JADARSKA dolina je jedinstven ekosistem prirode i čovečanstva. Okružena planinama i dvema rekama, ova dolina je dom generacijama poljoprivrednika, koji svake godine proizvedu preko 70 miliona evra poljoprivrednih prinosa. Dolina je samoodrživa i hrani ne samo svoje stanovnike, već i okolna područja. Podzemne vode teku toliko duboko da čak i tokom suše usevi daju prinos. Postoje škole, crkve i prodavnice, uspešan kulturni pejzaž i hiljade onih koji žele da ostanu i zadrže ono što su im generacije njihovih predaka ostavile.

U maju 2021. godine, Evropska komisija potvrdila je da se direktive o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) i strateškoj proceni (SEA) primenjuju na predlog projekta Jadar i da EIA mora obuhvatiti ceo projekat kako bi se procenio njegov kumulativni uticaj. Početkom jula 2021. godine, Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije objavilo je „scoping“ izveštaj kompanije Rio Tinto[^1]. Izveštaj je bio nepotpun i obuhvatao je samo rudarski kompleks, bez postrojenja za preradu i deponije jalovine. Procena je trebalo da počne početkom decembra 2021. godine, a izgradnja 2022, ali je ogromno protivljenje javnosti – uključujući peticiju sa preko 290.000 potpisa (5% populacije Srbije), zbornik radova objavljen od strane Srpske akademije nauka i umetnosti[^2], i dve nedelje građanske neposlušnosti sa preko 100.000 ljudi na ulicama – nateralo Vladu da poništi Prostorni plan posebne namene – Jadar, pravni osnov za projekat[^3]. To su učinili da bi smirili situaciju pred izbore, nakon kojih je predsednik Vučić izjavio da je poništenje bilo greška. Kompanija je zatim izjavila da se nada da će „moći da razmotre sve opcije sa Vladom Srbije sada kada su izbori prošli.” Na to je reagovao Mars sa Drine rekavši da će „napori Srbije da pređe u politički stabilnu zemlju biti ugroženi ako kompanije poput Rio Tinta misle da mogu da podrivaju demokratiju i ponovo uvedu nepotizam. Vlada je napravila svoj izbor: poslušala je narod.”[^4]

Ova nova, ali ne i neočekivana stvarnost znači da naš pokret traje dok ne postignemo potpunu pravnu zaštitu doline Jadar i ne pošaljemo Rio Tinto i sve potencijalne investitore kući.

Do 2025. godine, više od 60% građana Srbije se protivi projektu Jadar[^5]. Stav javnosti ostaje čvrst, ukorenjen u odbrani zemljišta, vode, suvereniteta u ishrani i demokratske odgovornosti[^6].

Predlog kompanije Rio Tinto za rudnik jadarita (litijum i borat) u Srbiji[^7]

Predlog kompanije Rio Tinto za rudnik litijuma i borata u dolini Jadra obuhvata 22 sela, zajedno sa pripadajućom infrastrukturom. Oblast je bogata poljoprivredom, pčelarstvom, turizmom itd. Samo poljoprivredna proizvodnja procenjuje se na više od 70 miliona evra godišnje[^8].

Prostorni plan rudnika obuhvata površinu od 2.031 hektar za kompleks posebne namene, kao i prateće koridore i saobraćajnu infrastrukturu. Gotovo 200 hektara šume bilo bi posečeno: 80 hektara za puteve i železnicu, a 164 hektara za 35% planirane deponije jalovine. Kompaniji Rio Tinto je potrebno da otkupi 600 hektara zemljišta od 335 vlasnika kako bi realizovala projekat.

Rudnik je planiran na obali reke Korenite, pritoke reke Jadar, a podzemna eksploatacija vršila bi se ispod korita obe reke. U blizini bi se nalazilo flotaciono postrojenje koje bi koristilo 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno (razblažene sa 5000–6000 tona vode). Nema informacija o tome odakle bi tačno dolazila ova kiselina, ali curenje kiseline u februaru 2025. godine u Vrčinu – nepovezano sa rudnikom, ali korišćen je isti vid transporta – poslužilo je kao jezivo upozorenje na ono što je potencijalno u pitanju[^9].

Predlog predviđa neprekidan rad (24/7) u trajanju od 60 godina eksploatacije.

Plan za deponovanje jalovine i industrijskog otpada uključuje odlaganje preko 1,4 miliona tona toksičnog materijala godišnje (90 miliona tona tokom čitavog veka rudnika) na području podložnom poplavama i u blizini ključnih vodotokova – uključujući reke Drinu i Savu, kao i vodovod za Beograd. Reke Jadar i Korenita podložne su godišnjim poplavama; vanredno stanje proglašeno je 2020. godine, a poslednje poplave desile su se 2025[^10].

Reka Drina protiče kroz Bosnu i Hercegovinu, a Dunav protiče kroz Rumuniju. Očekuje se da će klimatske promene povećati rizik od poplava tokom kišnih sezona i suša tokom izuzetno toplih perioda godine[^11].

Predlog rudnika je niskobudžetni i dizajniran da se proširuje[^12], što je najgora moguća kombinacija, jer većina rudarskih nesreća nastaje zbog loše isplaniranih (jeftinih) proširenja koja stalno dodaju otpad i jalovinu na već preopterećene lokacije planirane za početnu fazu rudnika.

Predlog rudnika se nalazi na području od izuzetnog arheološkog značaja, a kompanija Rio Tinto trenutno razmatra alternativnu lokaciju za odlaganje jalovine, koja bi bila u neposrednoj blizini nalazišta Paulje, arheološkog lokaliteta starog oko 3.500 godina. Prostorni plan pominje neka od nalazišta, ali izostavlja nekoliko izuzetno značajnih arheoloških i kulturnih lokaliteta, kao i prirodne spomenike (odeljci 5.1.1 i 6.2)[^13].

Nigde u svetu nije dozvoljena eksploatacija litijuma na plodnom, naseljenom zemljištu. Nijedna država nije odobrila rudnik koji bi izbrisao uspešna sela, uništio poljoprivredno zemljište koje se obrađuje generacijama i ugrozio područja bogata kulturnim nasleđem i zaštićenom faunom. Ovime bi se postavio opasan globalni presedan.

Postoji značajan lokalni, nacionalni i transnacionalni[^14] otpor prema ovom predlogu rudnika. Ne Damo Jadar (NDJ) je udruženje 335 vlasnika imovine sa sedištem u dolini Jadra, zapadna Srbija, koje se protivi predlogu kompanije Rio Tinto za rudnik litijuma i borata i postrojenje za preradu, iz društvenih, ekoloških, ekonomskih i kulturnih razloga. Marš sa Drine (MSD) je mreža koja okuplja 20 organizacija i nezavisnih stručnjaka iz cele Srbije, dijaspore i inostranstva.

Peticija koju je pokrenuo MSD prikupila je preko 290.000 potpisa (5% populacije Srbije) protiv predloženog rudnika u Srbiji, kao i skoro pola miliona potpisa širom Evrope.

Već su identifikovane nepravilnosti u prvoj (2021) i drugoj (2024) verziji Rio Tintovog zahteva za određivanje obuhvata[^15]: u oba izveštaja, efekti celokupnog projekta nisu uzeti u obzir. Odredbe Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu ne mogu se zaobići deljenjem projekta na manje projekte i neuzimanjem u obzir njihovog kumulativnog uticaja[^16][^17].

U 2021. godini, Prostorni plan razvoja nije uključivao preradu rude niti finalne proizvode, niti hemijsku obradu rude, niti planirana rešenja za tretman i odlaganje otpada. Nije bilo pomena niti opisa tehnologije koja bi se koristila za preradu litijumske rude, načina tretmana rudarskog otpada, njegovih karakteristika, sastava, lokacije deponije niti bilo kojih drugih povezanih informacija.

U septembru 2024. godine, zahtev za određivanje obuhvata bio je ograničen samo na površinu potrebnu za pristup rudarskim postrojenjima. Prema informacijama koje je dostavio Rio Tinto, kompanija planira:

a. Iskopavanja na planini Cer (šifra klasifikacije RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara.
b. Eksploataciju na lokaciji Cer, koja je deo IBA programa (International Bird Area) i potvrđena od strane organizacije BirdLife International, sa 130 registrovanih vrsta ptica, nacionalno zaštićenim vrstama ptica i riba, uključujući i mladicu, čija se najveća koncentracija nalazi u reci Drini. Ova vrsta je proglašena zaštićenom Pravilnikom o proglašenju zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/10 i 47/11), a na globalnoj listi ugroženih vrsta IUCN klasifikovana je kao ugrožena (EN B2ab (ii, iii)).

Zahtev za izdavanje zasebnih odluka o obuhvatu za postrojenje za preradu rude i deponiju otpada u kasnijim fazama predstavlja kršenje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu Republike Srbije, koji zahteva da se procena uticaja vrši za “projekat” u celini[^19].

Druge podzone koje nisu uključene u zahtev za obuhvat obuhvataju izgradnju planiranih puteva, zonu zaštite za planirani dalekovod od 110 kV, preusmeravanje dela toka reke Korenite, i iskopavanje gline na dodatnoj lokaciji[^20].

S obzirom na to da je Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu usvojen kao deo usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom (acquis communautaire)[^21], praksa Suda pravde Evropske unije (CJEU) i zvanične smernice Evropske komisije mogu se koristiti za rešavanje pravnih nejasnoća. Sud pravde EU više puta je presudio da se Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu ne može zaobići deljenjem projekta na delove, i da se kumulativni efekti različitih elemenata projekta moraju uzeti u obzir[^22].

Pored toga, zahtev za donošenje odluke o obuhvatu nije uključivao opis sistema vodosnabdevanja iz aluviona reke Drine i njegovog transporta do postrojenja. Zahvati vode potrebni za rad postrojenja predstavljaju sastavni deo projekta i ne mogu se razmatrati kao zasebna stavka. Štaviše, zahtev ne sadrži odgovarajući opis uticaja klimatskih promena na projekat. S obzirom na planirani vek trajanja projekta od 71 godinu, analiza tih efekata je od ključnog značaja[^23].

Otvoreno pismo Srpske akademije nauka i umetnosti premijerki Ani Brnabić iznosi zabrinutost stručnjaka povodom ekoloških i naučnih nepravilnosti u projektu. Njihova recenzirana publikacija „Projekat Jadar – šta znamo“ sadrži brojne studije, analize i mišljenja o katastrofalnim potencijalima ovog projekta.

U septembru 2021. godine, organizacija BankTrack je uvrstila predlog projekta Jadar u svoju bazu „sumnjivih poslova“, gde su objavljena pisma bankama i investitorima Rio Tinta, kao i akcionarima. U saradnji sa Marš sa Drine objavljeni su i izveštaji o finansijskim rizicima 2023. i 2025. godine.

Nije preterano reći da Vlada Srbije nema kontrolu nad sprovođenjem sopstvenih zakona o zaštiti životne sredine, a još manje nad svojim obavezama prema međunarodnim standardima u oblasti zaštite prirode i ljudskih prava.

Institut za regulatorna pitanja u oblasti životne sredine (RERI) dao je mišljenje na zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat podzemne eksploatacije litijuma i bora „Jadar“. (vidi: link)

Premijerka Ana Brnabić podržala je Rio Tintov predlog kao projekat „strateške važnosti“ još 2021. godine, i to bez postojanja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) ili bilo kakve izvodljivosti projekta. Javnom preduzeću Putevi Srbije izdata je punomoć da Rio Tinto može da deluje u njegovo ime.

Projekat je pratio niz nepravilnosti na najvišem političkom nivou. Još 2017. godine Vlada Srbije i Rio Tinto potpisali su memorandum o razumevanju[^25], koji je godinama bio nedostupan javnosti (uprkos tvrdnjama Rio Tinta o društvenoj odgovornosti, transparentnosti itd.)[^26].

U proleće 2021. godine, Vlada je odobrila lokalni prostorni plan za ovaj projekat, iako je bio nepotpun. Plan je usvojen bez studije izvodljivosti (što je zakonska obaveza), i bez dugoročnog programa eksploatacije, koji je obavezan za projekte koji traju više od 10 godina. Taj lokalni plan je poništen nakon što je lokalno stanovništvo sakupilo 5.000 potpisa za samo 7 dana. Međutim, to poništenje nije pravno uticalo na dozvole koje su već bile izdate, jer su one bile zasnovane na Saveznom prostornom planu posebne namene (SPSP), koji je ukinut tek 20. januara 2022. godine, nakon pritiska javnosti, ali i on sa sobom nosi niz kontroverzi.

Evropska komisija je snažno podržavala razvoj projekta, čak i u fazama kada on nije imao potrebne dozvole. U oktobru 2021. godine, organizacija Marš sa Drine objavila je prepisku između odeljenja Evropske komisije DG Grow i kompanije Rio Tinto, koja pokazuje da je rudniku trebalo biti odobreno zeleno svetlo u maju 2022, nakon opštih izbora u Srbiji, uz podršku predsednika Aleksandra Vučića[^27]. Ovo je izazvalo veliki revolt, jer je Vučić prethodno obećao da će odluku o projektu Jadar doneti narod putem nacionalnog referenduma.

Kao odgovor na to, Mars sa Drine i eksperti sastali su se sa ambasadorom EU Emanuelom Žiofreom, koji je naglasio da bi dalji politički pritisak na ovaj projekat mogao negativno uticati na odnose između srpskog naroda i Evropske unije. Sledeće godine pokazale su upravo to.

Reagujući na masovno nezadovoljstvo uoči opštih izbora, premijerka Srbije je 20. januara 2022. objavila da je ceo predlog rudnika Rio Tinta otkazan poništavanjem Prostornog plana posebne namene – pravnog osnova svih dozvola za projekat[^28].

U tom trenutku se očekivalo da Rio Tinto podnese novi zahtev za usvajanje prostornog plana. To se nije dogodilo, a zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja nisu dali rezultate. Međutim, široko je izveštavano da Rio Tinto nastavlja sa kupovinom nekretnina unutar granica predviđenog projekta, kao i da ulazi na zemljište lokalnih aktivista bez dozvole i zapošljava sve više ljudi.

Nedeljama pred izbore 3. aprila, uzbunjivač je podelio dokaze koji potvrđuju da Rio Tinto u saradnji sa firmom Thyssen Schachtbau isporučuje VSM bušaću mašinu za dolinu Jadra, odmah nakon izbora. MSD je objavio materijale ovog curenja. Vlada je momentalno reagovala navodeći da je “Upravna komisija poništila odluku Ministarstva za zaštitu životne sredine o obimu i sadržaju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA)”[^29].

Kako bi odgovorile na sve navedeno, organizacije civilnog društva pokrenule su „građansku inicijativu“, pravni mehanizam koji omogućava podnosiocima da predlože zakon u parlamentu ako prikupe 30.000 overenih potpisa. U ovom slučaju, prikupljeno je 38.000 potpisa za samo 20 dana. Predlog zakona traži pravnu zabranu eksploatacije litijuma i borata u Srbiji. Inicijativa će biti predata čim parlament nastavi sa radom nakon letnje pauze.

Dva dana nakon što je ponovo izabran, predsednik Vučić je izjavio da je poništavanje projekta Rio Tinta bila greška. Rio Tinto je tada objavio da ima nameru da se vrati. Marš sa Drine je reagovao otvorenim pismom za medije, optužujući kompaniju za bezobzirnost i ignorisanje volje naroda[^30], uz dodatna pisma poveriocima kompanije u saradnji sa organizacijom Banktrack[^31].

Organizacija Earth Thrive je u aprilu 2022. podnela žalbu Biro-u Bernske konvencije, čiji je Srbija punopravni potpisnik[^32]. Žalba navodi ozbiljnu štetu koju bi projekat naneo brojnim zaštićenim vrstama i prirodnim staništima u tom području, kao i moguće kršenje međunarodnog prava i etičkih standarda korporativne odgovornosti. Biro je, uzevši u obzir ekološki značaj područja iz žalbe, izrazio zabrinutost zbog “značajnih negativnih efekata koje bi izgradnja rudnika litijuma imala na vrste i staništa”.

U maju 2022. godine, kroz odgovor na zahtev po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, otkriveno je da dozvola za eksploataciju kompleksa Jadar – za koju se tvrdilo da je ukinuta zajedno sa Prostornim planom – i dalje postoji u proceduri[^33]. Ministarstvo rudarstva je to dodatno potvrdilo u oktobru iste godine[^34].

Pismo premijerki Ani Brnabić od strane MSD i lokalnih vlasnika zemljišta, u kojem se traži razjašnjenje pravnih nepravilnosti, i dalje ostaje bez odgovora.

Otprilike u isto vreme, Rio Tinto je imao zatvorene sastanke sa Evropskom komisijom, gde je delio nove strategije za svoj zvanično otkazani projekat. Dokumenti EU koje je objavio MSD pokazuju da je Rio Tinto formirao dodatne kontakte sa lokalnim zajednicama i akademskim institucijama, i pravio strategije za uključivanje u poljoprivredu[^35].

U oktobru su lokalna preduzeća počela da dobijaju e-mail zahteve za ponude u vezi sa radovima na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda za projekat Jadar, od strane američke firme Bechtel[^36]. Kao odgovor na javne pritužbe povodom toga i oglasa za posao, Rio Tinto je objavio saopštenje na svom sajtu[^37] u kojem navodi:

„Interna studija izvodljivosti mora biti završena“
(10. avgust 2022.)

Ovo saopštenje je odgovor na tvrdnje SEOS-a da Rio Tinto i Bechtel nastavljaju sa razvojem projekta Jadar. Rio Tinto ponavlja da poštuje odluku Vlade iz ranije te godine da povuče sve dozvole i licence za projekat. Nastavljamo da obavljamo naše poslovne aktivnosti u skladu sa zakonima Srbije. Sve naše aktivnosti su nastavak prethodnih obaveza. To uključuje završetak interne Studije izvodljivosti, koja zahteva prikupljanje i procenu projektnih podataka od relevantnih dobavljača, kako bi se ispunili tehnički, ekološki i standardi održivosti.

Studiju izvodljivosti realizujemo u partnerstvu sa kompanijom Bechtel, koja pruža podršku u upravljanju projektom (PMC) od 2018. godine.

U julu 2022. godine, predstavnici devet organizacija iz Srbije, Portugala, Nemačke, Čilea i Španije potpisali su „Jadarsku deklaraciju“ o međunarodnoj solidarnosti protiv eksploatacije litijuma i za zaštitu životne sredine. Dominantni narativ o litijumu normalizuje „zone žrtvovanja“, a Jadarska deklaracija je zasnovana na međusobnoj podršci, saradnji, razmeni informacija i pomoći protiv ekstraktivizma koji dolazi kao rezultat nepravedne energetske tranzicije. „Zeleni marketing“ te tranzicije dodatno je razotkriven u medijima kroz priče o potencijalnom žrtvovanju Balkana za potrebe energetske tranzicije Evrope, uz pokušaje EU da se oslobodi zavisnosti od Kine – što sada postaje irelevantno usled uvođenja tarifa, jer se Maroš Šefčovič i EU ponovo okreću Kini.

Zahvaljujući velikoj javnoj kampanji podizanja svesti u Srbiji, i drugi regioni ugroženi istraživanjem litijuma postali su aktivni. U decembru je region Valjeva zabeležio pobedu protiv kompanije Euro Lithium, nakon što Ministarstvo rudarstva nije obnovilo istražnu dozvolu kompaniji. U selima Levča, meštani kampuju već više od četiri meseca kako bi zaštitili parcelu zemlje od bušenja za istraživanja.

I dok premijerka Ana Brnabić tvrdi da je ovo istorijska šansa za Srbiju – suprotno prethodnim izjavama da je stavila „tačku“ na projekat Jadar – mi nastavljamo da se pripremamo za dalja delovanja u cilju zaštite i očuvanja doline Jadra.

Uprkos odluci Vlade Srbije da otkaže projekat, kompanija Rio Sava nastavila je sa velikim ulaganjima – potrošivši preko 600 miliona evra do danas, od čega je više od 300 miliona potrošeno nakon poništavanja 2022. godine, uključujući 92 miliona na studije izvodljivosti i 100 miliona na konsultacije. Marš sa Drine je 2024. godine objavio da veliki deo tih sredstava – naročito za „nematerijalne“ usluge – otvara ozbiljna pitanja o transparentnosti, zakonitosti i stvarnim namerama kompanije[^38]. Postoje sumnje na poreske utaje i pokušaje da se zaobiđe ukidanje projekta kroz pravne rupe, što je izazvalo pojačanu pažnju javnosti prema finansijskom i operativnom ponašanju Rio Save.

U maju 2024. godine, komesar EU za trgovinu Maroš Šefčovič izjavio je za medije da je sporazum o sirovinama između Srbije i EU „na pomolu“. Govoreći o kontroverznom projektu Jadar, rekao je: „Postojali su neki pravni problemi u prošlosti, o kojima sada razgovaraju kompanija i vlada.”[^39] Ipak, ova izjava je u suprotnosti sa važećim pravnim propisima, jer se projekat tada još uvek nalazio u upravnim postupcima pred sudovima u Srbiji – što je i sam Šefčovič priznao.

U julu 2024. godine, Ustavni sud Srbije doneo je kontroverznu odluku kojom je poništena odluka iz 2022. o ukidanju Prostornog plana posebne namene, čime je Rio Tintu ponovo otvoren put za realizaciju projekta Jadar. Iako je Vlada prethodno tvrdila da je ukidanje iz 2022. konačno, neprekidne aktivnosti Rio Tinta – uključujući kupovinu zemljišta, studije izvodljivosti i pokušaje da ponovo stekne legitimitet – pokazivale su suprotno. Odluka suda reaktivirala je proces izdavanja dozvola, što je izazvalo novi talas protesta i izlazak ljudi na ulice u više od 50 gradova.

Kulminiralo je protestima desetina hiljada ljudi širom Srbije, uključujući i 100.000 u glavnom gradu Beogradu, sa zahtevom da rudnik bude trajno zabranjen[^40].

Istovremeno, Rio Tinto je podneo nacrte Studija o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) za tri segmenta projekta, objavljene između septembra i decembra 2024. godine. Ovi dokumenti su naišli na oštro odbacivanje od strane naučne i građanske javnosti. Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu javno se ogradio od tumačenja Rio Tinta njihove studije biodiverziteta, navodeći da su zaključci manipulisani i upozoravajući da je jedina naučno opravdana mera ublažavanja – potpuno odustajanje od projekta[^41].

U međuvremenu, značajna recenzirana studija objavljena u časopisu Nature (jul 2024) dokumentovala je da je već i faza istražnog bušenja izazvala ozbiljnu ekološku degradaciju – curenje bora i arsena, oštećenje useva, kontaminaciju nizvodnih vodenih sistema i značajno prekoračenje dozvoljenih nivoa zagađenja zemljišta[^42].

Uprkos tome, Vlada Srbije je u julu 2024. potpisala Memorandum o razumevanju sa Evropskom unijom u okviru Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), otvarajući vrata da projekat Jadar bude proglašen za „strateški“. Organizacije civilnog društva, uključujući Marš sa Drine i Green Legal Impact Germany, podnele su žalbu Evropskoj komisiji u novembru, upozoravajući da bi dodeljivanje strateškog statusa predstavljalo kršenje srpskog zakonodavstva i standarda ljudskih prava[^43].

„Dodeljivanje strateškog statusa kompaniji koja krši zakone, nema operativne dozvole i ne poseduje dozvolu za upravljanje otpadom, samo bi pogoršalo percepciju EU integracija među građanima Srbije.“ — izjavila je Bojana Novaković iz Marša sa Drine[^44].

Tokom cele 2024. godine, represija prema aktivistima dramatično se pojačala. Prema izveštaju organizacije POLEKOL, više od 40 ekoloških aktivista je uhapšeno tokom avgustovskih protesta, mnogi pod apsurdnim optužbama poput „pozivanja na nasilno rušenje ustava“ na osnovu objava na društvenim mrežama. Ivan Bjelić iz Marša sa Drine je uhapšen i pritvoren, a potom pušten zbog nedostatka dokaza[^45]. Više aktivista – uključujući i naučnike – bilo je izloženo uznemiravanju, pretnjama, pa čak i fizičkom napadu ili nezakonitom zadržavanju od strane neidentifikovanih službenika[^46].

Sa ekonomske strane, nezavisna analiza objavljena u oktobru 2024. pokazala je da bi projekat Jadar doneo zanemarljivu korist Srbiji. Država bi godišnje prihodovala svega 17,4 miliona evra – što iznosi tek oko 2,6 evra po glavi stanovnika – dok bi nosila ogromne troškove javne infrastrukture troškove javne infrastrukture, sanaciju rizika i reakciju na potencijalne ekološke katastrofe. U međuvremenu, predviđeni neto profit kompanije Rio Tinto iznosi preko 11,5 milijardi evra, uz punu vlasničku kontrolu nad izvučenim resursima[^47].

I dok su Rio Sava i Ministarstvo zaštite životne sredine započeli proces određivanja obima procene uticaja (EIA), on je značajno usporen zahvaljujući više od 10.000 građana Srbije koji su podneli žalbe protiv procesa odobravanja. Žalbe su ukazale na to da se projekat nezakonito gura kroz sistem, što bi, ukoliko se shvati ozbiljno, moglo paralizovati čitavu administraciju[^48]. Svaku žalbu je potrebno pojedinačno razmotriti pre nego što odluka postane konačna, a proces je od januara 2025. u zastoju.

Članovi Srpske akademije nauka i umetnosti ponovo su u aprilu 2025. izrazili protivljenje projektu, navodeći da on krši i nacionalne i evropske zakone o zaštiti životne sredine, posebno Zakon o vodama i Zakon o upravljanju otpadom. Posebno su istakli da bi Mačvanski vodonosni sloj – jedan od najvažnijih izvora pijaće vode u Srbiji – bio nepovratno kontaminiran ako se rudnik izgradi. Akademija je ponovila stav da je „odustajanje jedina racionalna opcija.“[^49]

Ne postoji nijedan primer borbe ovih razmera, sa stotinama hiljada ljudi na ulicama u preko 50 gradova, uz domaću i međunarodnu kampanju u kojoj su učestvovali svi – od lokalnih zemljoradnika do naučnika, pravnika i aktivista – protiv rudnika koji nema ni jednu dozvolu, a čija se kompanija i dalje ne povlači[^50].

„Postoje stvari koje novac ne može da kupi. Naša zemlja, naši koreni, naši domovi, naše nasleđe – nisu na prodaju, kao ni naše duše. Nasledili smo sve što imamo i naša je dužnost da to ostavimo unucima. Nemate našu dozvolu da gradite rudnik u dolini Jadra! Branićemo ovu zemlju po cenu sopstvenih života.”
— Zlatko Kokanović, potpredsednik udruženja „Ne damo Jadar“

„Samo želimo nazad naše obične, male živote. Da se bavimo poljoprivredom, svojim poslovima. Ne želimo da mislimo na rudnik, niti na zagađenje. Ovde život buja. Naša deca, Naše njive, kuće – za ovo su bile potrebne generacije. Jedna kompanija ne može sve to izbrisati, niti može izbrisati tradicije našeg naroda.“
— Marijana Trbović Petković, „Ne damo Jadar“, Gornje Nedeljice

„Ako dozvolimo Rio Tintu da uđe u Evropu, nagrađujemo uništavanje životne sredine nauštrb stvarnih rešenja za klimatsku krizu. Dozvoljavamo korporacijama odgovornim za klimatsku krizu da se predstavljaju kao njeno rešenje.“
— Bojana Novaković, „Marš sa Drine“

1. https://www.riotinto.com/news/releases/Jadar-MoU-Serbia-signed

2. https://www.dropbox.com/s/8hb3lltex025ihb/PUNOMOĆJE%20DROBNJAKA.pdf?dl=0

3. https://www.boell.de/sites/default/files/2024-10/reri-opinion-on-scoping-request-eia-riotinto-jadar-project_0.pdf

4. https://reri.org.rs/en/rio-tinto-salami-slicing-in-accordance-with-the-highest-european-standards-of-environmental-protection

5. Vesti. (2024). “What does the research say: Did the president’s tour appease the people on the lithium issue?.” N1. 11 September https://n1info.rs/vesti/sta-kaze-istrazivanje-da-li-je-predsednik-turnejom-odobrovoljio-narod-po-pitanju-litijuma/

6. Marš sa Drine, Banktrack (2025): Mining for Trouble: A Wakeup call for Banks and Investors. April.

https://www.banktrack.org/download/mining_for_trouble_a_wakeup_call_for_banks_and_investors/risk_assessment_2025_final.pdf

7. https://www.riotinto.com/en/operations/projects/jadar

8. https://marssadrine.org/en/ratko-ristic-rad-sanu-serbian-academy-of-sciences/

9. Marš sa Drine, Banktrack (2025): Mining for Trouble: A Wakeup call for Banks and Investors. April. https://www.banktrack.org/download/mining_for_trouble_a_wakeup_call_for_banks_and_investors/risk_assessment_2025_final.pdf

10 BBC Serbia (2025). “Strah od poplava: Reka Jadar se izlila u zapadnoj Srbiji, vanredna situacija u gradovima u BiH” 28 March 2025 https://www.bbc.com/serbian/articles/czxnx4z7505o/lat

11 (Observed climate changes and projections of the future climate based on different scenarios of future emissions, Vladimir Đurđević, Ana Vuković and Mirjam Vujadinović Mandić, United Nations Development Program, 2018).

12 https://www.riotinto.com/-/media/Content/Documents/Operations/Jadar/RT-Jadar-Fact-sheet-EN.pdf

13 Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima izričito zabranjuje da kompanija, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji imaju dospele, ali neizmirene obaveze, između ostalog i one koje se odnose na sanaciju i zaštitu životne sredine i kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom, bude nosilac istraživanja i eksploatacije. Član 31, stav 3. Zakona o zaštiti prirode zabranjuje sve radnje i aktivnosti koje ugrožavaju obeležja i vrednosti spomenika prirode, što će nastati realizacijom projekta „Jadar“.

14 Ekološke organizacije u Rumuniji izuzetno su zabrinute zbog potencijalnog prekograničnog uticaja u slučaju slučajnog izlivanja u reku Drinu. Zatražile su od svog ministra za zaštitu životne sredine da aktivira ESPOO konvenciju i pokrene procenu prekograničnog uticaja.

15 https://www.dropbox.com/sh/a1hkx3fie33oq1f/AAA_4Cmj6aGNzUc6uVHhtjnaa?dl=0

16 (Republika Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine, rešenje broj 353-02-00984 / 2020-03, od 5.6.2020.)

17 https://curia.europa.eu/juris/showPdf.jsf;jsessionid=C5DC2B5FA562F10AEE65605779F05FF9?text=&docid=44721&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=549973

18 Ne pominje se:
a. „Cer“ (šifra klasifikacije RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara.
b. Da je „Cer“ deo IBA programa i da je potvrđen od strane BLI (BirdLife International), sa 130 registrovanih vrsta ptica, nacionalno zaštićenim vrstama ptica i riba, uključujući MLADICU, čija je najveća koncentracija u Drini i koja je proglašena zaštićenom vrstom – Proglašena Pravilnikom o proglašenju zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/10 i 47/11) i na IUCN globalnoj listi ugroženih vrsta klasifikovana je kao ugrožena (EN B2ab (ii, iii)).

19 Institut za obnovljive izvore energije i regulatorna pitanja u oblasti životne sredine, Mišljenje o Zahtevu za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“, dostupno na mreži:
https://www.boell.de/sites/de-fault/files/2024-10/reri-opinion-on-scoping-request-eia-riotinto-jadar-project_0.pdf

20 Institut za obnovljive izvore energije i regulatorna pitanja u oblasti životne sredine, Mišljenje o Zahtevu za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“, str. 3, dostupno na mreži:
https://www.boell.de/sites/default/files/2024-10/reri-opinion-on-scoping-request-eia-riotinto-jadar-pro-ject_0.pdf
Ili:
https://reri.org.rs/en/rio-tinto-salami-slicing-in-accordance-with-the-highest-european-standards-of-environmental-protection/

21 Evropska komisija (2016), Izveštaj o skriningu – Srbija, Poglavlje 27: Životna sredina,
https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2018-12/screening_report_serbia_-_chapter_27_-_environment.pdf
poslednji put pristupljeno 26. novembra 2024.

22 Sud pravde EU: Evropska komisija protiv Irske, predmet C-392/96, st. 76, 82;
Sud pravde EU: Ekolozi en Acción-CODA protiv Grada Madrida, predmet C-142/07, st. 44;
Sud pravde EU: Umweltanwalt von Kärnten protiv Vlade pokrajine Kärnten, predmet C-205/08, st. 53;
Sud pravde EU: Glavni grad Brisel i drugi protiv Flamanske regije, predmet C-275/09, st. 36.

23 Institut za obnovljive izvore energije i regulatorna pitanja u oblasti životne sredine, Mišljenje o Zahtevu za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“, str. 14, dostupno na mreži:
https://www.boell.de/sites/default/files/2024-10/reri-opinion-on-scoping-request-eia-riotinto-jadar-pro-ject_0.pdf

24 https://www.dropbox.com/s/8hb3lltex025ihb/PUNOMO%C4%86JE%20DROBNJAKA.pdf?dl=0

25 https://www.riotinto.com/news/releases/Jadar-MoU-Serbia-signed

26 https://www.dropbox.com/sh/0j0hlb2d88z3985/AABUHcdg_J3-AfUQu1lPdYVBa?dl=0

27 https://www.dropbox.com/sh/22mx5n4j5wrrwpb/AAA0tJbrpg8Kk8aEtrlSAI9Ba?dl=0

28 https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0

29 https://www.dropbox.com/sh/6rdcq98liqf8loh/AACT-bubW6ScQ3vX-HtDgkXha?dl=0

30 https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0

31 https://www.dropbox.com/s/qdgrkptsntv7t93/CommonwealthBankAus_13072022.pdf?dl=0

32 https://www.dropbox.com/sh/6yaxjyujkr1l7f6/AADVuYSwE_H8_gtM1BEy04nna?dl=0

33https://www.dropbox.com/s/ylcf6cnt0s5fdq2/3.%20060122%20ministarstvo%20rudarstva%20i%20energetike%20odgovor.pdf?dl=0

34 https://www.dropbox.com/s/7xri0pawi7hhq75/6.%20101022%20sa%20potpisom.pdf?dl=0

35 https://www.dropbox.com/sh/b4mfmbg6esnhu18/AAClDKGTgHG6CcuZ0wqXvCqOa?dl=0

36 https://www.danas.rs/vesti/drustvo/seos-rio-tinto-i-behtel-rade-na-projektu-za-preciscivanje-otpadnih-voda-za-projekat-jadar/

37 https://riotintoserbia.com/mediji/saopstenja-za-javnost/2022/2022-08-10-Interna-studija-izvodljivosti-mora-biti-zavrsena Interna studija izvodljivosti mora biti završena (10. avgust 2022.) Ovo saopštenje je odgovor na tvrdnju SEOS-a da Rio Tinto i Bechtel napreduju u razvoju projekta Jadar. Rio Tinto ponavlja da poštuje odluku Vlade iz ranije te godine o povlačenju svih dozvola i licenci za projekat. Kompanija nastavlja sa obavljanjem svojih poslovnih aktivnosti u skladu sa zakonima Republike Srbije. Sve aktivnosti predstavljaju nastavak prethodnih obaveza. To uključuje i završetak interne Studije izvodljivosti, koja podrazumeva prikupljanje i procenu projektnih podataka od relevantnih dobavljača kako bi se ispunili tehnički, ekološki i standardi održivosti. Studija izvodljivosti se realizuje u partnerstvu sa kompanijom Bechtel, koja od 2018. godine pruža podršku kao Upravljački Izvođač Projekta (PMC).

38 https://www.miningsee.eu/miningsee-europe-serbia-rio-tinto-jadar-project-lithium-mining/

39 https://n1info.rs/english/news/euronews-eu-commissioner-says-deal-on-lithium-from-serbia-soon/

40 Marš sa Drine, Banktrack (2025): Mining for Trouble: A Wakeup Call for Banks and Investors, april.
https://www.banktrack.org/download/mining_for_trouble_a_wakeup_call_for_banks_and_investors/risk_assessment_2025_final.pdf

41 2024 Saopštenje BF ENG.pdf — Izjava Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu kojom odbacuje interpretaciju Rio Tinta u vezi sa rezultatima njihove studije biodiverziteta.

42 Đorđević i sar. (2024). „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“. Nature. https://www.nature.com/articles/s41598-024-68072-9

43 2024-11-28_Formal Request EU Commission_CRMA_Rio Tinto.pdf — Memorandum o razumevanju sa EU i prijava u okviru Zakona o kritičnim sirovinama; pravni prigovor koji su podnele organizacije civilnog društva.

44 Luka Petrušić, 2025. „Dodeljivanje strateškog statusa kompaniji koja krši zakone…“ Radar, septembar 2024. https://radar.nova.rs/drustvo/hoce-li-projekat-jadar-biti-strateskim-za-eu/

45 https://www.frontlinedefenders.org/en/profile/ivan-bijelic

46 POLEKOL (2024). Izveštaj o represiji nad građanskim slobodama i pritisku na aktiviste u Srbiji, april.
https://www.dropbox.com/scl/fi/tg0t7sbil6mkdqp0qtxar/2024-12-POLEKOL-Report-on-Repression-of-Civic-Freedoms-and-Activist-Suppression-in-Serbia-2024.pdf?rlkey=j6ildndrzb6reqxkbjla7fgcg&dl=0

47 Drakulić i sar. (2024). Koliko bi Srbija zaista dobila od projekta Jadar?, 10.10.2024.
https://www.dropbox.com/scl/fi/jhib5ioahe8v8jv6dbkn0/20241010-HOW-MUCH-WOULD-SERBIA-GAIN-FORM-THE-JADAR-PROJECT-FINAL.pdf?rlkey=jmcysfbo4x77shohc5q2sqmqj&dl=0

48 https://n1info.rs/vesti/advokat-djordjevic-vise-od-10-000-zalbi-gradjana-na-resenje-o-projektu-jadar/

49 Izjava Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o rizicima za mačvanski vodonosni sloj i pravnim nepravilnostima. https://www.dropbox.com/scl/fi/g3nysbx908k98fjzqw6sc/2025-04-10-SANU-for-EU.pdf?rlkey=80lnmty5ozd7br1n11yi9zkxc&dl=0

50 Luka Petrušić, Radar. „Projekat ‘Jadar’ kompanije Rio Tinto preti da uništi najplodnije zemljište u Srbiji…“, maj 2024. https://radar.nova.rs/autor/bojana-novakovic/

Učesnici skupa su i ranije danas u 11:52 časova odali poštu stradalima u padu nadstrešice, dok su u 16.30, minutom ćutanja, odali poštu žrtvama fašizma.

U međuvremenu su u Loznicu stigli trkači, koji su jutros krenuli iz Tekeriša, poprišta čuvene Cerske bitke iz Prvog svetskog rata. Trkačima su simbolično uručene medalje.

Nakon nastupa hora u Loznici je održana „njaveća buka“, okupljeni su duvali u pištaljke i vuvuzele. Prethodno su se okupljenim građanima sa bine obratili govornici.

Prof. dr Ljiljana Tomović zahvalila se studentima koji su pre nekoliko meseci zaustavili svoj život, svoje studiranje i učenje, shvativši da ne mogu više da žive u zemlji koja ne poštuje istinu, pravdu, slobodu, nauku i prirodu.

„Na ovom mestu ne možete da ne govorite o suživotu prirode i čoveka. Borba ljudi iz Jadra traje isuviše dugo. Oni dobro znaju šta znači nemati slobodu, ni pravdu, ni pravo na svojoj dedovini. I hvala njima – jer ovde se brani nešto što niko od nas ne može da izgubi, pravo na zdrav život“, rekla je ona.

Za dalje informacije:

Marijana Petković: Verujem da će studenti i mladi odbraniti Mačvu i Jadar 

Marijana Petković iz Ne damo Jadar kaže da su veruje da će studenti odbraniti Mačvu i Jadar, jer su odrasli uz borbu i sve ankete ukazuju da su oni protiv kopanja.

„Studenti su na fakultetima, svako iz svoje oblasti, analizirali predlog o rudniku. Videćemo šta su budući naučnici i akademski građani pronašli u toj studiji koja je prepuna rupa. Tako da i tu su uzeli učešće, i oni znaju šta znači rudnik u blizini naseljenih mesta. Samo reći samo 1,100 tona sumporne kiseline dnevno, pametnom više ništa ne treba da se kaže“, rekla je ona. Za dalje detalje pogledajte:

Članovi nacionalnog osoblja GIZ Srbija, u pismu u koje je portal N1 imao uvid, izrazili su  duboku zabrinutost zbog planiranih aktivnosti povezanih sa eksploatacijom litijuma, koje su spomenute, kako su naveli, u okviru nekoliko projekata koje sprovodi GIZ.

„Imajući u vidu ogromne ekološke rizike, široko rasprostranjeno protivljenje javnosti i opšte nepoverenje u institucije, smatramo da bi bilo kakvo potencijalno uključivanje u ovu oblast trebalo ponovo razmotriti. Više od 60% građana Srbije (88% mladih ispod 30 godina) protivi se projektu Jadar litijuma, videći ga kao simbol šireg institucionalnog neuspeha, uključujući netransparentno donošenje odluka, zaobilaženje javne rasprave i nepoštovanje zaštite životne sredine. Bez odlučne i vidljive podrške vladavini prava, javnoj odgovornosti i zaštiti životne sredine, takvo angažovanje može ozbiljno narušiti poverenje u GIZ i njegovu posvećenost demokratskim vrednostima. Zbog toga vas ljubazno molimo da ove naše zabrinutosti prenesete sedištu GIZ-a, nemačkom ambasadoru i Ministarstvu za ekonomski razvoj i saradnju (BMZ), kao i da tražite zvaničan i blagovremen odgovor, ističući da vladavina prava, zaštita životne sredine i autentično učešće javnosti moraju ostati u središtu nemačke razvojne saradnje sa Srbijom“, navedeno je u pismu.

Osoblje GIZ Srbija je istaklo i to da učešće u projektima vezanim za litijum ugrožava reputaciju GIZ-a, bezbednost zaposlenih GIZ-a u Srbiji i dovodi u pitanje legat od 25 godina njegovog rada u našoj zemlji.

GIZ je, podsetimo, poznat po brojnim društveno-odgovornim i važnim projektimau Srbiji.

U pismu direktorki su skrenuli pažnju na krizu u Srbiji i studentske proteste, ističući da je, prema podacima CRTA, samo u martu zabeleženo više od 1.697 protesta u 378 gradova i sela širom Srbije.

„Kao organizacija posvećena promovisanju demokratskih vrednosti, ljudskih prava i vladavine prava, GIZ je igrao i nastavlja da igra ključnu ulogu u jačanju dobrog upravljanja u Srbiji. Naša zajednička nastojanja u podršci institucionalnim reformama, unapređenju javne uprave i podsticanju dijaloga o pravdi i demokratiji su od neprocenjivog značaja. Međutim, nedavni događaji u Srbiji ukazuju na sve veće urušavanje vladavine prava, ljudskih prava i građanskih sloboda. Snažno verujemo da GIZ i naši partneri treba da intenziviraju svoj strateški fokus na ovim temeljnim principima“, navelo je osoblje GIZ-a.

Ostatak članka je na portalu N1.

Grupa članova Evropskog parlamenta hoće da Evropska komisija zatraži od Vlade Srbije da u postupanju oko osporavanog projekta Jadar za rudarsku eksploataciju litijuma poštuje domaće i evropsko zakonodavstvo. Istakli su da su neprihvatljiva hapšenja i progon protivnika ove predložene investicije. Evropski poslanici su pozvali aktiviste iz Srbije u Evropski parlament. Bez strogih propisa u rudarstvu, transparentnosti i poštovanja lokalnih zajednica, sve može gadno da se završi, upozorio je Jonas Šestet iz Levice.

Rio Tinto očekuje da će Evropska unija proglasiti njegov kontroverzni projekat Jadar za iskopavanje i preradu litijuma strateškim. Srbija i Evropska komisija su letos potpisale memorandum o razumevanju o uspostavljanju strateškog partnerstva za održive sirovine i lance vrednosti za baterije i električna vozila. Predložena investicija navedenog anglo-australijskog rudarskog giganta se već godinama suočava sa oštrim buntom lokalnog stanovništva i zaštitnika i zaštitnica životne sredine.

I jedna grupa članova Evropskog parlamenta je upravo skrenula pažnju na hapšenje aktivista, korupciju i opasnost po kvalitet vode, prirodu i javno zdravlje.

Inače, na portalu Balkan Green Energy News možete pratiti hronološki pregled glavnih događaja u razvoju projekta Jadar od 2001, kada je Rio Tinto stigao u Srbiju.

U pokretu koji se protivi iskopavanju litijuma su i ljudi iz drugih područja, uključujući one u Bosni i Hercegovini, gde su lokacije za istraživanje litijuma i drugih minerala, kao i postojeći rudnici.

Neke rudarske kompanije ostavljaju za sobom otpad da se drugi njime bave

Tri evroposlanika iz Levice tvrde, kako su rekli na kraju svoje posete Srbiji, da Vlada Srbije mora da odgovori na još mnoga pitanja o projektu Jadar.

„Po mom iskustvu, ukoliko rudarskim kompanijama ne ispostavite jasne zahteve, ukoliko nema transparentnosti, ako ne poštujete lokalne zajednice, u rudarstvu može sve gadno da se završi“, naveo je na konferenciji za štampu Jonas Šestet.

Dodao je da su u severnoj Švedskoj, odakle je on, neke rudarske kompanije nakratko iskopavale minerale, a onda napuštale takva mesta bez da su očistile za sobom.

Šestet: Multinacionalke iskorišćavaju zemlje u koje dođu ukoliko dobiju priliku

„Zato je toliko važno, tolika suština da slušate lokalne zajednica. Da u potpunosti ispoštujete one koji izraze zabrinutost za životnu sredinu. I da ne prihvatite korupciju ili prilagodite zakonski okvir željama multinacionalnih kompanija. Jer one iskorišćavaju zemlje ukoliko dobiju priliku“, izjavio je Šestet na ovom događaju u organizaciji grupe Marš sa Drine.

Zabrinutost za životnu sredinu u Jadru ima realne osnove, a pogotovo u pogledu kvaliteta vode za milione ljudi, po njegovom mišljenju. Ukoliko ne bude odgovora na pitanje kako će se toksična podzemna voda i otpad tretirati, projekat bi mogao da bude veoma rizičan, istakao je Šestet.

„Takođe sam duboko zabrinut oko svega što smo čuli o korupciji. Da je velikim multinacionalnim firmama omogućeno da rade po svome u odnosu sa vlastima u Srbiji, ukoliko im daju ekonomsku korist ili sklope ugovor koji nije u potpunosti javno dostupan. Mislim da je to vrlo loš početak za velike industrijske projekte“, izjavio je.Nivo zastrašivanja demonstranata je neprihvatljiv, a uključuje proizvoljna hapšenja, po Šestetovom mišljenju. „Suština demokratije i ono što je u opasnosti jeste da možete da se organizujete i da slobodno izražavate svoju političku volju. Srbija je na raskrsnici po pitanju demokratskog razvoja zemlje“, podvukao je.

Ostatak članka možete pročitati na Balkan Green Energy News

U Palati Srbije, brojne novinarske ekipe su zauzimale svoja mesta, a snimatelji su pokušavali da dođu do što bolje pozicije za kadar. Za nekoliko minuta trebalo je da počne zajednička konferencija nemačkog kancelara Olafa Šolca, potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića i  predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Bio je jul, 2024. godine.

Veče pre konferencije, Šolc je došao u iznenadnu posetu Srbiji, a razlog je bio samo jedan – litijum. Posle zastoja nakon građanskih protesta, vlast je ponovo pokrenula priču o otvaranju rudnika litijuma na zapadu Srbije. Za ovaj projekat pod imenom Jadar zainteresovan je ne samo investitor, kompanija Rio Tinto, već i Nemačka i Evropska unija. Prva jer je najveći proizvođač električnih automobila u EU, vozila za čije se pokretanje najčešće koriste litijumske baterije. Druga želi da smanji zavisnost od Kine koja je jedan od najvećih proizvođača litijuma u svetu.

Ipak, u Srbiji postoji veliki otpor otvaranju rudnika, a protesti koji su organizovani zbog toga su bili jedni od najvećih u poslednjih nekoliko godina.

Vučić je na konferenciji rekao da  litijum za Srbiju predstavlja veliku nadu i da ovu šansu ona neće propustiti.

„Bez pune zaštite ljudskih života i prirode neće biti iskopavanja litujuma u Zapadnoj Srbiji, u okolini Loznice“, izjavio je Vučić.

Međutim, dokumentacija do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ukazuje da su uslovi za zaštitu prirode napravljeni tako da idu na štetu prirode, da su menjani i usvojeni bez saglasnosti dela stručnjaka.

Naime, Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je u avgustu prošle godine uslove Rio Tintu za projekat Jadar koji određuju šta je sve na tom području važno da se zaštiti i kako da to učini.

Mejlovi, službene beleške i druga dokumenta do kojih smo došli pokazuju da je deo stručnjaka u Zavodu bio protiv toga jer se njima ne štiti priroda. Neki od njih su postavili pitanje mogu li se ovi uslovi uopšte izdati.

„…Ne postoje uslovi koji će sprečiti nepovratnu destrukciju ovog područja (na lokacijama eksploatacionog polja i deponije) kao i staništa brojnih vrsta“, pisalo je u jednom od mejlova.

I pored njihovog protivljenja, v.d. direktorka Zavoda Marina Šibalić  je izdala uslove.

Nakon ovoga, neki od načelnika su sastavili službene beleške u kojima su opisali šta se desilo.

Kako je sve počelo

Nekoliko dana nakon posete Olafa Šolca, u Zavod za zaštitu prirode Srbije je stigao zahtev kompanije Rio Sava Eksplorejšn, ćerke firme Rio Tinta u Srbiji, da im se izdaju uslovi zaštite prirode za projekat Jadar.

Ovaj dokument predstavlja uputstvo investitoru kako da realizuje projekat, a da ne ošteti prirodu.

Jedna od načelnica u Zavodu je obaveštenje o tome, zajedno sa pratećom dokumentacijom i prvom podelom obaveza, poslala na zajedničku mejling listu. Nju su činili zaposleni iz stručnih službi, uglavnom oni koji će učestvovati u izradi uslova.

Odmah na početku, biolog Ivan Medenica je odgovorio da je nakon analize i upoređivanja podataka dobio „vrlo kompleksnu i gotovo nerešivu situaciju“. Prema njegovom mišljenju, nisu postojali uslovi koji će sprečiti nepovratnu destrukciju prirode.

Ostatak članka možete pročitati na CINSU.

Mašina 27.12.2024.

Srpski kolektiv Marš sa Drine i nemačka nevladina organizacija Green Legal Impact su objavili zvanično saopštenje Evropskoj komisiji i članovima Odbora za kritične sirovine protiv priznavanja projekta Jadar prema Zakonu o kritičnim sirovinama.

„Rio Sava Exploration d.o.o. aplicirala je za dobijanje statusa ‚strateškog projekta‘ po čl. 6, 7 CRMA za planirani rudnik litijuma i bora u dolini reke Jadar u Srbiji. Ovaj projekat ne bi trebalo da dobije strateški status iz pravnih, ekoloških, društvenih i političkih razloga“, navodi se u pratećem saopštenju organizacija Marš sa Drine i Green Legal Impact.

Kako se podseća, poznati rizici uključuju rudarske aktivnosti koje ugrožavaju okolne vodene resurse, represiju prema aktivistima za zaštitu životne sredine, nedostatak administrativne transparentnosti i odgovornosti. Predlog projekta koji je dostavljen na procenu uticaja na životnu sredinu je sada u fazi utvrđivanja opsega i sadrži nedostatke koji ne zadovoljavaju kriterijume za dodelu ‘strateškog statusa’ prema Zakonu o kritičnim sirovinama, upozoravaju širu javnost ali i – Evropsku komisiju.

Podnošenje ovakve žalbe je presedan

Podnošenje ove žalbe je presedan, skreću pažnju aktivistkinje i aktivisti. Iako Komisija EU nije omogućila prostor za osporavanje odluke o strateškom statusu od strane nevladinih organizacija, njena odluka o klasifikaciji projekta prema članu 6 (1) CRMA je „administrativni akt“ u skladu sa članom 2(1)(g) Uredba br. 1367/2006 (Arhuska konvencija), navode. Ova žalba, kako objašnjavaju, koristi pravo da se ospori administrativni akt, koji na kraju podleže internoj reviziji u skladu sa članom 10. Arhuske konvencije.

„Mi osporavamo političku odluku na nivou EU i nastavićemo pravnim putem ukoliko Jadar dobije strateški status. U Srbiji, nedostaci predloga projekta Jadar pružaju jake pravne argumente protiv izdavanja bilo kakvih ekoloških dozvola“, smatraju aktivisti.

Izveštaj ukazuje na: opasnosti po životnu sredinu, ljudska prava i zdravlje ljudi, nedostatak transparentnosti i neusaglašenost sa dobrom poslovnom praksom, pravne nepravilnosti, uticaje na životnu sredinu, zemljište, poljoprivredu, vodu, zaštićena područja i vrste, proces otkupa zemljišta, nedostatak transparentnosti i zastrašivanje, uticaj na društvenu strukturu regiona, otvaranje radnih mesta, poreske prihode, efekte na postojeće poslovanje, posebno poljoprivredu, nepravilnosti u pogledu pitanja izdavanja dozvola, rokova i upravljanja, kao i kršenje zakona Republike Srbije, navodi se u pratećem saopštenju.

„Budućnost nije zelena ako je zelena samo za vas“, poručuje Bojana Novaković

Nabavke minerala od strane Evropske unije su duboko isprepletene sa neokolonijalnim praksama, ocenjuju iz Marša sa Drinu i Green Legal Impacta.

„Kako EU nastoji da obezbedi „zeleniju” ekonomiju, njena zavisnost od ovih minerala stavlja je u poziciju značajne moći nad stranim zemljama bogatim takvim resursima, gde rudarske projekte često sprovode globalni giganti poput Rio Tinta. Ova zavisnost otkriva širi obrazac eksploatatorske dinamike u odnosu EU sa zemljama bogatim resursima, posebno u regionima u kojima upravljanje i zaštita životne sredine nisu na visokom nivou“, navodi se.

„U zemljama kao što je Srbija, estrakcija minerala mogla bi da uništi lokalne ekosisteme – ugrožavajući zemljište, vodu i biodiverzitet i stvarajući političku i društvenu nestabilnost – što dovodi do pitanja o posvećenosti EU ljudskim pravima i održivim praksama u inostranstvu. Napor EU za ‚etičkim izvorima‘ je kompromitovan kada se zažmuri pred ovim ekološkim i društvenim uticajima. Zauzvrat, rizikuje se politički kredibilitet EU, posebno kad se ovo vidi kao jačanje (neo)kolonijalne eksploatacije. Štaviše, nedostatak transparentnosti, zakonske nepravilnosti i manjkave studije izvodljivosti u ovom projektu dodatno razotkrivaju saučesništvo EU u potkopavanju samog upravljanja i regulatornih okvira za koje tvrdi da ih zastupa, održavajući sistem nejednake eksploatacije resursa koji je u korist delovima Evrope, a na štetu drugih. Budućnost nije zelena ako je zelena samo za vas”, prokomentarisala je Bojana Novaković iz Marš sa Drine.

Srbijanski dužnosnici instalirali su špijunski softver domaće proizvodnje na telefone desetaka novinara i aktivista, piše Amnesty Internatonal (AI) u izvještaju objavljenom u ponedjeljak, navodeći forenzičke dokaze i svjedočanstva aktivista koji tvrde da su bili ‘hakirani’.

“U više slučajeva, aktivisti i novinari su izvijestili o sumnjivoj aktivnosti na svojim mobilnim telefonima nakon što su ih ispitali srbijanska policija i sigurnosne službe”, navodi AI u izvještaju, prenosi Hina.

U dva slučaja je za otključavanje telefona, prije nego su zaraženi srbijanskim Android spyware sistemom NoviSpy, korišten softver izraelske kompanije za nadzor Cellebrite DI.

Pomoću špijunskog sistema NoviSpy kopirani su kontakti u telefonima koji su potom prebačeni na server pod kontrolom Srbijanske vlade.

NoviSpy, iako je tehnički manje napredan od vrlo invazivnog špijunskog softvera kao što je Pegasus, omogućava srbijanskim vlastima snimanje osjetljivih ličnih podataka s ciljanog mobitela i omogućuje daljinsko uključivanje mikrofona ili kamere na mobitelu.

“Srbijanske vlasti koriste tehnologiju nadzora i taktike digitalne represije kao instrumente šire državne kontrole i represije usmjerene protiv civilnog društva”, stoji u izvještaju AI-ja.

U njemu se, između ostalog, i spominje da srbijanski MUP koristi i forenzički alat za izvlačenje podataka iz mobilnih telefona koji je dobio na poklon od Norveške, a nabavljen je putem Agencije UN-a za projektne usluge (UNOPS).

“Alarmantne” optužbe

Riječ je o paketu koji je isporučen MUP-u Srbije od 2017. do 2021. kako bi se toj zemlji pomoglo u borbi protiv organiziranog kriminala.

Amnesty dodaje da je Norveška vlada privremeno bila obustavila isporuku uređaja kompanije Cellebrite Srbiji 2018. Norveška ambasada u Beogradu izrazila je zabrinutost zbog tog programa, ali ga je UNOPS naposljetku isporučio u junu 2019.

Prema AI-ju, Srbija je primila uređaje kompanije Cellebrite u okviru širokog paketa pomoći kako bi se Srbiji pomoglo da ispuni zahtjeve vezane uz proces integracije u EU.

Zamjenica norveškog ministra vanjskih poslova Maria Varteressian rekla je za Reuters da su optužbe iznesene u izvještaju “alarmantne i, ako se pokažu tačne, neprihvatljive”. Dodala je da će se norveške vlasti sastati sa srbijanskim vlastima i UNOPS-om krajem mjeseca.

“Očekujemo da UNOPS istraži te optužbe”, rekla je Norvežanka.

Srbijanski MUP, Ministarstvo vanjskih poslova i obavještajna agencija BIA nisu se odazvali zahtjevu za komentar.

Proizvode Cellebritea naveliko koriste brojne policije širom svijeta, uključujući i američki FBI.

Marketinški direktor kompanije David Gee je rekao da bi, ukoliko se optužbe AI-ja pokažu tačnim, to predstavljalo kršenje sporazuma o dozvoli za krajnjeg korisnika te bi rezultiralo suspenzijom korištenja njihove tehnologije.

Originalno istraživanje i izveštaj OVDE.

Iako je iz Saksonije, gde se planira izgradnja rudnika litijuma, Vučić optužio nezavisne novinare da neće da prenesu građanima ono „što su stvarno videli“, nekako se sam i dalje nije setio da ispriča da se kod nemačkog rudnika ne pominje mogućnost ugrožavanja podzemnih voda, ne očekuje sleganje tla i uopšte se ne planira jalovište

U spektakularnom primeru destruktivnih političkih kapaciteta Aleksandra Vučića, bilo je potrebno da prođe samo šest dana od njegovog susreta sa nemačkim kancelarom u Saksoniji, do izglasavanja nepoverenja vladi Olafa Šolcaubedljivom većinom glasova u Bundestagu. Moglo bi se reći da je tako demantovao izvestioca nemačke demohrišćanske stranke za Srbiju Tilmana Kubana, koji je u junu rekao da podržavanjem Rio Tintovog projekta Jadar, Srbija pokazuje da „ne želi da izaziva probleme već da ih rešava“, barem pod pretpostavkom da je iza te izjave stajalo išta više od želje da se obezbedi dovoljno litijuma za potrebe nemačke industrije.

Priliku da saznamo više o odnosu odlazeće nemačke vlade prema potencijalnom rudniku litijuma pored Loznice i šta tačno stoji iza Vučićeve najave da će Nemačka garantovati da će se sve raditi po najvišim ekološkim standardima, Radarje dobio od nemačkog ministarstva spoljnih poslova. U saradnji sa Gete institutom, grupi novinara, opozicionih političara i čak predstavnika države (ali na nižem nivou od delegacije koja je pratila Vučića nekoliko dana kasnije) upriličen je niz sastanaka u Berlinu i Saksoniji sa predstavnicima nemačke vlade, skupštine, kao i preduzeća koja planiraju da eksploatišu litijum u Nemačkoj. Ipak, dosta pitanja je ostalo otvoreno i na kraju puta.

Odgovori koje smo dobijali od različitih nemačkih ministarstava nisu bili uvek usklađeni i šetali su u rasponu od negiranja da je išta konkretno proizašlo iz razgovora Šolca i Vučića, preko toga da je zamišljena vladina radna grupa (predvođena ministarstvom ekonomije) koja će podržati Srbiju u realizaciji projekta Jadar ali koja nije još uvek zaživela, do informacije da ministarstvo za razvoj uveliko razgovara sa srpskom stranom i da su već namenili tri miliona evra bespovratnih sredstava podrške za slučaj da studija uticaja projekta Jadar bude pozitivno ocenjena.

Nesuglasica nije bilo po pitanju postojanja konkretnih ugovora sa nemačkim kompanijama – nema ih, pošto projekat nije formalno dovoljno odmakao da bi se tako nešto razmatralo, a takođe su objašnjenja motivacije Nemačke bila konzistentna. Naime, iskustvo sa prekidom snabdevanja ruskim gasom na početku rata u Ukrajini predstavljalo je ozbiljan podstrek vladi da razmotri diversifikaciju i ostalih sirovina koje uvozi, a nelagode u pogledu uvoza iz Kine imaju stariji koren i uprkos vrednosnim razlikama između Kine i EU, pre svega su praktične prirode. Počev od 2010. godine kada je usled incidenta u kome je japanska obalska straža uhapsila kapetana kineskog ribarskog broda, Kina uvela embargo Japanu na retke elemente, preko sve češćih restrikcija na izvoz takvih sirovina, do iskustva iz pandemije kada su zbog krizne situacije potpuno obustavili izvoz određenih medicinskih sredstava – sve to otežava posmatranje uvoza iz Kine zagarantovanim.

Uprkos najavi Ane Brnabić da će Nemačka 2026. godine biti prva evropska zemlja koja će početi da kopa litijum u rudniku Cinvald koji je poredila sa Jadrom, u Saksonskoj rudarskoj upravi u Frajbergu su naveli da će tek u drugoj polovini 2025. godine predati zahtev za izdavanje dozvole

Naravno, baš zbog tih pomenutih vrednosti, za Nemačku bi bilo odlično kada bi potrebe za litijumom mogla da zadovoljava uvozom iz država koje makar imaju bolje ekološke standarde od Kine (što se tiče „političkih standarda“, u slučaju Srbije je još manja šansa da će se usrećiti), zbog čega i jeste zainteresovana za saradnju po tom pitanju sa Srbijom, ali utisak je da bi tako nešto bio čist bonus. Odnosno, čak i da kapacitet Srbije da ispunjava sopstvene propise ostane jednako mizeran (što je problem širi od odnosa prema životnoj sredini i čega je nemačka vlada takođe svesna, budući da je na jednom od sastanaka pomenuta tragedija u Novom Sadu baš kao primer značaja poštovanja procedura i važnosti vladavine prava), uvoz litijuma ili baterija iz takve Srbije i dalje bi doprineo željenoj diversifikaciji. Zato verovatno i nismo dobili potvrdu na eksplicitno pitanje da li je zamislivo da se Nemačka distancira od projekta Jadar, već podsećanje na potpisan memorandum prilikom prethodnog susreta Šolca i Vučića.

Na problem ovakvog pristupa ukazala je nemačka partija Die Linke (Levica) koja je iskoristila mehanizam poslaničkih pitanja (u nekim državama on zapravo funkcioniše) da postavi čitav niz pitanja vladi vezan za dogovore sa Srbijom oko litijuma, od kojih je za nas najznačajnije glasilo: „Koji su kontrolni mehanizmi dostupni Saveznoj vladi i EU kako bi se osiguralo ispunjenje uslova zaštite životne sredine Srbije tokom planirane eksploatacije litijuma (molimo da ih navedete pojedinačno)?”. Uprkos Vučićevim sugestijama, odgovoreno je da je kontrola poštovanja propisa isključivo u nadležnosti institucija u Srbiji, a iz ostalih odgovora stiče se utisak da nisu ni posebno zainteresovani za suštinu problema koji prate projekat Jadar. Tako je, recimo, na pitanje o saznanjima vlade o kršenjima ljudskih prava i propisa o zaštiti životne sredine od strane Rio Tinta u poslednjih 20 godina, odgovor glasio: „Zbog nedostatka vremena, Savezna vlada nije u mogućnosti da proveri da li je dolazilo do kršenja ljudskih i ekoloških prava na projektima van Nemačke.“

„Pre iznenađujućeg litijumskog sporazuma sa Aleksandrom Vučićem, iz Berlina su i dalje bile glasne kritike na račun rukovodstva Srbije, da li zbog optužbi za izbornu malverzaciju na poslednjim parlamentarnim i lokalnim izborima ili zbog sve autoritarnijeg stava vladajućeg SNS-a prema medijima, opoziciji i vladavini prava, te namerne eskalacije Beograda na Kosovu, saradnje Srbije protiv EU sa Putinom, njenog odbacivanja sankcija EU uvedenih Moskvi i saradnje sa Si Đinpingom. Odgovori nemačke vlade su odraz njene nove politike zatvaranja očiju pred sve većom erozijom demokratije, vladavine prava i zaštite životne sredine u Srbiji. Geopolitika i interesi nemačke automobilske industrije očigledno imaju prednost nad pravima pogođenih ljudi u jadarskom kraju, koji godinama izlaze na ulice, kojima se preti i proganjani su zbog zalaganja protiv prvog iskopavanja litijuma u naseljenim mestima“, izjavila je poslanica Levice Kornelija Mering. I dodala da nemačka vlada ne želi da zauzme stav o „pretnjama smrću ekološkim aktivistima i njihovom progonu kao ‘eko-terorista’ od strane provladinih snaga, naučnim nalazima o posledicama rudarenja litijuma ili poštovanju nemačkih zakona kao što je zakon o lancima snabdevanja, niti želi da kaže bilo šta konkretno ili da daje bilo kakve garancije“.

Pomenuti zakon je jedini mehanizam koji bi trenutno mogao da ima ikakve posledice po Srbiju, pošto nameće nemačkim kompanijama obavezu da vode računa da i njihovi partneri i dobavljači brinu i o ljudskim pravima (na poštenu platu, na sindikalno organizovanje, bezbedno radno okruženje…) i o životnoj sredini. Međutim, privreda ga je veoma nevoljno prihvatila, smatrajući ga „birokratskim čudovištem“ koje im otežava poslovanje i postoji realna mogućnost da će ga buduća nemačka vlada, ukoliko bude desnije orijentisana od odlazeće, potpuno ukinuti.

Ostatak članka možete preuzeti na portalu RADAR.

Masovni ekološki protesti širom Srbije obeležili su 2022. godinu, nakon čega je Vlada Srbije donela odluku o zaustavljanju projekta Jadar, tj. planirane eksploatacije rude litijuma na zapadu Srbije. Ipak, 11. jula ove godine Ustavni sud Srbije poništio je odluku Vlade i borba građana protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar je obnovljena. 

Borba za očuvanje životne sredine u Srbiji ujedno je i borba za medijski prostor, a nasuprot lokalnom stanovništvu, aktivistima i naučnicima, nalazi se rudarski gigant Rio Tinto. Iza kompanije “Rio Tinto”, koja je još 2004. godine otkrila rudu jadarit na teritoriji Srbije, stoje decenije kršenja ljudskih prava, saradnja sa nasilnim i korumpiranim režimima širom sveta, te višedecenijsko iskustvo u medijskom spinovanju i oprobane taktike za pridobijanje poverenja građana. Zašto su opravdani nezadovoljstvo i nepoverenje lokalnih zajednica koje bi rudarenje pogodilo, koliko su zapravo dalekosežne posledice eksploatacije litijuma, i zašto je “Rio Tinto” na toliko lošem glasu, istraživala je Dunja Karanović u 79. broju Licaulice.

Rio Tinto — od kršenja radničkih prava i saradnje sa Frankovim režimom, do izlivanja tona toksičnog otpada u reke

Istorija ekološkog aktivizma može se razumeti kao višedecenijska priča o poverenju. Pioniri sejanja sumnje u naučne činjenice pedesetih godina bila je multimilionska industrija duvana, a tokom narednih decenija, njihove taktike preuzele su svetske kompanije čiji profit zavisi od sagorevanja fosilnih goriva. U sprezi sa populističkim režimima širom sveta, ovaj tzv. fosilni lobi uložio je ogromne resurse u stvaranje atmosfere nepoverenja u naučnike, medije i aktiviste koji su pokušavali da edukuju javnost o ekološkim posledicama sagorevanja fosilnih goriva. Tako je nastala struja tzv. klimatskih skeptika, tj. globalna sumnja u klimatske promene, u vezu između količine ugljen-dioksida u atmosferi i globalnog zagrevanja, u pojave kiselih kiša itd. Tako su, između ostalog, počele i štetne kampanje protiv stručnjaka iz polja ekologije, biologije i drugih nauka, poput Rejčel Karson i Majkla Mana, dovodeći u pitanje sve naučne dokaze koje su oni iznosili o budućnosti ekosistema. Kada je, međutim, neka vrsta naučnog konsenzusa o klimatskim promenama uspostavljena, dovođenje ovih pojava u pitanje nije više bilo dovoljna taktika (ako razumemo da je sumnja vrsta kapitala, i ona podleže zahtevima tržišta). Kampanja je izmenjena u korist rasprave o ličnom karbonskom otisku svakog pojedinca, a ne o, daleko pogubnijem, uticaju velikih kompanija. 

Kompanija British Petroleum (BP) prva je, još 2004. godine, uvela u upotrebu pojam ekološkog ili karbonskog otiska. Premda ovaj pojam danas koristimo kad preispitujemo sopstveni uticaj na prirodne resurse planete, važno je razumeti kako je on nastao, važno je razumeti na koji način su, decenijama, različite interesne grupe gradile sistem komunikacije sa javnošću jer zaključak iz ove lekcije iz istorije može da nam koristi za dekodiranje nekih trenutnih događanja na lokalnom planu.

Osnovana još u 19. veku, kompanija Rio Tinto iduće godine slavi 150. rođendan, i u tom smislu imala je dovoljno vremena da nauči na koji način se stiče poverenje javnosti (ili bar lokalnih zajednica koje targetira). Iako internet ne zaboravlja, ova kompanija u 21. veku i dalje posluje, bez obzira na niz neetičkih projekata sprovedenih kroz istoriju – od kršenja radničkih prava i saradnje sa Frankovim režimom u Španiji, preko podrške rasističkih vlada u Africi, prinudnih iseljenja i izrabljivanja u Indoneziji i Papui Novoj Gvineji, do izlivanja tona toksičnog hemijskog otpada u mnogobrojne reke sveta.

Vek i po iskustva u eksploataciji rudnih bogatstava za drugu po veličini najveću rudarsku kompaniju na svetu, ipak, znači i vek i po učenja o komunikaciji sa javnošću, pa su tako ključne reči Rio Tinta danas održivi razvoj i klimatske promene. Prve informacije koje se mogu pročitati na njihovom vebsajtu jesu da su materijali kojima se oni bave ključni za smanjenje emisija ugljen-dioksida, da je kompanija podržala Pariski sporazum o klimatskim promenama, te da je glavni cilj njihovog rada uspostavljanje sigurnih, pravednih, i održivih načina rudarenja.

Rudarenje je najagresivnija industrija koja postoji

Ono što, međutim, razlikuje uticaj rudarskih kompanija i onih koje posluju sa fosilnim gorivima jeste dugoročnost štete. Prema rečima dr Vladimira Đurđevića, profesora meteorologije sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, ne postoji industrija koja ostavlja dublji trag u životnoj sredini od rudarenja. Uticaj eksploatacije litijuma u dolini Jadra pre svega je problem hemijskog zagađenja vode i zemljišta. Samo preliminarna ispitivanja zemljišta, koja su već u toku, predstavljaju rizik za izlivanje štetnih materija u podzemne vode, a jalovišta koja ostaju iza rudnika znače potencijalno neizmernu štetu po okolinu koja ostaje dugo nakon što on prestane sa radom.

„U prirodi, jednom kad se oslobodi nešto što je problematično po životnu sredinu, ne postoji pouzdan način da se sazna koliko su dalekosežne posledice i kolika je amplituda promena. Rudarenje je najagresivnija industrija koja postoji u svetu. Čak i ekstrakcija jednostavnijih ruda ostavlja neizbrisiv trag mereno ljudskim životima. Za nas je to zauvek. Oko svih rudnika u svetu reke su zagađene. Ako pogledate satelitski snimak Srbije, prve stvari koje se uoče a da su posledica ljudskog delovanja, jesu Kolubara i Bor. To su toliko veliki zahvati da ne mogu da ne naruše balans koji postoji u prirodi. Pitanje je samo koliki je negativni uticaj i koliko smo spremni da žrtvujemo ljude i prirodu da bismo ostvarili profit na kraju“, objašnjava Đurđević za Liceulice.

Ono što Srbiju čini pouzdanim partnerom za ovakvu vrstu poduhvata jeste manjak dugoročnog strateškog planiranja. Iako kompanija Rio Tinto u svojim PR manevrima stavlja akcenat na klimatske promene i zelenu budućnost koju će doneti eksploatacija litijuma, planovi za rudnik u Srbiji ne podrazumevaju mnogo razmišljanja unapred. Država, kako kaže Đurđević, ne zahteva da studije uticaja uzimaju u obzir klimatske promene i način na koji će menjati uslove za rad rudnika.

„Kad se donese odluka da se negde otvori rudnik, ljudi moraju da razumeju da je ta odluka zauvek. Studija uticaja radi se samo u odnosu na trenutno stanje u okolini rudnika. Trenutne klimatske promene su takve da su kiše intenzivnije, veći je rizik od poplava, i suše su češće jer ima sve manje vode u rekama tokom malovodnog perioda leti. Taj trend će da se nastavi u budućnosti. Za rudnik to znači da obezbeđivanje jalovišta treba da bude još ozbiljnije nego što se planira. Drugo važno pitanje koje se ne pominje je da li će pri ekstremnijm sušama u budućnosti biti dovoljno vode da bi rudnik radio“, upozorava Đurđević.

Ironija je što je upravo budućnost mantra ovdašnjih vlasti i glavno opravdanje za svako zanemarivanje stavova struke. U jeku predizborne kampanje, poverenje građana postaje neobnovljivi resurs, a kako se između otvaranja rudnika i napretka Srbije stavlja znak jednakosti, svako ko mu se suprotstavi postaje izdajnik i meta tabloida. Za razliku od veštih PR-menadžera rudarske industrije sa preko sto godina iskustva, ljudi koji će potencijalno živeti u neposrednoj blizini rudnika nemaju ni dovoljno informacija ni adekvatnih alata za borbu. Rudnik koji je u planu za dolinu Jadra prvi je tog tipa koji bi se gradio u Srbiji, ali i prvi rudnik litijuma za Rio Tinto i, u tom smislu, meštanima (a potencijalno i samim rukovodiocima projekta) fali ključ za razumevanje dalekosežnosti posledica ovog projekta po zemljište, vodoizvorišta, i kvalitet života u širem smislu. Informacije koje se puštaju u javnost već godinama imaju za cilj da uvere ljude da će rudnik doneti niz ekonomskih (i ekoloških?) benefita uz minimalnu štetu, ali osvrt na istoriju Rio Tinta ukazuje ne samo na katastrofalne posledice po zdravlje ekosistema i lokalnog stanovništva, već i na beskrupulozno gašenje pobuna rudara i ekoloških organizacija.

Rio Tinto je kompanija kojoj ne treba verovati

Prema podacima Londonske rudarske mreže (London Mining Network – LMN), rudnik bakra i zlata u Bugenvilu na Papui Novoj Gvineji bio je uzrok desetogodišnjeg protesta protiv Rio Tinta. Kompanija ne samo da je izrabljivala radnike već je, izlivanjem milijardi tona toksičnog otpada iz jalovišta, prouzrokovala nebrojene zdravstvene posledice za lokalno stanovništvo. U saradnji sa vladom, organizovana je vojna blokada da se protesti uguše, što je dovelo do smrti deset hiljada ljudi u periodu od 1990. do 1997. godine. Milijarda tona jalovine ispuštena je i u rečni sistem Indonezije kao posledica rada rudnika Grasberg. Za suzbijanje protesta kompanija je uložila trideset pet miliona dolara u vojnu infrastrukturu Indonezije. 

Prema rečima Ričarda Solija, koordinatora LMN, Rio Tinto je u ovom slučaju svesno učestvovao u užasavajućim kršenjima ljudskih i manjinskih prava da bi na kraju, napravivši profit, prodao svoje deonice iz rudnika i negirao bilo kakvu odgovornost za destrukciju i zločine.

„Rio Tinto je kompanija kojoj ne treba verovati jer, ako gledamo njihovu istoriju, to je istorija velikih obećanja koja nisu ispoštovana, i nepoštovanja lokalnih zajednica koje ili nisu zainteresovane za rudnik ili žele da se promeni način poslovanja. Zajednice sa kojima smo radili na Filipinima žalile su se na to da Rio Tinto insistira na dugotrajnim dijalozima, iako su oni izričito odbili projekat. Kolege koje rade na slučaju rudnika titanijuma na Madagaskaru isto učestvuju u jako sporom dijalogu u kome je potrebno mnogo vremena da se od Kompanije dobiju ikakve informacije ili reakcija na optužbe o zagađenju vode. Dok se ljudi uključuju u dijalog koji je, navodno, za njihovo dobro, Kompanija nastavlja da se ponaša na isti način koji je i doveo do problema koji ljude brinu“, kaže Soli za Liceulice.

Dok se akcenat zvanično stavlja na komunikaciju, Rio Tinto nema adekvatan sistem u okviru koga se mogu priložiti žalbe na njihov rad, izbegava da komunicira sa bilo kim izuzev sa vladama i samim zajednicama, a ne suzdržava se od pretnji organizacijama koje ih javno kritikuju. Jedan od najvećih skandala u skorašnjoj istoriji ove kompanije je uništenje svetilišta starog 46.000 godina u klisuri Džukan u Zapadnoj Australiji. Reakcija Rio Tinta, prema rečima Solija, bila je pre svega pranje reputacije bez realne promene načina rada. Kompanija i dalje insistira na nastavljanju projekta Resolution Copper u Arizoni u kome se nalazi svetilište Apača. Taktika u ovom slučaju podrazumeva princip „zavadi pa vladaj“ jer se u dijalog ulazi sa lokalnim vlastima i onim delom Apača za koje ta lokacija nije sveta, stvarajući privid spornog pitanja.

Ogromni resursi se ulažu u reputaciju i sticanje poverenja, ali nedovoljno u etično poslovanje i poštovanje odluka lokalnih zajednica. Odlučujući faktori koji određuju gde će se pokrenuti novi projekat zavise od vrsta ruda koje su dostupne na određenoj lokaciji, ali u velikoj meri zavise i od voljnosti vlada i regulatornih tela da sarađuju.

„Kao i mnoge druge rudarske kompanije, Rio Tinto favorizuje jurisdikcije koje su stabilne i u okviru kojih mogu da računaju na jaku podršku vlade. Voljni su da ulože mnogo truda u to da osiguraju zadovoljavajući regulatorni okvir za sebe. Ono što ih na kraju otera je stepen snage otpora zajednice, bilo putem rata, kao što je bio slučaj u Bugenvilu, ili doslednog odbijanja bilo kakve saradnje, kao na Filipinima. Po svemu sudeći, neophodno je da im se pokaže snaga otpora pre nego što odluče da odu, a masovni protesti koji se dešavaju u Srbiji sigurno će biti nešto što moraju da uzmu u obzir“, zaključuje Soli.

Pitanje koje ostaje jeste da li će se ekološki protesti pretočiti u solidarnu borbu na globalnom nivou, te da li će nas naterati da preispitamo razmere u kojima trenutno trošimo prirodne resurse planete. Jer, činjenica je da, oterati Rio Tinto sa Drine, neminovno znači oterati ga negde drugde.

tekst: Dunja Karanović

Izvor: LICEULICE

Evropskom Registru transparentnosti prijavljuju se aktivnosti sa ciljem oblikovanja politika i zakonodavstva, kao i uticanja na procese donošenja odluka unutar EU

U tekstu „‘Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta“, Radar je pokušao da u okolnostima u kojima državni organi odbijaju da odgovaraju na novinarska pitanja, rasvetli zbog čega je rudarska kompanija Rio Tinto prijavila pristupanje Srbije EU kao jedan od svojih glavnih fokusa lobističkog delovanja unutar Evropske unije.

Usledio je demanti kompanije, u kome smo optuženi za iznošenje brojnih neistina i nepotkrepljenih optužbi, i u kome Rio Tinto negira ne samo da zaista lobira za priključenje Srbije EU, već i da su tako nešto uopšte prijavili evropskom Registru transparentnosti.

„Evropski registar transparentnosti zahteva od svih kompanija da označe teme od interesa za svoje poslovanje koje se odnose na industriju i oblasti u kojima posluju. To su teme koje kompanija prati; to ne znači da Rio Tinto za njih lobira. Rio Tinto trenutno prati teme kao što su EU Zeleni Dogovor, EU industrijska strategija, EU COVID paket oporavka, pa i mnoge druge, a među njima i temu pristupanja Srbije EU (…) Evropski registar transparentnosti jasno i nedvosmisleno navodi da su ovo teme koje kompanija prati, a ne ‘fokusi lobističkog delovanja’, kako je navedeno u članku“, tvrde iz kompanije.

Tačno je da Registar zahteva od kompanija da označe teme koje ih interesuju i Rio Tinto jeste označio čitav niz oblasti interesovanja poput energetike, klimatske politike, trgovine… Ali u sekciji Registra koja se prikladno zove „područja interesa“. Međutim, kada je reč o pristupanju Srbije EU ili recimo pomenutom Zelenom dogovoru, te stavke su naveli u delu koji se bavi posebnim aktivnostima obuhvaćenim Registrom, konkretno u kategoriji „Glavni zakonodavni predlozi ili politike EU-a na koje su usmerene aktivnosti“.

Smatrali smo da se podrazumeva da su prijavljene aktivnosti registrovanih lobista – lobističke aktivnosti, ali očigledno postoji potreba za preciznijim objašnjenjem. Propis koje reguliše rad Registra („Međuinstitucionalni sporazum o obaveznom registru transparentnosti“) definiše na šta se ovi podaci odnose.

Ukoliko je zaista reč o standardnoj poslovnoj praksi, kako to da nijedna druga kompanija koja posluje i u EU i u Srbiji, nije prijavila aktivnosti usmerene ka pristupanju Srbije Evropskoj uniji

„Ovim Sporazumom obuhvaćene su aktivnosti koje provode predstavnici interesnih skupina u cilju uticanja na oblikovanje ili sprovođenje politika ili zakonodavstva ili procese donošenja odluka institucija potpisnica ili drugih institucija, tela, kancelarija i agencija Unije“, navodi se u Sporazumu. I precizira da se pod time između ostalog podrazumeva: ogranizovanje sastanaka, konferencija i događaja i učestovanje u sličnim kontaktima sa institucijama EU; doprinošenje savetovanjima, raspravama i drugim sličnim inicijativama; organizovanje kampanji, platformi, mreža i inicijativa na terenu; pripremanje ili naručivanje dokumenata o politikama, amandmana, istraživanja javnog mnjenja, otvorenih pisama i sprovođenje istraživanja.

Drugim rečima, ne pasivno interesovanje za neku oblast, već lobističko delovanje. A što se tiče tvrdnje Rio Tinta da smo pogrešno interpretirali standardnu poslovnu praksu svih kompanija koje posluju u EU, moramo da se zapitamo kako to da, recimo Stellantis, vlasnik Fijatove fabrike automobila u Kragujevcu i takođe registrovani lobista u EU, nema prijavljene aktivnosti vezane za pristupanje Srbije Evropskoj uniji? Isti je slučaj i sa Mišelinom (vlasnikom Tigar fabrike guma iz Pirota), Bošom ili recimo Hemofarmom – a sve tri kompanije su na spisku najvećih izvoznika u Srbiji. I nema potrebe da dalje pojedinačno proveravamo kompanije koje posluju i u EU i u Srbiji, pošto je moguće izvršiti pretragu Registra i utvrditi da ne postoji ni jedna druga registrovana kompanija koja je prijavila aktivnosti usmerene ka pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Izvor: Radar