbriše niti da izbriše tradiciju našeg naroda.“ Marijana Trbović Petković, „Ne Damo Jadar” Gornje Nedeljice.

„S obzirom na to da nas je neutaživa težnja za profitom pre svega i uvela u klimatsku krizu, da li je njeno rešenje jeftin rudnik u rukama svetskog zagađivača, gde jedan oblik eksploatacije zamenjujemo drugim? Ako dozvolimo da Rio Tinto dođe u Evropu, podstičemo degradaciju životne sredine na račun traženja stvarnih rešenja. Dozvoljavamo korporacijama koje su odgovorne za klimatsku krizu da se ponašaju kao da su njeno rešenje.“ Bojana Novaković – koordinatorka kampanje Marš Sa Drine

[1] https://www.dropbox.com/sh/shz8l6p3aejm7qr/AAAY7p4K8LEVr0JY3h5lBpEYa?dl=0

[2] https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/39320/zbornik-radova-sanu-eskploatacija-litijuma-ostavila-bi-velike-posledice-na-zivotnu-sredinu/vest

[3] https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0

[4] https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0

[5] https://www.riotinto.com/en/operations/projects/jadar

[6] https://marssadrine.org/en/ratko-ristic-rad-sanu-serbian-academy-of-sciences/

[7] (Osmotrene promene klime u Srbiji i projekcije buduće klime na osnovu različitih scenarija budućih emisija, Vladimir Đurđević, Ana Vuković i Mirjam Vujadinović Mandić, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, 2018).

[8] https://www.riotinto.com/-/media/Content/Documents/Operations/Jadar/RT-Jadar-Fact-sheet-EN.pdf

[9] Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima izričito je zabranjeno privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu i preduzetniku, koji ima dospele neizmirene obaveze po osnovu, između ostalog, neizvršenih obaveza u vezi sa sanacijom i zaštitom životne sredine i kulturnih dobara i dobara koje uživaju prethodnu zaštitu, da budu nosioci istraživanja i eksploatacije. Članom 31. stav 3. Zakona o zaštiti prirode zabranjene su sve radnje i aktivnosti kojima se ugrožavaju obeležja i vrednosti spomenika prirode, a koje će proizaći iz realizacije projekta „Jadar“.

[10] Organizacije za zaštitu životne sredine u Rumuniji su izuzetno zabrinute zbog potencijalnog prekograničnog uticaja slučajnog izlivanja u reku Drinu. Oni su zatražili od svog ministra životne sredine da pokrene procenu prekograničnog uticaja ESPOO konvencije.

[11] https://www.dropbox.com/sh/a1hkx3fie33oq1f/AAA_4Cmj6aGNzUc6uVHhtjnaa?dl=0

[12] (Republika Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine, rešenje broj 353-02-00984/2020-03 od 5.6.2020)

[13]https://curia.europa.eu/juris/showPdf.jsf;jsessionid=C5DC2B5FA562F10AEE65605779F05FF9?text=&docid=44721&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=549973

[14] Ne pominje se:

a. „Cer“ (klasifikacioni kod RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara.

b. „Cer“ – deo IBA programa i verifikovan u okviru BLI (BirdLife International), koji ima 130 registrovanih vrsta ptica.

nacionalno zaštićenih vrsta ptica i riba, među kojima je i MLADICA, koja najveću koncentraciju ima u Drini i proglašena je za zaštićenu vrstu – Proglašena Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Sl. glasnik RS“, br. 5/10 i 47/11) i klasifikovana je kao ugrožena na IUCN globalnoj listi ugroženih vrsta (EN B2ab (ii, iii)).

[15] https://www.riotinto.com/news/releases/Jadar-MoU-Serbia-signed

[16] https://www.dropbox.com/sh/0j0hlb2d88z3985/AABUHcdg_J3-AfUQu1lPdYVBa?dl=0

[17] https://www.dropbox.com/sh/22mx5n4j5wrrwpb/AAA0tJbrpg8Kk8aEtrlSAI9Ba?dl=0

[18] https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0

[19] https://www.dropbox.com/sh/6rdcq98liqf8loh/AACT-bubW6ScQ3vX-HtDgkXha?dl=0

[20] https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0

[21] https://www.dropbox.com/s/qdgrkptsntv7t93/CommonwealthBankAus_13072022.pdf?dl=0

Kako je preneo N1, nakon pefromansa i ambasador je izašao ispred zgrade kako bi razgovarao sa učesnicima performansa.

Manojlović mu je tom prilikom rekao kako su došli da iskažu nezadovoljstvo zbog ambasadorove izjave da Rio Tinto nije samo običan rudarski projekat i da se SAD trude da podrže tu kompaniju u Srbiji.

„Smatramo je apsolutno nedoupustiva, i doživljavmo je kao vrstu parafraze ‘ako nemate demokratiju, ješćete litijum’, i duboko verujemo da je u suprotnostima sa vrenostima zemlje iz koje dolazite“, poručio je Manojlović u razgovoru sa Hilom.

Podsetio je i da je Tomas Džeferson rekao da je demokratija tamo gde se vlast plaši naroda, a diktatura tamo gde se narod plaši vlasti, i da je prošle godine Skupštini Srbije predata narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma koja, suportno Ustavu, još nije stavljena na dnevni red.

Manojlović je američkog ambasadora podsetio i da su u Srbiji organizovani veliki protesti protiv iskopavanja litijuma i poručio mu da ukoliko SAD imaju interese u Srbiji, onda ni na koji način neće podržavati projekat Rio Tinta.

Hil je Manojloviću rekao da je izjavu o litijumu dao za portal Glas Šumadije, i da veoma poštuje lokalne medije i odgovara ozbiljno na sva njihova pitanja kao što čini i kada razgovara sa velikim medijskim kućama.

„Drugi princip je da budem iskren. Dozvolite mi da budem iskren sa Vama, kao što sam bio i sa Glasom Šumadije. Želim da budem jasan – kako Srbi odlučuju o svojoj ekonomiji, pravcu razvoja i koje će sirovine koristiti, to je stvar Srbije. Ništa što bilo koji strani diplomata kaže neće to promeniti. Znam da ima drugačijih mišljenja, ali to je vaša stvar, ne moja“, poručio je Hil.

Dodao je da su ga novinari Glasa Šumadije pitali za mišljenje o litijumu, i da je on izneo svoje mišljenje da je Srbiji potrebno više zelene energije.

„I to pitanje litijuma vezano je za električna vozila. Odgovorio sam u tom duhu – biće to odluka Srbiji, ali Srbiji treba više električnih vozila, i to je deo moderne ekonomije“, naglasio je Hil.

Ambasador je podvukao da je odluka o tome, ipak na Srbiji, ali je ponovio da ima pravo da izrazi svoje mišljenje, baš kao i bilo ko ko bi primera radi došao u SAD.

Hil se osvrnuo i na poslužavnike sa hamburgerima koje su aktivsti doneli ispred Ambasade, poručivši im da to nije baš najzdraviji obrok za ručak.

To je simbol nečega što nećemo da jedemo, uzvratio je Manojlović.

„Ne želimo burgere već demokratiju, i podržavmo svačije mišljenje, i podržavamo nezavisne medije, i imate pravo bilo gde da dajete izjave, čak i na Pinku i Hepiju koji ljudima crtaju mete na čelu da su agenti CIA“, rekao je Manojlović podsetivši na kampanju protiv ubijenog srpskog političara sa Kosova Olivera Ivanovića.

Upozorio je, međutim, da će ambasador, govoreći za takve medije, izgubiti bilo kakvu podršku ljudi u Srbiji i oterati ovu zemlju u esktremizam.

Hil je Manojloviću kazao da mora da shvati da je njegov posao da dopre do svih ljudi u Srbiji, i ne samo da im iznese stavove SAD, već da razume i njih.

„Geografski smo daleko, ali i na druge načine smo bili udaljeni u nedavnoj prošlosti“, podsetio je Hil, a onda je rekao aktivistima da mora da ide, jer ima još jedan sastanak.

Na kraju se još jednom osvrnuo na hamburgere na poslužavnicima i okupljenima poručio: „Jedite salatu uz to!“

Foto: Aleksandar Roknić/Danas

Ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da Rio Tinto nije samo običan rudarski projekat jer će imati veze sa modernom ekonomijom i rekao kako pokušava da o tom pitanju sarađuje sa Vladom Srbije i da se SAD trude da podrže Rio Tinto, koji je delom, iako ne u potpunosti, američka kompanija.

Mislim da je za Rio Tinto važno da lјudi shvate da ovo nije samo rudarski projekat. Ovo nije samo projekat u kome se nešto vadi iz zemlјe i izvozi dalje. Ovo je projekat koji će imati veze sa modernom ekonomijom. Na kraju će se litijum koji se izvadi iz zemlјe koristiti za proizvodnju baterija koje će se ugrađivati u električna vozila, rekao je Hil u intervjuu portalu Glas Šumadije.

On je rekao kako pokušava da o tom pitanju sarađuje sa Vladom Srbijei da se SAD tude da podrže Rio Tinto, koji je delom, iako ne u potpunosti, američka kompanija.

Mislim da je veoma važno da svi koji su uklјučeni u ovaj projekat moraju da poštuju životnu sredinu, a to je pravilo broj jedan, rekao je Hil.

Ambasador je istakao da “treba da se potrudimo da ukažemo građanima na potrebu da ih ovaj projekat poveže sa zelenom agendom, zelenom ekonomijom jer tu pripadaju”.

Hil je ocenio da je to veoma složeno pitanje kojim treba da se bave lјudi koji žive na ovim prostorima.

Siguran sam da će sve biti u redu ako svi rade zajedno i imaju na umu potrebe u budućnosti, zaključio je Hil.