JADARSKA dolina je jedinstven ekosistem prirode i čovečanstva. Okružena planinama i dvema rekama, ova dolina je dom generacijama poljoprivrednika, koji svake godine proizvedu preko 70 miliona evra poljoprivrednih prinosa. Dolina je samoodrživa i hrani ne samo svoje stanovnike, već i okolna područja. Podzemne vode teku toliko duboko da čak i tokom suše usevi daju prinos. Postoje škole, crkve i prodavnice, uspešan kulturni pejzaž i hiljade onih koji žele da ostanu i zadrže ono što su im generacije njihovih predaka ostavile.

U maju 2021. godine, Evropska komisija potvrdila je da se direktive o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) i strateškoj proceni (SEA) primenjuju na predlog projekta Jadar i da EIA mora obuhvatiti ceo projekat kako bi se procenio njegov kumulativni uticaj. Početkom jula 2021. godine, Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije objavilo je „scoping“ izveštaj kompanije Rio Tinto[^1]. Izveštaj je bio nepotpun i obuhvatao je samo rudarski kompleks, bez postrojenja za preradu i deponije jalovine. Procena je trebalo da počne početkom decembra 2021. godine, a izgradnja 2022, ali je ogromno protivljenje javnosti – uključujući peticiju sa preko 290.000 potpisa (5% populacije Srbije), zbornik radova objavljen od strane Srpske akademije nauka i umetnosti[^2], i dve nedelje građanske neposlušnosti sa preko 100.000 ljudi na ulicama – nateralo Vladu da poništi Prostorni plan posebne namene – Jadar, pravni osnov za projekat[^3]. To su učinili da bi smirili situaciju pred izbore, nakon kojih je predsednik Vučić izjavio da je poništenje bilo greška. Kompanija je zatim izjavila da se nada da će „moći da razmotre sve opcije sa Vladom Srbije sada kada su izbori prošli.” Na to je reagovao Mars sa Drine rekavši da će „napori Srbije da pređe u politički stabilnu zemlju biti ugroženi ako kompanije poput Rio Tinta misle da mogu da podrivaju demokratiju i ponovo uvedu nepotizam. Vlada je napravila svoj izbor: poslušala je narod.”[^4]

Ova nova, ali ne i neočekivana stvarnost znači da naš pokret traje dok ne postignemo potpunu pravnu zaštitu doline Jadar i ne pošaljemo Rio Tinto i sve potencijalne investitore kući.

Do 2025. godine, više od 60% građana Srbije se protivi projektu Jadar[^5]. Stav javnosti ostaje čvrst, ukorenjen u odbrani zemljišta, vode, suvereniteta u ishrani i demokratske odgovornosti[^6].

Predlog kompanije Rio Tinto za rudnik jadarita (litijum i borat) u Srbiji[^7]

Predlog kompanije Rio Tinto za rudnik litijuma i borata u dolini Jadra obuhvata 22 sela, zajedno sa pripadajućom infrastrukturom. Oblast je bogata poljoprivredom, pčelarstvom, turizmom itd. Samo poljoprivredna proizvodnja procenjuje se na više od 70 miliona evra godišnje[^8].

Prostorni plan rudnika obuhvata površinu od 2.031 hektar za kompleks posebne namene, kao i prateće koridore i saobraćajnu infrastrukturu. Gotovo 200 hektara šume bilo bi posečeno: 80 hektara za puteve i železnicu, a 164 hektara za 35% planirane deponije jalovine. Kompaniji Rio Tinto je potrebno da otkupi 600 hektara zemljišta od 335 vlasnika kako bi realizovala projekat.

Rudnik je planiran na obali reke Korenite, pritoke reke Jadar, a podzemna eksploatacija vršila bi se ispod korita obe reke. U blizini bi se nalazilo flotaciono postrojenje koje bi koristilo 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno (razblažene sa 5000–6000 tona vode). Nema informacija o tome odakle bi tačno dolazila ova kiselina, ali curenje kiseline u februaru 2025. godine u Vrčinu – nepovezano sa rudnikom, ali korišćen je isti vid transporta – poslužilo je kao jezivo upozorenje na ono što je potencijalno u pitanju[^9].

Predlog predviđa neprekidan rad (24/7) u trajanju od 60 godina eksploatacije.

Plan za deponovanje jalovine i industrijskog otpada uključuje odlaganje preko 1,4 miliona tona toksičnog materijala godišnje (90 miliona tona tokom čitavog veka rudnika) na području podložnom poplavama i u blizini ključnih vodotokova – uključujući reke Drinu i Savu, kao i vodovod za Beograd. Reke Jadar i Korenita podložne su godišnjim poplavama; vanredno stanje proglašeno je 2020. godine, a poslednje poplave desile su se 2025[^10].

Reka Drina protiče kroz Bosnu i Hercegovinu, a Dunav protiče kroz Rumuniju. Očekuje se da će klimatske promene povećati rizik od poplava tokom kišnih sezona i suša tokom izuzetno toplih perioda godine[^11].

Predlog rudnika je niskobudžetni i dizajniran da se proširuje[^12], što je najgora moguća kombinacija, jer većina rudarskih nesreća nastaje zbog loše isplaniranih (jeftinih) proširenja koja stalno dodaju otpad i jalovinu na već preopterećene lokacije planirane za početnu fazu rudnika.

Predlog rudnika se nalazi na području od izuzetnog arheološkog značaja, a kompanija Rio Tinto trenutno razmatra alternativnu lokaciju za odlaganje jalovine, koja bi bila u neposrednoj blizini nalazišta Paulje, arheološkog lokaliteta starog oko 3.500 godina. Prostorni plan pominje neka od nalazišta, ali izostavlja nekoliko izuzetno značajnih arheoloških i kulturnih lokaliteta, kao i prirodne spomenike (odeljci 5.1.1 i 6.2)[^13].

Nigde u svetu nije dozvoljena eksploatacija litijuma na plodnom, naseljenom zemljištu. Nijedna država nije odobrila rudnik koji bi izbrisao uspešna sela, uništio poljoprivredno zemljište koje se obrađuje generacijama i ugrozio područja bogata kulturnim nasleđem i zaštićenom faunom. Ovime bi se postavio opasan globalni presedan.

Postoji značajan lokalni, nacionalni i transnacionalni[^14] otpor prema ovom predlogu rudnika. Ne Damo Jadar (NDJ) je udruženje 335 vlasnika imovine sa sedištem u dolini Jadra, zapadna Srbija, koje se protivi predlogu kompanije Rio Tinto za rudnik litijuma i borata i postrojenje za preradu, iz društvenih, ekoloških, ekonomskih i kulturnih razloga. Marš sa Drine (MSD) je mreža koja okuplja 20 organizacija i nezavisnih stručnjaka iz cele Srbije, dijaspore i inostranstva.

Peticija koju je pokrenuo MSD prikupila je preko 290.000 potpisa (5% populacije Srbije) protiv predloženog rudnika u Srbiji, kao i skoro pola miliona potpisa širom Evrope.

Već su identifikovane nepravilnosti u prvoj (2021) i drugoj (2024) verziji Rio Tintovog zahteva za određivanje obuhvata[^15]: u oba izveštaja, efekti celokupnog projekta nisu uzeti u obzir. Odredbe Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu ne mogu se zaobići deljenjem projekta na manje projekte i neuzimanjem u obzir njihovog kumulativnog uticaja[^16][^17].

U 2021. godini, Prostorni plan razvoja nije uključivao preradu rude niti finalne proizvode, niti hemijsku obradu rude, niti planirana rešenja za tretman i odlaganje otpada. Nije bilo pomena niti opisa tehnologije koja bi se koristila za preradu litijumske rude, načina tretmana rudarskog otpada, njegovih karakteristika, sastava, lokacije deponije niti bilo kojih drugih povezanih informacija.

U septembru 2024. godine, zahtev za određivanje obuhvata bio je ograničen samo na površinu potrebnu za pristup rudarskim postrojenjima. Prema informacijama koje je dostavio Rio Tinto, kompanija planira:

a. Iskopavanja na planini Cer (šifra klasifikacije RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara.
b. Eksploataciju na lokaciji Cer, koja je deo IBA programa (International Bird Area) i potvrđena od strane organizacije BirdLife International, sa 130 registrovanih vrsta ptica, nacionalno zaštićenim vrstama ptica i riba, uključujući i mladicu, čija se najveća koncentracija nalazi u reci Drini. Ova vrsta je proglašena zaštićenom Pravilnikom o proglašenju zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/10 i 47/11), a na globalnoj listi ugroženih vrsta IUCN klasifikovana je kao ugrožena (EN B2ab (ii, iii)).

Zahtev za izdavanje zasebnih odluka o obuhvatu za postrojenje za preradu rude i deponiju otpada u kasnijim fazama predstavlja kršenje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu Republike Srbije, koji zahteva da se procena uticaja vrši za “projekat” u celini[^19].

Druge podzone koje nisu uključene u zahtev za obuhvat obuhvataju izgradnju planiranih puteva, zonu zaštite za planirani dalekovod od 110 kV, preusmeravanje dela toka reke Korenite, i iskopavanje gline na dodatnoj lokaciji[^20].

S obzirom na to da je Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu usvojen kao deo usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom (acquis communautaire)[^21], praksa Suda pravde Evropske unije (CJEU) i zvanične smernice Evropske komisije mogu se koristiti za rešavanje pravnih nejasnoća. Sud pravde EU više puta je presudio da se Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu ne može zaobići deljenjem projekta na delove, i da se kumulativni efekti različitih elemenata projekta moraju uzeti u obzir[^22].

Pored toga, zahtev za donošenje odluke o obuhvatu nije uključivao opis sistema vodosnabdevanja iz aluviona reke Drine i njegovog transporta do postrojenja. Zahvati vode potrebni za rad postrojenja predstavljaju sastavni deo projekta i ne mogu se razmatrati kao zasebna stavka. Štaviše, zahtev ne sadrži odgovarajući opis uticaja klimatskih promena na projekat. S obzirom na planirani vek trajanja projekta od 71 godinu, analiza tih efekata je od ključnog značaja[^23].

Otvoreno pismo Srpske akademije nauka i umetnosti premijerki Ani Brnabić iznosi zabrinutost stručnjaka povodom ekoloških i naučnih nepravilnosti u projektu. Njihova recenzirana publikacija „Projekat Jadar – šta znamo“ sadrži brojne studije, analize i mišljenja o katastrofalnim potencijalima ovog projekta.

U septembru 2021. godine, organizacija BankTrack je uvrstila predlog projekta Jadar u svoju bazu „sumnjivih poslova“, gde su objavljena pisma bankama i investitorima Rio Tinta, kao i akcionarima. U saradnji sa Marš sa Drine objavljeni su i izveštaji o finansijskim rizicima 2023. i 2025. godine.

Nije preterano reći da Vlada Srbije nema kontrolu nad sprovođenjem sopstvenih zakona o zaštiti životne sredine, a još manje nad svojim obavezama prema međunarodnim standardima u oblasti zaštite prirode i ljudskih prava.

Institut za regulatorna pitanja u oblasti životne sredine (RERI) dao je mišljenje na zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat podzemne eksploatacije litijuma i bora „Jadar“. (vidi: link)

Premijerka Ana Brnabić podržala je Rio Tintov predlog kao projekat „strateške važnosti“ još 2021. godine, i to bez postojanja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) ili bilo kakve izvodljivosti projekta. Javnom preduzeću Putevi Srbije izdata je punomoć da Rio Tinto može da deluje u njegovo ime.

Projekat je pratio niz nepravilnosti na najvišem političkom nivou. Još 2017. godine Vlada Srbije i Rio Tinto potpisali su memorandum o razumevanju[^25], koji je godinama bio nedostupan javnosti (uprkos tvrdnjama Rio Tinta o društvenoj odgovornosti, transparentnosti itd.)[^26].

U proleće 2021. godine, Vlada je odobrila lokalni prostorni plan za ovaj projekat, iako je bio nepotpun. Plan je usvojen bez studije izvodljivosti (što je zakonska obaveza), i bez dugoročnog programa eksploatacije, koji je obavezan za projekte koji traju više od 10 godina. Taj lokalni plan je poništen nakon što je lokalno stanovništvo sakupilo 5.000 potpisa za samo 7 dana. Međutim, to poništenje nije pravno uticalo na dozvole koje su već bile izdate, jer su one bile zasnovane na Saveznom prostornom planu posebne namene (SPSP), koji je ukinut tek 20. januara 2022. godine, nakon pritiska javnosti, ali i on sa sobom nosi niz kontroverzi.

Evropska komisija je snažno podržavala razvoj projekta, čak i u fazama kada on nije imao potrebne dozvole. U oktobru 2021. godine, organizacija Marš sa Drine objavila je prepisku između odeljenja Evropske komisije DG Grow i kompanije Rio Tinto, koja pokazuje da je rudniku trebalo biti odobreno zeleno svetlo u maju 2022, nakon opštih izbora u Srbiji, uz podršku predsednika Aleksandra Vučića[^27]. Ovo je izazvalo veliki revolt, jer je Vučić prethodno obećao da će odluku o projektu Jadar doneti narod putem nacionalnog referenduma.

Kao odgovor na to, Mars sa Drine i eksperti sastali su se sa ambasadorom EU Emanuelom Žiofreom, koji je naglasio da bi dalji politički pritisak na ovaj projekat mogao negativno uticati na odnose između srpskog naroda i Evropske unije. Sledeće godine pokazale su upravo to.

Reagujući na masovno nezadovoljstvo uoči opštih izbora, premijerka Srbije je 20. januara 2022. objavila da je ceo predlog rudnika Rio Tinta otkazan poništavanjem Prostornog plana posebne namene – pravnog osnova svih dozvola za projekat[^28].

U tom trenutku se očekivalo da Rio Tinto podnese novi zahtev za usvajanje prostornog plana. To se nije dogodilo, a zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja nisu dali rezultate. Međutim, široko je izveštavano da Rio Tinto nastavlja sa kupovinom nekretnina unutar granica predviđenog projekta, kao i da ulazi na zemljište lokalnih aktivista bez dozvole i zapošljava sve više ljudi.

Nedeljama pred izbore 3. aprila, uzbunjivač je podelio dokaze koji potvrđuju da Rio Tinto u saradnji sa firmom Thyssen Schachtbau isporučuje VSM bušaću mašinu za dolinu Jadra, odmah nakon izbora. MSD je objavio materijale ovog curenja. Vlada je momentalno reagovala navodeći da je “Upravna komisija poništila odluku Ministarstva za zaštitu životne sredine o obimu i sadržaju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA)”[^29].

Kako bi odgovorile na sve navedeno, organizacije civilnog društva pokrenule su „građansku inicijativu“, pravni mehanizam koji omogućava podnosiocima da predlože zakon u parlamentu ako prikupe 30.000 overenih potpisa. U ovom slučaju, prikupljeno je 38.000 potpisa za samo 20 dana. Predlog zakona traži pravnu zabranu eksploatacije litijuma i borata u Srbiji. Inicijativa će biti predata čim parlament nastavi sa radom nakon letnje pauze.

Dva dana nakon što je ponovo izabran, predsednik Vučić je izjavio da je poništavanje projekta Rio Tinta bila greška. Rio Tinto je tada objavio da ima nameru da se vrati. Marš sa Drine je reagovao otvorenim pismom za medije, optužujući kompaniju za bezobzirnost i ignorisanje volje naroda[^30], uz dodatna pisma poveriocima kompanije u saradnji sa organizacijom Banktrack[^31].

Organizacija Earth Thrive je u aprilu 2022. podnela žalbu Biro-u Bernske konvencije, čiji je Srbija punopravni potpisnik[^32]. Žalba navodi ozbiljnu štetu koju bi projekat naneo brojnim zaštićenim vrstama i prirodnim staništima u tom području, kao i moguće kršenje međunarodnog prava i etičkih standarda korporativne odgovornosti. Biro je, uzevši u obzir ekološki značaj područja iz žalbe, izrazio zabrinutost zbog “značajnih negativnih efekata koje bi izgradnja rudnika litijuma imala na vrste i staništa”.

U maju 2022. godine, kroz odgovor na zahtev po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, otkriveno je da dozvola za eksploataciju kompleksa Jadar – za koju se tvrdilo da je ukinuta zajedno sa Prostornim planom – i dalje postoji u proceduri[^33]. Ministarstvo rudarstva je to dodatno potvrdilo u oktobru iste godine[^34].

Pismo premijerki Ani Brnabić od strane MSD i lokalnih vlasnika zemljišta, u kojem se traži razjašnjenje pravnih nepravilnosti, i dalje ostaje bez odgovora.

Otprilike u isto vreme, Rio Tinto je imao zatvorene sastanke sa Evropskom komisijom, gde je delio nove strategije za svoj zvanično otkazani projekat. Dokumenti EU koje je objavio MSD pokazuju da je Rio Tinto formirao dodatne kontakte sa lokalnim zajednicama i akademskim institucijama, i pravio strategije za uključivanje u poljoprivredu[^35].

U oktobru su lokalna preduzeća počela da dobijaju e-mail zahteve za ponude u vezi sa radovima na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda za projekat Jadar, od strane američke firme Bechtel[^36]. Kao odgovor na javne pritužbe povodom toga i oglasa za posao, Rio Tinto je objavio saopštenje na svom sajtu[^37] u kojem navodi:

„Interna studija izvodljivosti mora biti završena“
(10. avgust 2022.)

Ovo saopštenje je odgovor na tvrdnje SEOS-a da Rio Tinto i Bechtel nastavljaju sa razvojem projekta Jadar. Rio Tinto ponavlja da poštuje odluku Vlade iz ranije te godine da povuče sve dozvole i licence za projekat. Nastavljamo da obavljamo naše poslovne aktivnosti u skladu sa zakonima Srbije. Sve naše aktivnosti su nastavak prethodnih obaveza. To uključuje završetak interne Studije izvodljivosti, koja zahteva prikupljanje i procenu projektnih podataka od relevantnih dobavljača, kako bi se ispunili tehnički, ekološki i standardi održivosti.

Studiju izvodljivosti realizujemo u partnerstvu sa kompanijom Bechtel, koja pruža podršku u upravljanju projektom (PMC) od 2018. godine.

U julu 2022. godine, predstavnici devet organizacija iz Srbije, Portugala, Nemačke, Čilea i Španije potpisali su „Jadarsku deklaraciju“ o međunarodnoj solidarnosti protiv eksploatacije litijuma i za zaštitu životne sredine. Dominantni narativ o litijumu normalizuje „zone žrtvovanja“, a Jadarska deklaracija je zasnovana na međusobnoj podršci, saradnji, razmeni informacija i pomoći protiv ekstraktivizma koji dolazi kao rezultat nepravedne energetske tranzicije. „Zeleni marketing“ te tranzicije dodatno je razotkriven u medijima kroz priče o potencijalnom žrtvovanju Balkana za potrebe energetske tranzicije Evrope, uz pokušaje EU da se oslobodi zavisnosti od Kine – što sada postaje irelevantno usled uvođenja tarifa, jer se Maroš Šefčovič i EU ponovo okreću Kini.

Zahvaljujući velikoj javnoj kampanji podizanja svesti u Srbiji, i drugi regioni ugroženi istraživanjem litijuma postali su aktivni. U decembru je region Valjeva zabeležio pobedu protiv kompanije Euro Lithium, nakon što Ministarstvo rudarstva nije obnovilo istražnu dozvolu kompaniji. U selima Levča, meštani kampuju već više od četiri meseca kako bi zaštitili parcelu zemlje od bušenja za istraživanja.

I dok premijerka Ana Brnabić tvrdi da je ovo istorijska šansa za Srbiju – suprotno prethodnim izjavama da je stavila „tačku“ na projekat Jadar – mi nastavljamo da se pripremamo za dalja delovanja u cilju zaštite i očuvanja doline Jadra.

Uprkos odluci Vlade Srbije da otkaže projekat, kompanija Rio Sava nastavila je sa velikim ulaganjima – potrošivši preko 600 miliona evra do danas, od čega je više od 300 miliona potrošeno nakon poništavanja 2022. godine, uključujući 92 miliona na studije izvodljivosti i 100 miliona na konsultacije. Marš sa Drine je 2024. godine objavio da veliki deo tih sredstava – naročito za „nematerijalne“ usluge – otvara ozbiljna pitanja o transparentnosti, zakonitosti i stvarnim namerama kompanije[^38]. Postoje sumnje na poreske utaje i pokušaje da se zaobiđe ukidanje projekta kroz pravne rupe, što je izazvalo pojačanu pažnju javnosti prema finansijskom i operativnom ponašanju Rio Save.

U maju 2024. godine, komesar EU za trgovinu Maroš Šefčovič izjavio je za medije da je sporazum o sirovinama između Srbije i EU „na pomolu“. Govoreći o kontroverznom projektu Jadar, rekao je: „Postojali su neki pravni problemi u prošlosti, o kojima sada razgovaraju kompanija i vlada.”[^39] Ipak, ova izjava je u suprotnosti sa važećim pravnim propisima, jer se projekat tada još uvek nalazio u upravnim postupcima pred sudovima u Srbiji – što je i sam Šefčovič priznao.

U julu 2024. godine, Ustavni sud Srbije doneo je kontroverznu odluku kojom je poništena odluka iz 2022. o ukidanju Prostornog plana posebne namene, čime je Rio Tintu ponovo otvoren put za realizaciju projekta Jadar. Iako je Vlada prethodno tvrdila da je ukidanje iz 2022. konačno, neprekidne aktivnosti Rio Tinta – uključujući kupovinu zemljišta, studije izvodljivosti i pokušaje da ponovo stekne legitimitet – pokazivale su suprotno. Odluka suda reaktivirala je proces izdavanja dozvola, što je izazvalo novi talas protesta i izlazak ljudi na ulice u više od 50 gradova.

Kulminiralo je protestima desetina hiljada ljudi širom Srbije, uključujući i 100.000 u glavnom gradu Beogradu, sa zahtevom da rudnik bude trajno zabranjen[^40].

Istovremeno, Rio Tinto je podneo nacrte Studija o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) za tri segmenta projekta, objavljene između septembra i decembra 2024. godine. Ovi dokumenti su naišli na oštro odbacivanje od strane naučne i građanske javnosti. Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu javno se ogradio od tumačenja Rio Tinta njihove studije biodiverziteta, navodeći da su zaključci manipulisani i upozoravajući da je jedina naučno opravdana mera ublažavanja – potpuno odustajanje od projekta[^41].

U međuvremenu, značajna recenzirana studija objavljena u časopisu Nature (jul 2024) dokumentovala je da je već i faza istražnog bušenja izazvala ozbiljnu ekološku degradaciju – curenje bora i arsena, oštećenje useva, kontaminaciju nizvodnih vodenih sistema i značajno prekoračenje dozvoljenih nivoa zagađenja zemljišta[^42].

Uprkos tome, Vlada Srbije je u julu 2024. potpisala Memorandum o razumevanju sa Evropskom unijom u okviru Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), otvarajući vrata da projekat Jadar bude proglašen za „strateški“. Organizacije civilnog društva, uključujući Marš sa Drine i Green Legal Impact Germany, podnele su žalbu Evropskoj komisiji u novembru, upozoravajući da bi dodeljivanje strateškog statusa predstavljalo kršenje srpskog zakonodavstva i standarda ljudskih prava[^43].

„Dodeljivanje strateškog statusa kompaniji koja krši zakone, nema operativne dozvole i ne poseduje dozvolu za upravljanje otpadom, samo bi pogoršalo percepciju EU integracija među građanima Srbije.“ — izjavila je Bojana Novaković iz Marša sa Drine[^44].

Tokom cele 2024. godine, represija prema aktivistima dramatično se pojačala. Prema izveštaju organizacije POLEKOL, više od 40 ekoloških aktivista je uhapšeno tokom avgustovskih protesta, mnogi pod apsurdnim optužbama poput „pozivanja na nasilno rušenje ustava“ na osnovu objava na društvenim mrežama. Ivan Bjelić iz Marša sa Drine je uhapšen i pritvoren, a potom pušten zbog nedostatka dokaza[^45]. Više aktivista – uključujući i naučnike – bilo je izloženo uznemiravanju, pretnjama, pa čak i fizičkom napadu ili nezakonitom zadržavanju od strane neidentifikovanih službenika[^46].

Sa ekonomske strane, nezavisna analiza objavljena u oktobru 2024. pokazala je da bi projekat Jadar doneo zanemarljivu korist Srbiji. Država bi godišnje prihodovala svega 17,4 miliona evra – što iznosi tek oko 2,6 evra po glavi stanovnika – dok bi nosila ogromne troškove javne infrastrukture troškove javne infrastrukture, sanaciju rizika i reakciju na potencijalne ekološke katastrofe. U međuvremenu, predviđeni neto profit kompanije Rio Tinto iznosi preko 11,5 milijardi evra, uz punu vlasničku kontrolu nad izvučenim resursima[^47].

I dok su Rio Sava i Ministarstvo zaštite životne sredine započeli proces određivanja obima procene uticaja (EIA), on je značajno usporen zahvaljujući više od 10.000 građana Srbije koji su podneli žalbe protiv procesa odobravanja. Žalbe su ukazale na to da se projekat nezakonito gura kroz sistem, što bi, ukoliko se shvati ozbiljno, moglo paralizovati čitavu administraciju[^48]. Svaku žalbu je potrebno pojedinačno razmotriti pre nego što odluka postane konačna, a proces je od januara 2025. u zastoju.

Članovi Srpske akademije nauka i umetnosti ponovo su u aprilu 2025. izrazili protivljenje projektu, navodeći da on krši i nacionalne i evropske zakone o zaštiti životne sredine, posebno Zakon o vodama i Zakon o upravljanju otpadom. Posebno su istakli da bi Mačvanski vodonosni sloj – jedan od najvažnijih izvora pijaće vode u Srbiji – bio nepovratno kontaminiran ako se rudnik izgradi. Akademija je ponovila stav da je „odustajanje jedina racionalna opcija.“[^49]

Ne postoji nijedan primer borbe ovih razmera, sa stotinama hiljada ljudi na ulicama u preko 50 gradova, uz domaću i međunarodnu kampanju u kojoj su učestvovali svi – od lokalnih zemljoradnika do naučnika, pravnika i aktivista – protiv rudnika koji nema ni jednu dozvolu, a čija se kompanija i dalje ne povlači[^50].

„Postoje stvari koje novac ne može da kupi. Naša zemlja, naši koreni, naši domovi, naše nasleđe – nisu na prodaju, kao ni naše duše. Nasledili smo sve što imamo i naša je dužnost da to ostavimo unucima. Nemate našu dozvolu da gradite rudnik u dolini Jadra! Branićemo ovu zemlju po cenu sopstvenih života.”
— Zlatko Kokanović, potpredsednik udruženja „Ne damo Jadar“

„Samo želimo nazad naše obične, male živote. Da se bavimo poljoprivredom, svojim poslovima. Ne želimo da mislimo na rudnik, niti na zagađenje. Ovde život buja. Naša deca, Naše njive, kuće – za ovo su bile potrebne generacije. Jedna kompanija ne može sve to izbrisati, niti može izbrisati tradicije našeg naroda.“
— Marijana Trbović Petković, „Ne damo Jadar“, Gornje Nedeljice

„Ako dozvolimo Rio Tintu da uđe u Evropu, nagrađujemo uništavanje životne sredine nauštrb stvarnih rešenja za klimatsku krizu. Dozvoljavamo korporacijama odgovornim za klimatsku krizu da se predstavljaju kao njeno rešenje.“
— Bojana Novaković, „Marš sa Drine“

1. https://www.riotinto.com/news/releases/Jadar-MoU-Serbia-signed

2. https://www.dropbox.com/s/8hb3lltex025ihb/PUNOMOĆJE%20DROBNJAKA.pdf?dl=0

3. https://www.boell.de/sites/default/files/2024-10/reri-opinion-on-scoping-request-eia-riotinto-jadar-project_0.pdf

4. https://reri.org.rs/en/rio-tinto-salami-slicing-in-accordance-with-the-highest-european-standards-of-environmental-protection

5. Vesti. (2024). “What does the research say: Did the president’s tour appease the people on the lithium issue?.” N1. 11 September https://n1info.rs/vesti/sta-kaze-istrazivanje-da-li-je-predsednik-turnejom-odobrovoljio-narod-po-pitanju-litijuma/

6. Marš sa Drine, Banktrack (2025): Mining for Trouble: A Wakeup call for Banks and Investors. April.

https://www.banktrack.org/download/mining_for_trouble_a_wakeup_call_for_banks_and_investors/risk_assessment_2025_final.pdf

7. https://www.riotinto.com/en/operations/projects/jadar

8. https://marssadrine.org/en/ratko-ristic-rad-sanu-serbian-academy-of-sciences/

9. Marš sa Drine, Banktrack (2025): Mining for Trouble: A Wakeup call for Banks and Investors. April. https://www.banktrack.org/download/mining_for_trouble_a_wakeup_call_for_banks_and_investors/risk_assessment_2025_final.pdf

10 BBC Serbia (2025). “Strah od poplava: Reka Jadar se izlila u zapadnoj Srbiji, vanredna situacija u gradovima u BiH” 28 March 2025 https://www.bbc.com/serbian/articles/czxnx4z7505o/lat

11 (Observed climate changes and projections of the future climate based on different scenarios of future emissions, Vladimir Đurđević, Ana Vuković and Mirjam Vujadinović Mandić, United Nations Development Program, 2018).

12 https://www.riotinto.com/-/media/Content/Documents/Operations/Jadar/RT-Jadar-Fact-sheet-EN.pdf

13 Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima izričito zabranjuje da kompanija, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji imaju dospele, ali neizmirene obaveze, između ostalog i one koje se odnose na sanaciju i zaštitu životne sredine i kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom, bude nosilac istraživanja i eksploatacije. Član 31, stav 3. Zakona o zaštiti prirode zabranjuje sve radnje i aktivnosti koje ugrožavaju obeležja i vrednosti spomenika prirode, što će nastati realizacijom projekta „Jadar“.

14 Ekološke organizacije u Rumuniji izuzetno su zabrinute zbog potencijalnog prekograničnog uticaja u slučaju slučajnog izlivanja u reku Drinu. Zatražile su od svog ministra za zaštitu životne sredine da aktivira ESPOO konvenciju i pokrene procenu prekograničnog uticaja.

15 https://www.dropbox.com/sh/a1hkx3fie33oq1f/AAA_4Cmj6aGNzUc6uVHhtjnaa?dl=0

16 (Republika Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine, rešenje broj 353-02-00984 / 2020-03, od 5.6.2020.)

17 https://curia.europa.eu/juris/showPdf.jsf;jsessionid=C5DC2B5FA562F10AEE65605779F05FF9?text=&docid=44721&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=549973

18 Ne pominje se:
a. „Cer“ (šifra klasifikacije RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara.
b. Da je „Cer“ deo IBA programa i da je potvrđen od strane BLI (BirdLife International), sa 130 registrovanih vrsta ptica, nacionalno zaštićenim vrstama ptica i riba, uključujući MLADICU, čija je najveća koncentracija u Drini i koja je proglašena zaštićenom vrstom – Proglašena Pravilnikom o proglašenju zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/10 i 47/11) i na IUCN globalnoj listi ugroženih vrsta klasifikovana je kao ugrožena (EN B2ab (ii, iii)).

19 Institut za obnovljive izvore energije i regulatorna pitanja u oblasti životne sredine, Mišljenje o Zahtevu za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“, dostupno na mreži:
https://www.boell.de/sites/de-fault/files/2024-10/reri-opinion-on-scoping-request-eia-riotinto-jadar-project_0.pdf

20 Institut za obnovljive izvore energije i regulatorna pitanja u oblasti životne sredine, Mišljenje o Zahtevu za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“, str. 3, dostupno na mreži:
https://www.boell.de/sites/default/files/2024-10/reri-opinion-on-scoping-request-eia-riotinto-jadar-pro-ject_0.pdf
Ili:
https://reri.org.rs/en/rio-tinto-salami-slicing-in-accordance-with-the-highest-european-standards-of-environmental-protection/

21 Evropska komisija (2016), Izveštaj o skriningu – Srbija, Poglavlje 27: Životna sredina,
https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2018-12/screening_report_serbia_-_chapter_27_-_environment.pdf
poslednji put pristupljeno 26. novembra 2024.

22 Sud pravde EU: Evropska komisija protiv Irske, predmet C-392/96, st. 76, 82;
Sud pravde EU: Ekolozi en Acción-CODA protiv Grada Madrida, predmet C-142/07, st. 44;
Sud pravde EU: Umweltanwalt von Kärnten protiv Vlade pokrajine Kärnten, predmet C-205/08, st. 53;
Sud pravde EU: Glavni grad Brisel i drugi protiv Flamanske regije, predmet C-275/09, st. 36.

23 Institut za obnovljive izvore energije i regulatorna pitanja u oblasti životne sredine, Mišljenje o Zahtevu za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“, str. 14, dostupno na mreži:
https://www.boell.de/sites/default/files/2024-10/reri-opinion-on-scoping-request-eia-riotinto-jadar-pro-ject_0.pdf

24 https://www.dropbox.com/s/8hb3lltex025ihb/PUNOMO%C4%86JE%20DROBNJAKA.pdf?dl=0

25 https://www.riotinto.com/news/releases/Jadar-MoU-Serbia-signed

26 https://www.dropbox.com/sh/0j0hlb2d88z3985/AABUHcdg_J3-AfUQu1lPdYVBa?dl=0

27 https://www.dropbox.com/sh/22mx5n4j5wrrwpb/AAA0tJbrpg8Kk8aEtrlSAI9Ba?dl=0

28 https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0

29 https://www.dropbox.com/sh/6rdcq98liqf8loh/AACT-bubW6ScQ3vX-HtDgkXha?dl=0

30 https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0

31 https://www.dropbox.com/s/qdgrkptsntv7t93/CommonwealthBankAus_13072022.pdf?dl=0

32 https://www.dropbox.com/sh/6yaxjyujkr1l7f6/AADVuYSwE_H8_gtM1BEy04nna?dl=0

33https://www.dropbox.com/s/ylcf6cnt0s5fdq2/3.%20060122%20ministarstvo%20rudarstva%20i%20energetike%20odgovor.pdf?dl=0

34 https://www.dropbox.com/s/7xri0pawi7hhq75/6.%20101022%20sa%20potpisom.pdf?dl=0

35 https://www.dropbox.com/sh/b4mfmbg6esnhu18/AAClDKGTgHG6CcuZ0wqXvCqOa?dl=0

36 https://www.danas.rs/vesti/drustvo/seos-rio-tinto-i-behtel-rade-na-projektu-za-preciscivanje-otpadnih-voda-za-projekat-jadar/

37 https://riotintoserbia.com/mediji/saopstenja-za-javnost/2022/2022-08-10-Interna-studija-izvodljivosti-mora-biti-zavrsena Interna studija izvodljivosti mora biti završena (10. avgust 2022.) Ovo saopštenje je odgovor na tvrdnju SEOS-a da Rio Tinto i Bechtel napreduju u razvoju projekta Jadar. Rio Tinto ponavlja da poštuje odluku Vlade iz ranije te godine o povlačenju svih dozvola i licenci za projekat. Kompanija nastavlja sa obavljanjem svojih poslovnih aktivnosti u skladu sa zakonima Republike Srbije. Sve aktivnosti predstavljaju nastavak prethodnih obaveza. To uključuje i završetak interne Studije izvodljivosti, koja podrazumeva prikupljanje i procenu projektnih podataka od relevantnih dobavljača kako bi se ispunili tehnički, ekološki i standardi održivosti. Studija izvodljivosti se realizuje u partnerstvu sa kompanijom Bechtel, koja od 2018. godine pruža podršku kao Upravljački Izvođač Projekta (PMC).

38 https://www.miningsee.eu/miningsee-europe-serbia-rio-tinto-jadar-project-lithium-mining/

39 https://n1info.rs/english/news/euronews-eu-commissioner-says-deal-on-lithium-from-serbia-soon/

40 Marš sa Drine, Banktrack (2025): Mining for Trouble: A Wakeup Call for Banks and Investors, april.
https://www.banktrack.org/download/mining_for_trouble_a_wakeup_call_for_banks_and_investors/risk_assessment_2025_final.pdf

41 2024 Saopštenje BF ENG.pdf — Izjava Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu kojom odbacuje interpretaciju Rio Tinta u vezi sa rezultatima njihove studije biodiverziteta.

42 Đorđević i sar. (2024). „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“. Nature. https://www.nature.com/articles/s41598-024-68072-9

43 2024-11-28_Formal Request EU Commission_CRMA_Rio Tinto.pdf — Memorandum o razumevanju sa EU i prijava u okviru Zakona o kritičnim sirovinama; pravni prigovor koji su podnele organizacije civilnog društva.

44 Luka Petrušić, 2025. „Dodeljivanje strateškog statusa kompaniji koja krši zakone…“ Radar, septembar 2024. https://radar.nova.rs/drustvo/hoce-li-projekat-jadar-biti-strateskim-za-eu/

45 https://www.frontlinedefenders.org/en/profile/ivan-bijelic

46 POLEKOL (2024). Izveštaj o represiji nad građanskim slobodama i pritisku na aktiviste u Srbiji, april.
https://www.dropbox.com/scl/fi/tg0t7sbil6mkdqp0qtxar/2024-12-POLEKOL-Report-on-Repression-of-Civic-Freedoms-and-Activist-Suppression-in-Serbia-2024.pdf?rlkey=j6ildndrzb6reqxkbjla7fgcg&dl=0

47 Drakulić i sar. (2024). Koliko bi Srbija zaista dobila od projekta Jadar?, 10.10.2024.
https://www.dropbox.com/scl/fi/jhib5ioahe8v8jv6dbkn0/20241010-HOW-MUCH-WOULD-SERBIA-GAIN-FORM-THE-JADAR-PROJECT-FINAL.pdf?rlkey=jmcysfbo4x77shohc5q2sqmqj&dl=0

48 https://n1info.rs/vesti/advokat-djordjevic-vise-od-10-000-zalbi-gradjana-na-resenje-o-projektu-jadar/

49 Izjava Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o rizicima za mačvanski vodonosni sloj i pravnim nepravilnostima. https://www.dropbox.com/scl/fi/g3nysbx908k98fjzqw6sc/2025-04-10-SANU-for-EU.pdf?rlkey=80lnmty5ozd7br1n11yi9zkxc&dl=0

50 Luka Petrušić, Radar. „Projekat ‘Jadar’ kompanije Rio Tinto preti da uništi najplodnije zemljište u Srbiji…“, maj 2024. https://radar.nova.rs/autor/bojana-novakovic/

Iako je iz Saksonije, gde se planira izgradnja rudnika litijuma, Vučić optužio nezavisne novinare da neće da prenesu građanima ono „što su stvarno videli“, nekako se sam i dalje nije setio da ispriča da se kod nemačkog rudnika ne pominje mogućnost ugrožavanja podzemnih voda, ne očekuje sleganje tla i uopšte se ne planira jalovište

U spektakularnom primeru destruktivnih političkih kapaciteta Aleksandra Vučića, bilo je potrebno da prođe samo šest dana od njegovog susreta sa nemačkim kancelarom u Saksoniji, do izglasavanja nepoverenja vladi Olafa Šolcaubedljivom većinom glasova u Bundestagu. Moglo bi se reći da je tako demantovao izvestioca nemačke demohrišćanske stranke za Srbiju Tilmana Kubana, koji je u junu rekao da podržavanjem Rio Tintovog projekta Jadar, Srbija pokazuje da „ne želi da izaziva probleme već da ih rešava“, barem pod pretpostavkom da je iza te izjave stajalo išta više od želje da se obezbedi dovoljno litijuma za potrebe nemačke industrije.

Priliku da saznamo više o odnosu odlazeće nemačke vlade prema potencijalnom rudniku litijuma pored Loznice i šta tačno stoji iza Vučićeve najave da će Nemačka garantovati da će se sve raditi po najvišim ekološkim standardima, Radarje dobio od nemačkog ministarstva spoljnih poslova. U saradnji sa Gete institutom, grupi novinara, opozicionih političara i čak predstavnika države (ali na nižem nivou od delegacije koja je pratila Vučića nekoliko dana kasnije) upriličen je niz sastanaka u Berlinu i Saksoniji sa predstavnicima nemačke vlade, skupštine, kao i preduzeća koja planiraju da eksploatišu litijum u Nemačkoj. Ipak, dosta pitanja je ostalo otvoreno i na kraju puta.

Odgovori koje smo dobijali od različitih nemačkih ministarstava nisu bili uvek usklađeni i šetali su u rasponu od negiranja da je išta konkretno proizašlo iz razgovora Šolca i Vučića, preko toga da je zamišljena vladina radna grupa (predvođena ministarstvom ekonomije) koja će podržati Srbiju u realizaciji projekta Jadar ali koja nije još uvek zaživela, do informacije da ministarstvo za razvoj uveliko razgovara sa srpskom stranom i da su već namenili tri miliona evra bespovratnih sredstava podrške za slučaj da studija uticaja projekta Jadar bude pozitivno ocenjena.

Nesuglasica nije bilo po pitanju postojanja konkretnih ugovora sa nemačkim kompanijama – nema ih, pošto projekat nije formalno dovoljno odmakao da bi se tako nešto razmatralo, a takođe su objašnjenja motivacije Nemačke bila konzistentna. Naime, iskustvo sa prekidom snabdevanja ruskim gasom na početku rata u Ukrajini predstavljalo je ozbiljan podstrek vladi da razmotri diversifikaciju i ostalih sirovina koje uvozi, a nelagode u pogledu uvoza iz Kine imaju stariji koren i uprkos vrednosnim razlikama između Kine i EU, pre svega su praktične prirode. Počev od 2010. godine kada je usled incidenta u kome je japanska obalska straža uhapsila kapetana kineskog ribarskog broda, Kina uvela embargo Japanu na retke elemente, preko sve češćih restrikcija na izvoz takvih sirovina, do iskustva iz pandemije kada su zbog krizne situacije potpuno obustavili izvoz određenih medicinskih sredstava – sve to otežava posmatranje uvoza iz Kine zagarantovanim.

Uprkos najavi Ane Brnabić da će Nemačka 2026. godine biti prva evropska zemlja koja će početi da kopa litijum u rudniku Cinvald koji je poredila sa Jadrom, u Saksonskoj rudarskoj upravi u Frajbergu su naveli da će tek u drugoj polovini 2025. godine predati zahtev za izdavanje dozvole

Naravno, baš zbog tih pomenutih vrednosti, za Nemačku bi bilo odlično kada bi potrebe za litijumom mogla da zadovoljava uvozom iz država koje makar imaju bolje ekološke standarde od Kine (što se tiče „političkih standarda“, u slučaju Srbije je još manja šansa da će se usrećiti), zbog čega i jeste zainteresovana za saradnju po tom pitanju sa Srbijom, ali utisak je da bi tako nešto bio čist bonus. Odnosno, čak i da kapacitet Srbije da ispunjava sopstvene propise ostane jednako mizeran (što je problem širi od odnosa prema životnoj sredini i čega je nemačka vlada takođe svesna, budući da je na jednom od sastanaka pomenuta tragedija u Novom Sadu baš kao primer značaja poštovanja procedura i važnosti vladavine prava), uvoz litijuma ili baterija iz takve Srbije i dalje bi doprineo željenoj diversifikaciji. Zato verovatno i nismo dobili potvrdu na eksplicitno pitanje da li je zamislivo da se Nemačka distancira od projekta Jadar, već podsećanje na potpisan memorandum prilikom prethodnog susreta Šolca i Vučića.

Na problem ovakvog pristupa ukazala je nemačka partija Die Linke (Levica) koja je iskoristila mehanizam poslaničkih pitanja (u nekim državama on zapravo funkcioniše) da postavi čitav niz pitanja vladi vezan za dogovore sa Srbijom oko litijuma, od kojih je za nas najznačajnije glasilo: „Koji su kontrolni mehanizmi dostupni Saveznoj vladi i EU kako bi se osiguralo ispunjenje uslova zaštite životne sredine Srbije tokom planirane eksploatacije litijuma (molimo da ih navedete pojedinačno)?”. Uprkos Vučićevim sugestijama, odgovoreno je da je kontrola poštovanja propisa isključivo u nadležnosti institucija u Srbiji, a iz ostalih odgovora stiče se utisak da nisu ni posebno zainteresovani za suštinu problema koji prate projekat Jadar. Tako je, recimo, na pitanje o saznanjima vlade o kršenjima ljudskih prava i propisa o zaštiti životne sredine od strane Rio Tinta u poslednjih 20 godina, odgovor glasio: „Zbog nedostatka vremena, Savezna vlada nije u mogućnosti da proveri da li je dolazilo do kršenja ljudskih i ekoloških prava na projektima van Nemačke.“

„Pre iznenađujućeg litijumskog sporazuma sa Aleksandrom Vučićem, iz Berlina su i dalje bile glasne kritike na račun rukovodstva Srbije, da li zbog optužbi za izbornu malverzaciju na poslednjim parlamentarnim i lokalnim izborima ili zbog sve autoritarnijeg stava vladajućeg SNS-a prema medijima, opoziciji i vladavini prava, te namerne eskalacije Beograda na Kosovu, saradnje Srbije protiv EU sa Putinom, njenog odbacivanja sankcija EU uvedenih Moskvi i saradnje sa Si Đinpingom. Odgovori nemačke vlade su odraz njene nove politike zatvaranja očiju pred sve većom erozijom demokratije, vladavine prava i zaštite životne sredine u Srbiji. Geopolitika i interesi nemačke automobilske industrije očigledno imaju prednost nad pravima pogođenih ljudi u jadarskom kraju, koji godinama izlaze na ulice, kojima se preti i proganjani su zbog zalaganja protiv prvog iskopavanja litijuma u naseljenim mestima“, izjavila je poslanica Levice Kornelija Mering. I dodala da nemačka vlada ne želi da zauzme stav o „pretnjama smrću ekološkim aktivistima i njihovom progonu kao ‘eko-terorista’ od strane provladinih snaga, naučnim nalazima o posledicama rudarenja litijuma ili poštovanju nemačkih zakona kao što je zakon o lancima snabdevanja, niti želi da kaže bilo šta konkretno ili da daje bilo kakve garancije“.

Pomenuti zakon je jedini mehanizam koji bi trenutno mogao da ima ikakve posledice po Srbiju, pošto nameće nemačkim kompanijama obavezu da vode računa da i njihovi partneri i dobavljači brinu i o ljudskim pravima (na poštenu platu, na sindikalno organizovanje, bezbedno radno okruženje…) i o životnoj sredini. Međutim, privreda ga je veoma nevoljno prihvatila, smatrajući ga „birokratskim čudovištem“ koje im otežava poslovanje i postoji realna mogućnost da će ga buduća nemačka vlada, ukoliko bude desnije orijentisana od odlazeće, potpuno ukinuti.

Ostatak članka možete preuzeti na portalu RADAR.

Masovni ekološki protesti širom Srbije obeležili su 2022. godinu, nakon čega je Vlada Srbije donela odluku o zaustavljanju projekta Jadar, tj. planirane eksploatacije rude litijuma na zapadu Srbije. Ipak, 11. jula ove godine Ustavni sud Srbije poništio je odluku Vlade i borba građana protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar je obnovljena. 

Borba za očuvanje životne sredine u Srbiji ujedno je i borba za medijski prostor, a nasuprot lokalnom stanovništvu, aktivistima i naučnicima, nalazi se rudarski gigant Rio Tinto. Iza kompanije “Rio Tinto”, koja je još 2004. godine otkrila rudu jadarit na teritoriji Srbije, stoje decenije kršenja ljudskih prava, saradnja sa nasilnim i korumpiranim režimima širom sveta, te višedecenijsko iskustvo u medijskom spinovanju i oprobane taktike za pridobijanje poverenja građana. Zašto su opravdani nezadovoljstvo i nepoverenje lokalnih zajednica koje bi rudarenje pogodilo, koliko su zapravo dalekosežne posledice eksploatacije litijuma, i zašto je “Rio Tinto” na toliko lošem glasu, istraživala je Dunja Karanović u 79. broju Licaulice.

Rio Tinto — od kršenja radničkih prava i saradnje sa Frankovim režimom, do izlivanja tona toksičnog otpada u reke

Istorija ekološkog aktivizma može se razumeti kao višedecenijska priča o poverenju. Pioniri sejanja sumnje u naučne činjenice pedesetih godina bila je multimilionska industrija duvana, a tokom narednih decenija, njihove taktike preuzele su svetske kompanije čiji profit zavisi od sagorevanja fosilnih goriva. U sprezi sa populističkim režimima širom sveta, ovaj tzv. fosilni lobi uložio je ogromne resurse u stvaranje atmosfere nepoverenja u naučnike, medije i aktiviste koji su pokušavali da edukuju javnost o ekološkim posledicama sagorevanja fosilnih goriva. Tako je nastala struja tzv. klimatskih skeptika, tj. globalna sumnja u klimatske promene, u vezu između količine ugljen-dioksida u atmosferi i globalnog zagrevanja, u pojave kiselih kiša itd. Tako su, između ostalog, počele i štetne kampanje protiv stručnjaka iz polja ekologije, biologije i drugih nauka, poput Rejčel Karson i Majkla Mana, dovodeći u pitanje sve naučne dokaze koje su oni iznosili o budućnosti ekosistema. Kada je, međutim, neka vrsta naučnog konsenzusa o klimatskim promenama uspostavljena, dovođenje ovih pojava u pitanje nije više bilo dovoljna taktika (ako razumemo da je sumnja vrsta kapitala, i ona podleže zahtevima tržišta). Kampanja je izmenjena u korist rasprave o ličnom karbonskom otisku svakog pojedinca, a ne o, daleko pogubnijem, uticaju velikih kompanija. 

Kompanija British Petroleum (BP) prva je, još 2004. godine, uvela u upotrebu pojam ekološkog ili karbonskog otiska. Premda ovaj pojam danas koristimo kad preispitujemo sopstveni uticaj na prirodne resurse planete, važno je razumeti kako je on nastao, važno je razumeti na koji način su, decenijama, različite interesne grupe gradile sistem komunikacije sa javnošću jer zaključak iz ove lekcije iz istorije može da nam koristi za dekodiranje nekih trenutnih događanja na lokalnom planu.

Osnovana još u 19. veku, kompanija Rio Tinto iduće godine slavi 150. rođendan, i u tom smislu imala je dovoljno vremena da nauči na koji način se stiče poverenje javnosti (ili bar lokalnih zajednica koje targetira). Iako internet ne zaboravlja, ova kompanija u 21. veku i dalje posluje, bez obzira na niz neetičkih projekata sprovedenih kroz istoriju – od kršenja radničkih prava i saradnje sa Frankovim režimom u Španiji, preko podrške rasističkih vlada u Africi, prinudnih iseljenja i izrabljivanja u Indoneziji i Papui Novoj Gvineji, do izlivanja tona toksičnog hemijskog otpada u mnogobrojne reke sveta.

Vek i po iskustva u eksploataciji rudnih bogatstava za drugu po veličini najveću rudarsku kompaniju na svetu, ipak, znači i vek i po učenja o komunikaciji sa javnošću, pa su tako ključne reči Rio Tinta danas održivi razvoj i klimatske promene. Prve informacije koje se mogu pročitati na njihovom vebsajtu jesu da su materijali kojima se oni bave ključni za smanjenje emisija ugljen-dioksida, da je kompanija podržala Pariski sporazum o klimatskim promenama, te da je glavni cilj njihovog rada uspostavljanje sigurnih, pravednih, i održivih načina rudarenja.

Rudarenje je najagresivnija industrija koja postoji

Ono što, međutim, razlikuje uticaj rudarskih kompanija i onih koje posluju sa fosilnim gorivima jeste dugoročnost štete. Prema rečima dr Vladimira Đurđevića, profesora meteorologije sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, ne postoji industrija koja ostavlja dublji trag u životnoj sredini od rudarenja. Uticaj eksploatacije litijuma u dolini Jadra pre svega je problem hemijskog zagađenja vode i zemljišta. Samo preliminarna ispitivanja zemljišta, koja su već u toku, predstavljaju rizik za izlivanje štetnih materija u podzemne vode, a jalovišta koja ostaju iza rudnika znače potencijalno neizmernu štetu po okolinu koja ostaje dugo nakon što on prestane sa radom.

„U prirodi, jednom kad se oslobodi nešto što je problematično po životnu sredinu, ne postoji pouzdan način da se sazna koliko su dalekosežne posledice i kolika je amplituda promena. Rudarenje je najagresivnija industrija koja postoji u svetu. Čak i ekstrakcija jednostavnijih ruda ostavlja neizbrisiv trag mereno ljudskim životima. Za nas je to zauvek. Oko svih rudnika u svetu reke su zagađene. Ako pogledate satelitski snimak Srbije, prve stvari koje se uoče a da su posledica ljudskog delovanja, jesu Kolubara i Bor. To su toliko veliki zahvati da ne mogu da ne naruše balans koji postoji u prirodi. Pitanje je samo koliki je negativni uticaj i koliko smo spremni da žrtvujemo ljude i prirodu da bismo ostvarili profit na kraju“, objašnjava Đurđević za Liceulice.

Ono što Srbiju čini pouzdanim partnerom za ovakvu vrstu poduhvata jeste manjak dugoročnog strateškog planiranja. Iako kompanija Rio Tinto u svojim PR manevrima stavlja akcenat na klimatske promene i zelenu budućnost koju će doneti eksploatacija litijuma, planovi za rudnik u Srbiji ne podrazumevaju mnogo razmišljanja unapred. Država, kako kaže Đurđević, ne zahteva da studije uticaja uzimaju u obzir klimatske promene i način na koji će menjati uslove za rad rudnika.

„Kad se donese odluka da se negde otvori rudnik, ljudi moraju da razumeju da je ta odluka zauvek. Studija uticaja radi se samo u odnosu na trenutno stanje u okolini rudnika. Trenutne klimatske promene su takve da su kiše intenzivnije, veći je rizik od poplava, i suše su češće jer ima sve manje vode u rekama tokom malovodnog perioda leti. Taj trend će da se nastavi u budućnosti. Za rudnik to znači da obezbeđivanje jalovišta treba da bude još ozbiljnije nego što se planira. Drugo važno pitanje koje se ne pominje je da li će pri ekstremnijm sušama u budućnosti biti dovoljno vode da bi rudnik radio“, upozorava Đurđević.

Ironija je što je upravo budućnost mantra ovdašnjih vlasti i glavno opravdanje za svako zanemarivanje stavova struke. U jeku predizborne kampanje, poverenje građana postaje neobnovljivi resurs, a kako se između otvaranja rudnika i napretka Srbije stavlja znak jednakosti, svako ko mu se suprotstavi postaje izdajnik i meta tabloida. Za razliku od veštih PR-menadžera rudarske industrije sa preko sto godina iskustva, ljudi koji će potencijalno živeti u neposrednoj blizini rudnika nemaju ni dovoljno informacija ni adekvatnih alata za borbu. Rudnik koji je u planu za dolinu Jadra prvi je tog tipa koji bi se gradio u Srbiji, ali i prvi rudnik litijuma za Rio Tinto i, u tom smislu, meštanima (a potencijalno i samim rukovodiocima projekta) fali ključ za razumevanje dalekosežnosti posledica ovog projekta po zemljište, vodoizvorišta, i kvalitet života u širem smislu. Informacije koje se puštaju u javnost već godinama imaju za cilj da uvere ljude da će rudnik doneti niz ekonomskih (i ekoloških?) benefita uz minimalnu štetu, ali osvrt na istoriju Rio Tinta ukazuje ne samo na katastrofalne posledice po zdravlje ekosistema i lokalnog stanovništva, već i na beskrupulozno gašenje pobuna rudara i ekoloških organizacija.

Rio Tinto je kompanija kojoj ne treba verovati

Prema podacima Londonske rudarske mreže (London Mining Network – LMN), rudnik bakra i zlata u Bugenvilu na Papui Novoj Gvineji bio je uzrok desetogodišnjeg protesta protiv Rio Tinta. Kompanija ne samo da je izrabljivala radnike već je, izlivanjem milijardi tona toksičnog otpada iz jalovišta, prouzrokovala nebrojene zdravstvene posledice za lokalno stanovništvo. U saradnji sa vladom, organizovana je vojna blokada da se protesti uguše, što je dovelo do smrti deset hiljada ljudi u periodu od 1990. do 1997. godine. Milijarda tona jalovine ispuštena je i u rečni sistem Indonezije kao posledica rada rudnika Grasberg. Za suzbijanje protesta kompanija je uložila trideset pet miliona dolara u vojnu infrastrukturu Indonezije. 

Prema rečima Ričarda Solija, koordinatora LMN, Rio Tinto je u ovom slučaju svesno učestvovao u užasavajućim kršenjima ljudskih i manjinskih prava da bi na kraju, napravivši profit, prodao svoje deonice iz rudnika i negirao bilo kakvu odgovornost za destrukciju i zločine.

„Rio Tinto je kompanija kojoj ne treba verovati jer, ako gledamo njihovu istoriju, to je istorija velikih obećanja koja nisu ispoštovana, i nepoštovanja lokalnih zajednica koje ili nisu zainteresovane za rudnik ili žele da se promeni način poslovanja. Zajednice sa kojima smo radili na Filipinima žalile su se na to da Rio Tinto insistira na dugotrajnim dijalozima, iako su oni izričito odbili projekat. Kolege koje rade na slučaju rudnika titanijuma na Madagaskaru isto učestvuju u jako sporom dijalogu u kome je potrebno mnogo vremena da se od Kompanije dobiju ikakve informacije ili reakcija na optužbe o zagađenju vode. Dok se ljudi uključuju u dijalog koji je, navodno, za njihovo dobro, Kompanija nastavlja da se ponaša na isti način koji je i doveo do problema koji ljude brinu“, kaže Soli za Liceulice.

Dok se akcenat zvanično stavlja na komunikaciju, Rio Tinto nema adekvatan sistem u okviru koga se mogu priložiti žalbe na njihov rad, izbegava da komunicira sa bilo kim izuzev sa vladama i samim zajednicama, a ne suzdržava se od pretnji organizacijama koje ih javno kritikuju. Jedan od najvećih skandala u skorašnjoj istoriji ove kompanije je uništenje svetilišta starog 46.000 godina u klisuri Džukan u Zapadnoj Australiji. Reakcija Rio Tinta, prema rečima Solija, bila je pre svega pranje reputacije bez realne promene načina rada. Kompanija i dalje insistira na nastavljanju projekta Resolution Copper u Arizoni u kome se nalazi svetilište Apača. Taktika u ovom slučaju podrazumeva princip „zavadi pa vladaj“ jer se u dijalog ulazi sa lokalnim vlastima i onim delom Apača za koje ta lokacija nije sveta, stvarajući privid spornog pitanja.

Ogromni resursi se ulažu u reputaciju i sticanje poverenja, ali nedovoljno u etično poslovanje i poštovanje odluka lokalnih zajednica. Odlučujući faktori koji određuju gde će se pokrenuti novi projekat zavise od vrsta ruda koje su dostupne na određenoj lokaciji, ali u velikoj meri zavise i od voljnosti vlada i regulatornih tela da sarađuju.

„Kao i mnoge druge rudarske kompanije, Rio Tinto favorizuje jurisdikcije koje su stabilne i u okviru kojih mogu da računaju na jaku podršku vlade. Voljni su da ulože mnogo truda u to da osiguraju zadovoljavajući regulatorni okvir za sebe. Ono što ih na kraju otera je stepen snage otpora zajednice, bilo putem rata, kao što je bio slučaj u Bugenvilu, ili doslednog odbijanja bilo kakve saradnje, kao na Filipinima. Po svemu sudeći, neophodno je da im se pokaže snaga otpora pre nego što odluče da odu, a masovni protesti koji se dešavaju u Srbiji sigurno će biti nešto što moraju da uzmu u obzir“, zaključuje Soli.

Pitanje koje ostaje jeste da li će se ekološki protesti pretočiti u solidarnu borbu na globalnom nivou, te da li će nas naterati da preispitamo razmere u kojima trenutno trošimo prirodne resurse planete. Jer, činjenica je da, oterati Rio Tinto sa Drine, neminovno znači oterati ga negde drugde.

tekst: Dunja Karanović

Izvor: LICEULICE

Ukoliko bi se u Srbiji godišnje, uz 11.400 tona metalnog litijuma, proizvodilo i 100.000 elektromobila godišnje, to bi emisiju ugljen dioksida povećalo najmanje za 1,15 miliona tona ili za dodatnih 3,5 odsto.

Pored opravdane zabrinutosti za štete (zagađenje podzemnih i nadzemnih voda, devastiranje šuma i poljoprivrednog zemljišta…) koje mogu proizvesti rudnik i prerađivačka postrojenja za dobijanje jedinjenja litijuma i bora u dolini reke Jadar, postoje i ne toliko poznate štetne posledice koje ove aktivnosti, a i eventualno pokretanje proizvodnje električnih automobila u Srbiji, mogu imati.

Prema podacima koje je u februaru 2021. godine objavila sama kompanija Rio Sava Eksplorejšn, rudnik bi godišnje proizvodio oko 60.000 tona litijum-karbonata (Li₂CO₂) ili oko 11.400 tona metalnog litijuma. Ne ulazeći u problematiku rudarenja, u brošuri je naveden podatak da bi postrojenje za preradu trošilo 80,8 miliona kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što bi uvećalo potrošnju tog energenta u Srbiji za 3,1 odsto, s obzirom na to da je 2020. potrošeno 2.265,96 miliona kubika.

Godišnja emisija ugljen-dioksida CO₂, glavnog uzroka globalnog zagrevanja, u tehnološkom postupku proizvodnje litijum-karbonata i borne kiseline bila bi između 526.000 i 620.000 tona, što čini porast od 1,22 do 1,44 odsto ukupne emisije u Srbiji, koja je 2020. iznosila 43 miliona tona. U tu procenu, pored emisije CO₂, usled sagorevanja 80,8 miliona kubika prirodnog gasa i tokom proizvodnje i ostalih neophodnih hemikalija koje bi se koristile u tehnologiji dobijanja litijum-karbonata i borne kiseline, kao i efekti upotrebe 60.000 tona kalcijum-oksida (negašenog kreča), 320.000 tona sumporne kiseline, 188.000 tona različitih vrsta cementa, 110.000 tona natrijum-karbonata (Na₂CO₃) za taloženje litijum-karbonata, dok će se sa druge strane, uništavanjem više od 520 hektara šumskog i poljoprivrednog zemljišta trajno uništiti asimilacija atmosferskog ugljen-dioksida. U ovu procenu nije uključena emisija gasova različitih transportnih sredstava, buldožera, kamiona, komercijalnih putničkim automobila, neophodnih za funkcionisanje rudnika, proizvodnog pogona i administracije.

Prema najavama zvaničnika, Srbija je spremna da uloži značajna sredstva u gigafabriku za proizvodnju litijum-jonskih akumulatorskih baterija (LIB), a kasnije i elektroautomobila. Uz optimističku procenu da će se godišnje proizvoditi 100.000 elektroautomobila sa akumulatorskom baterijom energije od 50kWh, to bi emisiju ugljen-dioksida povećalo za dodatnih oko 500.000 tona ili 1,16 odsto jer se zna da baterije energije jednog kWh pri proizvodnji emituje oko 100 kilograma CO₂. Za proizvodnju elektroautomobila bez akumulatorke baterije, koji uključuju različite metale, plastiku, staklo, gumu, po jednom vozilu se emituje približno pet-šest tona CO₂ ili 500.000 do 600.000 tona za 100.000 vozila, što bi emisiju povećalo za 1,16 do 1,4 odsto.

Sve zajedno, proizvodnja litijuma i 100.000 elektroautomobila godišnje bi u atmosferu emitovalo oko 1.150.000 tona CO², što znači da bi godišnja emisija gasova sa efektom staklene bašte porasla najmanje za 3,5 odsto.

Drugim rečima, svaki automobil bi emitovao oko 11.500 kilograma CO₂. Istu količinu CO₂ emitovala bi i potrošnja 4.420 litara dizela u običnim automobilima (litar dizela oslobađa 2,6 kilograma CO₂). To znači da bi uz prosečnu potrošnju od pet litara na 100 kilometara, dizel automobil prešao 88.400 kilometara pre nego što elektroautomobil uopšte izađe iz fabrike.

EU planira ili je uvela takse od 50 evra po toni CO₂, pa bi povećana emisija Srbiju izložila trošku od najmanje 75 miliona evra godišnje (50 evra puta 1.150.000 tona). Uz to, valja napomenuti da je za proizvodnju samo jednog kWh litijum-jon baterije potrebno 328kWh različitih vidova energije, a Srbija osim što uvozi gas i naftu, već duže od godinu dana uvozi i električnu energiju, a cene svih energenata beleže rekordne nivoe.

Uz sve to, čak i ako bi Srbija godišnje proizvodila 100.000 električnih automobila, što je malo verovatno, sa baterijom od 50kWh, za to bi bilo potrebno oko 800 tona metalnog litijuma. Dakle, samo sedam odsto od ukupne godišnje proizvodnje u Jadru, dok bi Rio Tinto preostalih 93 odsto mogao da prodaje kome hoće. Naravno, i Srbija bi od njega litijum kupovala po realnim, tržišnim cenama.

Pored litijuma (njegov udeo kreće se od četiri do deset odsto), pozitivni (katodni) materijali sadrže mnogo više drugih skupih i retkih metala, kobalta, mangana i nikla, kojima Srbija ne raspolaže i morali bi se uvoziti, a cena kobalta na svetskom tržištu je u poslednjih pet godina varirala od 30.000 do 90.000 dolara po toni…

* * *

S obzirom na veliku emisiju ugljen-dioksida tokom proizvodnje, mogućnosti samozapaljenja, nedostatka resursa za izradu velikog broja elektroautomobila na bazi litijuma, trebalo bi da se razmišlja o sinergiji različitih alternativnih izvora. Neke od alternativa u bliskoj budućnosti su natrijum-jon akumulatori, energija vodonika i gorivni galvanski spregovi, kao i tečna i gasovita biogoriva (biodizel, bioalkoholi, biogas), koja ne zagađuju okolinu, pošto je količina ugljen-dioksida nastala njihovim sagorevanjem jednaka količini koja bi se oslobodila truljenjem biomase iz kojih se dobijaju. Mogućnosti su neograničene, a čista energija je svuda oko nas, samo je treba prepoznati i upotrebiti.

Izvor: Prvi Prvi na Skali

CEO ČLANAK OVDE – izvor Nedeljnik NIN.

Život Srba na Kosmetu podseća na konstantnu borbu protiv nepravde, obespravljenosti, straha i nesigurnosti. Postoji jedan stalni pritisak koji se ogleda u jasnoj poruci koju (protiv)pravni sistem konstantno šalje: Niste dobrodošli na sopstvenoj zemlji. Niste slobodni da uživate slobodu koju svako mora imati. I nemate pravo da koristite sopstvena prava.

Dejan Pantić, Miljan Adžić i Slađan Trajković uhapšeni su, jer su zajedno sa ostalim pripadnicima srpske nacionalnosti napustili kosovske bezbednosne institucije. Patrijarhu Porfiriju je zabranjen dolazak u Pećku patrijaršiju pred Božić.

Ljudi koji pružaju otpor pokušavaju da se izoluju i njihov opstanak je nemoguć bez zajednice. Jedino ona zajednica koja je zasnovana na međusobnoj solidarnosti i ljudskosti ima šanse za opstanak. I upravo zato postoje stalni pokušaji da se takva zajednica razjedini i rasparča. Ljudi se izlažu konstantnom ekonomskom pritisku,  sa ciljem otkupa imovine onih koji prvi popuste. Na taj način se prodire u životni prostor zajednice i daljim pritiscima se vrši rasterivanje preostalih pripadnika. Zvuči surovo, ali taj osećaj ugroženosti vraća ljude na nivo primitivnih zajednica u borbi za opstanak.

Ljudi koje smo gledali kako u izbegličkim kolonama dolaze iz Krajine, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije bili su žrtve ovog sistema. Moja porodica je u svojoj istoriji tri puta proterivana sa Kosova i Metohije (pre balkanskih ratova, za vreme Drugog svetskog rata i 1999. godine). Naravno ti pritisci se sprovode kontinuirano i dugotrajno, a na kraju na one koji nisu želeli da odu, kao u sva tri slučaja proterivanja moje porodice, cilj se postiže pretnjom ili početkom fizičkih likvidacija u nekom ratnom sukobu. Odolevanje tim pritiscima duboko je utkano u porodičnu istoriju. Stradanje i proterivanje u ratnom sukobu ne mogu se porediti olako sa bilo čim, međutim ova vrsta pritiska na zajednicu, koji je u navedenim zajednicama prethodio ratnom sukobu, podseća na ono sa čime se danas suočava ne samo preostalo stanovništvo na Kosmetu ili Hrvatskoj nego i u samoj Srbiji, u područjima gde se stanovništvo pokušava oterati ne bi li se sprovelo ekološki štetno rudarenje litijuma.

Taj pritisak na ljude postoji u Levču, Lukavcu kod Valjeva i Nedeljicama u dolini Jadra, gde imate meštane konstantno izložene pritisku, pretnjama i ucenama. Kada rudarske kompanije otkupe imanja od onih koji prvi prodaju, pojačava se pritisak na one koji ostaju. I ne može da vas ne dotakne ta zadivljujuća vezanost za zemlju koju vidite kod recimo porodice Milošević iz Lukavca. Ona je kao i sve ljubavi iracionalna i mi koji smo odrasli u gradu je ne možemo u potpunosti dokučiti, ali me ta pravedna tvrdoglavost neodoljivo podseća na istorijat moje porodice, koja se stalno iznova vraćala na Kosovo i odbijala da digne ruku od sopstvene zemlje. Ono što uvek u istoriji prati ovakvu borbu, jesu hapšenja, pravljenje razdora i podele među ljudima.

Prema mišljenju više od šezdeset naučnika, među kojima je veliki broj profesora i akademika, eksploatacija bora i litijuma iz rude jadarit dovela bi do ekološke katastrofe koja bi ugrozila životnu sredinu i zdravlje ljude na većem delu teritorije Srbije. Iza navedenog zaključka stala je i sama Srpska akademija nauke i umetnosti svojim zbornikom o projektu Jadar. Preko 38.000 građana je na osnovu ovih naučnih činjenica putem pravnog mehanizma narodne inicijative predložilo Zakon o zabrani istraživanja i eksploatacije bora i litijuma. Narodna inicijativa je ustavni mehanizam kojim se ostvaruje narodna suverenost, načelo da država pripada, kako Ustav jemči, „srpskom narodu i svim njenim građanima” (član 1. Ustava), a ne političarima ili političkim strankama kojima Ustav eksplicitno zabranjuje okupaciju države: „Političke stranke, ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi”. Zakonom je garantovano da o narodnoj inicijativi, Narodna skupština mora odlučiti na prvoj narednoj sednici u redovnom zasedanju (član 68. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi), što se nije desilo, čime je Narodna skupština pogazila prava onog istog naroda čije je interese dužna da zastupa.

Istovremeno, RTS odbija da zakaže javnu debatu o navedenoj narodnoj inicijativi, uprkos tome što je prema zakonu dužan da izveštava o temama od javnog interesa. RTS nesporno mora biti mesto gde političari vlasti i opozicije suočavaju mišljenje, i logično je što se listama i kandidatima koji sakupe 10.000 potpisa u toku izborne kampanje daje prostora da se čuje njihov glas, ali to isto pravo mora biti obezbeđeno i narodu koji sakupi potpise 38.000 građana. U suprotnom imamo kršenje Ustava, a slogan „javni servis građana” možemo preimenovati u „privatni servis političara”.

Poštovanje sopstvenog naroda i njegovih osnovnih prava daje vam legitimitet da prava tog istog naroda i sami branite kada ih neko drugi ugrožava. Služenje Ustavu sopstvene zemlje i povinovanje pravnom poretku ozbiljnost da tražite od drugih poštovanje međunarodnog prava.

Narodu čija prava ne rešavaju institucije, mirna građanska neposlušnost u vidu blokada ostaje jedino rešenje. Suverenost i država, na kraju krajeva, pripadaju narodu, ne samo zato što je tako  nešto zapisano u Ustavu, već stoga što su upravo građani poslednja linija odbrane ustavnog poretka. 

Izvor: Politika

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Zbog sve učestalijih prirodnih katastrofa, promena temperature, topljenja polova, ali i nestanka celokupnih ekosistema, deo društva počeo je osećati strah od apsolutne propasti životne sredine, što je ukratko i definicija “Eko anksioznosti”.

Anksioznost

Kako bismo objasnili ovaj pojam, bitno je objasniti šta je zapravo anksioznost.

Anksioznost predstavlja strah pred neodređenom situacijom, tačnije pred celokupnom životnom situacijom za koju procenjujemo da nas prevazilazi, da nismo sigurni da s njom možemo da izađemo na kraj.

Iz ovakve situacije u kojoj se postavlja pitanje našeg opstanka na ovoj planeti, normalne reakcije jesu osećanja brige, straha i anksioznosti.

Eko-anksioznost

Ekološka anksioznost pojam je novijeg vremena i ukazuje na psihološke poremećaje koji mogu nastati usled vanrednih klimatskih situacija koje doživljavamo ili o kojima se informišemo.

Američko udruženje za psihologiju (APA) opisuje eko-anksioznost kao “hronični strah od ekološke kataklizme koji proizilazi iz posmatranja naizgled neopozivog uticaja klimatskih promena i povezane brige za svoju budućnost i budućnost narednih generacija”.

Iako nema podataka o tome koliko stanovništva boluje od ove navedene bolesti, stručnjaci kažu da će rastom klimatskih problema, rasti i broj ljudi koji doživljavaju ovaj tip anksioznosti.

Kako Eko-anksioznost utiče na ljude

Ovaj vid anksioznosti ne utiče jednako na sve ljude, a najčešće se javlja među ljudima koji su svesni klimatskih promena, kao i svakog štetnog delovanja po prirodu. Simptomi koji se mogu javiti su najčešće stres, poremećaj sna, nervoza i slično, dok se u ozbiljnim slučajevima problemi mogu pretočiti u gušenje ili depresiju.

Interesantno je da je snažniji oblik anksioznosti zastupljen kod ljudi koji imaju decu, što se može povezati sa osećajem krivice zbog situacije na planeti i mogućnosti daljeg opstanka generacija koje dolaze. Ovaj zaključak može biti realan odgovor na pitanje povećanog broja mladih roditelja na ekološkim protestima u Srbiji.

Borba protiv klimatskih promena = borba protiv Eko-anksioznosti

Sve veće i učestalije prirodne katastrofe dovele su do toga da počnemo razmišljati o uzroku koji ih pokreće. Samim tim što izaziva osećaj krivice za stanje životne sredine, eko-anksioznost može se upotrebiti kao odlično oružje u borbi protiv klimatskih promena i sveopšteg uništavanja prirode.

Briga o sopstvenoj budućnosti ili budućnosti generacija koje dolaze, direktno utiče na to da se kod mladih ljudi stvori osećaj nelagodnosti u vezi sa svojom budućnošću. Ovakav trend doprinosi tome da su u svetu sve učestaliji zeleni pokreti, odnosno pokreti koje čine ljudi okupljeni oko borbe za zaštitu prirode.

Efekti ove vrste anksioznosti, kao i svake druge, mogu se minimizirati traženjem pozitivne strane u bilo kojoj okolnosti, odnosno radom na emocionalnoj stabilnosti tokom suočavanja sa ovakvim problemima.

Kako i kada je počela litijumska groznica u Srbiji, ko su braća koja su odigrala važnu ulogu u privlačenju stranih rudarskih kompanija, kao i kako su bivši kadrovi Rio Tinta kroz druge firme započinjali projekte istraživanja ovog dragocenog minerala.

This post is also available in this language: English

„Ko je doveo Rio Tinto u Srbiju? Rio Tinto je u Srbiju došao privučen mineralnim potencijalima naše zemlje. U tome sam direktno učestvovao“, izjavio je u jednom intervjuu Nenad Grubin, geolog i dugogodišnji direktor u Rio Tintu.

Priča o istraživanju litijuma u Srbiji stvarno i započinje sa njim. Ovaj 55-ogodišnji stručnjak bio je jedan od četiri geologa koji su 2004. zvanično otkrili ’jadarit’, litijum natrijski borosilikat, autentični novi mineral koga su inostrani mediji kolokvijalno nazivali “kriptonitom” zbog toga što ima sličnu hemijsku formulu kao istoimena izmišljena supstanca iz filma „Povratak Supermena“.

Međutim, Nenad Grubin je još devedesetih, tokom svog rada na Geološko-rudarskom fakultetu, zajedno sa drugim kolegama, započeo saradnju sa Rio Tintom koji tada još uvek nije formalno radio u Srbiji. Nakon pada Slobodana Miloševića i početka otvaranja srpskog tržišta svetu, Rio Tinto otvara firme u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a Nenad Grubin postaje njihov direktor.

Ipak, on nije jedini Grubin sa važnom ulogom u poslu istraživanja litijuma u Srbiji. Sa otkrićem jadarita, i druge strane kompanije pristižu u Srbiji u potrazi za dragocenim mineralom, a njihov poslovni vodič postaje Nenadov stariji brat, Jovan Grubin.

Od 2010. godine 56-ogodišnji Jovan počinje saradnju sa brojnim stranim firmama, bivajući direktor u pet firmi koje su istraživale litijum u Srbiji, a u jednoj od njih osnivač i vlasnik.

Uprkos tvrdnjama aktivista da Rio Tinto, čiji je projekat vlada Srbije navodno zaustavila, nastavlja da istražuje litijum preko drugih kompanija u Srbiji, o tome nema dokaza. Istraživanje BIRN-a, međutim, pokazalo je da su u velikom broju drugih projekata istraživanja litijuma od 2010. do danas učestvovali – ili učestvuju – brojni bivši dugogodišnji zaposlenici Rio Tinta, od kojih su neki i direktno bili angažovani na projektu Jadar.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji trenutno četiri kompanije imaju dozvolu za istraživanje litijuma ili su istu zatražile od države: „Euro Lithium Balkan“ koja je u kanadskom vlasništvu; kompanija „Asena Investment“ u australijskom vlasništvu; „Balkan istraživanja“ u vlasništvu australijske kompanije na čijem čelu je bivši zaposlenik Rio Tinta Šon Marej; i GeoMin Pro, jedina aktivna firma u vlasništvu srpskog državljanina.

Miroslav Mijatović iz Podrinjskog Anti-korupcijskog tima, PAKT, smatra da ne treba verovati pričama da je projekat iskopavanja litijuma u dolini Jadra stvarno obustavljen. On ističe i da je teritorija Srbije, bez obzira o kojim je kompanijama reč, generalno premala za toliki broj rudarskih projekata, prema njegovim rečima, nedvosmisleno štetnih po životnu sredinu.

„Treba biti izuzetno naivan, pa poverovati u Vučićeve marifetluke. Mi na terenu vidimo sasvim suprotan proces…Zarad sitnosopstveničkih interesa pokušavaju da unište Srbiju, jer je svima postalo jasno da je Srbija mala zemlja za ovako invazivne rudarske projekte, kakvi su prema poznatim i dostupnim tehnologijama projekti eksploatacije litijuma“, kaže Mijatović za BIRN.

‘Poslovni i avanturistički duh’

Kompanije koje su, pored Rio Tinta, zainteresovane za istraživanje litijuma u Srbiji. BIRN

Nenad Grubin je bio 30-ogodišnji asistent na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu kada je Rio Tinto 1997. godine poslao pismo njegovoj tadašnjoj mentorki, profesorki Jeleni Obradović, raspitujući se oko mineralnih potencijala Srbije. Sledeće godine geolozi US Borax-a, firme koja je deo Rio Tinta, posetili su Srbiju.

„Zajedno sa gostima, obilazili smo terene u okolini Valjeva, Gornjeg Milanovca, Zlatibora, Aleksinca, Raške. Osim terenskih obilazaka, imali smo sastanke na fakultetu, posećivali smo rudnike u Srbiji, kako bi se stekla slika kako o geologiji i rudarstvu naših terena, tako i o samoj našoj zemlji“, kaže Grubin za BIRN.

Nenad Grubin 1999. godine odlazi sa porodicom u Kanadu, gde započinje i formalno da radi za Rio Tinto.

„Radio sam honorarno,  kao „contract geologist“ na nekoliko programa geoloških istraživanja, koji su se odnosili na ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina u Ontariju, kao i na projektima vezanim za geologiju bivše Jugoslavije“, ističe on.

U proleće 2001. Rio Tinto je registrovao svoju podružnicu u Srbiju, bivajući među prvim stranim kompanijama koje su stigle u zemlju nakon rušenja Slobodana Miloševića. Direktor je postao upravo Grubin koji je tada konačno napustio Rudarsko-geološki fakultet i akademsku karijeru.

„Voleo sam nastavu i nauku, ali mi je proradio poslovni i istraživački duh“, naveo je u jednom intervjuu.

Međutim, interesovanje Rio Tinta za mineralna bogatstva ovih prostora datira još od ranih 90-ih, pre početka rata u Jugoslaviji. Stručnjaci ove multinacionalne kompanije bili su potaknuti naučnim radovima srpskih stručnjaka, uključujući i profesorku Obradović, o bogatom ležištu bornih minerala u Jarandolskom basenu kod Raške. To ležište otkrili su još tokom 80-ih godina stručnjaci državnog Geološkog zavoda, a u okviru detaljnih istraživanja za potrebe državnih „Ibarskih rudnika“.

Prvi geografski informacioni sistem podataka potencijalnih područja za istraživanje rudnih bogatstava napravljen je početkom 1998. godine. Na savet profesorke Obradović, Rio Tinto u proleće iste godine prvi put posećuje basen Jadra, a nakon toga ga i stavlja na listu prioriteta za dalja istraživanja.

Nenad Grubin, jedan od geologa koji su otkrili jadarit i menadžer Rio Tinta. Intervju dat za bilten Saveta stranih investitora. Oktobar 2008. Foto: Printskrin

Zoran Stevanović, penzionisani profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu i predsednik Geološkog društva Srbije (2012-2016), kaže za BIRN da je kriza države koja je prestala da finansira geološka istraživanja i njima se sistemski bavi u javnom interesu, gurnula srpske stručnjake u privatni sektor.

„Kada su se pojavili strani investitori, veliki broj naših geologa je tu pronašao utočište. Sa sobom su poneli i svoje znanje, i određene karte i podatke. Kada država nije vodila računa o njima, logično je da će tražiti svoje parče hleba u privatnom sektoru“, ističe Stevanović za BIRN.

Na pitanje da li je narušeno načelo tržišne ravnopravnosti time što su stručnjaci sa državnih institucija, tokom rada za te iste institucije, delili informacije sa pojedinim privatnim firmama, Stevanović kaže da “to ima smisla“, ali da je važnije pitanje da li se radi u interesu i pod kontrolom države.

„Tanka je linija između jednog i drugog. Mi kao država treba da donosimo odluke o tome da li su stvoreni preduslovi da li treba da se eksploatiše bilo koji mineral, kao i koliko će država da profitira, a ne da poklanja svoje resurse stranim investitorima“, naglašava on.

Rio Tinto je 2004. godine dobio prvu dozvolu za istraživanje u dolini Jadra, i ubrzo došao do istorijskog otkrića – minerala jadarita.

„Kada smo po dobijanju odobrenja za istraživanja u prvoj bušotini u Jadarskom basenu pronašli borne minerale, to je za nas bila fenomenalna vest“, kaže Grubin za BIRN, naglasivši da je Rio Tinto u to vreme prevashodno tragao za boratima, i da u početnim godinama projekta prisustvo litijuma nije smatrano previše bitnom pojavom.

„Fokus kompanije bio je na boratima, a sam litijum nije bio predmet velike tražnje na svetskom tržištu“, objašnjava menadžer Rio Tinta koji je jedno vreme kao kadar te kompanije bio i na čelu Komiteta za rudarstvo Saveta stranih investitora.

Tri godine kasnije jadarit postaje deo bogate mineralne kolekcije Prirodnjačkog muzeja u Londonu, izazivajući veliku međunarodnu pažnju zbog sličnosti sa “kriptonitom“. Ta 2007-a se u svetu uzima i kao prekretnica nakon koje počinje jagma za litijumom, a Srbija postaje važna tačka na mapi rudarskih kompanija.

Novembra 2020. srpska ministarka za rudarstvo i energetiku Zorana Mihajlović sastala se sa predstavnicima Rio Tinta. Sastanku su prisustvovali i ambasadori Velike Britanije, Australije i SAD. Foto: Ministarstvo za rudarstvo i energetiku

Brat i saradnja sa bivšim stručnjacima Rio Tinta

Za ostatak članka idite na BIRN.RS

Posedujemo dokaze da su angažovani fakulteti i Instituti Republike Srbije odbili da učine javnim poslove i usluge koje su obavljali za kompaniju Rio Tinto, a pod izgovorom obaveze koja je proistekla iz Ugovora kompanije sa njima. Kompanija Rio Tinto tvrdi da je tehnologija službena tajna, što nije sporno, ali su efekti primene takve tehnologije veoma sporni i sa stanovišta građana Srbije preči od bilo kakve obligacione obaveze. Kompanija je takođe sakrila sva imena autora Studija u Elaboratu o rezervama, kao i sva dosadašnja investiciona ulaganja, čime je direktno prekršen član 4. Zakona o slobodnom pristupu informcijama od javnog značaja. 

Na osnovu svega iznetog kompanija u javnosti manipuliše podacima o investionim ulaganjima, koja se jednom prilikom procenjuju na 1,5 milijardi, a u drugom navratu 1,8 pa sve do 2 milijarde dolara. Takođe se manipuliše i faktički licitira sa ulaganjima u zaštitu životne sredine, pa se tako najavljuje investicija u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda vrednosti 20 miliona dolara, pa 40 miliona dolara, do kompletnih ulaganja u zaštitu životne sredine u iznosima od 100 miliona dolara pa sve do 140 miliona dolara. Kompanija forsira u javnosti i narativ da Srbija poseduje 10% svetskih rezervi litijuma, što je žestoka manipulacija. PAKT poseduje dokument US gavrmenta odnosno njihovog Nacionalnog instituta za mineralne rezerve iz 2021. godine u kojem se kaže da Srbija poseduje 1,53% potvrđenih svetskih rezervi litijuma! Na ovaj način se ddirektno krši Arhuska konvencija i uskraćuje pravo građanima Srbije na potpuno i istinito izveštavanje.

Sve potvrdila Odluka kancelarije Poverenika da nam fakulteti dostave dokumenta!

Prekršen član 7. Zakona o rudrstvu i geološkim istraživanjima („Sl. glasnik RS“, br. 101/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

Jedan od osnovnih argumenata za sprečavanje realizacije Projekta „Jadar“  pronalazi se u članu 7. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u kojem se navodi da „Nosilac istraživanja i nosilac eksploatacije ne može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, koje ima dospele a neizmirene obaveze po osnovu: javnih prihoda, javnih davanja u vezi ranijih istraživanja ili eksploatacije, nezakonitog istraživanja, odnosno nezakonite eksploatacije, kao i ako ima neispunjene obaveze u vezi sanacije i zaštite životne sredine i kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu.“

Ovo je bitan kontekst njihove ekološki i zdravstveno destruktivne prakse po svetu, osuđujućih krivičnih postupaka i postupaka za naknadu štete!!!

Prekršen član 33. Zakona o planiranju i izgradnji(„Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018 i 31/2019)

Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen je Prostorni plan područja posebne namene, bez predhodne usklađenosti sa višim planskim aktima, kao što su Prostorni plan Republike Srbije i Prostorni plan Grada Loznice. (upućena Ustavna inicijativa)

POVREDA Člana 11. Zakona  o rudarstvu i geološkim istraživanjima(„Sl. glasnik RS“, br. 101/2015 i 95/2018 – dr. zakon):

Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” („Službeni glasnik RS“, broj 26 od 13. marta 2020) urađen bez prethodno usvojene STRATEGIJE UPRAVLjANjA MINERALNIM I DRUGIM GEOLOŠKIM RESURSIMA Republike Srbije koji je razvojni planski strateški dokument višeg reda u odnosu na Plan posebne namene.  Prostorni plan posebne namene je time nezakonito donet jer je prema odredbama iz člana 46. stav 2. tačka 3 Zakona o planiranju i izgradnji propisano da planska dokumenta (odnosno u ovom slučaju prostorni plan područja posebne namene), obavezno sadrže uslove i smernice planskih dokumenata višeg reda i razvojnih strategija.

Prekršen član 52. stav 4 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Sl. glasnik RS“, br. 101/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

U Prostornom planu (PPPPN) suprotno ovom članu nema kao u sastavnom delu istog Potvrde o resursima i rezervama, pa Vlada Uredbom u članu 1 utvrđujući istu, proglašava Prostorni plan područja posebne namene, bez da je sadržina istog u skladu sa zakonom. Potvrda o mineralnim rezervama bila je neophodna da se dostavi uz Prostorni plan. (Upućena ustavna inicijativa)

Prekršen član 86.Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Sl. glasnik RS“, br. 101/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

U članu 86. zakona propisuje se obaveza izrade dugoročnog programa eksploatacije za period od najmanje 10 godina koji treba da predstavlja stručnu podlogu za izradu Prostornog plana područja posebne namene , a što nije urađeno, pa je PPPPN za projekat „Jadar“ donet suprotno i ovom članu zakona. (Upućena ustavna inicijativa)

Prekršen član 12. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu stav 2. tačka 7.(„Sl. glasnik RS“, br. 135/2004 i 88/2010)

a) NE POSTOJI ANALIZA  VARIJANTNIH TEHNOLOŠKIH REŠENjA-različitih tehnoloških rešenja od kojih bi se obrađivač opredelio za ekološki najprihvatljivije. RAZLOG: u studiji uopšte NEMA PODATAKA O TEHNOLOGIJI budućeg rudnika i metalskog kompleksa za preradu rude u litijum.

b) Ne sadrži podatke o ŽIVOTNOM VEKU RUDNIKA (20-60 godina?!?)- dakle, ni podatke o konačnom obimu otpadnih materija koje će rudnih generisati i štete koje će rudnik ostaviti narednim generacijama.

c) OBRAĐIVAČI STUDIJE TVRDE DA IM NA raspolaganju NIJE BILA  tehnička dokumenatcija u formi REVIDIRANOG IDEJNOG PROJEKTA kojom bi se garantovala primena konkretnih mera zaštite životne sredine!!!!

d) Strateška procena uticaja na životnu sredinu NE UKLjUČUJE primenu najboljih mogućih tehnologija (BAT)  iako se radi o postrojenju za koju je obavezna IPPC dozvola.

Prekršeni članovi 5 i 6 Uredbe o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom(„Sl. glasnik RS“, br. 53/2017)

Odlaganje otpada iz istraživačkih bušotina na nesanitarnu deponiju Grada Loznica bez adekvatne analize kumulativnog uticaja na životnu sredinu. Naime, prilikom izdavanja saglasnosti u obzir su uzimane samo analize otpadnog materijala i koncentracija materija, bez analize šta je sadržala isplaka koja se koristila prilikom bušenja. U obzir nije uzet ni kumulativni uticaj odlaganog otpada i njegovo mešanje sa već postojećim otpadom na nesanitarnoj deponiji u Loznici. (podneta krivična prijava)

Prekršen Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada, Prilog 2. („Sl. glasnik RS“, br. 56/2010, 93/2019 i 39/2021)

PAKT u posedu ima 7 Izveštaja o ispitivanju potencijlnog otpada koje je radio Zavod za javno zdravlje Beograd, a za potrebe kompanije Rio Tinto. U svih sedam analiza otpad je kategorisan prema Q listi iz Priloga 2. Pravilnika, kao Q 14 – Proizvodi koje njihov vlasnik odbacuje kao neupotrebljive (npr. poljoprivredni otpad, otpad iz domaćinstva, kancelarijski, komercijalni i otpad iz trgovina i sl.) umesto Q 11 – Ostaci od ekstrakcije i prerade sirovina (npr. otpad iz rudarstva, naftne isplake i dr.).

Prekršen član 10. stav 7. Zakona o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon)

Nije sproveden postupak ocene prihvatljivosti za ekološki značajno područje „Cer“ i nije priložena Studija za ocenu prihvatljivosti, koja predstavlja obavezan postupak kojim se ocenjuje mogući i potencijalni uticaj Prostornog plana (PPPPN)na životnu sredinu, po članu 10. st.4. Zakona o zaštiti prirode.

U odeljku 3.3.1. PPPPN „Zaštita prirode i prirodnih dobara“ konstatuje se, da u svom severnom delu, područje Prostornog plana obuhvata deo MEĐUNARODNO ZNAČAJNOG PODRUČJE ZA ZAŠTITU PTICA IBA (IMPORTANT BIRD AREA), pod nazivom „Cer“ (klasifikacioni kodom RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara. Ekološki značajno područje „Cer“ je deo ekološke mreže Republike Srbije u skladu sa Uredbom o ekološkoj mreži, a na osnovu IBA programa i verifikacije predloga u okviru organizacije BLI (BirdLife International), na kome ima 130 registrovanih vrsta ptica.  Realizacija PPPPN može prouzrokovati poseban ekološki problem ugrožavanja strogo zaštićenih životinjskih vrsta na IBA području Cer. Prema podacima sa DataZone BirdLife International, na ovom području nastanjene su tri vrste ptica koje su strogo zaštićene na osnovu Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: ZELENA ŽUNA, ĆUK I SREDNjI DETLIĆ. ĆUK I SREDNjI DETLIĆ, ispunjavaju IBA C6 kriterijume, kao vrste ptica koje su ugrožene na nivou EU, a Zelena žuna IBA B2a kriterijum, kao vrsta sa povoljnim statusom zaštite koncentrisane u regionu. (upućena Ustavna inicijativa)

Prekršen član 8. Zakona o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon)

Nije pribavljena saglasnost ministra za zaštitu životne sredine na donošenje Prostornog plana (PPPPN) koji obuhvata zaštićeno područje ili čije sprovođenje može imati značajan negativan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja.U zoni uticaja Prostornog plana nalazi se i EKOLOŠKI ZNAČAJNO PODRUČJE „Donje Podrinje“, klasifikacioni broj RS023IBA, koje se ne nalazi neposredno na predviđenom području Prostornog plana, ali obuhvata reku Drinu iz koje se zahvataju vode za projekat Jadar. (upućena Ustavna inicijativa)

Prekršeni član 8 i član 9 Zakona o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon)

Uvidom u Centralni registar Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ustanovljeno je da u PPPPN i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja nisu navedena i uzeta u obzir sledeća zaštićena područja koja se nalazi na području prostornog plana i zoni uticaja prostornog plana na životnu sredinu: Spomenik prirode „Dobri potok“, Spomenik prirode „Stablo lipe Bela crkva“, Rezervat „Danilova kosa“ i Memorijalni prirodni spomenik „Tekeriš“. (upućena Ustavna inicijativa)

Prekršen član 54. i član 17. stav 1. tačka 4. Zakona o putevima(„Sl. glasnik RS“, br. 41/2018 i 95/2018 – dr. zakon)

Tokom 2019, 2020 i 2021 godine u više navrata na način suprotan zakonu o putevima i pravilima saobraćaja vršen je vanredan prevoz  teških mašina bez pratnje Policiskih službenika i to po nalogu kompanije Rio Tinto. Prevoz je vršen kamionima sa više osovina težine preko 20 tona, na koji su bile natovarene mašine za istražne radove težine preko 30 tona, a koji su se kretali nekategorisanim putevima  u mestu Gornje Nedeljice i  Brezjak, i tom prilikom su  prelazili i preko mosta u Gornjim Nedeljicama preko kog je zabranjen prevoz teških mašina, na koji način su izazvali oštećenje i uništenje nekategorišanih puteva, i mosta preko reke. (podneta prijava)

Prekršen je član 15. i 24. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ( „ Sl. glasnik RS „ br. 62/2006, 65/2008- dr. zakon ) 

Rešenja o promeni namene zemljišta iz poljoprivrednog u zemljište u građevinskom području suprotna su odredbama članova 15, 24, Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zbog toga što nisu poštovane odrebde navedenih članova kojima se definiše da se poljoprivredno zemljište može koristi za poljoprivrednu proizvodnju, i da se ne može koristiti u druge svrhe osim u slučajevima i pod uslovima predviđenim tim zakonom.  U članu 24 propisano je obavezo postojanje saglasnosti Ministarstva za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, kao i neophodni dokazi koji se podnose uz zahtev za davanje saglasnosti ( dokaz o vlasništvu, zapisnik poljoprivrednog inspektora o zatečenom stanju, dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi i projekat rekultivacije ) . Ovakva saglasnost Ministarstva ne postoji niti je tražena  .

Prekršeni su članovi 4. i 10 Zakona o šumama ( „ Sl. glasnik RS „ br. 30(2010- dr. zakon ) 

Prilikom donošenja rešenja o promeni namene iz šumskog u zemljište u građevinskom području nije se vodilo računa o tome da su očuvanje, zaštita i unapređenje stanja šuma delatnosti od opšteg interesa. Članom 10. ovog zakona propisan je postupak promene namene šuma i šumskog zemljišta, a taksativno je navedeno kada se može vršiti promena namene šumskog zemljišta ( kada je utvrđeno planom razvoja, ako zahteva opšti interes utvrđen zakonom ili odlukom Vlade, radi izgradnje objektata za zaštitu ljudi od elementarnih nepogoda, u postupku arondacije i komasacije, radi izgradnje ekonomskih ili stambenih objekata sopstvenika šuma na površini do 10 ari i korićenja obnovljivih izvora malih kapaciteta ako je potrebna površina šuma manje od 15 hektara). Takođe, kao i kod poljoprivrednog zemljišta i ovde se zahteva saglasnost Ministarstva za promenu namene , a propisani su i obavezni dokazi koji se prilažu uz zahtev za dobijanje saglasnosti. Takve saglasnosti ni u ovom slučaju promene namene nema. 

U zbirnim rešenjima za prenamenu zemljišta u preambuli stoji da je podnosilac zahteva bilo Odeljenje za privredu Grada Loznica, dok je udruženjima PAKT i NE DAMO JADAR iz Gradske uprave stigao odgovor da takav zahtev nikada nije bio upućen od bilo kog organa Gradske uprave!!!

Prekršen je Zakon o državnom premeru i katastru u članovima 84-90 ( „ Sl. glasnik RS „ br. 7/ 2009 – dr. zakon )

Ovim zakonom propisan je način upisa u Službi za katastar nepokretnosti, gde smatramo da je povređen posebno član 89 stav 2 u kom se kaže da se upis neće dozvoliti ukoliko bi takvim upisom došlo do promene prinudnih propisa . 

Prekršen član 274. i 275. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)

Zbog toga što su tokom 2021 godine podstrekavali meštane Gornjih Nedeljica od kojih su prethodno otkupili zemljište ili ušli u konkretne pregovore oko otkupa, šume  i kuće, da vrše nezakonitu seču šume, na taj način što su im predočili da za seču šume nije potrebna prijava seče šumskom gazdinstvu, pa su isti izvršili seču velikog broja stabala drveta na nezakonit način, bez prethodne doznake ( čekića ) stabala, a potom i prodali posečena stabla lokalnoj firmi,  usled čega suprouzrokovali štetu za životnu sredinu i meštane koji i dalje žive u Gornjim Nedeljicama . O napred navedenom događaju postupalo je i preduzeće Srbija šume/šumarska inspekcija koja je konstatovala brojne nepravilnosti i dokumentovala iste. (podnete krivične prijave)

ратко ристић[1], иван малушевић[2], петар нешковић[3], ангелина новаковић[4], синиша половина[5], вукашин милчановић[6]

Апстракт

Реализација пројекта „Јадар“ планирана је у околини Града Лознице, на површини која захвата неколико хиљада хектара земљишта под шумским, пољопривредним и урбанизованим површинама. Отварање копова, формирање депонија, експлоатација подземних вода, третман руде сумпорном киселином, изградња приступних саобраћајница и трајна промена намене простора, неповратно ће изменити и деградирати постојећу слику предела и угрозити биодиверзитет. Евентуални почетак експлоатације минерала јадарит подразумева масивне земљане радове, слегање терена на готово 850 хектара и затрпавање јаловином вршног дела слива потока Штавица. Неповратно ће бити уништен значајан потенцијал већ детерминисане туристичке регије, са локалитетима од културно-историјског и духовног значаја. Расељавање становништва, трајна елиминација могућности за напредну и профитабилну пољопривредну производњу, сталан ризик од загађења ваздуха, воде и земљишта, суштински умањују економску и еколошку перспективу Рађевине. Град Лозница се налази на малој удаљености од опасних загађивача као што су депоније јаловине рудника „Столице“ (руда антимона) и „Зајача“ (руде антимона и олова), а у самом градском подручју се налази напуштени комплекс фабрике „Вискоза“, са огромним количинама токсичних и канцерогених материја. Локација пројекта „Јадар“ је на само 15 километара од центра Лознице. Досадашњи међународни реноме компаније „Рио Тинто не улива поверење по питању безбедности производних процеса, заштите животне средине и третмана радника. Посебно је нејасна корист за државу Србију, уколико се уопште може говорити о било каквој компензацији за тако масивну деградацију простора и трајан ризик по здравље и безбедност становништва. 

Кључне речи: деградација простора, загађење, биодиверзитет, природни капитал, јавни интерес.  

1. Увод

Путнички аутомобили су извор око 12% угљеничних емисија у Европи, док је Париским споразумом предвиђена редукција за 37,5% до 2030. године, што је у складу са планом ЕУ да смањи за 55% укупну емисију гасова стаклене баште [1]. Истовремено, предлаже се забрана продаје возила која покрећу фосилна говора, уз раст броја електричних возила са тренутних 2 на 40 милиона, до 2030. године. Европски произвођачи увозе готово сав литијум који се уграђује у батерије аутомобила, мобилних телефона и преносних рачунара. Готово 55% укупне светске производње литијума се обавља у Аустралији, следе Чиле (23%), Кина (10%) и Аргентина (10%) [1]. Минерал јадарит који је откривен у долини Јадра, близу Лознице, представљен је као један од најперспективнијих природних материјала за производњу батерија, због високог садржаја литијума који је најважнија компонента за израду пуњивих батерија за електричне аутомобиле. 

2. Локација и основне карактеристике пројекта „Јадар“

Планирана локација рудника, пратећих инфраструктурних и производних садржаја се налази у западном делу Србије, на граници са Републиком Српском, односно, Босном и Херцеговином, око 15 km од центра града Лознице (слика 1), у изразито пољопривредном подручју (слика 2) које настањује неколико хиљада становника.

Слика 1. Шира и ужа локација пројекта „Јадар“ (ПЈ)

Према доступној просторно-планској документацији [2], планирано је заузеће простора у атарима села Горње Недељице, Брезјак, Слатина, Брњац, Велико Село, Јаребица, Ступница и Шурице, где живи око 4.000 људи, у 1.422 домаћинства, како би се створили услови за годишњу производњу 1,6 милиона тона руде јадарита, 286.000 тона борне киселине, 58.000 тона литијум карбоната и 259.000 тона натријум сулфата. Планиран је радни век рудника од 30-60 година, у коме ће бити запослено 500-700 радника, углавном у подземној експлоатацији. Лежиште руде јадарита се простире 3 km у правцу запад-исток и 2,5 km у правцу север-југ и одговара тзв. „Доњој-јадаритској зони“, са процењеним резервама од око 136 милиона тона (слика 3). Експлоатациона поља површине веће од 100 ха могу се проширити до 500 метара, мерено од дефинисане границе, ради формирања тзв. „заштитног простора“ који је у функцији даљих рударских активности, односно, може се очекивати проширење простора предвиђеног за рударске активности (члан 71, Закона о рударству и геолошким истраживањима, Сл. Гл. РС, бр.101/2015, 95/2018 и 40/2021).

Слика 2. Типичан пољопривредни предео у долини Јадра (Фото: Ратко Ристић)

3. Резултати истраживања

Прелиминарни процењени просторни обухват пројекта „Јадар“ износи од 2.031-2.431 ha [2]. Само у почетној фази реализације пројекта било би уништено 533 ha земљишта, од чега 203 ha шума и 317 ha обрадивог земљишта (табела 1). Ископавање јадарита било би могуће тек после масивних земљаних радова, а процес ископавања руде и црпљења подземних вода би довео до слегања готово 850 ha земљишта. Успостављањем депонија у непосредној зони приобаља изразито бујичних водотокова Корените и Јадра, рађа се стална претња да бујични поплавни таласи разоре заштитне насипе и тела депонија, разнесу отровни отпад и трајно контаминирају читаву долину. Отвара се могућност транспорта великих количина полутаната до тока Дрине, затим Саве, са непредвидивим последицама за низводне деонице у које спада приобаље Шапца, као и Макиш, водоизвориште Београда. Само једна планирана депонија (у близини села Горње Недељице; слика 4) заузима површину од 19,5 ha, са етажама висине 10 метара, од коте 137 до коте 197, укупне висине 60 метара [3]. Планирано је одлагање око 9,4 милиона тона материјала (јаловина и сиромашна руда), на фолији дебљине 1,5 mm, како би се заштитиле резерве подземних вода од процуривања токсичних материја. Долина Јадра представља једну од најзначајнијих резерви подземних вода на простору Западне Србије, чија примарна функција треба да буде водоснабдевање становништва, са уздржавањем од активности које могу нарушити квалитет и квантитет овог драгоценог ресурса. 

Слика 3. Распоред планираних објеката и зоне утицаја на локацији пројекта

Такође, планирано је формирање једне од депонија на сливу потока Штавица (на површини од 166 ha), где би претходно било уклоњено око 26.000 m³ дрвне масе, чиме би се трајно уништиле екосистемске и економске услуге постојећих шума: заштита од ерозије и бујичних поплава; прихрањивање извора; очување биолошке разноврсности; повољни микроклиматски услови; туристичко-рекреативни и ловни ресурси.

Уништење и фрагментација станишта ће имати снажан негативан ефекат на живи свет, који између осталог, обухвата неколико стотина биљних и животињских врста, од којих су 145 са статусом строго заштићених и заштићених врста [2]. Пројекат „Јадар“ узурпира потенцијал планиране „Подрињско-јадарске“ туристичке дестинације, у којој се налазе заштићени Предео изузетних одлика „Тршић-Троноша“, споменик у Драгинцу и још 50 објеката градитељског наслеђа и археолошких локалитета, историјског, културног и духовног значаја [2].

Слика 4. Простор предвиђен за формирање депоније 

(у близини села Горње Недељице) (Фото: Ратко Ристић)

Поред тога, реализација пројекта доноси трајну узурпацију пољопривредне производње, стварање ризика за загађење воде, ваздуха и земљишта и претварање стабилног, природи блиског предела, у девастирану, екстремно загађену средину, што умањује економску перспективу Рађевине и града Лознице.

Табела 1. Потпуна промена намене површина у поченој 

фази реализације пројекта „Јадар“

У самој Лозници и ближем окружењу се налазе три велика загађивача (слика 5): рушевине напуштеног комплекса фабрике целулозе „Вискоза“, на готово 79 хектара (2 km од центра града), са великим количинама ускладиштених токсичних и канцерогених материја; депонија рудника „Столице“ (удаљеност: 30 km) са 600.000 m³ антимонског муља; депонија рудника „Зајача“ са 250.000 m³ антимонског муља и руде олова (12 km од Лознице).

Слика 5. Просторна диспозиција града Лознице у односу на постојеће загађиваче и планирани рудник јадарита

Локација планираног рудника јадарита, са пратећом инфраструктуром, налази се на свега 15 km од центра града Лознице, као извор потенцијалног загађења површинских и подземних вода, земљишта и ваздуха.

Резултати истраживања земљишних ресурса само на делу простора долине Јадра и Рађевине, у десет села, на укупној површини од 4.821 ha [4] (села: Брадић, Брезјак, Горње Недељице, Доње Недељице, Доњи Добрић, Драгинац, Јелав, Липница, Липнички Шор, Стража), указују на могући приход од пољопривредних активности, процењен на око 81,96 милиона евра годишње, односно, 17.000 EUR/ha.

Слика 6. Структура површина на сливу потока Штавица

Високопродуктивно коришћење пољопривредних потенцијала долине Јадра и Рађевине могуће је уз одговарајућу подстицајну политику града Лознице и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Могућа корист од пољопривредне производње далеко надмашује приход од рудне ренте, а не оставља негативне последице по квалитет животне средине и здравље људи. Такође, нису вредноване ни бројне екосистемске услуге земљишног комплекса на подручју планираног пројекта, које се изражавају у новчаном износу: земљиште као медијум кружења воде, од значаја за педолошке и биолошке процесе; биолошка контрола штеточина и преносилаца болести; везивање гасова са ефектом „стаклене баште“; хидролошке функције у превенцији ерозије и поплава; задржавање хранљивих и загађујућих материја и заштита водних тела; разградња отпада и детоксикација [5], [6], [7], [8]. Минимална обрачуната вредност поменутих екосистемских услуга на површини од 4.821 ha, износи 9,642 милиона долара на годишњем нивоу. Само хидролошке функције у превенцији ерозије земљишта и поплава се вреднују у распону од 30-1.175 USD/ha, док се заштита водних тела од загађења вреднује у распону од 544-6.402 USD/ha. 

4. Дискусија 

Најављена изградња бране на потоку Штавица, ради формирања депоније јаловине (слика 6), изазива забринутост уколико дође до пробоја и изливања материјала. Познат је случај пробоја бране јаловине (04.08.2014.), у централном делу Британске Колумбије (Канада), у руднику Mount Polley, када је  готово 25 милиона m³ воде и муља, са огромним количинама токсичних материја, загадило земљиште, језера и потоке, угрозило водоснбдевање, станишта лососа и пастрмке. Рудник је у власништву Mount Polley Mining Corporation, која је подружница компаније Imperial Metals, на коју нису примењене никакве законске санкције [9]. Ако се ово десило у високоразвијеној и уређеној држави као што је Канада, да ли ико може да гарантује сигурност сличног објекта на потоку Штавица? Наравно, планирано уклањање шумског екосистема (150 ha) на сливу поменутог потока (чистом сечом, што је по Закону о шумама забрањено-члан 9, ставови 1, 2 и 3) довело би до поремећаја хидролошког и псамолошког режима водотока, уз тешку деградацију биолошке разноврсности. Када нема вегетације долази до убрзане ерозије земљишта, пресушивања извора, нестанка живог света на сливу и у кориту водотока, уз висок ризик од појаве деструктивних бујичних поплава. Овај вид деградације земљишта одговара термину „дезертификација“ (опустињавање) и представља директну негацију принципа „РИО“ конвенција (UNFCC-климатске промене, UNCBD-биодиверзитет, UNCCD-борба против опустињавања и деградације земљишта), које су ратификоване у Скупштини Србије и имају снагу међународних закона. Такође, овим пројектом се компромитују Циљеви одрживог развоја Уједињених Нација (посебно циљеви: 3, 6, 11, 13, 14, 15 и 16) и прихваћена Агенда 2030, као и домаћа законска регулатива која се односи на заштиту природе.

1896. године започео је нагли развој аутомобилске индустрије, када је покренута масовна експлоатације каучука, ради израде аутомобилских гума. Једно од најзначајнијих налазишта каучука биле су шуме Конга, тадашње белгијске колоније. Леополд II, краљ Белгије, наредио је интензивну експлоатацију каучука коју су спроводиле приватне компаније, у условима невиђене бруталности према домородачком становништву [10]. Убијено је најмање 6 милиона људи, неколико милиона је осакаћено (одсецањем шака или читавих удова) услед неиспуњавања норми или кажњавања. Сада, после 125 година, се опет говори о развоју аутомобила, овог пута електричних, у тренутку када Европа покушава да се ослободи зависности од кинеских произвођача батерија и смањи угљеничну емисију, док српски званичници промовишу пројекат „Јадар“ као велику развојну шансу. При томе, они не знају или неће да знају, да литијума има у многим европским земљама, у којима није могућа експлоатација на начин који се промовише у Србији. На жалост, Србији се намеће статус модерне колоније, односно, јефтине ресурсне базе где је могуће применити инвазивне, девастирајуће технологије, са израженим негативним утицајима на животну средину, уз најмање могуће трошкове за инвеститоре. То је последица хипокризије на релацији Европска Унија-Србија, сервилног односа српске политичке „елите“, присутне системске корупције, слабости законске регулативе и игнорисања интереса сопственог народа.   

Пројекат „Јадар“ се представља српској јавности кроз пропагандне поруке о преимућствима литијум-јонских батерија, расту потражње литијума на глобалном нивоу и „историјској“ шанси Србије да буде лидер у области производње батерија за електричне аутомобиле. То је крајње дискутабилан став у складу са чињеницом да се већ сада даје предност натријум-јонским и графенским батеријама и примени водоничне технологије, када је у питању погон електричних аутомобила. Последња генерација натријум-јонских батерија показује све потребне перформансе [11], [12], [13] уз мање трошкове производње, због чега je највећи светски произвођач батерија за електричне аутомобиле CATL (Contemporary Amperex Technology Co.), иначе снабдевач Tesla корпорације, најавио прелазак на њихову масовну производњу, уместо литијум-јонских батерија, почевши од 2023. године [14], [15]. 

GAC (Guangzhou Automobile Corporation) је најавио промоцију електричног аутомобила Aion V, са батеријама од графена, које пуњењем од 8 минута омогућују аутономију кретања до 800 km, са употребом једног комплета батерија за око 1.000.000 km [16]. Немачка има највеће резервама литијума у Европи, који је растворен у топлим подземним водама у долини Рајне, у количини од 200-400 mg/l,  на дубини од 3 до 5 km. Tоплота се користи за грејање, затим се литијум издваја на филтерима а охлађена вода враћа у подземље. У овом процесу нема масивних ископа, коришћења киселина и експлозива, формирања џиновских депонија, нити ризика за загађење воде, ваздуха и земљишта. Почетак комерцијалне прозводње планиран је за средину 2024., да би већ 2025. године пет фабрика производило око 40.000 тона литијума годишње, што је довољно за батерије за око милион електро-аутомобила. Овако произведен литијум ће бити значајно јефтинији, због мањих трошкова производње, тако да су већ потписани уговори са водећим произвођачима батерија и електичних аутомобила [17]. Компанија „Cornish Lithium and Geothermal Engineering Limited“ започела је 2020. године пројекат којим се издваја литијум из топлих подземних вода у области Корнвол (Југозападна Енглеска). Просечне концентрације литијума износе око 220 mg/l, са малим количинама осталих растворених материја, што омогућује релативно јефтину и еколошки безбедну експлоатацију, услед чега су ове резерве означене као „глобално важне“ [18]. Значајне резерве литијума су утврђене у Финској [19] Аустрији [20] и Португалији [21], тако да из те перспективе чудно звуче процене да Србија поседује 10% светских копнених резерви, са сугестивним порукама да треба што пре започети радове на отварању рудника и експлоатације руде. Раст броја произведених електричних аутомобила доводи до повећане тражње компоненти израђених од специфичних метала и минерала, интензивирања рударских активности, деградације и уништења екосистема, загађења и повећане емисије гасова са ефектом „стаклене баште“, чак 38% више него приликом производње дизел и бензинских аутомобила [1]. 

Досадашњи међународни углед компаније „Рио Тинто“ (на шпанском: црвена река), не улива поверење по питању безбедности производних процеса, заштите животне средине и третмана радника. Примери застрашујуће праксе „Рио Тинта“ широм света (рудник Пангуна-Бугенвил, Папуа Нова Гвинеја; рудник Фрипорт-Грасберг, Индонезија; рудници у Камеруну, Мозамбику, Мадагаскару) говоре о енормним нивоима загађења воде, земљишта и ваздуха, болестима радника и нестанку хране, тоталном уништењу екосистема, локалним ратним сукобима са више хиљада жртава и масовном расељавању локалног становништва [22], [23]. Компанија „Рио Тинто“ је позната по рудницима бакра, гвожђа и злата, без значајних референци у експлоатацији литијума. Позната је њихова намера да транспортују експериментално постројење за прераду руде, из Аустралије за Србију, а једина локација где имају инсталирано постојење (капацитета 10 тона литијума годишње) налази се на локацији Борон, у Калифорнији (САД). Дакле, компанија без значајног искуства у ископавању и преради литијума најављује „највећи рудник литијума у Европи барем током идуће деценије“ [24].

Србија нема никакву материјалну нити моралну обавезу да уништава примарне природне ресурсе и расељава сопствено становништво, како би подржала Европску Унију у њеном настојању да смањи стратешки дисбаланс у производњи батерија за електричне аутомобиле, редукује угљеничне емисије и обезбеди чистији ваздух за становнике Лондона, Копенхагена, Давоса или Хајделберга. Пример позитивне корекције првобитних планова јесте најава португалске владе да ће суспендовати пројекат експлоатације литијума, у области Монталегре (почетно улагање 0,5 милијарди долара), због неубедљиве Студије о процени утицаја на животну средину и великог притиска локалног становништва. Пројекат је планиран на простору који је препознат као глобално важна област пољопривредног наслеђа, под покровитељством Уједињених Нација. Због очигледног угрожавања традиционалних пољопривредних активности и квалитета животне средине, услед планираног заузећа 825 ha, формирања рудника и капацитета за прераду руде дошло је до масовне побуне локалног становништва [25]. 

Посебну забринутост изазива понашање Министарства рударства и енергетике, које се често понаша као заступник интереса рударских компанија (страних и домаћих), уз занемаривање виталних интереса домаћег становништва и крајње површан однос према проблему заштите животне средине. Олако се додељују тзв. истражна права за литијум (и друге минералне ресурсе), тако да су поред Лознице већ сада на мети градови Ваљево и Јагодина, општине Пожега, Горњи Милановац и Рековац. Потребна је строга контрола рада овог министарства јер очигледно је да неко види Србију као јефтину ресурсну базу, која ће давати своје највредније природне потенцијале, уз потпуну деградацију простора и угрожавање животних интереса сопственог становништва.     

Дискутабилно је постојање „Акционог плана за расељавање становништва“ [2], који је намењен за измештање локалног становништва из долине Јадра. План се већ спроводи уз немешање града Лознице и државних институција. У условима оваквог атака на простор у коме људи живе углавном од пољопривреде, где су готово све површине обрађене, села уређена и где је видљив склад између потреба људи и заштите природе, намеће се питање чији је интерс реализација пројекта „Јадар“? Ипак, најтеже је прихватити чињеницу да приватна компанија „Рио Сава“ (српска филијала „Рио Тинта“) спроводи акцију расељавања локалног становништва путем куповине њихових имања, уз прећутну подршку града Лознице и српске државе. Зар је српски народ, после свега што га је снашло у последњих 30 година, доживео да ни у сопственој држави нема егзистенцијалну сигурност?! 

5. Закључци

§  Реализација пројекта „Јадар“ води ка масивној девастацији простора, трајној промени карактера предела, деградацији биодиверзитета, земљишта, шума, површинских и подземних вода, расељавању домаћег становништва, престанку одрживих и исплативих пољопривредних активности;

§  Успоставља се сценарио перманентног ризика по здравље становника оближњих села и града Лознице;

§  Уништавање примарних природних ресурса, расељавање локалног становништва и сталан ризик од загађења, нису показатељи задовољења националног интереса;

§  Неприхватљиви су етички, еколошки и социјални аспекти реализације пројекта „Јадар“;

§  Неопходне су хитне измене законске регулативе и строга контрола рада Министарства рударства и енергетике;

§  Наставак неконтролисане реализације сличних рударских пројеката довео би до озбиљних екосистемских поремећаја, деградације животне средине и био би индикатор неспособности државе али и шире друштвене заједнице, да сагледају штетност оваквих активности по јавни интерес; 

§  Очување здраве животне средине и поштовање егзистенцијалне сигурности становништва представљају елементарна људска права, у складу са Уставом Републике Србије.  

Литература

[1] https://www.theguardian.com/news/2020/dec/08/the-curse-of-white-oil-electric-vehicles-dirty-secret-lithium

[2] Службени гласник Републике Србије: Просторни План подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар“, број 26, 2020.

[3] Студија изводљивости подземне експлоатације лежишта литијума и бора Јадар, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, новембар 2020.

[4] https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti/poljoprivreda-sumarstvo-i-ribarstvo/popis-poljoprivrede/popisni-rezultati-nivo-naselja-eksel-tabele 

[5] H.S. Sandhu, S.D. Wratten, R. Cullen, B. Case, The future of farming: The value of ecosystem services in conventional and organic arable land. An experimental approach, Ecol. Econ. Vol. 64, Issue 4, pp. 835-848, 2008,  

https://doi.org/10.1016/j.ecolecon.2007.05.007  / 28.09.2021.

[6] P. Haygarth, L. Ritz, The future of soils and land use in the UK: Soil systems for the provision of land-based ecosystem services, Land Use Policy, Vol. 26, Supplement 1, pp.187-197, 2009.

https://doi.org/10.1016/j.landusepol.2009.09.016 / 28.09.2021.

[7] E. Dominati, A. Mackay, S. Green, M. Patterson, A soil change-based methodology for the quantification and valuation of ecosystem services from agro-ecosystems: a case study of pastoral agriculture in New Zealand. Ecol. Econ. Vol.100, pp.119–129, 2014, http://dx.doi.org/10.1016/j.ecolecon.2014.02.008. / 29.09.2021.

[8] E.J. Dominati, A. Mackay, B. Lynch, N. Heath, I. Millner, An ecosystem services approach to the quantification of shallow mass movement erosion and the value of soil conservation practices, Ecosystem Services, vol. 9, issue C, pp. 204-215, 2014,

https://doi.org/10.1016/j.ecoser.2014.06.006 / 29.09.2021.

[9] https://www.cbc.ca/news/canada/british-columbia/discipline-engineers-mount-polley-mine-waste-quesnel-lake-1.6137265 / 28.09.2021.

[10] Д. Бабић, Р. Петрвовић, Ј. Вићентић, Суочавање Европе са њеном колонијалном прошлошћу, Београд, Институт за европске студије, 2021. 

[11] A. Rudola, A.J.R. Rennie, R. Heap, S.S. Meysami, A. Lowbridge, F. Mazzali, R. Sayers, C. J. Wright, J. Barker, Commercialisation of high energy density sodium-ion batteries: Faradion’s journey and outlook, J. Mater. Chem. A, vol. 9, 8279-8302, 2021.

[12] K. Chayambuka, G. Mulder, D. L. Danilov, P.H.L. Notten, Sodium-Ion Battery Materials and Electrochemical Properties Reviewed, Advanced Energy Materials, Vol.8, Issue 16, 2018,

https://doi.org/10.1002/aenm.201800079 / 26.09.2021.

[13] Y. Fang, L. Xiao, Z. Chen, Recent Advances in Sodium-Ion Battery Materials, Electrochem. Energ. Rev. Vol.1, pp.294-323, 2018, 

https://doi.org/10.1007/s41918-018-0008-x / 28.09.2021.

[14] https://asia.nikkei.com/Spotlight/Electric-cars-in-China/CATL-goes-all-in-on-next-gen-sodium-ion-EV-batteries; 

[15] https://www.wsj.com/articles/top-ev-battery-maker-adds-sodium-to-its-recipe-book-11627565026

[16] https://www.electrive.com/2021/08/22/gac-aion-v-charges-in-8-minutes/ 27.09.2021.

[17] https://www.reuters.com/business/sustainable-business/can-rhines-white-gold-power-germanys-green-e-car-race-2021-04-28/ 27.09.2021.  

[18] https://www.bbc.com/news/uk/england-cornwall-54188071 / 27.09.2021.

[19] https://www.miningmetalnews.com/20190802/1095/lithium-resources-finland-has-been-estimated / 28.09.2021.

[20] https://europeanlithium.com/wolfsberg-lithium-project/ 28.09.2021.

[21] https://www.essential-business.pt/2018/05/03/portugal-has-largest-lithium-reserves-in-western-europe/ 28.09.2021.

[22] https://londonminingnetwork.org/2010/04/rio-tinto-a-shameful-history-of-human-and-labour-rights-abuses-and-environmental-degradation-around-the-globe/ 28.09.2021

[23] R. Harkinson, Unsustainable: The Ugly Truth about Rio Tinto, Technical Report, IndustriALL Global Union, 2014,

http://www.industriall-union.org/exposing-the-uggly-truth-about-rio-tinto / 30.09.2021.

[24] https://www.smh.com.au/business/companies/rio-tinto-minerals-boss-ready-to-flic-green-energy-lithium-switch-20210912-p58qx9.html / 28.09.2021.

[25] https://www.politico.eu/article/portugal-lithium-mining-project-scrap/ 28.09.2021.

Abstract

The „Jadar“ project is planned for realization in the vicinity of the City of Loznica, on several thousand hectares of forest and agricultural lands as well as urban areas. Opening of mines, formation of landfills, exploitation of groundwater, treatment of ore with sulfuric acid, construction of access roads, and permanent change of land use will irreversibly change and degrade the existing landscape and endanger biodiversity. The eventual beginning of the exploitation of the mineral jadarite implies massive earthworks, subsidence of the terrain on almost 850 hectares, and backfilling of the upper part of the Štavica stream watershed. The significant potential of the already determined tourist region, with sites of cultural-historical and spiritual significance, will be irretrievably destroyed. Displacement of the local population, permanent elimination of opportunities for advanced and profitable agricultural production, the constant risk of air, water, and land pollution, essentially diminish the economic and ecological perspective of Radjevina. The city of Loznica is located at a short distance from dangerous pollutants such as tailings dumps of the mines „Stolice“ (antimony ore) and „Zajača“ (antimony and lead ores), and in the city area, there is an abandoned factory complex „Viskoza“, with huge amounts of toxic and carcinogenic substances. The location of the „Jadar“ project is only 15 kilometers from the center of Loznica. Rio Tinto’s current international reputation does not instill confidence in the safety of production processes, environmental protection, and treatment of workers. The benefit for the state of Serbia is especially unclear if we can talk at all about any compensation for such a massive spatial degradation and a permanent risk to the health and safety of the population. 

Key words: spatial degradation, pollution, biodiversity, natural capital, public interest

[1] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: ratko.ristic@sfb.bg.ac.rs 

[2] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: ivan.malusevic@sfb.bg.ac.rs 

[3] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: petar.neskovic96@gmail.com

[4] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: angelina.novakovic@sfb.bg.ac.rs

[5] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: sinisa.polovina@sfb.bg.ac.rs

[6] Шумарски факултет Универзитета у Београду, и-мејл: vukasin.milcanovic@sfb.bg.ac.rs