Masovni ekološki protesti širom Srbije obeležili su 2022. godinu, nakon čega je Vlada Srbije donela odluku o zaustavljanju projekta Jadar, tj. planirane eksploatacije rude litijuma na zapadu Srbije. Ipak, 11. jula ove godine Ustavni sud Srbije poništio je odluku Vlade i borba građana protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar je obnovljena. 

Borba za očuvanje životne sredine u Srbiji ujedno je i borba za medijski prostor, a nasuprot lokalnom stanovništvu, aktivistima i naučnicima, nalazi se rudarski gigant Rio Tinto. Iza kompanije “Rio Tinto”, koja je još 2004. godine otkrila rudu jadarit na teritoriji Srbije, stoje decenije kršenja ljudskih prava, saradnja sa nasilnim i korumpiranim režimima širom sveta, te višedecenijsko iskustvo u medijskom spinovanju i oprobane taktike za pridobijanje poverenja građana. Zašto su opravdani nezadovoljstvo i nepoverenje lokalnih zajednica koje bi rudarenje pogodilo, koliko su zapravo dalekosežne posledice eksploatacije litijuma, i zašto je “Rio Tinto” na toliko lošem glasu, istraživala je Dunja Karanović u 79. broju Licaulice.

Rio Tinto — od kršenja radničkih prava i saradnje sa Frankovim režimom, do izlivanja tona toksičnog otpada u reke

Istorija ekološkog aktivizma može se razumeti kao višedecenijska priča o poverenju. Pioniri sejanja sumnje u naučne činjenice pedesetih godina bila je multimilionska industrija duvana, a tokom narednih decenija, njihove taktike preuzele su svetske kompanije čiji profit zavisi od sagorevanja fosilnih goriva. U sprezi sa populističkim režimima širom sveta, ovaj tzv. fosilni lobi uložio je ogromne resurse u stvaranje atmosfere nepoverenja u naučnike, medije i aktiviste koji su pokušavali da edukuju javnost o ekološkim posledicama sagorevanja fosilnih goriva. Tako je nastala struja tzv. klimatskih skeptika, tj. globalna sumnja u klimatske promene, u vezu između količine ugljen-dioksida u atmosferi i globalnog zagrevanja, u pojave kiselih kiša itd. Tako su, između ostalog, počele i štetne kampanje protiv stručnjaka iz polja ekologije, biologije i drugih nauka, poput Rejčel Karson i Majkla Mana, dovodeći u pitanje sve naučne dokaze koje su oni iznosili o budućnosti ekosistema. Kada je, međutim, neka vrsta naučnog konsenzusa o klimatskim promenama uspostavljena, dovođenje ovih pojava u pitanje nije više bilo dovoljna taktika (ako razumemo da je sumnja vrsta kapitala, i ona podleže zahtevima tržišta). Kampanja je izmenjena u korist rasprave o ličnom karbonskom otisku svakog pojedinca, a ne o, daleko pogubnijem, uticaju velikih kompanija. 

Kompanija British Petroleum (BP) prva je, još 2004. godine, uvela u upotrebu pojam ekološkog ili karbonskog otiska. Premda ovaj pojam danas koristimo kad preispitujemo sopstveni uticaj na prirodne resurse planete, važno je razumeti kako je on nastao, važno je razumeti na koji način su, decenijama, različite interesne grupe gradile sistem komunikacije sa javnošću jer zaključak iz ove lekcije iz istorije može da nam koristi za dekodiranje nekih trenutnih događanja na lokalnom planu.

Osnovana još u 19. veku, kompanija Rio Tinto iduće godine slavi 150. rođendan, i u tom smislu imala je dovoljno vremena da nauči na koji način se stiče poverenje javnosti (ili bar lokalnih zajednica koje targetira). Iako internet ne zaboravlja, ova kompanija u 21. veku i dalje posluje, bez obzira na niz neetičkih projekata sprovedenih kroz istoriju – od kršenja radničkih prava i saradnje sa Frankovim režimom u Španiji, preko podrške rasističkih vlada u Africi, prinudnih iseljenja i izrabljivanja u Indoneziji i Papui Novoj Gvineji, do izlivanja tona toksičnog hemijskog otpada u mnogobrojne reke sveta.

Vek i po iskustva u eksploataciji rudnih bogatstava za drugu po veličini najveću rudarsku kompaniju na svetu, ipak, znači i vek i po učenja o komunikaciji sa javnošću, pa su tako ključne reči Rio Tinta danas održivi razvoj i klimatske promene. Prve informacije koje se mogu pročitati na njihovom vebsajtu jesu da su materijali kojima se oni bave ključni za smanjenje emisija ugljen-dioksida, da je kompanija podržala Pariski sporazum o klimatskim promenama, te da je glavni cilj njihovog rada uspostavljanje sigurnih, pravednih, i održivih načina rudarenja.

Rudarenje je najagresivnija industrija koja postoji

Ono što, međutim, razlikuje uticaj rudarskih kompanija i onih koje posluju sa fosilnim gorivima jeste dugoročnost štete. Prema rečima dr Vladimira Đurđevića, profesora meteorologije sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, ne postoji industrija koja ostavlja dublji trag u životnoj sredini od rudarenja. Uticaj eksploatacije litijuma u dolini Jadra pre svega je problem hemijskog zagađenja vode i zemljišta. Samo preliminarna ispitivanja zemljišta, koja su već u toku, predstavljaju rizik za izlivanje štetnih materija u podzemne vode, a jalovišta koja ostaju iza rudnika znače potencijalno neizmernu štetu po okolinu koja ostaje dugo nakon što on prestane sa radom.

„U prirodi, jednom kad se oslobodi nešto što je problematično po životnu sredinu, ne postoji pouzdan način da se sazna koliko su dalekosežne posledice i kolika je amplituda promena. Rudarenje je najagresivnija industrija koja postoji u svetu. Čak i ekstrakcija jednostavnijih ruda ostavlja neizbrisiv trag mereno ljudskim životima. Za nas je to zauvek. Oko svih rudnika u svetu reke su zagađene. Ako pogledate satelitski snimak Srbije, prve stvari koje se uoče a da su posledica ljudskog delovanja, jesu Kolubara i Bor. To su toliko veliki zahvati da ne mogu da ne naruše balans koji postoji u prirodi. Pitanje je samo koliki je negativni uticaj i koliko smo spremni da žrtvujemo ljude i prirodu da bismo ostvarili profit na kraju“, objašnjava Đurđević za Liceulice.

Ono što Srbiju čini pouzdanim partnerom za ovakvu vrstu poduhvata jeste manjak dugoročnog strateškog planiranja. Iako kompanija Rio Tinto u svojim PR manevrima stavlja akcenat na klimatske promene i zelenu budućnost koju će doneti eksploatacija litijuma, planovi za rudnik u Srbiji ne podrazumevaju mnogo razmišljanja unapred. Država, kako kaže Đurđević, ne zahteva da studije uticaja uzimaju u obzir klimatske promene i način na koji će menjati uslove za rad rudnika.

„Kad se donese odluka da se negde otvori rudnik, ljudi moraju da razumeju da je ta odluka zauvek. Studija uticaja radi se samo u odnosu na trenutno stanje u okolini rudnika. Trenutne klimatske promene su takve da su kiše intenzivnije, veći je rizik od poplava, i suše su češće jer ima sve manje vode u rekama tokom malovodnog perioda leti. Taj trend će da se nastavi u budućnosti. Za rudnik to znači da obezbeđivanje jalovišta treba da bude još ozbiljnije nego što se planira. Drugo važno pitanje koje se ne pominje je da li će pri ekstremnijm sušama u budućnosti biti dovoljno vode da bi rudnik radio“, upozorava Đurđević.

Ironija je što je upravo budućnost mantra ovdašnjih vlasti i glavno opravdanje za svako zanemarivanje stavova struke. U jeku predizborne kampanje, poverenje građana postaje neobnovljivi resurs, a kako se između otvaranja rudnika i napretka Srbije stavlja znak jednakosti, svako ko mu se suprotstavi postaje izdajnik i meta tabloida. Za razliku od veštih PR-menadžera rudarske industrije sa preko sto godina iskustva, ljudi koji će potencijalno živeti u neposrednoj blizini rudnika nemaju ni dovoljno informacija ni adekvatnih alata za borbu. Rudnik koji je u planu za dolinu Jadra prvi je tog tipa koji bi se gradio u Srbiji, ali i prvi rudnik litijuma za Rio Tinto i, u tom smislu, meštanima (a potencijalno i samim rukovodiocima projekta) fali ključ za razumevanje dalekosežnosti posledica ovog projekta po zemljište, vodoizvorišta, i kvalitet života u širem smislu. Informacije koje se puštaju u javnost već godinama imaju za cilj da uvere ljude da će rudnik doneti niz ekonomskih (i ekoloških?) benefita uz minimalnu štetu, ali osvrt na istoriju Rio Tinta ukazuje ne samo na katastrofalne posledice po zdravlje ekosistema i lokalnog stanovništva, već i na beskrupulozno gašenje pobuna rudara i ekoloških organizacija.

Rio Tinto je kompanija kojoj ne treba verovati

Prema podacima Londonske rudarske mreže (London Mining Network – LMN), rudnik bakra i zlata u Bugenvilu na Papui Novoj Gvineji bio je uzrok desetogodišnjeg protesta protiv Rio Tinta. Kompanija ne samo da je izrabljivala radnike već je, izlivanjem milijardi tona toksičnog otpada iz jalovišta, prouzrokovala nebrojene zdravstvene posledice za lokalno stanovništvo. U saradnji sa vladom, organizovana je vojna blokada da se protesti uguše, što je dovelo do smrti deset hiljada ljudi u periodu od 1990. do 1997. godine. Milijarda tona jalovine ispuštena je i u rečni sistem Indonezije kao posledica rada rudnika Grasberg. Za suzbijanje protesta kompanija je uložila trideset pet miliona dolara u vojnu infrastrukturu Indonezije. 

Prema rečima Ričarda Solija, koordinatora LMN, Rio Tinto je u ovom slučaju svesno učestvovao u užasavajućim kršenjima ljudskih i manjinskih prava da bi na kraju, napravivši profit, prodao svoje deonice iz rudnika i negirao bilo kakvu odgovornost za destrukciju i zločine.

„Rio Tinto je kompanija kojoj ne treba verovati jer, ako gledamo njihovu istoriju, to je istorija velikih obećanja koja nisu ispoštovana, i nepoštovanja lokalnih zajednica koje ili nisu zainteresovane za rudnik ili žele da se promeni način poslovanja. Zajednice sa kojima smo radili na Filipinima žalile su se na to da Rio Tinto insistira na dugotrajnim dijalozima, iako su oni izričito odbili projekat. Kolege koje rade na slučaju rudnika titanijuma na Madagaskaru isto učestvuju u jako sporom dijalogu u kome je potrebno mnogo vremena da se od Kompanije dobiju ikakve informacije ili reakcija na optužbe o zagađenju vode. Dok se ljudi uključuju u dijalog koji je, navodno, za njihovo dobro, Kompanija nastavlja da se ponaša na isti način koji je i doveo do problema koji ljude brinu“, kaže Soli za Liceulice.

Dok se akcenat zvanično stavlja na komunikaciju, Rio Tinto nema adekvatan sistem u okviru koga se mogu priložiti žalbe na njihov rad, izbegava da komunicira sa bilo kim izuzev sa vladama i samim zajednicama, a ne suzdržava se od pretnji organizacijama koje ih javno kritikuju. Jedan od najvećih skandala u skorašnjoj istoriji ove kompanije je uništenje svetilišta starog 46.000 godina u klisuri Džukan u Zapadnoj Australiji. Reakcija Rio Tinta, prema rečima Solija, bila je pre svega pranje reputacije bez realne promene načina rada. Kompanija i dalje insistira na nastavljanju projekta Resolution Copper u Arizoni u kome se nalazi svetilište Apača. Taktika u ovom slučaju podrazumeva princip „zavadi pa vladaj“ jer se u dijalog ulazi sa lokalnim vlastima i onim delom Apača za koje ta lokacija nije sveta, stvarajući privid spornog pitanja.

Ogromni resursi se ulažu u reputaciju i sticanje poverenja, ali nedovoljno u etično poslovanje i poštovanje odluka lokalnih zajednica. Odlučujući faktori koji određuju gde će se pokrenuti novi projekat zavise od vrsta ruda koje su dostupne na određenoj lokaciji, ali u velikoj meri zavise i od voljnosti vlada i regulatornih tela da sarađuju.

„Kao i mnoge druge rudarske kompanije, Rio Tinto favorizuje jurisdikcije koje su stabilne i u okviru kojih mogu da računaju na jaku podršku vlade. Voljni su da ulože mnogo truda u to da osiguraju zadovoljavajući regulatorni okvir za sebe. Ono što ih na kraju otera je stepen snage otpora zajednice, bilo putem rata, kao što je bio slučaj u Bugenvilu, ili doslednog odbijanja bilo kakve saradnje, kao na Filipinima. Po svemu sudeći, neophodno je da im se pokaže snaga otpora pre nego što odluče da odu, a masovni protesti koji se dešavaju u Srbiji sigurno će biti nešto što moraju da uzmu u obzir“, zaključuje Soli.

Pitanje koje ostaje jeste da li će se ekološki protesti pretočiti u solidarnu borbu na globalnom nivou, te da li će nas naterati da preispitamo razmere u kojima trenutno trošimo prirodne resurse planete. Jer, činjenica je da, oterati Rio Tinto sa Drine, neminovno znači oterati ga negde drugde.

tekst: Dunja Karanović

Izvor: LICEULICE

U maju 2021. Evropska komisija je potvrdila da će EIA direktiva i SEA direktiva biti primenljive za procenu uticaja predloga „Jadar“ na životnu sredinu i da EIA mora da obuhvati ceo predlog kako bi se procenio njegov kumulativni uticaj. Početkom jula 2021. Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije objavilo je RT-ov izveštaj o obimu.¹ Bio je nekompletan i sadržao je samo kompleks rudnika bez postrojenja za preradu i deponije jalovine. Sama procena je trebalo da počne početkom decembra 2021, a zatim izgradnja 2022, ali ogromno protivljenje javnosti, uključujući peticiju sa preko 290.000 potpisa (5% stanovništva Srbije), knjigu koju je objavila Akademija nauka² i dve nedelje građanske neposlušnosti sa preko 100.000 ljudi na ulicama, navelo je vladu da poništi Prostorni plan posebne namene – Jadar, zakonsku pretpostavku za projekat³. To je urađeno kako bi se pitanje utišalo pred izbore, nakon kojih je predsednik Vučić saopštio da je otkazivanje bila greška. Kompanija je tada saopštila da se nadaju da će „moći da razgovaraju o svim opcijama sa Vladom Srbije sada kada izbori ne stoje na putu“. Mars sa Drine je odgovorio navodeći da će „napor Srbije da pređe u politički stabilnu zemlju biti ugrožen ako kompanije kao što je Rio Tinto veruju da mogu da potkopaju demokratiju i pokušaju da ponovo uvedu nepotizam. Vlada je napravila svoj izbor: saslušala je narod.”⁴ Ova nova, ali ne i neočekivana, realnost znači da naš pokret nastavlja sve dok ne postignemo potpunu pravnu zaštitu Jadra i ne nateramo Rio Tinto i sve druge potencijalne investitore da spakuju kofere.

Predlog rudnika jadarita (litijum i borat) kompanije Rio Tinto u Srbiji⁵
Predlog Rio Tinta za litijum i borat u dolini Jadar pokriva 22 sela. Područje je bogato poljoprivredno područje koje obuhvata poljoprivredu, pčelarstvo, turizam, itd. Samo poljoprivredni prinosi se procenjuju na preko 70 miliona evra godišnje.⁶ Prostorni plan rudnika obuhvata površinu od 2.031 hektara za kompleks posebne namene, prateće koridore i sisteme saobraćajne infrastrukture. Skoro 200 hektara šuma bi trebalo da se poseče: 80 hektara za puteve/železnice i 164 hektara za 35% projektovane jalovine. Rio Tinto treba da kupi 600 hektara zemlje od 335 zemljoposednika da bi nastavio razvoj. Rudnik je predviđen na obali reke Korenite, pritoke reke Jadar, uz podzemnu eksploataciju ispod oba korita. U blizini, flotacijsko postrojenje bi koristilo 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno (koja bi se razblaživala sa 5.000-6.000 tona vode). Predlog je projektovan da radi 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji tokom veka trajanja rudnika od 60 godina.

Deponija jalovine će se nalaziti na nekoliko stotina metara od rudnika, u blizini reka i iznosiće 1,3 miliona tona godišnje (90 miliona tona u toku eksploatacije rudnika). Jadar i Korenita su podložni poplavama svake godine, a poslednje velike poplave bile su 2020. godine. Postoji veliki rizik da će jalovina završiti u ove dve reke, a zatim se uliti u Drinu, Savu i Dunav. Drina teče u Bosnu i Hercegovinu, a Dunav u Rumuniju. Očekuje se da će promene temperature značiti veći rizik od poplava u ekstremno kišnim periodima, a od suša u ekstremno toplim periodima godine⁷.

Predlog je jeftin i proširiv,⁸ što je, posmatrano zajedno, najgora kombinacija za rudnik jer se većina nesreća dešava sa loše planiranim (niskobudžetnim) proširenjima rudnika koja stalno povećavaju jalovinu i deponije otpada planirane za početnu ili prvu fazu rudnika.

Predlog se nalazi u oblasti od izuzetnog arheološkog značaja i Rio Tinto trenutno razmatra alternativu trenutnom odlagalištu jalovine koje bi se nalazilo u neposrednoj blizini Paulja, arheološkog nalazišta starog otprilike 3.500 godina. Prostorni plan pominje neke od njih, ali izostavlja nekoliko izuzetno važnih arheoloških i kulturnih lokaliteta i spomenika prirode (tačke 5.1.1 i 6.2).⁹

Do sada, eksploatacija litijuma nije postojals nigde u svetu na plodnom tlu. Predlog u pustinji Nevada nedavno je zaustavljen zbog štetnog uticaja tehnologije na žalfiju, tetrebove i druge divlje životinje i sada je pod znakom pitanja zbog kostiju predaka američkih Indijanaca. Ipak, čini se da je vlada u Srbiji rešena da dozvoli ogroman i mutan predlog koji će uništiti naseljena i napredna sela izgrađena na plodnoj zemlji koja se obrađivala generacijama, sa izuzetnim vrednostima nasleđa i zaštićenim životinjskim vrstama.

Postoji značajno lokalno, nacionalno i transnacionalno¹⁰ protivljenje predlogu rudnika. Ne Damo Jadar (NDJ) je udruženje 335 vlasnika nekretnina, sa sedištem u dolini Jadra, Zapadna Srbija, koje se protivi predloženom rudniku litijuma i borata i prerađivačkom centru Rio Tinta na osnovu društvenih, ekoloških, ekonomskih i baštinskih osnova. Marš sa Drine (MSD) je mreža koju čini 20 organizacija i nezavisnih stručnjaka širom Srbije i njene dijaspore. Peticija koju je pokrenuo MSD prikupila je preko 290.000 potpisa (5% stanovništva Srbije) protiv predloženog rudnika.

Nepravilnosti su već́ identifikovane iz Rio Tintove prezentacije projekta i izveštaja o obimu¹¹ : navode da se to „odnosi samo na jedan deo celog projekta, tačnije na projekat podzemne eksploatacije.“ Odredbe EIA direktive se ne mogu izbeći podelom projekata na manje projekte, ne uzimajući u obzir njihov kumulativni uticaj na životnu sredinu.^{12 13} PPR ne obuhvata preradu rude i finalne proizvode, kao ni hemijski i drugi tretman rude niti planirana rešenja za preradu i odlaganje otpada. Otuda se ne pominje niti opisuje tehnologija koja će se koristiti za preradu litijumove rude, kako će se tretirati rudarski otpad, kakav je njegov karakter, sastav, lokacija deponije, niti bilo koje druge informacije u vezi sa tim. Nema opisa o značaju i kvalitetu postojećih prirodnih resursa ili o zaštićenim prirodnim područjima.¹⁴

U otvorenom pismu Srpske akademije nauka i umetnosti premijerki Ani Brnabić ističe se zabrinutost stručnjaka zbog ekoloških i naučnih nepravilnosti u projektu. Njihova publikacija „Projekat Jadar – šta je poznato“ sadrži brojne studije, analize i mišljenja o katastrofalnim potencijalima ovog projekta. U septembru 2021, Banktrack je, takođe, naveo predlog Jadara u svojoj bazi podataka o sumnjivim poslovima, gde su javno objavljena pisma bankama i investitorima Rio Tinta i njihovim akcionarima.

Nije preterano reći da Vlada Srbije nema kontrolu nad sprovođenjem sopstvenih zakona o zaštiti životne sredine, a kamoli nad obavezama prema pravnim tekovinama Evropske unije. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog Rio Tinta od „strateškog značaja“ 2021. godine čak i bez postojanja EIA ili izveštaja o izvodljivosti.

Projekat je pun nepravilnosti na najvišem političkom nivou. Vlada Srbije i Rio Tinto su 2017. godine potpisali memorandum o razumevanju¹⁵ (MoU) u koga je uvid bio uskraćen javnosti dugi niz godina (uprkos tvrdnjama Rio Tinta za društveno odgovorno poslovanje, transparentnost, itd.)¹⁶ U proleće 2021, Vlada je odobrila lokalni Prostorni plan ovog predloga uprkos tome što je bio nepotpun. Usvojen je bez studije izvodljivosti u svojoj osnovi (što je zakonski uslov) i bez dugoročnog programa eksploatacije, potrebnog za projekte duže od 10 godina. Ovaj lokalni prostorni plan je poništen nakon što je lokalna opozicija za 7 dana prikupila 5.000 potpisa. Međutim, poništenje nije pravno promenilo dozvole kompanije jer su bile zasnovane na republičkom Prostornom planu područja posebne namene, koji je poništen tek 20. januara 2022. nakon pritiska javnosti, što je takođe propraćeno sopstvenim kontroverzama.

Evropska komisija snažno podržava razvoj projekta; ide tako daleko da ga podržava uprkos njegovim ranim fazama. U oktobru 2021. godine, Marš sa Drine je razotkrio prepisku između odeljenja Evropske komisije GD za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća i Rio Tinta koja je pokazala da je planirano da rudnik dobije odobrenje u maju 2022, nakon opštih izbora u Srbiji, i da ima podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.¹⁷ To je izazvalo značajnu povratnu reakciju prema Vučiću jer je on zapravo najavio da će odluka o Jadru pripasti narodu putem nacionalnog referenduma. Da bi se ova izdaja pojačala, Marš sa Drine i stručnjaci su se sastali sa ambasadorom EU, Emanuelom Žofreom, gde je jasno stavljeno do znanja da će dalji politički pritisak na ovaj projekat imati štetne posledice po odnos srpskog naroda i Evropske unije.

Reagujući na ogromno negodovanje javnosti i na internetu i van mreže u vreme predstojećih opštih izbora, premijerka Srbije je 20. januara 2022. objavila da je ceo predlog rudnika Rio Tinta poništen poništavanjem Prostornog plana područja posebne namene, koji je zakonski osnova za sve dozvole projekta.¹⁸

Ispravna zakonska procedura nakon ukidanja Plana bila bi da svi nadležni organi bez odlaganja ukinu sve pojedinačne akte koje su doneli u vezi sa ovim prostornim planom. To se nije dogodilo, a zahtevi za pristup ovim informacijama nisu dali rezultata. Međutim, naširoko je prijavljivano da Rio Tinto nastavlja da kupuje nekretnine u okviru projekta, kao i da neovlašćeno upada na zemljište lokalnih aktivista.

Zatim, samo nedelju dana pre 3. aprila, uzbunjivač je podelio dokaze koji potvrđuju da Rio Tinto trenutno radi sa Thyssen Schachtbau na isporuci VSM mašine za bušenje u dolinu Jadar u aprilu. Na konferenciji za novinare objavljen je materijal o curenju informacija koji je dospeo na naslovne strane, a pratilo ga je nekoliko novinskih portala. Vlada je odmah reagovala navodeći da je „Administrativna komisija poništila odluku Ministarstva zaštite životne sredine o obimu i sadržaju EIA.“¹⁹ Saopštenje nije bilo toliko značajno kao tajming jer je to trebalo da se desi mesecima ranije, a curenje informacija ukazuje na to da će se projekat ili nastaviti ili ići ka arbitraži.

U tom cilju, grupe civilnog društva pokrenule su „građansku inicijativu“ koja predstavlja proces koji autorima daje pravo da podnesu predlog zakona parlamentu ako uspeju da prikupe 30.000 potpisa overenih kod notara. U ovom slučaju, za 20 dana prikupljeno je 36.000 potpisa. Zahtev je za zakonsku zabranu vađenja litijuma i borata u Srbiji. Biće predstavljen čim se parlament ponovo sastane nakon letnje pauze.

Dva dana nakon reizbora, Vučić je potvrdio da je otkazivanje projekta Rio Tinta bila greška. Rio Tinto je tada najavio nameru da se vrati. Marš sa Dine se osvrnuo na pravo kompanije i njen napad na volju ljudi otvorenom izjavom za štampu²⁰ i pismima²¹ zajmodavcima kompanije u saradnji sa Banktrack-om. Nastavljamo sa pripremama za dalje akcije u zaštiti doline Jadra.

„Postoje stvari koje se ne mogu kupiti novcem. Naša zemlja, naši koreni, naš dom, naše nasleđe nisu na prodaju, kao ni naše duše. Nasledili smo sve što imamo, a naša je obaveza da to prenesemo na unuke. Nemate našu dozvolu da gradite rudnik u dolini Jadra! Po cenu života branićemo ovu zemlju.“ Zlatko Kokanović, potpredsednik udruženja „Ne Damo Jadar“.

„Samo želimo nazad svoje normalne, male živote. Želimo da se bavimo svojom poljoprivredom i svojim poslovima. Ne želimo da razmišljamo o rudniku niti o zagađenju. Ovde je život u punoj snazi. Naša deca, ove njive, kuće – ovo se generacijama gradilo. Ne može jedna kompanija sve ovo da izbriše niti da izbriše tradiciju našeg naroda.“ Marijana Trbović Petković, „Ne Damo Jadar” Gornje Nedeljice.

„S obzirom na to da nas je neutaživa težnja za profitom pre svega i uvela u klimatsku krizu, da li je njeno rešenje jeftin rudnik u rukama svetskog zagađivača, gde jedan oblik eksploatacije zamenjujemo drugim? Ako dozvolimo da Rio Tinto dođe u Evropu, podstičemo degradaciju životne sredine na račun traženja stvarnih rešenja. Dozvoljavamo korporacijama koje su odgovorne za klimatsku krizu da se ponašaju kao da su njeno rešenje.“ Bojana Novaković – koordinatorka kampanje Marš Sa Drine

Za dodatne informacije pišite nam na info@marssadrine.org
ili kontaktirajte Bojanu Novaković na +13102271805 (dostupni Signal i Viber)

www.marssadrine.org
Instagram / Twitter – @mars_sa_drine

1. https://www.dropbox.com/sh/shz8l6p3aejm7qr/AAAY7p4K8LEVr0JY3h5lBpEYa?dl=0 ︎
2. https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/39320/zbornik-radova-sanu-eskploatacija-litijuma-ostavila-bi-velike-posledice-na-zivotnu-sredinu/vest ︎
3. https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0 ︎
4. https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0 ︎
5. https://www.riotinto.com/en/operations/projects/jadar ︎
6. https://marssadrine.org/en/ratko-ristic-rad-sanu-serbian-academy-of-sciences/ ︎
7. (Osmotrene promene klime u Srbiji i projekcije buduće klime na osnovu različitih scenarija budućih emisija,
   Vladimir Đurđević, Ana Vuković i Mirjam Vujadinović Mandić, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, 2018). ︎
8. https://www.riotinto.com/-/media/Content/Documents/Operations/Jadar/RT-Jadar-Fact-sheet-EN.pdf ︎
9. Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima izričito je zabranjeno privrednom društvu, odnosno drugom
   pravnom licu i preduzetniku, koji ima dospele neizmirene obaveze po osnovu, između ostalog, neizvršenih obaveza
   u vezi sa sanacijom i zaštitom životne sredine i kulturnih dobara i dobara koje uživaju prethodnu zaštitu, da budu
   nosioci istraživanja i eksploatacije. Članom 31. stav 3. Zakona o zaštiti prirode zabranjene su sve radnje i aktivnosti
   kojima se ugrožavaju obeležja i vrednosti spomenika prirode, a koje će proizaći iz realizacije projekta „Jadar“. ︎
10. Organizacije za zaštitu životne sredine u Rumuniji su izuzetno zabrinute zbog potencijalnog prekograničnog
    uticaja slučajnog izlivanja u reku Drinu. Oni su zatražili od svog ministra životne sredine da pokrene procenu
    prekograničnog uticaja ESPOO konvencije. ︎
11. https://www.dropbox.com/sh/a1hkx3fie33oq1f/AAA_4Cmj6aGNzUc6uVHhtjnaa?dl=0 ︎
12. (Republika Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine, rešenje broj 353-02-00984/2020-03 od 5.6.2020) ︎
13. https://curia.europa.eu/juris/showPdf.jsf;jsessionid=C5DC2B5FA562F10AEE65605779F05FF9?text=&docid=4472
    1&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=549973 ︎
14. Ne pominje se:
    a. „Cer“ (klasifikacioni kod RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara.
    b. „Cer“ – deo IBA programa i verifikovan u okviru BLI (BirdLife International), koji ima 130 registrovanih vrsta
    ptica.
    nacionalno zaštićenih vrsta ptica i riba, među kojima je i MLADICA, koja najveću koncentraciju ima u Drini i
    proglašena je za zaštićenu vrstu – Proglašena Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih
    vrsta biljaka, životinja i gljiva („Sl. glasnik RS“, br. 5/10 i 47/11) i klasifikovana je kao ugrožena na IUCN globalnoj
    listi ugroženih vrsta (EN B2ab (ii, iii)). ︎
15. https://www.riotinto.com/news/releases/Jadar-MoU-Serbia-signed ︎
16. https://www.dropbox.com/sh/0j0hlb2d88z3985/AABUHcdg_J3-AfUQu1lPdYVBa?dl=0 ︎
17. https://www.dropbox.com/sh/22mx5n4j5wrrwpb/AAA0tJbrpg8Kk8aEtrlSAI9Ba?dl=0 ︎
18. https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0 ︎
19. https://www.dropbox.com/sh/6rdcq98liqf8loh/AACT-bubW6ScQ3vX-HtDgkXha?dl=0 ︎
20. https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0 ︎
21. https://www.dropbox.com/s/qdgrkptsntv7t93/CommonwealthBankAus_13072022.pdf?dl=0 ︎

Evropskom Registru transparentnosti prijavljuju se aktivnosti sa ciljem oblikovanja politika i zakonodavstva, kao i uticanja na procese donošenja odluka unutar EU

U tekstu „‘Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta“, Radar je pokušao da u okolnostima u kojima državni organi odbijaju da odgovaraju na novinarska pitanja, rasvetli zbog čega je rudarska kompanija Rio Tinto prijavila pristupanje Srbije EU kao jedan od svojih glavnih fokusa lobističkog delovanja unutar Evropske unije.

Usledio je demanti kompanije, u kome smo optuženi za iznošenje brojnih neistina i nepotkrepljenih optužbi, i u kome Rio Tinto negira ne samo da zaista lobira za priključenje Srbije EU, već i da su tako nešto uopšte prijavili evropskom Registru transparentnosti.

„Evropski registar transparentnosti zahteva od svih kompanija da označe teme od interesa za svoje poslovanje koje se odnose na industriju i oblasti u kojima posluju. To su teme koje kompanija prati; to ne znači da Rio Tinto za njih lobira. Rio Tinto trenutno prati teme kao što su EU Zeleni Dogovor, EU industrijska strategija, EU COVID paket oporavka, pa i mnoge druge, a među njima i temu pristupanja Srbije EU (…) Evropski registar transparentnosti jasno i nedvosmisleno navodi da su ovo teme koje kompanija prati, a ne ‘fokusi lobističkog delovanja’, kako je navedeno u članku“, tvrde iz kompanije.

Tačno je da Registar zahteva od kompanija da označe teme koje ih interesuju i Rio Tinto jeste označio čitav niz oblasti interesovanja poput energetike, klimatske politike, trgovine… Ali u sekciji Registra koja se prikladno zove „područja interesa“. Međutim, kada je reč o pristupanju Srbije EU ili recimo pomenutom Zelenom dogovoru, te stavke su naveli u delu koji se bavi posebnim aktivnostima obuhvaćenim Registrom, konkretno u kategoriji „Glavni zakonodavni predlozi ili politike EU-a na koje su usmerene aktivnosti“.

Smatrali smo da se podrazumeva da su prijavljene aktivnosti registrovanih lobista – lobističke aktivnosti, ali očigledno postoji potreba za preciznijim objašnjenjem. Propis koje reguliše rad Registra („Međuinstitucionalni sporazum o obaveznom registru transparentnosti“) definiše na šta se ovi podaci odnose.

Ukoliko je zaista reč o standardnoj poslovnoj praksi, kako to da nijedna druga kompanija koja posluje i u EU i u Srbiji, nije prijavila aktivnosti usmerene ka pristupanju Srbije Evropskoj uniji

„Ovim Sporazumom obuhvaćene su aktivnosti koje provode predstavnici interesnih skupina u cilju uticanja na oblikovanje ili sprovođenje politika ili zakonodavstva ili procese donošenja odluka institucija potpisnica ili drugih institucija, tela, kancelarija i agencija Unije“, navodi se u Sporazumu. I precizira da se pod time između ostalog podrazumeva: ogranizovanje sastanaka, konferencija i događaja i učestovanje u sličnim kontaktima sa institucijama EU; doprinošenje savetovanjima, raspravama i drugim sličnim inicijativama; organizovanje kampanji, platformi, mreža i inicijativa na terenu; pripremanje ili naručivanje dokumenata o politikama, amandmana, istraživanja javnog mnjenja, otvorenih pisama i sprovođenje istraživanja.

Drugim rečima, ne pasivno interesovanje za neku oblast, već lobističko delovanje. A što se tiče tvrdnje Rio Tinta da smo pogrešno interpretirali standardnu poslovnu praksu svih kompanija koje posluju u EU, moramo da se zapitamo kako to da, recimo Stellantis, vlasnik Fijatove fabrike automobila u Kragujevcu i takođe registrovani lobista u EU, nema prijavljene aktivnosti vezane za pristupanje Srbije Evropskoj uniji? Isti je slučaj i sa Mišelinom (vlasnikom Tigar fabrike guma iz Pirota), Bošom ili recimo Hemofarmom – a sve tri kompanije su na spisku najvećih izvoznika u Srbiji. I nema potrebe da dalje pojedinačno proveravamo kompanije koje posluju i u EU i u Srbiji, pošto je moguće izvršiti pretragu Registra i utvrditi da ne postoji ni jedna druga registrovana kompanija koja je prijavila aktivnosti usmerene ka pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Izvor: Radar

Tvrdnje da Rio Tinto direktno lobira u vezi sa bilo kojom od ovih tema su netačne i predstavljaju pogrešno predstavljanje standardne poslovne prakse svih kompanija koje posluju u EU

Nedeljnik Radar je u tekstu pod naslovom „Zbog čega Rio Tinto lobira za priključenje Srbije EU: Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta“, objavljenom 23. maja, izneo brojne neistine, insinuacije i ozbiljne optužbe bez ikakvih dokaza. Kompanija Rio Tinto traži da se objave činjenice kako bi se demantovali sporni navodi u skladu sa zakonom.

Tvrdnje koje su objavljene u tekstu nedeljnika Radar da Rio Tinto „lobira za pristupanje Srbije EU“ predstavljaju namernu pogrešnu interpretaciju poslovnih aktivnosti kompanije i deo su koordinirane kampanje dezinformacija o kompaniji i projektu „Jadar“.

Kompanija Rio Tinto ni na koji način nije uključena u pregovarački proces Srbije i EU. Srbija je suverena zemlja i proces pregovaranja je u isključivoj nadležnosti njenih institucija.

Kompanija Rio Tinto ni na koji način nije uključena u pregovarački proces Srbije i EU. Srbija je suverena zemlja i proces pregovaranja je u isključivoj nadležnosti njenih institucija

Evropski propisi strogo regulišu komunikaciju između kompanija i zvaničnika EU. Evropski registar transparentnosti zahteva od svih kompanija da označe teme od interesa za svoje poslovanje koje se odnose na industriju i oblasti u kojima posluju. To su teme koje kompanija prati; to ne znači da Rio Tinto za njih lobira.

Rio Tinto trenutno prati teme kao što su EU Zeleni Dogovor, EU industrijska strategija, EU COVID paket oporavka, pa i mnoge druge, a među njima i temu pristupanja Srbije EU. Tvrdnje da Rio Tinto direktno lobira u vezi sa bilo kojom od ovih tema su netačne i predstavljaju pogrešno predstavljanje standardne poslovne prakse svih kompanija koje posluju u EU.

U članku se neosnovano tvrdi da je Rio Tinto „obmanuo EU neprijavljivanjem Vlade kao klijenta čije interese zastupa“, dok istovremeno ukazuje da ne postoji nikakav dokaz koji podržava ovu neosnovanu optužbu.

Takođe, članak pogrešno tvrdi da je „Rio Tinto prijavio Evropskoj uniji da će jedan od ključnih fokusa njihovog lobističkog delovanja biti pristupanje Srbije EU“. Ovo je namerna pogrešna interpretacija Evropskog registra transparentnosti. Evropski registar transparentnosti jasno i nedvosmisleno navodi da su ovo teme koje kompanija prati, a ne „fokusi lobističkog delovanja“, kako je navedeno u članku.

Rio Tinto još jednom poziva protivnike projekta i aktiviste da se uključe u javni dijalog zasnovan na činjenicama umesto što nastavljaju sa širenjem dezinformacija.

Izvor: Radar

Dekanu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, prof. dr Dušanu Živkoviću, izrečena je opomena od strane Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu na sednici održanoj 24. aprila, zbog kršenja člana 6 Kodeksa profesionalne etike, po kome su članovi univerzitetske zajednice dužni da „čuvaju integritet Univerziteta i njegovih članica i da rade savesno, marljivo, odgovorno i posvećeno, prema svom najboljem znanju“.

Postupak se ticao činjenice da je dekan uporno onemogućavo šefa Katedre za pedologiju i geologiju, prof. dr Aleksandra Đorđevića, da ostvari uvid u dokumentaciju o izradi Pedološke studije za potrebe kompanije Rio Sava Exploration. Naime, prof. Đorđević je saznao da se njegovo ime našlo na spisku učesnika u izradi Studije, iako ni on, ni još jedan potpisani saradnik sa Katedre nisu učestovali u njenoj izradi. Dekan je odbio da prof. Đorđeviću omogući da se uveri u istinitost ove informacije i umesto toga ga uputio da se obrati preduzeću koje je studiju i naručilo. Usledio je postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja, u kome je Fakultet odbijao da postupi po prva dva doneta rešenja, da bi na kraju ipak omogućio uvid u dokumentaciju u kojoj se u sva imena učesnika u Studiji – zatamenjena.

Iako se radi o najblažoj meri koju Odbor može da izrekne, u slučaju dekana Živkovića i opomena ga može koštati funkcije. Prema Statutu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dekan ne može biti lice koje je prekršilo kodeks profesionalne etike, a takođe je predviđeno da može biti razrešen pre isteka mandata ukoliko prekrši Kodeks.

Ipak, takav ishod bi zahtevao da prvo Veće Fakulteta pokrene postupak za razrešenje, a potom i da konačnu odluku – tajnim glasanjem – donese Savet fakulteta.

Izvor: Radar

Kada smo jesenas prilikom pokušaja rušenja kuća u okolini Loznice u vlasništvu Rio Save saznali za neobične hobije ove rudarske kompanije, ne samo što su kuće u kojima su ljudi živeli u ovom veku krstili „tradicionalnom arhitekturom“, već su i najavili da će iz njih pažljivo prikupiti predmete, kategorisati ih i očuvati za dalja naučna proučavanja i potencijalno muzejsko izlaganje, nismo ni slutili razmere dokolice koju odsustvo rudnika izaziva. Pošto se ispostavilo da je mnogo pre ideje da zaplovi u kustoske vode, tačnije od novembra 2020. godine, Rio Tinto prijavio Evropskoj uniji da će jedan od ključnih fokusa njihovog lobističkog delovanja (uz očekivani interes za regulativu o mineralnim sirovinama i baterijama) biti pristupanje Srbije EU.

Ovu informaciju je javnost prvi put imala priliku da čuje od prof. Ratka Ristića tokom debate o litijumu na RTS-u, na šta je usledila momentalna reakcija zastupnice Rio Save Marijanti Babić: „Dajte, molim vas, odakle informacija da kompanija koja posluje svuda u svetu i ide tamo gde ima resursa, ne bira, lobira za bilo koju zemlju da se učlani bilo gde na svetu?“ Naravno da je činjenica da je profesor kod sebe imao papir sa izvodom iz registra lobističkih organizacija EU („Registar transparentnosti“) nije osujetila – demantovanje je već postao uslovni refleks kompanije, pa su se tako poslednji put sporili sa navodima aktivista da Rio Sava na konsultantske usluge troši baš onoliko novca koliko je u finansijskom izveštaju prijavila APR-u da troši.

Na sajtu Registra se može pronaći i informacija da je Rio Tinto u 2022. i 2023. godini angažovao konsultantsku firmu FIPRA International SRL da za njih lobira u četiri oblasti: Evropski zeleni dogovor, baterije, Zakon o kritičnim sirovinama i opet – pristupanje Srbije EU

„Da nije previše ozbiljno i tužno, pomislio bih da se radi o informaciji sa nekih šaljivih strana. Da jedna privatna kompanija, kojoj je po definiciji na prvom mestu profit, lobira za ulazak jedne države u Evropsku uniju – to mi se čini potpunom besmislicom. I ukoliko nije dogovoreno sa Vladom Srbije, što ne treba isključiti, zapravo mi se čini kao jedna mala propagandna ikonica – eto, Rio Tinto brine o Srbiji. Bilo bi jako dobro da Rio Tinto ne brine o Srbiji, pogotovo ne da lobira u EU za pristup Srbije toj grupi zemalja. Po meni je to potpuno besramna informacija“, kaže predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić.

Da li se radi o dogovoru sa državom, za sada nije moguće utvrditi. Radar se još pre formiranja nove vlade obratio Ministarstvu za evropske integracije sa pitanjima da li su upoznati sa ovom aktivnošću Rio Tinta i da li postoji saglasnost Vlade za tako nešto. Takođe smo ih upitali ukoliko se ne radi o dogovoru između Vlade i Rio Tinta, da li Vlada ima na raspolaganju mehanizam da se zaštiti od eventualne štete koja može da nastane od neadekvatnog samoinicijativnog zastupanja interesa Srbije od strane ove privatne kompanije? Odgovor nismo dobili. Kasnije smo se sa istim pitanjima obratili i kabinetu predsednika Vlade, ali nismo imali više sreće ni sa njihovom službom za odnose sa medijima.

Jedna mogućnost je da između Srbije i Rio Tinta jeste sklopljen ugovor o lobiranju za pristupanje Srbije EU, u kom slučaju bi Rio Tinto kršio Kodeks ponašanja koji obavezuje registrovane lobiste (a koji je kompanija potpisala da će poštovati), između ostalog da moraju da naznače interese i klijente koje zastupaju – a Rio Tinto je prijavio da zastupa isključivo sopstvene interese. Druga mogućnost je da Rio Tinto baš priključenje Srbije Evropskoj uniji doživljava kao svoj interes. Ipak je delovalo da sve ide kako treba sa projektom Jadar, da bi naprasno (skoro) sve pravne procedure bile obustavljene, a u EU postoji stabilnija poslovna klima i veća pravna izvesnost – samo onda ne bi bilo jasno zbog čega Marijanti Babić to nije tako i rekla na RTS-u. Treća mogućnost je da je došlo do greške i da je stavka „pristupanje Srbije EU“ slučajno uletela iz nekog drugog dokumenta, što bi bilo dosta neobično imajući u vidu da nijedna druga organizacija u Registru u kome ima preko 12.000 lobista nema takav deklarisan interes. A kada tome dodamo i činjenicu da je nakon prvobitne registracije iz 2020. godine, Rio Tinto ažurirao podatke u još četiri navrata, poslednji put u februaru, ostaje nam samo da se setimo opservacije Ilije Čvorovića „’Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta“.

„Može Rio Tinto da negira, ali je za mene potpuno nezamislivo da bi bilo ko u briselskoj birokratiji na svoju ruku stavio da je jedna od glavnih aktivnosti Rio Tinta lobiranje za ulazak Srbije u EU. Nemojmo se zafrkavati sa tako ozbiljnim stvarima, kao što je ulazak u Uniju i kao što je uloga Rio Tinta kod nas, što su dve potpuno različite stvari. Da nisu možda lobirali i za inkluziju Aboridžina u Australiji kada su ih potrovali i uništili im zemljište? To je jednostavno njihov pokušaj da prodaju maglu, da ako se neko buni ovde – a bunimo se, naravno, mnogi – da kažu ali evo, mi lobiramo za Srbiju“, kaže Diklić

Na sajtu Registra se može pronaći i informacija da je Rio Tinto u 2022. i 2023. godini angažovao konsultantsku firmu FIPRA International SRL da za njih lobira u četiri oblasti: Evropski zeleni dogovor, baterije, Zakon o kritičnim sirovinama i opet – pristupanje Srbije EU. Iako iz dostupnog spiska sastanaka FIPRA-e (kao uostalom ni samog Rio Tinta) sa predstavnicima institucija EU nije primetan nijedan koji se direktno ticao procesa proširenja EU, verovatno ih Rio Tinto ne bi iznova angažovao da nisu radili ništa po tom pitanju. Da li onda možemo da sumnjamo da se ono provuklo kroz sastanke koji su se ticali kritičnih sirovina?

„Mi jedino možemo da slutimo da se to pitanje provuklo kroz sastanke, pošto nemamo zapisnike. To što Marijanti Babić tvrdi kako ništa nije tajno, kako je sve to lako proveriti – ne nije, preteško je. Poslali smo zahtev u kome smo tražili informacije o preko dvadeset sastanaka između Rio Tinta ili njihovih lobističkih grupa i Evropske komisije. I dobili smo ogromne količine prepiske oko organizacije tih sastanaka, potpuno nebitne informacije poput toka dogovaranja o terminima u kojima će se održati, ali nijedan zapisnik koji se tiče Srbije. Čak imamo deo zapisnika u kojima je sve redigovano“, kaže Bojana Novaković iz organizacije Marš sa Drine.

Može Rio Tinto da negira, ali je za mene potpuno nezamislivo da bi bilo ko u briselskoj birokratiji na svoju ruku stavio da je jedna od glavnih aktivnosti Rio Tinta lobiranje za ulazak Srbije u EU

Radomir Diklić

Pri tome, 10 od 20 sastanaka o kojima su tražili informacije bilo je sa potpredsednikom Evropske komisije zaduženim za Evropski zeleni dogovor Marošem Šefčovičem, a upravo su najveće poteškoće u dolaženju do dokumentacije iz Marša sa Drine iskusili vezano za njegove sastanke. Čak ni tekst Pisma o namerama koji su u septembru potpisali Šefčovič i Ivica Dačić, o saradnji u oblasti kritičnih sirovina i celog lanca vrednosti do električnih vozila (treba napomenuti da je najavljeno strateško partnerstvo stavljeno u kontekst ubrzanog pridruživanja EU), nije bio objavljen odmah već su aktivisti uspeli da ga pribave tek u martu.

„Negova kancelarija ciljano šalje stvari koje nam ne trebaju, kako bi izbegla da nam šalje stvari koje tražimo. I kada im je evropski ombudsman naredio da pošalju ono što nam treba, poslali su nam dva sumirana pasusa, što uopšte nije po formatu ostalih zapisnika sastanaka koje smo dobijali iz EU“, dodaje Novaković.

Zato je teško očekivati da će se uloga Rio Tinta u procesu pridruživanja EU skoro razjasniti. Ali što se tiče odnosa EU spram eksploatacije litijuma u Srbiji, dok je Evropski parlament 2022. tražio više transparentnosti oko projekta Jadar, a u izveštaju o Srbiji za 2023. godinu Evropska komisija zamerila da „nije bilo daljeg postupanja po građanskoj zakonodavnoj inicijativi sa 38.000 potpisa o zabrani rudarenja litijuma, iako je to zakonska obaveza“, prošle nedelje je Šefčovič izjavio da postoji pozitivan razvoj i da je „bilo nekih pravnih pitanja koja se sada razmatraju između kompanije i vlade“. Pa kada se sporazumeju, onda valjda i Upravni sud može da konačno donese odluke u čitavom nizu sporova između Rio Save i države.

Izvor: Radar

On je naveo da se radi o poslednjim pravnim preprekama pre nego što se ostvari trgovinsko partnerstvo između EU i Srbije.

Kako Juronjuz prenosi, ovo je posebno aktuelno od kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru prošle godine sastao upravo sa Šefčovičem.

Kako je i sam Vučić tada naveo, razgovarali su o mnogim značajnim investicijama, zajedničkom pristupu i projektima, a potpisano je i Pismo o namerama između Srbije i Evropske unije.

Pri kraju su pregovori između Srbije i Evopske unije (EU) za nabavku litijuma iz doline Jadra, rekao je nedavno potpredsednik Evropske komisije zaduženim za zelenu agendu, međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič  za Juronjuz.

On je naveo da se radi o poslednjim pravnim preprekama pre nego što se ostvari trgovinsko partnerstvo između EU i Srbije.

Kako Juronjuz prenosi, ovo je posebno aktuelno od kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru prošle godine sastao upravo sa Šefčovičem.

Kako je i sam Vučić tada naveo, razgovarali su o mnogim značajnim investicijama, zajedničkom pristupu i projektima, a potpisano je i Pismo o namerama između Srbije i Evropske unije.

Iz Juronjuza naglašavaju da je to bio jasan signal da su EU i Beograd željni da udruže snage, pod uslovom da se reše izazovi ekološkog i društvenog prihvatanja oko potencijalnog rudarenja u tom regionu.

Šefčovič je naglasio „jedinstvenu poziciju“ Srbije vezano za minerale navedene u Zakonu o kritičnim sirovinama EU, kao što je visokokvalitetni litijum, koji je nazvao „jedan od najboljih na svetu”.

On je dodao da su trenutni razgovori sa Vladom Srbije usmereni na ekstrakciju, preradu i upotrebu litijuma.

„Sve što mogu da kažem u ovoj fazi je da postoji pozitivan razvoj. U prošlosti je bilo nekih pravnih pitanja o kojima se sada razgovara“, rekao je Šefčovič.

On je dodao da je EU u bliskom kontaktu sa Vladom Srbije i da joj pomaže da osigura da sve procene uticaja na životnu sredinu budu obavljene po „najvišim evropskim standardima“.

Izvor: Danas

Učesnici:

• Bojana Novaković, aktivistkinja 
• Sreten Đorđević, advokat 
• Luka Đorđević, advokat 

Izvor: Medija Centar

Prema podacima iz finansijskog izveštaja primetan je trend rasta troškova u vezi sa napuštenim projektom Jadar kompanije Rio Rinto/Rio Sava u 2023. godina, saopštila je aktivistička grupa „Marš sa Drine“ u Medija centru.

Oni su predstavljajući javno dostupne podatke koji se nalaze na sajtu Agencije za privredne registre (APR), naveli, kako nema naznaka zaustavljanja projekta. Naprotiv, on se razvija, a najveći deo utrošenih sredstava desio u poslednje tri godine, od kada je ukinut.

„Rio Tinto, tačnije Rio Sava od osnivanja je uložila 511,2 miliona evra u projekat Jadar. Najveći deo kapitala iskorišćen je za pokriće gubitaka i to u iznosu od 487,8 miliona evra koliko je iznosilo na kraju 2023. godine“, rekao je adokat Sreten Đorđević.

Gubici sve veći

On je naveo podatak da je u periodu od 2019. do 2023. neto gubitak iznosio 44,5 milijardi dinara što je značajno više u odnosu na 12,6 milijardi koliki je bio u periodu 2004 – 2018. godine.

Kako Đorđević objašnjava radi se o ogromnom investiranju u poslednje četiri godine. On navodi da su u okviru troškova proizvodnih usluge postoje dve ključne stavke.

„U pitanju su kako je napisano ostale usluge analize istraživanja u iznosu od 173 miliona evra. U okvoru nje se vode troškovi izrade bušotina i eksploatacionih bunara, kao i troškovi za nastavak aktivnosti vezanih za studiju izvodljivosti. Druga stavka su neproizvodne usluge u vrednosti od 142 miliona evra. Tu spadaju konsultatske usluge i usluge povezanih lica iz inostranstva“, kaže Đorđević.

Đorđević podseća da je studija izvodljivosti predata 2021. godine i zapitao se da li je u pitanju nova studija izvodljivosti ili je pre tri godine dostavljena samo formalno kako bi se zadovoljila procesna procedura.

„Ili kompanija pod ovim imenom radi nešto sasvim drugo drugo“, kaže Đorđević.

On ističe kako nisu postojali mehanizmi da kao građani ostvare dodatni uvid u podatke koji bi nam pokazali u šta su potrošena ovolika sredstva. Đorđević kaže da je u 2023. godini gotovo stalo sa kupovinom zemljišta i nekretnina, ali da je od 2019. godine ukupno na realizaciju projekta potrošeno 39 milijardi dinara odnosno 332 miliona evra.

Ko su tajna povezana lica

Đorđević kaže da značajna sredstva podlaze na povezana lica u inostranstvu, kao i da postoje značajne indicije da kompanija u Srbiji ima još neka povezana pravna lica ali da nisu uspeli da uđu u trag.

„Analizari smo prilive i odlive. Povezana lica za koje znamo da posluju u Srbiji, a to je primera radi Dunav eksplorejšn (exploration), još jedna firma Rio Tinta, nemaju dovojno aktivnosti za navedenu sumu novca. Moralo bi da postoji još neko pravno lice“.

Zloupotreba potpisa profesora univerziteta

Đorđević je osim predstavljnje analize finanskog izveštaja pomenuio i sumnju da je Rio Sava anagažovala fakultete u Beogradu BU koji su radli studije za potrebe kompanije, a da u tim studijama stoje imena ekspreta koji nisu učestvovali u izradi studija.

Kao problem naveo je što kompanija ima klauzule da se svi podaci o ekspertima smatraju poslovnom tajnom.

„Srećom po nas, poverenik za informacije od javnog značaja je u više postupaka utvrdio da su profesori BU državni službenici i da njihova imena ne mogu biti proglašena poslovnom tajnom. Uprkos tome fakulteti odbijaju“, poručuje Đorđević i pozvao Rio Tinto i Rio Savu da objavi podatke.

„Ako kompanija ne bude to uradila, mi ćemo se izjasniti uskoro jer vodimo sporove tim povodom”

Đorđević je pozvao Rio Tinto da dostave izveštaje o transfernim cenama za svaku transkaciju sa domaćim i stranim povezanim licima. Iznos, cena ugovora. kako bi se otklonila svaka sumnja o čemu se radi.

„Ti podaci postoje kod Poreske uprave ali su nedostupni“.

Prikrivanje činjenica o taksama za geološka istraživanja

Đorđević je naveo da su tražili prihode po osnovu taksi za geološka istraživanja, ali da suštinski nisu dobili ništa. Veliki broj podataka je zatamnjen prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

„Svi podaci o cenama i datumima su zatamnjeni. Na na osnovu njih ne možemo da vidimo ništa, ali imao pravo da sumnjamo u zakonitost i ispravnost ono što radi kompanija. Što uključuje i povezanost sa organima Republike Srbije“.

Đorđević je poručio da ako Rio Tinto drži do svog kredibiliteta, trebalo bi da prvi objave podatke.

„Mnogo puta smo čuli da je kompanija otvorena i transparentna međutm do sada ni mediji ni javnost ni struka nisu dobili ni jedan ozbiljan podatak od ove kompanije. To je problem svih nas. Bio bih zadovoljan da kompanija pokrene sudski postupak proitv nas jer bi to bio najbolji mogući način da u sudskom postupku, a po nalogu suda dobijemo sve podtake koji na nedostaju“.

Novaković: Nema šta da se demantuje, rudnika neće biti

Osvrćući se na demanti kompanije Rio Tinto povodom intervju koji je dala portalu N1, Bojana Novaković je rekla da u pismu nije osporena ni jedna tvrdnja koju je iznela.

Ona je rekla da je ne zanimaju regulative.

„Nismo za okupaciju ovo zemlje. Nema veze kakvi su, rudnik nećemo. I sve regulative da se ispune i dalje bi zagađivao i vodu i zemlju i vazduh. Ne može da se okupira zemlja i tačka. To važi za bilo koje nedirnuto područije u Srbiji“.