Projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto preti da uništi najplodnije zemljište u Srbiji. Izrazito sam zabrinuta ne samo zbog neizbežnih posledica koje će imati po životnu sredinu i zdravlje ljudi i životinja, već i zbog implikacija koje ima na već klimav suverenitet države.

Nakon što smo saznali da su australijske diplomate bile deo vladine Radne grupe za implementaciju projekta „Jadar“, 2022. godine sam počela da u Australiji podnosim zahteve za pristup informacijama od javnog značaja koji su se ticali „Jadra“. Tražila sam opšte informacije od australijskog Ministarstva spoljnih poslova i trgovine, kao i zapisnike sa sednica Radne grupe.

Ja plaćam porez australijskoj vladi da bi ona brinula o mojoj bezbednosti i štitila moje interese. Umesto toga, oni koriste ta sredstva da sakriju od mene informacije o meni, ne bi li zaštitili interes privatne korporacije (Rio Tinto) i međunarodne odnose sa državom u kojoj sam se rodila

Dobila sam odgovor da postoje na hiljade dokumenata koji odgovaraju obimu mog zahteva i instrukciju da suzim zahtev – za šta mi je bila potrebna pomoć advokata i više meseci rada. Posle još šest podnetih zahteva, počeli smo da dobijamo odgovore. Prema jednom od njih, Ministarstvo je identifikovalo „dva dokumenta relevantna za zahtev“, ali je „nakon pažljivog razmatranja“ odlučilo da ih u potpunosti izuzme, zato što bi njihovo objavljivanje moglo „naneti štetu međunarodnim odnosima“ Australije.

Drugi odgovor je sadržao 15 strana redigovane prepiske između visokih vladinih zvaničnika u kojima se nalazilo: uputstvo zvaničnicima australijske vlade na koji način da odgovaraju na novinarska pitanja o otkazivanju projekta „Jadar“, informacije o učešću australijskih diplomata u Rio Tintovim prezentacijama projekta „Jadar“ drugim ambasadama, i kao da to sve nije dovoljno iznenađujuće – mejl naslovljen „Tvit Bojane Novaković“ koji se tiče moje objave na Tviteru nakon izbora 2022. godine.

Nikada ranije nisam videla svoje ime u zvaničnoj vladinoj prepisci. Zašto su visoki zvaničnici australijske vlade razmenjivali pisma o meni? I zašto je najvažniji deo te prepiske redigovan? Nema imena pošaljioca ni primaoca, postoji samo citat tvita u kome sam branila stanovnike doline Jadra posle izbora 2022. godine i pojašnjenje anti-Rio Tinto raspoloženja prisutnog u tom kraju. Ostatak mejla je cenzurisan šifrom „s47C“, kojom se po australijskom zakonu označavaju „razmatrana pitanja“, uključujući „mišljenja, savete, preporuke, konsultacije ili razmatranja“, koji nisu dostupni za javno objavljivanje.

Naravno, naš pravni tim je odmah uložio žalbu na ovakvo redigovanje dokumenta, a istovremeno je podneo zahtev koji se tiče svih dokumenata Ministarstva u kojima se pojavljuje moje ime.

To znači da srpski migranti sa australijskim državljanstvom plaćaju australijskoj državi da informacije o australijskoj kompaniji koja se namerila da uništi plodno zemljište u Srbiji, drže u tajnosti i od srpske i od australijske javnosti. Poslovni interes se štiti nauštrb javnog interesa i životne sredine.

Ishod je bio još više zbunjujući. Ministarstvo je odbilo da dostavi neredigovani dokument. Zapravo, poslali su 20 stranica dokumentacije koja sadrži moje ime, ali ne i dokument od koga je sve počelo. Ponovo je obilato korišćena šifra „s47C“, a neke stranice su cenzurisane u celosti, tako da je nemoguće znati šta je suština tih prepiski. Iznova smo se žalili, ali posle gotovo dve godine sam i dalje u neizvesnosti šta australijske vlasti razmenjuju na temu mene.

Čitava stvar je apsurdna, na stranu što je veoma uznemirujuća. Ja plaćam porez australijskoj vladi da bi ona brinula o mojoj bezbednosti i štitila moje interese. Umesto toga, oni koriste ta sredstva da sakriju od mene informacije o meni, ne bi li zaštitili interes privatne korporacije (Rio Tinto) i međunarodne odnose sa državom u kojoj sam se rodila – Srbijom.

To znači da srpski migranti sa australijskim državljanstvom plaćaju australijskoj državi da informacije o australijskoj kompaniji koja se namerila da uništi plodno zemljište u Srbiji, drže u tajnosti i od srpske i od australijske javnosti. Poslovni interes se štiti nauštrb javnog interesa i životne sredine.

Na moje iznenađenje, lakše je dobiti informacije od javnog značaja u Srbiji nego u Australiji ili SAD

Već skoro dve godine čekam odgovore na tih šest zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Ukoliko me odbiju, tužiću Ministarstvo, ne zato što verujem australijskom pravosuđu (sasvim sam svesna da je ono deo sistema genocidnih kolonija britanske krune), već zato što imam pravo da dobijem informacije od javnog interesa i informacije o sebi i učiniću sve što je potrebno da ih dobijem.

Na moje iznenađenje, lakše je dobiti informacije od javnog značaja u Srbiji nego u Australiji ili SAD. Ironija je da su obe ove veće zemlje sasvim spremne da prisiljavaju Srbiju da se povinuje njihovoj ekstraktivističkoj viziji, dok istovremeno kritikuju njenu demokratsku nestabilnosti (od koje profitiraju). Ali nije me briga koja nacija ima efikasniju birokratiju. Slučaj Rio Tinta u Srbiji je jasno pokazao da nacionalne države postoje da bi štitile interese elite, bogatih ili poslušnih. Starosedelačke zajednice širom sveta su vekovima toga svesne. Možda je ovo moje odrastanje. Ne mogu više da verujem mestima kojima na papiru „pripadam“ da će me štititi, niti da će štititi ljude i prirodu do koje mi je stalo. Zato se sada uzdam u moju zajednicu i prijatelje. Mi smo ti koji se brinemo jedni o drugima i branićemo život, prirodu i biodiverzitet po svaku cenu.

Izvor: Radar