U maju 2021. Evropska komisija je potvrdila da će EIA direktiva i SEA direktiva biti primenljive za procenu uticaja predloga „Jadar“ na životnu sredinu i da EIA mora da obuhvati ceo predlog kako bi se procenio njegov kumulativni uticaj. Početkom jula 2021. Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije objavilo je RT-ov izveštaj o obimu.¹ Bio je nekompletan i sadržao je samo kompleks rudnika bez postrojenja za preradu i deponije jalovine. Sama procena je trebalo da počne početkom decembra 2021, a zatim izgradnja 2022, ali ogromno protivljenje javnosti, uključujući peticiju sa preko 290.000 potpisa (5% stanovništva Srbije), knjigu koju je objavila Akademija nauka² i dve nedelje građanske neposlušnosti sa preko 100.000 ljudi na ulicama, navelo je vladu da poništi Prostorni plan posebne namene – Jadar, zakonsku pretpostavku za projekat³. To je urađeno kako bi se pitanje utišalo pred izbore, nakon kojih je predsednik Vučić saopštio da je otkazivanje bila greška. Kompanija je tada saopštila da se nadaju da će „moći da razgovaraju o svim opcijama sa Vladom Srbije sada kada izbori ne stoje na putu“. Mars sa Drine je odgovorio navodeći da će „napor Srbije da pređe u politički stabilnu zemlju biti ugrožen ako kompanije kao što je Rio Tinto veruju da mogu da potkopaju demokratiju i pokušaju da ponovo uvedu nepotizam. Vlada je napravila svoj izbor: saslušala je narod.”⁴ Ova nova, ali ne i neočekivana, realnost znači da naš pokret nastavlja sve dok ne postignemo potpunu pravnu zaštitu Jadra i ne nateramo Rio Tinto i sve druge potencijalne investitore da spakuju kofere.

Predlog rudnika jadarita (litijum i borat) kompanije Rio Tinto u Srbiji⁵
Predlog Rio Tinta za litijum i borat u dolini Jadar pokriva 22 sela. Područje je bogato poljoprivredno područje koje obuhvata poljoprivredu, pčelarstvo, turizam, itd. Samo poljoprivredni prinosi se procenjuju na preko 70 miliona evra godišnje.⁶ Prostorni plan rudnika obuhvata površinu od 2.031 hektara za kompleks posebne namene, prateće koridore i sisteme saobraćajne infrastrukture. Skoro 200 hektara šuma bi trebalo da se poseče: 80 hektara za puteve/železnice i 164 hektara za 35% projektovane jalovine. Rio Tinto treba da kupi 600 hektara zemlje od 335 zemljoposednika da bi nastavio razvoj. Rudnik je predviđen na obali reke Korenite, pritoke reke Jadar, uz podzemnu eksploataciju ispod oba korita. U blizini, flotacijsko postrojenje bi koristilo 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno (koja bi se razblaživala sa 5.000-6.000 tona vode). Predlog je projektovan da radi 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji tokom veka trajanja rudnika od 60 godina.

Deponija jalovine će se nalaziti na nekoliko stotina metara od rudnika, u blizini reka i iznosiće 1,3 miliona tona godišnje (90 miliona tona u toku eksploatacije rudnika). Jadar i Korenita su podložni poplavama svake godine, a poslednje velike poplave bile su 2020. godine. Postoji veliki rizik da će jalovina završiti u ove dve reke, a zatim se uliti u Drinu, Savu i Dunav. Drina teče u Bosnu i Hercegovinu, a Dunav u Rumuniju. Očekuje se da će promene temperature značiti veći rizik od poplava u ekstremno kišnim periodima, a od suša u ekstremno toplim periodima godine⁷.

Predlog je jeftin i proširiv,⁸ što je, posmatrano zajedno, najgora kombinacija za rudnik jer se većina nesreća dešava sa loše planiranim (niskobudžetnim) proširenjima rudnika koja stalno povećavaju jalovinu i deponije otpada planirane za početnu ili prvu fazu rudnika.

Predlog se nalazi u oblasti od izuzetnog arheološkog značaja i Rio Tinto trenutno razmatra alternativu trenutnom odlagalištu jalovine koje bi se nalazilo u neposrednoj blizini Paulja, arheološkog nalazišta starog otprilike 3.500 godina. Prostorni plan pominje neke od njih, ali izostavlja nekoliko izuzetno važnih arheoloških i kulturnih lokaliteta i spomenika prirode (tačke 5.1.1 i 6.2).⁹

Do sada, eksploatacija litijuma nije postojals nigde u svetu na plodnom tlu. Predlog u pustinji Nevada nedavno je zaustavljen zbog štetnog uticaja tehnologije na žalfiju, tetrebove i druge divlje životinje i sada je pod znakom pitanja zbog kostiju predaka američkih Indijanaca. Ipak, čini se da je vlada u Srbiji rešena da dozvoli ogroman i mutan predlog koji će uništiti naseljena i napredna sela izgrađena na plodnoj zemlji koja se obrađivala generacijama, sa izuzetnim vrednostima nasleđa i zaštićenim životinjskim vrstama.

Postoji značajno lokalno, nacionalno i transnacionalno¹⁰ protivljenje predlogu rudnika. Ne Damo Jadar (NDJ) je udruženje 335 vlasnika nekretnina, sa sedištem u dolini Jadra, Zapadna Srbija, koje se protivi predloženom rudniku litijuma i borata i prerađivačkom centru Rio Tinta na osnovu društvenih, ekoloških, ekonomskih i baštinskih osnova. Marš sa Drine (MSD) je mreža koju čini 20 organizacija i nezavisnih stručnjaka širom Srbije i njene dijaspore. Peticija koju je pokrenuo MSD prikupila je preko 290.000 potpisa (5% stanovništva Srbije) protiv predloženog rudnika.

Nepravilnosti su već́ identifikovane iz Rio Tintove prezentacije projekta i izveštaja o obimu¹¹ : navode da se to „odnosi samo na jedan deo celog projekta, tačnije na projekat podzemne eksploatacije.“ Odredbe EIA direktive se ne mogu izbeći podelom projekata na manje projekte, ne uzimajući u obzir njihov kumulativni uticaj na životnu sredinu.^{12 13} PPR ne obuhvata preradu rude i finalne proizvode, kao ni hemijski i drugi tretman rude niti planirana rešenja za preradu i odlaganje otpada. Otuda se ne pominje niti opisuje tehnologija koja će se koristiti za preradu litijumove rude, kako će se tretirati rudarski otpad, kakav je njegov karakter, sastav, lokacija deponije, niti bilo koje druge informacije u vezi sa tim. Nema opisa o značaju i kvalitetu postojećih prirodnih resursa ili o zaštićenim prirodnim područjima.¹⁴

U otvorenom pismu Srpske akademije nauka i umetnosti premijerki Ani Brnabić ističe se zabrinutost stručnjaka zbog ekoloških i naučnih nepravilnosti u projektu. Njihova publikacija „Projekat Jadar – šta je poznato“ sadrži brojne studije, analize i mišljenja o katastrofalnim potencijalima ovog projekta. U septembru 2021, Banktrack je, takođe, naveo predlog Jadara u svojoj bazi podataka o sumnjivim poslovima, gde su javno objavljena pisma bankama i investitorima Rio Tinta i njihovim akcionarima.

Nije preterano reći da Vlada Srbije nema kontrolu nad sprovođenjem sopstvenih zakona o zaštiti životne sredine, a kamoli nad obavezama prema pravnim tekovinama Evropske unije. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog Rio Tinta od „strateškog značaja“ 2021. godine čak i bez postojanja EIA ili izveštaja o izvodljivosti.

Projekat je pun nepravilnosti na najvišem političkom nivou. Vlada Srbije i Rio Tinto su 2017. godine potpisali memorandum o razumevanju¹⁵ (MoU) u koga je uvid bio uskraćen javnosti dugi niz godina (uprkos tvrdnjama Rio Tinta za društveno odgovorno poslovanje, transparentnost, itd.)¹⁶ U proleće 2021, Vlada je odobrila lokalni Prostorni plan ovog predloga uprkos tome što je bio nepotpun. Usvojen je bez studije izvodljivosti u svojoj osnovi (što je zakonski uslov) i bez dugoročnog programa eksploatacije, potrebnog za projekte duže od 10 godina. Ovaj lokalni prostorni plan je poništen nakon što je lokalna opozicija za 7 dana prikupila 5.000 potpisa. Međutim, poništenje nije pravno promenilo dozvole kompanije jer su bile zasnovane na republičkom Prostornom planu područja posebne namene, koji je poništen tek 20. januara 2022. nakon pritiska javnosti, što je takođe propraćeno sopstvenim kontroverzama.

Evropska komisija snažno podržava razvoj projekta; ide tako daleko da ga podržava uprkos njegovim ranim fazama. U oktobru 2021. godine, Marš sa Drine je razotkrio prepisku između odeljenja Evropske komisije GD za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća i Rio Tinta koja je pokazala da je planirano da rudnik dobije odobrenje u maju 2022, nakon opštih izbora u Srbiji, i da ima podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.¹⁷ To je izazvalo značajnu povratnu reakciju prema Vučiću jer je on zapravo najavio da će odluka o Jadru pripasti narodu putem nacionalnog referenduma. Da bi se ova izdaja pojačala, Marš sa Drine i stručnjaci su se sastali sa ambasadorom EU, Emanuelom Žofreom, gde je jasno stavljeno do znanja da će dalji politički pritisak na ovaj projekat imati štetne posledice po odnos srpskog naroda i Evropske unije.

Reagujući na ogromno negodovanje javnosti i na internetu i van mreže u vreme predstojećih opštih izbora, premijerka Srbije je 20. januara 2022. objavila da je ceo predlog rudnika Rio Tinta poništen poništavanjem Prostornog plana područja posebne namene, koji je zakonski osnova za sve dozvole projekta.¹⁸

Ispravna zakonska procedura nakon ukidanja Plana bila bi da svi nadležni organi bez odlaganja ukinu sve pojedinačne akte koje su doneli u vezi sa ovim prostornim planom. To se nije dogodilo, a zahtevi za pristup ovim informacijama nisu dali rezultata. Međutim, naširoko je prijavljivano da Rio Tinto nastavlja da kupuje nekretnine u okviru projekta, kao i da neovlašćeno upada na zemljište lokalnih aktivista.

Zatim, samo nedelju dana pre 3. aprila, uzbunjivač je podelio dokaze koji potvrđuju da Rio Tinto trenutno radi sa Thyssen Schachtbau na isporuci VSM mašine za bušenje u dolinu Jadar u aprilu. Na konferenciji za novinare objavljen je materijal o curenju informacija koji je dospeo na naslovne strane, a pratilo ga je nekoliko novinskih portala. Vlada je odmah reagovala navodeći da je „Administrativna komisija poništila odluku Ministarstva zaštite životne sredine o obimu i sadržaju EIA.“¹⁹ Saopštenje nije bilo toliko značajno kao tajming jer je to trebalo da se desi mesecima ranije, a curenje informacija ukazuje na to da će se projekat ili nastaviti ili ići ka arbitraži.

U tom cilju, grupe civilnog društva pokrenule su „građansku inicijativu“ koja predstavlja proces koji autorima daje pravo da podnesu predlog zakona parlamentu ako uspeju da prikupe 30.000 potpisa overenih kod notara. U ovom slučaju, za 20 dana prikupljeno je 36.000 potpisa. Zahtev je za zakonsku zabranu vađenja litijuma i borata u Srbiji. Biće predstavljen čim se parlament ponovo sastane nakon letnje pauze.

Dva dana nakon reizbora, Vučić je potvrdio da je otkazivanje projekta Rio Tinta bila greška. Rio Tinto je tada najavio nameru da se vrati. Marš sa Dine se osvrnuo na pravo kompanije i njen napad na volju ljudi otvorenom izjavom za štampu²⁰ i pismima²¹ zajmodavcima kompanije u saradnji sa Banktrack-om. Nastavljamo sa pripremama za dalje akcije u zaštiti doline Jadra.

„Postoje stvari koje se ne mogu kupiti novcem. Naša zemlja, naši koreni, naš dom, naše nasleđe nisu na prodaju, kao ni naše duše. Nasledili smo sve što imamo, a naša je obaveza da to prenesemo na unuke. Nemate našu dozvolu da gradite rudnik u dolini Jadra! Po cenu života branićemo ovu zemlju.“ Zlatko Kokanović, potpredsednik udruženja „Ne Damo Jadar“.

„Samo želimo nazad svoje normalne, male živote. Želimo da se bavimo svojom poljoprivredom i svojim poslovima. Ne želimo da razmišljamo o rudniku niti o zagađenju. Ovde je život u punoj snazi. Naša deca, ove njive, kuće – ovo se generacijama gradilo. Ne može jedna kompanija sve ovo da izbriše niti da izbriše tradiciju našeg naroda.“ Marijana Trbović Petković, „Ne Damo Jadar” Gornje Nedeljice.

„S obzirom na to da nas je neutaživa težnja za profitom pre svega i uvela u klimatsku krizu, da li je njeno rešenje jeftin rudnik u rukama svetskog zagađivača, gde jedan oblik eksploatacije zamenjujemo drugim? Ako dozvolimo da Rio Tinto dođe u Evropu, podstičemo degradaciju životne sredine na račun traženja stvarnih rešenja. Dozvoljavamo korporacijama koje su odgovorne za klimatsku krizu da se ponašaju kao da su njeno rešenje.“ Bojana Novaković – koordinatorka kampanje Marš Sa Drine

Za dodatne informacije pišite nam na info@marssadrine.org
ili kontaktirajte Bojanu Novaković na +13102271805 (dostupni Signal i Viber)

www.marssadrine.org
Instagram / Twitter – @mars_sa_drine

1. https://www.dropbox.com/sh/shz8l6p3aejm7qr/AAAY7p4K8LEVr0JY3h5lBpEYa?dl=0 ︎
2. https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/39320/zbornik-radova-sanu-eskploatacija-litijuma-ostavila-bi-velike-posledice-na-zivotnu-sredinu/vest ︎
3. https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0 ︎
4. https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0 ︎
5. https://www.riotinto.com/en/operations/projects/jadar ︎
6. https://marssadrine.org/en/ratko-ristic-rad-sanu-serbian-academy-of-sciences/ ︎
7. (Osmotrene promene klime u Srbiji i projekcije buduće klime na osnovu različitih scenarija budućih emisija,
   Vladimir Đurđević, Ana Vuković i Mirjam Vujadinović Mandić, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, 2018). ︎
8. https://www.riotinto.com/-/media/Content/Documents/Operations/Jadar/RT-Jadar-Fact-sheet-EN.pdf ︎
9. Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima izričito je zabranjeno privrednom društvu, odnosno drugom
   pravnom licu i preduzetniku, koji ima dospele neizmirene obaveze po osnovu, između ostalog, neizvršenih obaveza
   u vezi sa sanacijom i zaštitom životne sredine i kulturnih dobara i dobara koje uživaju prethodnu zaštitu, da budu
   nosioci istraživanja i eksploatacije. Članom 31. stav 3. Zakona o zaštiti prirode zabranjene su sve radnje i aktivnosti
   kojima se ugrožavaju obeležja i vrednosti spomenika prirode, a koje će proizaći iz realizacije projekta „Jadar“. ︎
10. Organizacije za zaštitu životne sredine u Rumuniji su izuzetno zabrinute zbog potencijalnog prekograničnog
    uticaja slučajnog izlivanja u reku Drinu. Oni su zatražili od svog ministra životne sredine da pokrene procenu
    prekograničnog uticaja ESPOO konvencije. ︎
11. https://www.dropbox.com/sh/a1hkx3fie33oq1f/AAA_4Cmj6aGNzUc6uVHhtjnaa?dl=0 ︎
12. (Republika Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine, rešenje broj 353-02-00984/2020-03 od 5.6.2020) ︎
13. https://curia.europa.eu/juris/showPdf.jsf;jsessionid=C5DC2B5FA562F10AEE65605779F05FF9?text=&docid=4472
    1&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=549973 ︎
14. Ne pominje se:
    a. „Cer“ (klasifikacioni kod RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara.
    b. „Cer“ – deo IBA programa i verifikovan u okviru BLI (BirdLife International), koji ima 130 registrovanih vrsta
    ptica.
    nacionalno zaštićenih vrsta ptica i riba, među kojima je i MLADICA, koja najveću koncentraciju ima u Drini i
    proglašena je za zaštićenu vrstu – Proglašena Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih
    vrsta biljaka, životinja i gljiva („Sl. glasnik RS“, br. 5/10 i 47/11) i klasifikovana je kao ugrožena na IUCN globalnoj
    listi ugroženih vrsta (EN B2ab (ii, iii)). ︎
15. https://www.riotinto.com/news/releases/Jadar-MoU-Serbia-signed ︎
16. https://www.dropbox.com/sh/0j0hlb2d88z3985/AABUHcdg_J3-AfUQu1lPdYVBa?dl=0 ︎
17. https://www.dropbox.com/sh/22mx5n4j5wrrwpb/AAA0tJbrpg8Kk8aEtrlSAI9Ba?dl=0 ︎
18. https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0 ︎
19. https://www.dropbox.com/sh/6rdcq98liqf8loh/AACT-bubW6ScQ3vX-HtDgkXha?dl=0 ︎
20. https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0 ︎
21. https://www.dropbox.com/s/qdgrkptsntv7t93/CommonwealthBankAus_13072022.pdf?dl=0 ︎

Ukoliko bi se u Srbiji godišnje, uz 11.400 tona metalnog litijuma, proizvodilo i 100.000 elektromobila godišnje, to bi emisiju ugljen dioksida povećalo najmanje za 1,15 miliona tona ili za dodatnih 3,5 odsto.

Pored opravdane zabrinutosti za štete (zagađenje podzemnih i nadzemnih voda, devastiranje šuma i poljoprivrednog zemljišta…) koje mogu proizvesti rudnik i prerađivačka postrojenja za dobijanje jedinjenja litijuma i bora u dolini reke Jadar, postoje i ne toliko poznate štetne posledice koje ove aktivnosti, a i eventualno pokretanje proizvodnje električnih automobila u Srbiji, mogu imati.

Prema podacima koje je u februaru 2021. godine objavila sama kompanija Rio Sava Eksplorejšn, rudnik bi godišnje proizvodio oko 60.000 tona litijum-karbonata (Li₂CO₂) ili oko 11.400 tona metalnog litijuma. Ne ulazeći u problematiku rudarenja, u brošuri je naveden podatak da bi postrojenje za preradu trošilo 80,8 miliona kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što bi uvećalo potrošnju tog energenta u Srbiji za 3,1 odsto, s obzirom na to da je 2020. potrošeno 2.265,96 miliona kubika.

Godišnja emisija ugljen-dioksida CO₂, glavnog uzroka globalnog zagrevanja, u tehnološkom postupku proizvodnje litijum-karbonata i borne kiseline bila bi između 526.000 i 620.000 tona, što čini porast od 1,22 do 1,44 odsto ukupne emisije u Srbiji, koja je 2020. iznosila 43 miliona tona. U tu procenu, pored emisije CO₂, usled sagorevanja 80,8 miliona kubika prirodnog gasa i tokom proizvodnje i ostalih neophodnih hemikalija koje bi se koristile u tehnologiji dobijanja litijum-karbonata i borne kiseline, kao i efekti upotrebe 60.000 tona kalcijum-oksida (negašenog kreča), 320.000 tona sumporne kiseline, 188.000 tona različitih vrsta cementa, 110.000 tona natrijum-karbonata (Na₂CO₃) za taloženje litijum-karbonata, dok će se sa druge strane, uništavanjem više od 520 hektara šumskog i poljoprivrednog zemljišta trajno uništiti asimilacija atmosferskog ugljen-dioksida. U ovu procenu nije uključena emisija gasova različitih transportnih sredstava, buldožera, kamiona, komercijalnih putničkim automobila, neophodnih za funkcionisanje rudnika, proizvodnog pogona i administracije.

Prema najavama zvaničnika, Srbija je spremna da uloži značajna sredstva u gigafabriku za proizvodnju litijum-jonskih akumulatorskih baterija (LIB), a kasnije i elektroautomobila. Uz optimističku procenu da će se godišnje proizvoditi 100.000 elektroautomobila sa akumulatorskom baterijom energije od 50kWh, to bi emisiju ugljen-dioksida povećalo za dodatnih oko 500.000 tona ili 1,16 odsto jer se zna da baterije energije jednog kWh pri proizvodnji emituje oko 100 kilograma CO₂. Za proizvodnju elektroautomobila bez akumulatorke baterije, koji uključuju različite metale, plastiku, staklo, gumu, po jednom vozilu se emituje približno pet-šest tona CO₂ ili 500.000 do 600.000 tona za 100.000 vozila, što bi emisiju povećalo za 1,16 do 1,4 odsto.

Sve zajedno, proizvodnja litijuma i 100.000 elektroautomobila godišnje bi u atmosferu emitovalo oko 1.150.000 tona CO², što znači da bi godišnja emisija gasova sa efektom staklene bašte porasla najmanje za 3,5 odsto.

Drugim rečima, svaki automobil bi emitovao oko 11.500 kilograma CO₂. Istu količinu CO₂ emitovala bi i potrošnja 4.420 litara dizela u običnim automobilima (litar dizela oslobađa 2,6 kilograma CO₂). To znači da bi uz prosečnu potrošnju od pet litara na 100 kilometara, dizel automobil prešao 88.400 kilometara pre nego što elektroautomobil uopšte izađe iz fabrike.

EU planira ili je uvela takse od 50 evra po toni CO₂, pa bi povećana emisija Srbiju izložila trošku od najmanje 75 miliona evra godišnje (50 evra puta 1.150.000 tona). Uz to, valja napomenuti da je za proizvodnju samo jednog kWh litijum-jon baterije potrebno 328kWh različitih vidova energije, a Srbija osim što uvozi gas i naftu, već duže od godinu dana uvozi i električnu energiju, a cene svih energenata beleže rekordne nivoe.

Uz sve to, čak i ako bi Srbija godišnje proizvodila 100.000 električnih automobila, što je malo verovatno, sa baterijom od 50kWh, za to bi bilo potrebno oko 800 tona metalnog litijuma. Dakle, samo sedam odsto od ukupne godišnje proizvodnje u Jadru, dok bi Rio Tinto preostalih 93 odsto mogao da prodaje kome hoće. Naravno, i Srbija bi od njega litijum kupovala po realnim, tržišnim cenama.

Pored litijuma (njegov udeo kreće se od četiri do deset odsto), pozitivni (katodni) materijali sadrže mnogo više drugih skupih i retkih metala, kobalta, mangana i nikla, kojima Srbija ne raspolaže i morali bi se uvoziti, a cena kobalta na svetskom tržištu je u poslednjih pet godina varirala od 30.000 do 90.000 dolara po toni…

* * *

S obzirom na veliku emisiju ugljen-dioksida tokom proizvodnje, mogućnosti samozapaljenja, nedostatka resursa za izradu velikog broja elektroautomobila na bazi litijuma, trebalo bi da se razmišlja o sinergiji različitih alternativnih izvora. Neke od alternativa u bliskoj budućnosti su natrijum-jon akumulatori, energija vodonika i gorivni galvanski spregovi, kao i tečna i gasovita biogoriva (biodizel, bioalkoholi, biogas), koja ne zagađuju okolinu, pošto je količina ugljen-dioksida nastala njihovim sagorevanjem jednaka količini koja bi se oslobodila truljenjem biomase iz kojih se dobijaju. Mogućnosti su neograničene, a čista energija je svuda oko nas, samo je treba prepoznati i upotrebiti.

Izvor: Prvi Prvi na Skali

CEO ČLANAK OVDE – izvor Nedeljnik NIN.

Kako i kada je počela litijumska groznica u Srbiji, ko su braća koja su odigrala važnu ulogu u privlačenju stranih rudarskih kompanija, kao i kako su bivši kadrovi Rio Tinta kroz druge firme započinjali projekte istraživanja ovog dragocenog minerala.

This post is also available in this language: English

„Ko je doveo Rio Tinto u Srbiju? Rio Tinto je u Srbiju došao privučen mineralnim potencijalima naše zemlje. U tome sam direktno učestvovao“, izjavio je u jednom intervjuu Nenad Grubin, geolog i dugogodišnji direktor u Rio Tintu.

Priča o istraživanju litijuma u Srbiji stvarno i započinje sa njim. Ovaj 55-ogodišnji stručnjak bio je jedan od četiri geologa koji su 2004. zvanično otkrili ’jadarit’, litijum natrijski borosilikat, autentični novi mineral koga su inostrani mediji kolokvijalno nazivali “kriptonitom” zbog toga što ima sličnu hemijsku formulu kao istoimena izmišljena supstanca iz filma „Povratak Supermena“.

Međutim, Nenad Grubin je još devedesetih, tokom svog rada na Geološko-rudarskom fakultetu, zajedno sa drugim kolegama, započeo saradnju sa Rio Tintom koji tada još uvek nije formalno radio u Srbiji. Nakon pada Slobodana Miloševića i početka otvaranja srpskog tržišta svetu, Rio Tinto otvara firme u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a Nenad Grubin postaje njihov direktor.

Ipak, on nije jedini Grubin sa važnom ulogom u poslu istraživanja litijuma u Srbiji. Sa otkrićem jadarita, i druge strane kompanije pristižu u Srbiji u potrazi za dragocenim mineralom, a njihov poslovni vodič postaje Nenadov stariji brat, Jovan Grubin.

Od 2010. godine 56-ogodišnji Jovan počinje saradnju sa brojnim stranim firmama, bivajući direktor u pet firmi koje su istraživale litijum u Srbiji, a u jednoj od njih osnivač i vlasnik.

Uprkos tvrdnjama aktivista da Rio Tinto, čiji je projekat vlada Srbije navodno zaustavila, nastavlja da istražuje litijum preko drugih kompanija u Srbiji, o tome nema dokaza. Istraživanje BIRN-a, međutim, pokazalo je da su u velikom broju drugih projekata istraživanja litijuma od 2010. do danas učestvovali – ili učestvuju – brojni bivši dugogodišnji zaposlenici Rio Tinta, od kojih su neki i direktno bili angažovani na projektu Jadar.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji trenutno četiri kompanije imaju dozvolu za istraživanje litijuma ili su istu zatražile od države: „Euro Lithium Balkan“ koja je u kanadskom vlasništvu; kompanija „Asena Investment“ u australijskom vlasništvu; „Balkan istraživanja“ u vlasništvu australijske kompanije na čijem čelu je bivši zaposlenik Rio Tinta Šon Marej; i GeoMin Pro, jedina aktivna firma u vlasništvu srpskog državljanina.

Miroslav Mijatović iz Podrinjskog Anti-korupcijskog tima, PAKT, smatra da ne treba verovati pričama da je projekat iskopavanja litijuma u dolini Jadra stvarno obustavljen. On ističe i da je teritorija Srbije, bez obzira o kojim je kompanijama reč, generalno premala za toliki broj rudarskih projekata, prema njegovim rečima, nedvosmisleno štetnih po životnu sredinu.

„Treba biti izuzetno naivan, pa poverovati u Vučićeve marifetluke. Mi na terenu vidimo sasvim suprotan proces…Zarad sitnosopstveničkih interesa pokušavaju da unište Srbiju, jer je svima postalo jasno da je Srbija mala zemlja za ovako invazivne rudarske projekte, kakvi su prema poznatim i dostupnim tehnologijama projekti eksploatacije litijuma“, kaže Mijatović za BIRN.

‘Poslovni i avanturistički duh’

Kompanije koje su, pored Rio Tinta, zainteresovane za istraživanje litijuma u Srbiji. BIRN

Nenad Grubin je bio 30-ogodišnji asistent na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu kada je Rio Tinto 1997. godine poslao pismo njegovoj tadašnjoj mentorki, profesorki Jeleni Obradović, raspitujući se oko mineralnih potencijala Srbije. Sledeće godine geolozi US Borax-a, firme koja je deo Rio Tinta, posetili su Srbiju.

„Zajedno sa gostima, obilazili smo terene u okolini Valjeva, Gornjeg Milanovca, Zlatibora, Aleksinca, Raške. Osim terenskih obilazaka, imali smo sastanke na fakultetu, posećivali smo rudnike u Srbiji, kako bi se stekla slika kako o geologiji i rudarstvu naših terena, tako i o samoj našoj zemlji“, kaže Grubin za BIRN.

Nenad Grubin 1999. godine odlazi sa porodicom u Kanadu, gde započinje i formalno da radi za Rio Tinto.

„Radio sam honorarno,  kao „contract geologist“ na nekoliko programa geoloških istraživanja, koji su se odnosili na ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina u Ontariju, kao i na projektima vezanim za geologiju bivše Jugoslavije“, ističe on.

U proleće 2001. Rio Tinto je registrovao svoju podružnicu u Srbiju, bivajući među prvim stranim kompanijama koje su stigle u zemlju nakon rušenja Slobodana Miloševića. Direktor je postao upravo Grubin koji je tada konačno napustio Rudarsko-geološki fakultet i akademsku karijeru.

„Voleo sam nastavu i nauku, ali mi je proradio poslovni i istraživački duh“, naveo je u jednom intervjuu.

Međutim, interesovanje Rio Tinta za mineralna bogatstva ovih prostora datira još od ranih 90-ih, pre početka rata u Jugoslaviji. Stručnjaci ove multinacionalne kompanije bili su potaknuti naučnim radovima srpskih stručnjaka, uključujući i profesorku Obradović, o bogatom ležištu bornih minerala u Jarandolskom basenu kod Raške. To ležište otkrili su još tokom 80-ih godina stručnjaci državnog Geološkog zavoda, a u okviru detaljnih istraživanja za potrebe državnih „Ibarskih rudnika“.

Prvi geografski informacioni sistem podataka potencijalnih područja za istraživanje rudnih bogatstava napravljen je početkom 1998. godine. Na savet profesorke Obradović, Rio Tinto u proleće iste godine prvi put posećuje basen Jadra, a nakon toga ga i stavlja na listu prioriteta za dalja istraživanja.

Nenad Grubin, jedan od geologa koji su otkrili jadarit i menadžer Rio Tinta. Intervju dat za bilten Saveta stranih investitora. Oktobar 2008. Foto: Printskrin

Zoran Stevanović, penzionisani profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu i predsednik Geološkog društva Srbije (2012-2016), kaže za BIRN da je kriza države koja je prestala da finansira geološka istraživanja i njima se sistemski bavi u javnom interesu, gurnula srpske stručnjake u privatni sektor.

„Kada su se pojavili strani investitori, veliki broj naših geologa je tu pronašao utočište. Sa sobom su poneli i svoje znanje, i određene karte i podatke. Kada država nije vodila računa o njima, logično je da će tražiti svoje parče hleba u privatnom sektoru“, ističe Stevanović za BIRN.

Na pitanje da li je narušeno načelo tržišne ravnopravnosti time što su stručnjaci sa državnih institucija, tokom rada za te iste institucije, delili informacije sa pojedinim privatnim firmama, Stevanović kaže da “to ima smisla“, ali da je važnije pitanje da li se radi u interesu i pod kontrolom države.

„Tanka je linija između jednog i drugog. Mi kao država treba da donosimo odluke o tome da li su stvoreni preduslovi da li treba da se eksploatiše bilo koji mineral, kao i koliko će država da profitira, a ne da poklanja svoje resurse stranim investitorima“, naglašava on.

Rio Tinto je 2004. godine dobio prvu dozvolu za istraživanje u dolini Jadra, i ubrzo došao do istorijskog otkrića – minerala jadarita.

„Kada smo po dobijanju odobrenja za istraživanja u prvoj bušotini u Jadarskom basenu pronašli borne minerale, to je za nas bila fenomenalna vest“, kaže Grubin za BIRN, naglasivši da je Rio Tinto u to vreme prevashodno tragao za boratima, i da u početnim godinama projekta prisustvo litijuma nije smatrano previše bitnom pojavom.

„Fokus kompanije bio je na boratima, a sam litijum nije bio predmet velike tražnje na svetskom tržištu“, objašnjava menadžer Rio Tinta koji je jedno vreme kao kadar te kompanije bio i na čelu Komiteta za rudarstvo Saveta stranih investitora.

Tri godine kasnije jadarit postaje deo bogate mineralne kolekcije Prirodnjačkog muzeja u Londonu, izazivajući veliku međunarodnu pažnju zbog sličnosti sa “kriptonitom“. Ta 2007-a se u svetu uzima i kao prekretnica nakon koje počinje jagma za litijumom, a Srbija postaje važna tačka na mapi rudarskih kompanija.

Novembra 2020. srpska ministarka za rudarstvo i energetiku Zorana Mihajlović sastala se sa predstavnicima Rio Tinta. Sastanku su prisustvovali i ambasadori Velike Britanije, Australije i SAD. Foto: Ministarstvo za rudarstvo i energetiku

Brat i saradnja sa bivšim stručnjacima Rio Tinta

Za ostatak članka idite na BIRN.RS

ратко ристић[1], иван малушевић[2], петар нешковић[3], ангелина новаковић[4], синиша половина[5], вукашин милчановић[6]

Апстракт

Реализација пројекта „Јадар“ планирана је у околини Града Лознице, на површини која захвата неколико хиљада хектара земљишта под шумским, пољопривредним и урбанизованим површинама. Отварање копова, формирање депонија, експлоатација подземних вода, третман руде сумпорном киселином, изградња приступних саобраћајница и трајна промена намене простора, неповратно ће изменити и деградирати постојећу слику предела и угрозити биодиверзитет. Евентуални почетак експлоатације минерала јадарит подразумева масивне земљане радове, слегање терена на готово 850 хектара и затрпавање јаловином вршног дела слива потока Штавица. Неповратно ће бити уништен значајан потенцијал већ детерминисане туристичке регије, са локалитетима од културно-историјског и духовног значаја. Расељавање становништва, трајна елиминација могућности за напредну и профитабилну пољопривредну производњу, сталан ризик од загађења ваздуха, воде и земљишта, суштински умањују економску и еколошку перспективу Рађевине. Град Лозница се налази на малој удаљености од опасних загађивача као што су депоније јаловине рудника „Столице“ (руда антимона) и „Зајача“ (руде антимона и олова), а у самом градском подручју се налази напуштени комплекс фабрике „Вискоза“, са огромним количинама токсичних и канцерогених материја. Локација пројекта „Јадар“ је на само 15 километара од центра Лознице. Досадашњи међународни реноме компаније „Рио Тинто не улива поверење по питању безбедности производних процеса, заштите животне средине и третмана радника. Посебно је нејасна корист за државу Србију, уколико се уопште може говорити о било каквој компензацији за тако масивну деградацију простора и трајан ризик по здравље и безбедност становништва. 

Кључне речи: деградација простора, загађење, биодиверзитет, природни капитал, јавни интерес.  

1. Увод

Путнички аутомобили су извор око 12% угљеничних емисија у Европи, док је Париским споразумом предвиђена редукција за 37,5% до 2030. године, што је у складу са планом ЕУ да смањи за 55% укупну емисију гасова стаклене баште [1]. Истовремено, предлаже се забрана продаје возила која покрећу фосилна говора, уз раст броја електричних возила са тренутних 2 на 40 милиона, до 2030. године. Европски произвођачи увозе готово сав литијум који се уграђује у батерије аутомобила, мобилних телефона и преносних рачунара. Готово 55% укупне светске производње литијума се обавља у Аустралији, следе Чиле (23%), Кина (10%) и Аргентина (10%) [1]. Минерал јадарит који је откривен у долини Јадра, близу Лознице, представљен је као један од најперспективнијих природних материјала за производњу батерија, због високог садржаја литијума који је најважнија компонента за израду пуњивих батерија за електричне аутомобиле. 

2. Локација и основне карактеристике пројекта „Јадар“

Планирана локација рудника, пратећих инфраструктурних и производних садржаја се налази у западном делу Србије, на граници са Републиком Српском, односно, Босном и Херцеговином, око 15 km од центра града Лознице (слика 1), у изразито пољопривредном подручју (слика 2) које настањује неколико хиљада становника.

Слика 1. Шира и ужа локација пројекта „Јадар“ (ПЈ)

Према доступној просторно-планској документацији [2], планирано је заузеће простора у атарима села Горње Недељице, Брезјак, Слатина, Брњац, Велико Село, Јаребица, Ступница и Шурице, где живи око 4.000 људи, у 1.422 домаћинства, како би се створили услови за годишњу производњу 1,6 милиона тона руде јадарита, 286.000 тона борне киселине, 58.000 тона литијум карбоната и 259.000 тона натријум сулфата. Планиран је радни век рудника од 30-60 година, у коме ће бити запослено 500-700 радника, углавном у подземној експлоатацији. Лежиште руде јадарита се простире 3 km у правцу запад-исток и 2,5 km у правцу север-југ и одговара тзв. „Доњој-јадаритској зони“, са процењеним резервама од око 136 милиона тона (слика 3). Експлоатациона поља површине веће од 100 ха могу се проширити до 500 метара, мерено од дефинисане границе, ради формирања тзв. „заштитног простора“ који је у функцији даљих рударских активности, односно, може се очекивати проширење простора предвиђеног за рударске активности (члан 71, Закона о рударству и геолошким истраживањима, Сл. Гл. РС, бр.101/2015, 95/2018 и 40/2021).

Слика 2. Типичан пољопривредни предео у долини Јадра (Фото: Ратко Ристић)

3. Резултати истраживања

Прелиминарни процењени просторни обухват пројекта „Јадар“ износи од 2.031-2.431 ha [2]. Само у почетној фази реализације пројекта било би уништено 533 ha земљишта, од чега 203 ha шума и 317 ha обрадивог земљишта (табела 1). Ископавање јадарита било би могуће тек после масивних земљаних радова, а процес ископавања руде и црпљења подземних вода би довео до слегања готово 850 ha земљишта. Успостављањем депонија у непосредној зони приобаља изразито бујичних водотокова Корените и Јадра, рађа се стална претња да бујични поплавни таласи разоре заштитне насипе и тела депонија, разнесу отровни отпад и трајно контаминирају читаву долину. Отвара се могућност транспорта великих количина полутаната до тока Дрине, затим Саве, са непредвидивим последицама за низводне деонице у које спада приобаље Шапца, као и Макиш, водоизвориште Београда. Само једна планирана депонија (у близини села Горње Недељице; слика 4) заузима површину од 19,5 ha, са етажама висине 10 метара, од коте 137 до коте 197, укупне висине 60 метара [3]. Планирано је одлагање око 9,4 милиона тона материјала (јаловина и сиромашна руда), на фолији дебљине 1,5 mm, како би се заштитиле резерве подземних вода од процуривања токсичних материја. Долина Јадра представља једну од најзначајнијих резерви подземних вода на простору Западне Србије, чија примарна функција треба да буде водоснабдевање становништва, са уздржавањем од активности које могу нарушити квалитет и квантитет овог драгоценог ресурса. 

Слика 3. Распоред планираних објеката и зоне утицаја на локацији пројекта

Такође, планирано је формирање једне од депонија на сливу потока Штавица (на површини од 166 ha), где би претходно било уклоњено око 26.000 m³ дрвне масе, чиме би се трајно уништиле екосистемске и економске услуге постојећих шума: заштита од ерозије и бујичних поплава; прихрањивање извора; очување биолошке разноврсности; повољни микроклиматски услови; туристичко-рекреативни и ловни ресурси.

Уништење и фрагментација станишта ће имати снажан негативан ефекат на живи свет, који између осталог, обухвата неколико стотина биљних и животињских врста, од којих су 145 са статусом строго заштићених и заштићених врста [2]. Пројекат „Јадар“ узурпира потенцијал планиране „Подрињско-јадарске“ туристичке дестинације, у којој се налазе заштићени Предео изузетних одлика „Тршић-Троноша“, споменик у Драгинцу и још 50 објеката градитељског наслеђа и археолошких локалитета, историјског, културног и духовног значаја [2].

Слика 4. Простор предвиђен за формирање депоније 

(у близини села Горње Недељице) (Фото: Ратко Ристић)

Поред тога, реализација пројекта доноси трајну узурпацију пољопривредне производње, стварање ризика за загађење воде, ваздуха и земљишта и претварање стабилног, природи блиског предела, у девастирану, екстремно загађену средину, што умањује економску перспективу Рађевине и града Лознице.

Табела 1. Потпуна промена намене површина у поченој 

фази реализације пројекта „Јадар“

У самој Лозници и ближем окружењу се налазе три велика загађивача (слика 5): рушевине напуштеног комплекса фабрике целулозе „Вискоза“, на готово 79 хектара (2 km од центра града), са великим количинама ускладиштених токсичних и канцерогених материја; депонија рудника „Столице“ (удаљеност: 30 km) са 600.000 m³ антимонског муља; депонија рудника „Зајача“ са 250.000 m³ антимонског муља и руде олова (12 km од Лознице).

Слика 5. Просторна диспозиција града Лознице у односу на постојеће загађиваче и планирани рудник јадарита

Локација планираног рудника јадарита, са пратећом инфраструктуром, налази се на свега 15 km од центра града Лознице, као извор потенцијалног загађења површинских и подземних вода, земљишта и ваздуха.

Резултати истраживања земљишних ресурса само на делу простора долине Јадра и Рађевине, у десет села, на укупној површини од 4.821 ha [4] (села: Брадић, Брезјак, Горње Недељице, Доње Недељице, Доњи Добрић, Драгинац, Јелав, Липница, Липнички Шор, Стража), указују на могући приход од пољопривредних активности, процењен на око 81,96 милиона евра годишње, односно, 17.000 EUR/ha.

Слика 6. Структура површина на сливу потока Штавица

Високопродуктивно коришћење пољопривредних потенцијала долине Јадра и Рађевине могуће је уз одговарајућу подстицајну политику града Лознице и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Могућа корист од пољопривредне производње далеко надмашује приход од рудне ренте, а не оставља негативне последице по квалитет животне средине и здравље људи. Такође, нису вредноване ни бројне екосистемске услуге земљишног комплекса на подручју планираног пројекта, које се изражавају у новчаном износу: земљиште као медијум кружења воде, од значаја за педолошке и биолошке процесе; биолошка контрола штеточина и преносилаца болести; везивање гасова са ефектом „стаклене баште“; хидролошке функције у превенцији ерозије и поплава; задржавање хранљивих и загађујућих материја и заштита водних тела; разградња отпада и детоксикација [5], [6], [7], [8]. Минимална обрачуната вредност поменутих екосистемских услуга на површини од 4.821 ha, износи 9,642 милиона долара на годишњем нивоу. Само хидролошке функције у превенцији ерозије земљишта и поплава се вреднују у распону од 30-1.175 USD/ha, док се заштита водних тела од загађења вреднује у распону од 544-6.402 USD/ha. 

4. Дискусија 

Најављена изградња бране на потоку Штавица, ради формирања депоније јаловине (слика 6), изазива забринутост уколико дође до пробоја и изливања материјала. Познат је случај пробоја бране јаловине (04.08.2014.), у централном делу Британске Колумбије (Канада), у руднику Mount Polley, када је  готово 25 милиона m³ воде и муља, са огромним количинама токсичних материја, загадило земљиште, језера и потоке, угрозило водоснбдевање, станишта лососа и пастрмке. Рудник је у власништву Mount Polley Mining Corporation, која је подружница компаније Imperial Metals, на коју нису примењене никакве законске санкције [9]. Ако се ово десило у високоразвијеној и уређеној држави као што је Канада, да ли ико може да гарантује сигурност сличног објекта на потоку Штавица? Наравно, планирано уклањање шумског екосистема (150 ha) на сливу поменутог потока (чистом сечом, што је по Закону о шумама забрањено-члан 9, ставови 1, 2 и 3) довело би до поремећаја хидролошког и псамолошког режима водотока, уз тешку деградацију биолошке разноврсности. Када нема вегетације долази до убрзане ерозије земљишта, пресушивања извора, нестанка живог света на сливу и у кориту водотока, уз висок ризик од појаве деструктивних бујичних поплава. Овај вид деградације земљишта одговара термину „дезертификација“ (опустињавање) и представља директну негацију принципа „РИО“ конвенција (UNFCC-климатске промене, UNCBD-биодиверзитет, UNCCD-борба против опустињавања и деградације земљишта), које су ратификоване у Скупштини Србије и имају снагу међународних закона. Такође, овим пројектом се компромитују Циљеви одрживог развоја Уједињених Нација (посебно циљеви: 3, 6, 11, 13, 14, 15 и 16) и прихваћена Агенда 2030, као и домаћа законска регулатива која се односи на заштиту природе.

1896. године започео је нагли развој аутомобилске индустрије, када је покренута масовна експлоатације каучука, ради израде аутомобилских гума. Једно од најзначајнијих налазишта каучука биле су шуме Конга, тадашње белгијске колоније. Леополд II, краљ Белгије, наредио је интензивну експлоатацију каучука коју су спроводиле приватне компаније, у условима невиђене бруталности према домородачком становништву [10]. Убијено је најмање 6 милиона људи, неколико милиона је осакаћено (одсецањем шака или читавих удова) услед неиспуњавања норми или кажњавања. Сада, после 125 година, се опет говори о развоју аутомобила, овог пута електричних, у тренутку када Европа покушава да се ослободи зависности од кинеских произвођача батерија и смањи угљеничну емисију, док српски званичници промовишу пројекат „Јадар“ као велику развојну шансу. При томе, они не знају или неће да знају, да литијума има у многим европским земљама, у којима није могућа експлоатација на начин који се промовише у Србији. На жалост, Србији се намеће статус модерне колоније, односно, јефтине ресурсне базе где је могуће применити инвазивне, девастирајуће технологије, са израженим негативним утицајима на животну средину, уз најмање могуће трошкове за инвеститоре. То је последица хипокризије на релацији Европска Унија-Србија, сервилног односа српске политичке „елите“, присутне системске корупције, слабости законске регулативе и игнорисања интереса сопственог народа.   

Пројекат „Јадар“ се представља српској јавности кроз пропагандне поруке о преимућствима литијум-јонских батерија, расту потражње литијума на глобалном нивоу и „историјској“ шанси Србије да буде лидер у области производње батерија за електричне аутомобиле. То је крајње дискутабилан став у складу са чињеницом да се већ сада даје предност натријум-јонским и графенским батеријама и примени водоничне технологије, када је у питању погон електричних аутомобила. Последња генерација натријум-јонских батерија показује све потребне перформансе [11], [12], [13] уз мање трошкове производње, због чега je највећи светски произвођач батерија за електричне аутомобиле CATL (Contemporary Amperex Technology Co.), иначе снабдевач Tesla корпорације, најавио прелазак на њихову масовну производњу, уместо литијум-јонских батерија, почевши од 2023. године [14], [15]. 

GAC (Guangzhou Automobile Corporation) је најавио промоцију електричног аутомобила Aion V, са батеријама од графена, које пуњењем од 8 минута омогућују аутономију кретања до 800 km, са употребом једног комплета батерија за око 1.000.000 km [16]. Немачка има највеће резервама литијума у Европи, који је растворен у топлим подземним водама у долини Рајне, у количини од 200-400 mg/l,  на дубини од 3 до 5 km. Tоплота се користи за грејање, затим се литијум издваја на филтерима а охлађена вода враћа у подземље. У овом процесу нема масивних ископа, коришћења киселина и експлозива, формирања џиновских депонија, нити ризика за загађење воде, ваздуха и земљишта. Почетак комерцијалне прозводње планиран је за средину 2024., да би већ 2025. године пет фабрика производило око 40.000 тона литијума годишње, што је довољно за батерије за око милион електро-аутомобила. Овако произведен литијум ће бити значајно јефтинији, због мањих трошкова производње, тако да су већ потписани уговори са водећим произвођачима батерија и електичних аутомобила [17]. Компанија „Cornish Lithium and Geothermal Engineering Limited“ започела је 2020. године пројекат којим се издваја литијум из топлих подземних вода у области Корнвол (Југозападна Енглеска). Просечне концентрације литијума износе око 220 mg/l, са малим количинама осталих растворених материја, што омогућује релативно јефтину и еколошки безбедну експлоатацију, услед чега су ове резерве означене као „глобално важне“ [18]. Значајне резерве литијума су утврђене у Финској [19] Аустрији [20] и Португалији [21], тако да из те перспективе чудно звуче процене да Србија поседује 10% светских копнених резерви, са сугестивним порукама да треба што пре започети радове на отварању рудника и експлоатације руде. Раст броја произведених електричних аутомобила доводи до повећане тражње компоненти израђених од специфичних метала и минерала, интензивирања рударских активности, деградације и уништења екосистема, загађења и повећане емисије гасова са ефектом „стаклене баште“, чак 38% више него приликом производње дизел и бензинских аутомобила [1]. 

Досадашњи међународни углед компаније „Рио Тинто“ (на шпанском: црвена река), не улива поверење по питању безбедности производних процеса, заштите животне средине и третмана радника. Примери застрашујуће праксе „Рио Тинта“ широм света (рудник Пангуна-Бугенвил, Папуа Нова Гвинеја; рудник Фрипорт-Грасберг, Индонезија; рудници у Камеруну, Мозамбику, Мадагаскару) говоре о енормним нивоима загађења воде, земљишта и ваздуха, болестима радника и нестанку хране, тоталном уништењу екосистема, локалним ратним сукобима са више хиљада жртава и масовном расељавању локалног становништва [22], [23]. Компанија „Рио Тинто“ је позната по рудницима бакра, гвожђа и злата, без значајних референци у експлоатацији литијума. Позната је њихова намера да транспортују експериментално постројење за прераду руде, из Аустралије за Србију, а једина локација где имају инсталирано постојење (капацитета 10 тона литијума годишње) налази се на локацији Борон, у Калифорнији (САД). Дакле, компанија без значајног искуства у ископавању и преради литијума најављује „највећи рудник литијума у Европи барем током идуће деценије“ [24].

Србија нема никакву материјалну нити моралну обавезу да уништава примарне природне ресурсе и расељава сопствено становништво, како би подржала Европску Унију у њеном настојању да смањи стратешки дисбаланс у производњи батерија за електричне аутомобиле, редукује угљеничне емисије и обезбеди чистији ваздух за становнике Лондона, Копенхагена, Давоса или Хајделберга. Пример позитивне корекције првобитних планова јесте најава португалске владе да ће суспендовати пројекат експлоатације литијума, у области Монталегре (почетно улагање 0,5 милијарди долара), због неубедљиве Студије о процени утицаја на животну средину и великог притиска локалног становништва. Пројекат је планиран на простору који је препознат као глобално важна област пољопривредног наслеђа, под покровитељством Уједињених Нација. Због очигледног угрожавања традиционалних пољопривредних активности и квалитета животне средине, услед планираног заузећа 825 ha, формирања рудника и капацитета за прераду руде дошло је до масовне побуне локалног становништва [25]. 

Посебну забринутост изазива понашање Министарства рударства и енергетике, које се често понаша као заступник интереса рударских компанија (страних и домаћих), уз занемаривање виталних интереса домаћег становништва и крајње површан однос према проблему заштите животне средине. Олако се додељују тзв. истражна права за литијум (и друге минералне ресурсе), тако да су поред Лознице већ сада на мети градови Ваљево и Јагодина, општине Пожега, Горњи Милановац и Рековац. Потребна је строга контрола рада овог министарства јер очигледно је да неко види Србију као јефтину ресурсну базу, која ће давати своје највредније природне потенцијале, уз потпуну деградацију простора и угрожавање животних интереса сопственог становништва.     

Дискутабилно је постојање „Акционог плана за расељавање становништва“ [2], који је намењен за измештање локалног становништва из долине Јадра. План се већ спроводи уз немешање града Лознице и државних институција. У условима оваквог атака на простор у коме људи живе углавном од пољопривреде, где су готово све површине обрађене, села уређена и где је видљив склад између потреба људи и заштите природе, намеће се питање чији је интерс реализација пројекта „Јадар“? Ипак, најтеже је прихватити чињеницу да приватна компанија „Рио Сава“ (српска филијала „Рио Тинта“) спроводи акцију расељавања локалног становништва путем куповине њихових имања, уз прећутну подршку града Лознице и српске државе. Зар је српски народ, после свега што га је снашло у последњих 30 година, доживео да ни у сопственој држави нема егзистенцијалну сигурност?! 

5. Закључци

§  Реализација пројекта „Јадар“ води ка масивној девастацији простора, трајној промени карактера предела, деградацији биодиверзитета, земљишта, шума, површинских и подземних вода, расељавању домаћег становништва, престанку одрживих и исплативих пољопривредних активности;

§  Успоставља се сценарио перманентног ризика по здравље становника оближњих села и града Лознице;

§  Уништавање примарних природних ресурса, расељавање локалног становништва и сталан ризик од загађења, нису показатељи задовољења националног интереса;

§  Неприхватљиви су етички, еколошки и социјални аспекти реализације пројекта „Јадар“;

§  Неопходне су хитне измене законске регулативе и строга контрола рада Министарства рударства и енергетике;

§  Наставак неконтролисане реализације сличних рударских пројеката довео би до озбиљних екосистемских поремећаја, деградације животне средине и био би индикатор неспособности државе али и шире друштвене заједнице, да сагледају штетност оваквих активности по јавни интерес; 

§  Очување здраве животне средине и поштовање егзистенцијалне сигурности становништва представљају елементарна људска права, у складу са Уставом Републике Србије.  

Литература

[1] https://www.theguardian.com/news/2020/dec/08/the-curse-of-white-oil-electric-vehicles-dirty-secret-lithium

[2] Службени гласник Републике Србије: Просторни План подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар“, број 26, 2020.

[3] Студија изводљивости подземне експлоатације лежишта литијума и бора Јадар, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, новембар 2020.

[4] https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti/poljoprivreda-sumarstvo-i-ribarstvo/popis-poljoprivrede/popisni-rezultati-nivo-naselja-eksel-tabele 

[5] H.S. Sandhu, S.D. Wratten, R. Cullen, B. Case, The future of farming: The value of ecosystem services in conventional and organic arable land. An experimental approach, Ecol. Econ. Vol. 64, Issue 4, pp. 835-848, 2008,  

https://doi.org/10.1016/j.ecolecon.2007.05.007  / 28.09.2021.

[6] P. Haygarth, L. Ritz, The future of soils and land use in the UK: Soil systems for the provision of land-based ecosystem services, Land Use Policy, Vol. 26, Supplement 1, pp.187-197, 2009.

https://doi.org/10.1016/j.landusepol.2009.09.016 / 28.09.2021.

[7] E. Dominati, A. Mackay, S. Green, M. Patterson, A soil change-based methodology for the quantification and valuation of ecosystem services from agro-ecosystems: a case study of pastoral agriculture in New Zealand. Ecol. Econ. Vol.100, pp.119–129, 2014, http://dx.doi.org/10.1016/j.ecolecon.2014.02.008. / 29.09.2021.

[8] E.J. Dominati, A. Mackay, B. Lynch, N. Heath, I. Millner, An ecosystem services approach to the quantification of shallow mass movement erosion and the value of soil conservation practices, Ecosystem Services, vol. 9, issue C, pp. 204-215, 2014,

https://doi.org/10.1016/j.ecoser.2014.06.006 / 29.09.2021.

[9] https://www.cbc.ca/news/canada/british-columbia/discipline-engineers-mount-polley-mine-waste-quesnel-lake-1.6137265 / 28.09.2021.

[10] Д. Бабић, Р. Петрвовић, Ј. Вићентић, Суочавање Европе са њеном колонијалном прошлошћу, Београд, Институт за европске студије, 2021. 

[11] A. Rudola, A.J.R. Rennie, R. Heap, S.S. Meysami, A. Lowbridge, F. Mazzali, R. Sayers, C. J. Wright, J. Barker, Commercialisation of high energy density sodium-ion batteries: Faradion’s journey and outlook, J. Mater. Chem. A, vol. 9, 8279-8302, 2021.

[12] K. Chayambuka, G. Mulder, D. L. Danilov, P.H.L. Notten, Sodium-Ion Battery Materials and Electrochemical Properties Reviewed, Advanced Energy Materials, Vol.8, Issue 16, 2018,

https://doi.org/10.1002/aenm.201800079 / 26.09.2021.

[13] Y. Fang, L. Xiao, Z. Chen, Recent Advances in Sodium-Ion Battery Materials, Electrochem. Energ. Rev. Vol.1, pp.294-323, 2018, 

https://doi.org/10.1007/s41918-018-0008-x / 28.09.2021.

[14] https://asia.nikkei.com/Spotlight/Electric-cars-in-China/CATL-goes-all-in-on-next-gen-sodium-ion-EV-batteries; 

[15] https://www.wsj.com/articles/top-ev-battery-maker-adds-sodium-to-its-recipe-book-11627565026

[16] https://www.electrive.com/2021/08/22/gac-aion-v-charges-in-8-minutes/ 27.09.2021.

[17] https://www.reuters.com/business/sustainable-business/can-rhines-white-gold-power-germanys-green-e-car-race-2021-04-28/ 27.09.2021.  

[18] https://www.bbc.com/news/uk/england-cornwall-54188071 / 27.09.2021.

[19] https://www.miningmetalnews.com/20190802/1095/lithium-resources-finland-has-been-estimated / 28.09.2021.

[20] https://europeanlithium.com/wolfsberg-lithium-project/ 28.09.2021.

[21] https://www.essential-business.pt/2018/05/03/portugal-has-largest-lithium-reserves-in-western-europe/ 28.09.2021.

[22] https://londonminingnetwork.org/2010/04/rio-tinto-a-shameful-history-of-human-and-labour-rights-abuses-and-environmental-degradation-around-the-globe/ 28.09.2021

[23] R. Harkinson, Unsustainable: The Ugly Truth about Rio Tinto, Technical Report, IndustriALL Global Union, 2014,

http://www.industriall-union.org/exposing-the-uggly-truth-about-rio-tinto / 30.09.2021.

[24] https://www.smh.com.au/business/companies/rio-tinto-minerals-boss-ready-to-flic-green-energy-lithium-switch-20210912-p58qx9.html / 28.09.2021.

[25] https://www.politico.eu/article/portugal-lithium-mining-project-scrap/ 28.09.2021.

Abstract

The „Jadar“ project is planned for realization in the vicinity of the City of Loznica, on several thousand hectares of forest and agricultural lands as well as urban areas. Opening of mines, formation of landfills, exploitation of groundwater, treatment of ore with sulfuric acid, construction of access roads, and permanent change of land use will irreversibly change and degrade the existing landscape and endanger biodiversity. The eventual beginning of the exploitation of the mineral jadarite implies massive earthworks, subsidence of the terrain on almost 850 hectares, and backfilling of the upper part of the Štavica stream watershed. The significant potential of the already determined tourist region, with sites of cultural-historical and spiritual significance, will be irretrievably destroyed. Displacement of the local population, permanent elimination of opportunities for advanced and profitable agricultural production, the constant risk of air, water, and land pollution, essentially diminish the economic and ecological perspective of Radjevina. The city of Loznica is located at a short distance from dangerous pollutants such as tailings dumps of the mines „Stolice“ (antimony ore) and „Zajača“ (antimony and lead ores), and in the city area, there is an abandoned factory complex „Viskoza“, with huge amounts of toxic and carcinogenic substances. The location of the „Jadar“ project is only 15 kilometers from the center of Loznica. Rio Tinto’s current international reputation does not instill confidence in the safety of production processes, environmental protection, and treatment of workers. The benefit for the state of Serbia is especially unclear if we can talk at all about any compensation for such a massive spatial degradation and a permanent risk to the health and safety of the population. 

Key words: spatial degradation, pollution, biodiversity, natural capital, public interest

[1] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: ratko.ristic@sfb.bg.ac.rs 

[2] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: ivan.malusevic@sfb.bg.ac.rs 

[3] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: petar.neskovic96@gmail.com

[4] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: angelina.novakovic@sfb.bg.ac.rs

[5] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: sinisa.polovina@sfb.bg.ac.rs

[6] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: vukasin.milcanovic@sfb.bg.ac.rs

„Ljudi u dolini Jadra strahuju od ekološke katastrofe, jer Evropa vrši pritisak na samoodrživost zasnovanu na tehnologiji baterija.“ Pročitajte ceo članak na TheGuardian.com