Prema podacima iz finansijskog izveštaja primetan je trend rasta troškova u vezi sa napuštenim projektom Jadar kompanije Rio Rinto/Rio Sava u 2023. godina, saopštila je aktivistička grupa „Marš sa Drine“ u Medija centru.

Oni su predstavljajući javno dostupne podatke koji se nalaze na sajtu Agencije za privredne registre (APR), naveli, kako nema naznaka zaustavljanja projekta. Naprotiv, on se razvija, a najveći deo utrošenih sredstava desio u poslednje tri godine, od kada je ukinut.

„Rio Tinto, tačnije Rio Sava od osnivanja je uložila 511,2 miliona evra u projekat Jadar. Najveći deo kapitala iskorišćen je za pokriće gubitaka i to u iznosu od 487,8 miliona evra koliko je iznosilo na kraju 2023. godine“, rekao je adokat Sreten Đorđević.

Gubici sve veći

On je naveo podatak da je u periodu od 2019. do 2023. neto gubitak iznosio 44,5 milijardi dinara što je značajno više u odnosu na 12,6 milijardi koliki je bio u periodu 2004 – 2018. godine.

Kako Đorđević objašnjava radi se o ogromnom investiranju u poslednje četiri godine. On navodi da su u okviru troškova proizvodnih usluge postoje dve ključne stavke.

„U pitanju su kako je napisano ostale usluge analize istraživanja u iznosu od 173 miliona evra. U okvoru nje se vode troškovi izrade bušotina i eksploatacionih bunara, kao i troškovi za nastavak aktivnosti vezanih za studiju izvodljivosti. Druga stavka su neproizvodne usluge u vrednosti od 142 miliona evra. Tu spadaju konsultatske usluge i usluge povezanih lica iz inostranstva“, kaže Đorđević.

Đorđević podseća da je studija izvodljivosti predata 2021. godine i zapitao se da li je u pitanju nova studija izvodljivosti ili je pre tri godine dostavljena samo formalno kako bi se zadovoljila procesna procedura.

„Ili kompanija pod ovim imenom radi nešto sasvim drugo drugo“, kaže Đorđević.

On ističe kako nisu postojali mehanizmi da kao građani ostvare dodatni uvid u podatke koji bi nam pokazali u šta su potrošena ovolika sredstva. Đorđević kaže da je u 2023. godini gotovo stalo sa kupovinom zemljišta i nekretnina, ali da je od 2019. godine ukupno na realizaciju projekta potrošeno 39 milijardi dinara odnosno 332 miliona evra.

Ko su tajna povezana lica

Đorđević kaže da značajna sredstva podlaze na povezana lica u inostranstvu, kao i da postoje značajne indicije da kompanija u Srbiji ima još neka povezana pravna lica ali da nisu uspeli da uđu u trag.

„Analizari smo prilive i odlive. Povezana lica za koje znamo da posluju u Srbiji, a to je primera radi Dunav eksplorejšn (exploration), još jedna firma Rio Tinta, nemaju dovojno aktivnosti za navedenu sumu novca. Moralo bi da postoji još neko pravno lice“.

Zloupotreba potpisa profesora univerziteta

Đorđević je osim predstavljnje analize finanskog izveštaja pomenuio i sumnju da je Rio Sava anagažovala fakultete u Beogradu BU koji su radli studije za potrebe kompanije, a da u tim studijama stoje imena ekspreta koji nisu učestvovali u izradi studija.

Kao problem naveo je što kompanija ima klauzule da se svi podaci o ekspertima smatraju poslovnom tajnom.

„Srećom po nas, poverenik za informacije od javnog značaja je u više postupaka utvrdio da su profesori BU državni službenici i da njihova imena ne mogu biti proglašena poslovnom tajnom. Uprkos tome fakulteti odbijaju“, poručuje Đorđević i pozvao Rio Tinto i Rio Savu da objavi podatke.

„Ako kompanija ne bude to uradila, mi ćemo se izjasniti uskoro jer vodimo sporove tim povodom”

Đorđević je pozvao Rio Tinto da dostave izveštaje o transfernim cenama za svaku transkaciju sa domaćim i stranim povezanim licima. Iznos, cena ugovora. kako bi se otklonila svaka sumnja o čemu se radi.

„Ti podaci postoje kod Poreske uprave ali su nedostupni“.

Prikrivanje činjenica o taksama za geološka istraživanja

Đorđević je naveo da su tražili prihode po osnovu taksi za geološka istraživanja, ali da suštinski nisu dobili ništa. Veliki broj podataka je zatamnjen prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

„Svi podaci o cenama i datumima su zatamnjeni. Na na osnovu njih ne možemo da vidimo ništa, ali imao pravo da sumnjamo u zakonitost i ispravnost ono što radi kompanija. Što uključuje i povezanost sa organima Republike Srbije“.

Đorđević je poručio da ako Rio Tinto drži do svog kredibiliteta, trebalo bi da prvi objave podatke.

„Mnogo puta smo čuli da je kompanija otvorena i transparentna međutm do sada ni mediji ni javnost ni struka nisu dobili ni jedan ozbiljan podatak od ove kompanije. To je problem svih nas. Bio bih zadovoljan da kompanija pokrene sudski postupak proitv nas jer bi to bio najbolji mogući način da u sudskom postupku, a po nalogu suda dobijemo sve podtake koji na nedostaju“.

Novaković: Nema šta da se demantuje, rudnika neće biti

Osvrćući se na demanti kompanije Rio Tinto povodom intervju koji je dala portalu N1, Bojana Novaković je rekla da u pismu nije osporena ni jedna tvrdnja koju je iznela.

Ona je rekla da je ne zanimaju regulative.

„Nismo za okupaciju ovo zemlje. Nema veze kakvi su, rudnik nećemo. I sve regulative da se ispune i dalje bi zagađivao i vodu i zemlju i vazduh. Ne može da se okupira zemlja i tačka. To važi za bilo koje nedirnuto područije u Srbiji“.

Razgovor sa Bojanom Novaković je vođen u Srbiji gde se trenutno nalazi. Tačnije, srpska glumica je u lozničkom kraju,  gde je došla da poseti drage ljude.

„Ništa se suštinski novo ne dešava, ali kompanija nastavlja da maltretira lokalne stanovnike sa posetama, da „kosi travu“ ili slično“, kaže.

Nedavno je vaša organizacija „Marš sa Drine“ predstavila podatke o potrošnji miliona evra kompanije „Rio Tinto“  posle posle ukidanja projekta. Šta vam je od dosadašnjih nalaza bilo najzanimljivije?

„Ono što smo predstavili bilo je od 2019. godine do 2022. Od ukidanja projekta, Rio Tinto je potrošio oko 250 miliona evra. To mi jedna od najinteresantnijih stvari. Od tih nekoliko stotina miliona evra, 92 su potrošena na studiju izvodljivosti. Oni to opravdavaju tako što kažu da imaju pravo to da rade. Imaju pravo i da se sele, ali to ne rade. Druga zanimljiva stvar su konsultatske usluge, za koje su od 2021. godine, odnosno malo pre ukidanja projekta, platili oko 150 miliona evra. Trenutno radimo analizu za 2023. godinu, a na osnovu podataka iz Agencije za privredne registre (APR), odnosno javno dostupnih podataka“.

Šta vas u tome najviše zanima?

„Zanima me kakve to konsultacije obavlja Rio Sava. Jasno je da se puno aktivnosti dešava iza zatvorenih vrata. Druga stvar koja me zanima jeste šta se dešava sa 12 postupaka koji se vode u Upravnom sudu, koji se vode protiv odluke Vlade o ukidanju projekta „Jadar“.

Da li ste uspeli da dođete do nekih podataka o tokovima novca?

„Za sada ne možemo da saznamo iz javno dostupnih podataka, jer je u pitanju privatna kompanija. Ipak, u pitanju je velika količina novca koja ulazi u zemlju, stotine miliona evra i trebalo bi da državni organi mogu da prekontrolišu poslovanje. Svakako radimo na tome“.

Šta se još saznali u poslednje vreme?

„Saznajemo toliko puno stvari. Da se Rio Tinto sastajao po kancelarijama u Evropskoj komisiji krajem 2023. godine i da lobiraju za svoj projekat, ali i za pristup Srbije EU. Ne samo da su nastavili punom parom i to na tajni i po malo zlokoban način. Iza zatvorenih vrata, a to je verovatno i opasnije od toga da vam kucaju na prednja vrata. Ipak, mi verujemo da bacaju pare i verujemo da projekta neće biti, a da su akcionari svesni da se bacaju njihove pare. Mi smo svi spremni da svojim telima i svim svojim snagama branimo ovo parče zemlje koje napadaju”.

Rio Tinto se predstavlja kao humanitarna kompanija

Kako gledate na novu kampanju Rio Tinta?

„Počeli su novu kampanja oko toga kako da plasiraju rudnik u javnost. To rade tako što sebe identifikuju kao neku humanitarnu kompaniju, koja se bavi zaštitom životne sredine, kulturom Srbije, podržavaju sportske klubove… Zatim su tvrdili su da su govorili sa 3.000 stanovnika. Mi imamo 300.000 potpisa protiv rudnika, imali smo 100.000 na ulicama. Samo su Nedeljničani za sedam dana skupili 7.000 potpisa na lokalu. Njihovih 3.000 je kao zrno peska u pustinji, jedan odsto od onih koji su dali potpis protiv rudnika. Ti razgovori ne znače i automatski podršku, jer su razgovarali i sa mnom. Lično, ne znam ni jednu osobu koja sa njima sarađuje. Makar kada su u pitanju sela gde treba da bude rudnik. Možda ima nekih koji su daleko od rudnika“.

Kako komentarišete podatke koje u poslednje vreme objavljuje Rio Tinto u vezi sa uticajem na životnu sredinu ili veličine rudnika koja je prikazan daleko manjim nego što je plan.

„Rudnik ovde nije samo rudnik. Već je planirano kao mesto za preradu rude i jalovište. Čak i po najvećim standardima to nije opcija, jer truje, a ponašaju se kao humanitrna kompanija, kao da se protiv njih ne vodi veliki broj sudskih procesa. U Papua Novoj Gvineji su podneli tužbu zbog posledica po zdravlje od zagađene vode, koje se osećaju i 40 godina posle zatvaranja rudnika. Federalna policija Australije i dalje prati slučajeve korupcije u (Papua Novoj) Gvineji koji su u vezi sa rudnikom. U Londonu se pokreće slučaj zbog rudnika uranijuma u Madagaskaru. Oni su u ogromnim problemima zbog posledica koje ostavljaju rudnici. Sigurna sam da nijednom nisu rekli „mi ćemo da vam uništimo vodu“.

Šta se trenutno priprema Marš sa Drine?

„Nećemo da pričamo puno jer smo primetili da čim nešto kažemo, gledaju da to iskoriste protiv nas. Kompanije veoma često pokušavaju da iskoriste u svoju korist, kao što su pokušali i sa uspešnom kampanjom protiv rudnika. Čim nešto uradimo, znaće se“.

Nije lako da se proda duša

Koliko “Marš sa Drine” sarađuje sa drugim organizacijama u Srbiji koje se bore protiv zagađenja i trovanja koje dolazi od rudarstva?

„Imamo puno veza i na Homolju i u Majdanpeku. Sarađujemo na razne načina I podržavamo i to je jako bitno. Trudimo se da podržavamo ljude na način koji im je potreban, Kad se preklopimo, sarađujemo“.

Kako bi opisala organizaciju „Marš sa Drine“?

Mi smo mladi tim koj ne prima platu. Svi smo volonteri i nemamo strukturu nevladine organizacije. Imamo specifičan način kako radimo i skupljamo sredstava. Iscrpljeni smo i školski smo primer anksioznosti zbog dosta obaveza, ali izdržavamo. Veliki deo našeg rada će se baviti i mentalnim zdravljem i bezbednošću aktivista. Postoje posledice ovog rada. Zbog toga Rio Tinto plaća puno za npr. za ljude koje šalje na TV. Nije lako da slušaju istinu i da moraju da brane okupatorsku snagu, bez da primaju ogromnu platu za to. Nije lako da se proda duša, mada mislim da ti neki ljudi veruju u projekat. Teško mi je da poverujem da je samo zbog para. Bivša ministarka rudarstva Zorana Mihajlović baš veruje u projekat. Ona veruje u litijum.

Pokušaj otvaranja rudnika litjuma i bora u okolini Loznice okupio je u Srbiji veliki broj različitih ubeđenja, ideologija, vrednosnih stavova, ekonomskih kategorija, zanimanja…

„Hvala Rio Tintu što nas je povezao. Ono što se meni mnogo dopada je količina ljudi sa različitim ideologijama, a i ja među njima. Postoje stvari koji su iznad ideologije i partijske politike, jer ne možemo da se bavimo ideologijom, ako su u pitanju voda, vazduh i hrana, odnosno zemlja. Možemo da pričamo kako je došlo do toga, politički, ali kada je u pitanju opasnost, tu nema podele. U tom momentu mi smo vojnici i ne tiče me se ideologija saborca pored mene. Možemo da otvaramo razgovore, a ne da se svađamo. Živim pola ovde, pola u inostranstvu i radim u inostranstvu, ali dolazim u Srbiju i pričam sa raznim ljudima kako u Majdanpeku tako i u lozničkom kraju.

Ruše i buše, a nemaju dozvolu za upravljanje otpadom

Bojana Novaković ističe detalj koji se tiče incidenta sa rušenjem nekih od kuća u selu Gornje Nedeljice.

“Lokalno stanovništvo se bunilo zato jer Rio Tinto nije imao dozvole za tu vrstu otpada, pošto u zgradama ima raznog materijala, čak i olova. Taj otpad mora da se tretira na specifičan način. Ironija je da Rio Tinto nema ni jednu dozvolu za upravljanjem otpadom od kada su došli u Srbiju. Priča se i da je sve išlo na gradsku deoponiju bez ikakvih dozvola. Od rudarskih aktivnosti, odnosno bušotina pa nadalje, sve je išlo na gradsku deponiju bez ikakvih posledica. Nisu plaćali za dozvole pa nisu za tretiranje tog otpada, a pitanje je da li Srbija ima uslove za tretiranje takvog otpada”.

Naučili smo da se slušamo i ne svađamo

Šta ste naučili od saboraca?

Da nije bilo pokušaja otvaranja rudnika ne bi upoznala Ljiljanu Bralović iz Pranjana, književnicu i aktivistkinju Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS). Sa tom ženom sam delila šator u kampu ispred Predsedništva. Imamo mnogo različite ideološke stavove i politike. Ali, našli smo način da pričamo o tome i da se ne svađamo. Pričamo i slušamo jedna drugu. Ta žena živi na selu, pravi kajmak i rakiju, ima najbolji paradajz na svetu. Ona je pesnikinja usred Pranjana. Dok je skupljala potpise zbog rudnika, zabranili su njene pesme u školama u Čačku. Ona ima ogromno iskustvo, a imam i ja u nekim stvarima.

Sa sedam godina sam otišla u Australiji, počela da glumim, pa se vratila u Srbiju da se borim. Ona i ja imamo da delimo jako puno životnog iskustva iz različitih perspektiva. Hvala Rio Tintu što nas je povezao. Tu su Mira i Irena iz Majdanpeka, carice, pa Aleksadar Kulić iz Bora. On je sjajan, interesantan i kreativan čovek iz organizacije „Borani se pitaju“. Saznala sam da sa nekim ljudima delim ideologiju, a ne bi znala jer žive na nekim drugm mestima. Tu je i naša ekipa iz Beograda, Milica i Jovana. Najvažnije je da smo zajedno u ovome. To je svet koji želimo da pravimo. Novi svet. Iz takvih veza želimo da razvijamo kulturni identitet. Povezala sam se i sa profesorima. Svi smo deo ogromne armije. Čovek se vidi kakav je kad su mu leđa pribijena uza zid“.

Nisam protiv EU, ali sam protiv licemerja

Nedavno je izglasan evropski Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) koji kritikovali zbog nepoštovanja prava starosedelaca, ali i ljudskih i ekoloških prava. Koje još zamerke imate?

„Ovaj Zakon je direktno povezan sa Horajzon (Horizon) projektom, ključni program EU za finansiranje istraživanja i inovacija u oblasti kritičnih sirovina i sa budžetom od 95,5 milijardi evra. Mi (Srbija) smo direktno na meti tog istraživanja. Postoji i projekat koji se zove Vektor (Vector) koji studira socijalne aspekte projekta „Jadar“. Rio Tinto je partner u projektu Vektor. odnosno Rio Sava koja je dobila i novac od Evropske komisije. Ona ih direktno podržava dajući donaciju. Kroz te pare se studira opozicija prema rudniku, odnosno naši ljudi koji se protive rudniku. Drugi nivo je taj što je Zakon o kritičnim mineralima povezan sa finansijama, pa rudarske kompanije mogu da apliciraju za novac građana EU za starteške projekte. Evropa direktno ulaže novac u to kako da privatne kompanije nastave da kopaju, umesto u to da se istražuje kako da se manje kopa, manje prozvodi, troši manje struje i kako da ljudi živi u novonastalom situaciji.
Nas je 2021. godine ambasador Evropske komisije u Srbiji pitao zašto mislimo da EU podržava taj projekat. Sada je to dokazana direktna finansijska podrška i direktno partnerstvo sa tom kompanijom. Poreske pare se koriste da ljudi ovde budu subjekti studija“.

Očekujete li da vas proglase za protivnika Evropske unije?

„Nisam protiv EU, ali sam protiv licemerja. Ne može EU da kaže nama treba vaš litijum, dajte nam, pa da diskutujemo da li ćete u EU. Oni su to rekli direktno. Posledice tog rudnika bi bile zagađenje jedne zemlje koja je već zagađena i koja i zbog zagađenja ne može da uđe u EU. Mislim da imamo pravo da kritkujemo politiku koja nam se ne dopada. Ljudi u EU kritkuju EU, ljudi u Americi kritikuju Ameriku… Uvek sam bila za ulazak u EU. Nisam ušla u ovu priču osuđujući EU, ali sada imam drugačiji stav. Tačnije, nemam stav, što je za mene neobično“.

Dešava nam se infrastrukturni kolonijalizam

Koliko imate dijalog sa ljudima iz Evrope? Evropa bi da bude najzeleniji kontinent, ujedno nema ni rudnik litijuma već bi da se on uvozi iz inostranstva.

„Imamo dijalog sa ljudima širom Evrope, Portugala. Španije, Nemačke i razumemo se. Rešenje koje nudi EU je da se otvara više rudnika, a to nije dobro. Ne može zelena tranzicija da zavisi od više rudarenja. Ispada da zelena tranzicija znači da svaki deo planete ima neke nove zakone koji ne štite zemlju od više rudnika, već se samo menja šta se kopa. Pravi se samo više problema. Mi smo za zaštitu područja koji nisu taknuta, poput Barosa u Portugalu, Jadra u Srbiji, zatim tu su i planine u Španiji gde bi da kopaju. Ne kopa se samo litijum već i ekstremno toksični borati od rude bor. Mi smo za zakone koji određuju manju ekstrakciju i proizvodnju, ali i koji sitmulišu manju potrošnju energije. Ne da pravimo tranziciju, pa da koristimo istu ili veću količinu energije“.

Za uspeh zelene tranzicije ste pomenuli i vojni kompleks?

„Vojni kompleks ima imunitet što se tiče troškova i potrošnje energije. To nije rešenje, ako što nije rešenje za klimatsku krizu da se pravi više automobila. Jasno je da za svaki automobil mora mnogo da se kopa, šest puta više ruda nego što je slučaj sa kolima na fosilna goriva. Pri tome zaboravljamo da litijum nije izvor energije, pa ne može da bude rešenje. Litijum samo sprovodi i čuva energiju, a struja opet mora da se pravi. Ne možete da imate Horajzon projekat, a da ne razmišljate da ne smanjite kopanje. Iste kompanije koje su nam prodavale automobile na naftu i benzin, sada bi i baterije. Energetske kompanje isto. Nekad ugalj, sada energija iz drugih izvora. Rio Tinto je vadio naftu, sada bi drugo. Kompanije koje su kreirale krizu sada treba da rešavaju klrizu. Rešenje je da te kompanije ne postoje, odnosno da takav sistem društva ne postoji. Da se to izmeni, a ne da nastave da dobijaju profit, a profit ne može bez devastacije“.

To ste opisali kao infrastrukturni kolonijalizam. O čemu se radi?

„To je šira slika svega ovoga šta nam se dešava. Po akademskim defincijama, to je materijalni socijalni rat, kako bi se kontrolisale teritorije. To je situacija gde mega projekti kontrolišu infrastrukturu i to se u Srbiji dešava. Rio Tinto hoće da kontroliše infrastrukturu zapadne Srbije. To je kolonizacija. Ismeva se takav stav, jer se misli da se davno dešavalo, ali mi to živimo danas. Nastavak kolonijalizma“.

Bes koji šalje u akciju

Da li ima napretka u procesu dobijanja informacija od australijske vlade o aktivnostima njihovih zvaničnika koje se tiču projekta Jadar, kao i prepisci koju su vodili o vašem tvitu? Taj dokument je, koliko sam upoznat, dostavljen ali redigovan pa se ne zna se ko je razmenjivao informacije o vama.

„Malo smo bliže odluci za prva dva zahteva. Australija ima katastofalne procedure. U Srbiji te makar informišu. Čekam odgovore za zahteve od pre dve godine, a imam šest zahteva koji se tiču projekta Jadar u komunikaciji zvaničnika o meni. Ako odbiju, idemo na Upravni sud, naročito ako odbiju informacije o meni“.

Kako je bio osećanje kada ste saznali da su razmenjivali informacije o vama?

„Nisam se uplašila, ali sam bila besna. Nije u pitanju bio destrukitvan bes, već koji mi daje energiju i šalje u akciju. Plaćam ogroman porez da bi mi australijska vlada štitila interese, a sada niti me štiti, niti mi daje informacije koje se tiču mene. Da se ovo desilo nekom drugiom, npr. nekom pčelaru iz Nedeljica, bila bih još više besna. Osim besa, bila sam iznenađena iako sam mislila da me malo toga može iznenaditi. Rudarski lobi u Australiji je jak. Imaju uticaj na Vladu. Štite svoj profit do kraja. Osećam se kao da živim u zemlji koja je kolonizovana i sada se svi prave da je sve kao ok“.

Izvor: N1

Nedavno, profesor Ratko Ristić i predstavnica Rio Save Marijanti Babić učestvovali su u debati na RTS-u u vezi sa, još uvek ukinutim, projektom Jadar. Tokom debate, profesor Ristić je izneo nove činjenice o Rio Tintu za koje javnost nije znala, ali je bilo očigledno da ih nije znala ni gospođa Babić, koja je bila vidno iznenađena njegovim komentarima.

Najpre, profesor Ristić je informisao javnost da je kompanija Rio Tinto registrovana kao lobista u registru Evropske unije, što znači da ona na nivou Evrope lobira za svoj projekat. Takođe kompanija ima nešto što nema nijedna lobistička organizacija, a to je registrovan interes za srpsko pristupanje Evropskoj uniji. Još interesantnije, Rio Tinto je jedina od 12.900 registrovanih kompanija i organizacija koja ima taj navedeni interes „pridruživanje Srbije EU“.

Rio Tinto je jedina od 12.900 kompanija i organizacija u registru lobista EU koja ima registrovan interes za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Profesor Ristić je objavio kako Rio Tinto kroz lobiranje vezano za projekat Jadar ima sastanke sa Marošem Šefčovičem, koji se takođe sastaje i sa Vučićem, i koji je glavni izvršni potpredsednik Evropske komisije za evropski „Green deal“. Profesor je postavio bitna pitanja koja mnogi imaju: ko je ovlastio kompaniju da može da se bavi politikom srpske države na nivou Evropske unije, da li se to plaća, i ako da, ko to plaća? Ja bih tu dodala – kako je to moguće i zašto se to radi?

U odgovoru na ova pitanja, zakonska zastupnica Rio Save, gospođa Babić je okrenula dijalog ka odbrani svog poslodavca. Vredi detaljno analizirati šta je rekla i taktike koje je koristila da izbegne odgovornost, da ne kažem iznenađenje koje je doživela, prema ovim činjenicama.

1. Babić prvo napada profesora Ristića zato što je spomenuo politiku, ali se ne osvrće na problematičnu politiku njene kompanije koju je on i otkrio. Ona kaže: „Mislim da je trebalo da predstavite gospodina Ristića kao političara, a ne kao profesora sa Šumarskog fakulteta“. Ovakvim komentarom, ona razdvaja politička pitanja od ekonomskih kako bi izbegla odgovornost i bila što netransparentnija. U istom mahu je našla kako da profesora Ristića podmuklo ponizi i optuži, što je taktika koju koristi Vučić kad napada bilo koje protivnike i taktika koju koriste političari uopšte. No, gospođa Babić je sama pokazala da je izuzetan političar.

Rio Tinto ne bira koga će da uznemiri – oni idu gde god vide potencijal za kopanje i profit.

2. Nastavlja sa pitanjem: „Dajte, molim vas. Odakle informacija da kompanija koja posluje svuda u svetu i ide tamo gde ima resurse, ne bira, lobira za bilo koju zemlju da se učlani bilo gde na svetu?“. Na žalost za gospođu Babić, u dokumentima piše crno na belo da se upravo time bave. Takođe je interesantno koliko ovom rečenicom normalizuje okupaciju bilo kog zemljišta sa resursima; Rio Tinto ne bira koga će da uznemiri – oni idu gde god vide potencijal za kopanje i profit. Gospođa Babić na pitanja ko ih je ovlastio, da li za to primaju pare i zašto se to uopšte dozvolilo, još nije odgovorila. Babić zamenjuje teze kad poistovećuje poslovne prakse i lobiranje.

3. „Pa naravno da ćemo razgovarati sa najvišim zvaničnicima i u Evropi i u svetu, zato što se svi bore za kritične sirovine“, nastavlja Babić. Borba za kritične sirovine, specifično za litijum, nedavno je dovela do građanskog rata u Boliviji, a da ne pričamo o građanskom ratu izazvanom Rio Tintovim rudnikom bakra u Papui Novoj Gvineji, čije posledice tamošnje stanovništvo i dalje oseća. Uznemiravajuća je normalizacija agresivnog pristupa iskopavanju sirovina. Narod u Srbiji konstantno govori da ne želi da učestvuje u politici pregovaranja niti u iskopavanju kritičnih sirovina. Tačka. Ovo pričamo godinama, ne samo mi, nego sve lokalne grupe, nevladine organizacije i mnogi građani ove zemlje, ne bi li izbegli sudbinu drugih zemalja gde se kopa, gde su posledice ne samo devastiranje životne sredine, već često i ratovi. Negiranjem opravdanih briga o ovom problemu, naročito o mešanju jedne privatne kompanije u našu politiku, Babić normalizuje uloge korporacija u održavanju postojećih kolonijalističkih struktura i nastavku privatizacije naše zemlje.

Kakve veze imaju zakoni Amerike sa zaštitom naše prirode? To što Evropa hoće da kopa i menja svoje zakone da olakša procedure rudarskim kompanijama, već je izazvalo otpor od preko 300 organizacija i stručnjaka iz više od 30 zemalja

4. Babić dalje kaže da je Rio Tinto „kompanija koja sarađuje sa svim zemljama kako bismo našli najbolji mogući način da se ispuni ono što su uslovi zakona o kritičnim sirovinama koji je Evropska unija usvojila, zakona koji je Amerika usvojila kako bi se smanjila ovisnost ovih zemalja od Kine. To je nešto o čemu svi govore“. Da budemo jasni, ovim priznaje sve što je ranije negirala – to da se Rio Tinto meša u politiku država. Ali kakve veze imaju zakoni Amerike sa zaštitom naše prirode? To što Evropa hoće da kopa i menja svoje zakone da olakša procedure rudarskim kompanijama, već je izazvalo otpor od preko 300 organizacija i stručnjaka iz više od 30 zemalja, uključujući preko 13 potpisnika iz Srbije.

5. Pominjanjem Kine, gospođa Babić preti spoljnim faktorom, što rade svi političari širom sveta, kako bi opravdali potencijalno urušavanje ili izmene naših regulativa, zakona i Ustava, da bi se izašlo u susret stranim investitorima i stranim (većim) državama. Ovo je neprihvatljivo. Ako je Rio Tinto toliko zabrinut za kineski uticaj, zašto su dozvolili kineskoj državnoj aluminijumskoj kompaniji Chinalco da bude njihov najveći akcionar čije vlasništvo varira između 14 i 14,9 odsto, gde Chinalco stalno pokušava da kupi više akcija, ali ih zadržava samo australijska vlada?

Ako je Rio Tinto toliko zabrinut za kineski uticaj, zašto su dozvolili kineskoj državnoj aluminijumskoj kompaniji Chinalco da bude njihov najveći akcionar čije vlasništvo varira između 14 i 14,9 odsto?

6. „I sama činjenica da vi znate da se ti sastanci održavaju, da o tome postoje zapisnici, to nije ništa tajno i ništa nije neuobičajeno“. Ovo prosto nije tačno, s obzirom na to da je našoj ekipi iz Marša sa Drine trebalo devet meseci i pomoć ombudsmana Evropske unije da uopšte dobijemo beleške sa samo jednog sastanka sa Marošem Šefčovičem iz decembra 2022. godine. Evropska komisija je prvo negirala da bilo kakav dokument postoji, a kad smo ga dobili, videli smo da u pitanju nije čak ni zapisnik, već sumiranje sastanka u par pasusa, što je opet neprihvatljivo. Takođe, još uvek čekamo dokumenta koja smo tražili u januaru, iako je rok za dostavljanje 15 dana. To što mi objavljujemo dokumente je rezultat teškog rada naše ekipe, upornosti i konstantnog pritiska koji moramo da vršimo na nadležne organe Evrope, a ne dokaz da je sve transparentno.

7. Na kraju gospođa Babić ponosno kaže: „U Konvolu smo imali rudnik litijuma… Imali smo ministarku britanske vlade koja se javno pohvalila da je otišla tamo sa privatnim investitorom da razgovara o tome koji su planovi“. Ni najmanje me ne čudi što je britanska ministarka pohvalila rudnik u stranoj zemlji kad znamo da britanska kruna ima vlasnički udeo u kompaniji Rio Tinto, a da je bivši asistent princa Harija sada šef kabineta direktora Rio Tinta, Jakoba Stausholma.

To što mi objavljujemo dokumente je rezultat teškog rada naše ekipe, upornosti i konstantnog pritiska koji moramo da vršimo na nadležne organe Evrope, a ne dokaz da je sve transparentno.

Gospođa Babić, kao i oni koji su bili predstavnici Rio Save pre nje, i političari koji lobiraju za Rio Tinto (Mihajlović, Đedović, Vučić), opisuju rad ove kompanije kao da je u pitanju organizacija za zaštitu prirode. Oni žele da zaboravimo da se ova kompanija bavi iskopavanjem rude hemijskim procesima, uništavanjem prirode, iseljavanjem stanovnika i naravno politikom. Rio Tinto se i dan danas suočava sa nerešenim sudskim sporovima u različitim jurisdikcijama zbog optužbi za korupciju i za kršenje ljudskih prava i prava životne sredine. Verovatna je tužba na engleskom sudu u ime ljudi sa Madagaskara koji optužuju kompaniju za kontaminiranje vode štetnim nivoima uranijuma i olova. U pritužbi o ljudskim pravima članova zajednice iz Papue Nove Gvineje navodi se da zagađenje otpadom iz rudnika poznatom po izazivanju građanskog rata i danas dovodi u opasnost živote i sredstva za život zajednica. Australijska federalna policija vodi istragu o sumnji na korupciju u Republici Gvineji.

Svojim nastupom na nacionalnoj frekvenciji Babić nam pokazuje da je uvučena u politiku neoliberalne korporatokratije, i da je upravo ona ono što za šta je optužila profesora Ristića: duboko političko stvorenje, spremna da ponavlja retoriku potrebnu da normalizuje korporativnu okupaciju naše zemlje i poljoprivrednog zemljišta, da opravdava uništavanje naših čistih voda, vazduha, šuma i ostalih živih bića, i da žrtvuje sve što je sveto zarad profita strane kompanije. Zaista je neverovatan političar.

Izvor: Radar

„Rio Sava je u poslednje dve godine potrošila 92 miliona evra za troškove na izradi studije izvodljivosti i to u periodu kada im je odlukom Vlade Srbije stopiran taj projekat“, rekla je na konferenciji za novinare aktivistkinja Marša na Drini, Bojana Novaković.

Rio Sava je kćerka firma australijske kompanije Rio Tinto, registrovana u Srbiji kako bi realizovala projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice, u regionu Jadra, ali je Vlada Srbije u januaru 2021, nakon protivljenja ekoloških aktivista i opozicije, zbog opasnosti rudnika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ukinula taj projekat.

Novaković je rekla da je važno obelodaniti podatke iz finansijskog izveštaja te kompanije u Agenciji za privredne registre (APR) Srbije jer „Rio Tinto stalno preti državi Srbiji arbitražom, ali treba imati na umu da sud ocenjuje, ne samo koliko su para potrošili, već i kako ih troše obzirom da je projekat ukinut i da u tom slučaju rizik snosi investitor“.

Ona je kazala da je pokret Marš na Drini zbog toga angažovao advokatsku kancelariju Sretena Đorđevića koji je naveo da je kompanija Rio Sava zaključno sa 2022. godinom potrošila 411 miliona evra, a od toga su gubici 388 miliona evra.

„Rio Sava je u 2023 potrošila 100 miliona evra, a od osnivanja do početka ove godine 511 miliona evra. Ta kompanija je potrošila do kraja 2021. godine 219 miliona evra, a ostatak do danas iz čega se zaključuje da kompanija u periodu kada je projekt stopiran i izgubljene sve dozvole i kada vodi devet postupaka pred upravnim sudom Srbije, troši 300 mliona evra na nematerijalne usluge“, rekao je Đorđević.

Dodao je da se to, pre svega, odnosi na konsultanske usluge i plaćanje poveznanim licima u inostranstvu, uslovno rečeno bar dve trećine je plaćeno povezanim licima, što nije zabranjeno propisima, ali se postavlja pitanje zašto se novac kompanije Rio Tinto kroz uplate kompanije Rio Sava vrti u krug, preko povezanih preduzeća.

Iz finansijskog izveštaja u APR ne može da se vidi, kako je rekao, da li su konsultanske usluge obavljene po tržišnim cenama jer ako se potrošeni iznos podeli sa brojem radnih dana od 2021. do 2023. godine Rio Sava je samo na konsalting u poslednje tri godine dnevno trošila 260.000 evra, pa bi od komanije i Poreske uprave Srbije trebalo zatražiti takav izveštaj.

Prema njegovim rečima, ako transakcije nisu rađene po tržišnim cenama postoji mogućnost da je reč o poreskim prekršajima ili nekim drugim prekršajima zakona, vezano za pranje novca ili izbegavanje plaćanja poreza.

Imajući u vidu da je, kako je ocenio, reč o konsaltingu moglo bi se reći da novac odlazi fakultetima i naučnim ustanovama koje Rio Tinto angažiuje za izradu dokumenata za realizaciju projekta „Jadar“.

„Tvrdnja da Rio Sava, kako su izjavili, ne vodi nikakvu komunikaciju sa Vladom Srbije i da ne radi ništa drugo osim kampanje za podizanje nivoa svesti u javnosti kako bi je uverili u opravdanost i bezopasnost po zdravlje i životnu sredinu, nije tačna jer troši oko 100 miliona evra godišnje kada nema formalno nikakve investicije u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Kćerka firma kompanije Rio tinto, Rio Sava u Srbiji troši novac na projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice brže i više nego pre njegovog ukidanja, ocenili su predstavnici pokreta Marš sa Drine i advokatske kancelarije „Đorđević“.

„Ne“ za rudnik litijuma, „da“ za život u dolini Jadra

„Rio Sava je u poslednje dve godine potrošila 92 miliona evra za troškove na izradi studije izvodljivosti i to u periodu kada im je odlukom Vlade Srbije stopiran taj projekat“, rekla je na konferenciji za novinare aktivistkinja Marša na Drini, Bojana Novaković.

Rio Sava je kćerka firma australijske kompanije Rio Tinto, registrovana u Srbiji kako bi realizovala projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice, u regionu Jadra, ali je Vlada Srbije u januaru 2021, nakon protivljenja ekoloških aktivista i opozicije, zbog opasnosti rudnika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ukinula taj projekat.

Novaković je rekla da je važno obelodaniti podatke iz finansijskog izveštaja te kompanije u Agenciji za privredne registre (APR) Srbije jer „Rio Tinto stalno preti državi Srbiji arbitražom, ali treba imati na umu da sud ocenjuje, ne samo koliko su para potrošili, već i kako ih troše obzirom da je projekat ukinut i da u tom slučaju rizik snosi investitor“.

Ona je kazala da je pokret Marš na Drini zbog toga angažovao advokatsku kancelariju Sretena Đorđevića koji je naveo da je kompanija Rio Sava zaključno sa 2022. godinom potrošila 411 miliona evra, a od toga su gubici 388 miliona evra.

„Rio Sava je u 2023 potrošila 100 miliona evra, a od osnivanja do početka ove godine 511 miliona evra. Ta kompanija je potrošila do kraja 2021. godine 219 miliona evra, a ostatak do danas iz čega se zaključuje da kompanija u periodu kada je projekt stopiran i izgubljene sve dozvole i kada vodi devet postupaka pred upravnim sudom Srbije, troši 300 mliona evra na nematerijalne usluge“, rekao je Đorđević.

Dodao je da se to, pre svega, odnosi na konsultanske usluge i plaćanje poveznanim licima u inostranstvu, uslovno rečeno bar dve trećine je plaćeno povezanim licima, što nije zabranjeno propisima, ali se postavlja pitanje zašto se novac kompanije Rio Tinto kroz uplate kompanije Rio Sava vrti u krug, preko povezanih preduzeća.

Iz finansijskog izveštaja u APR ne može da se vidi, kako je rekao, da li su konsultanske usluge obavljene po tržišnim cenama jer ako se potrošeni iznos podeli sa brojem radnih dana od 2021. do 2023. godine Rio Sava je samo na konsalting u poslednje tri godine dnevno trošila 260.000 evra, pa bi od komanije i Poreske uprave Srbije trebalo zatražiti takav izveštaj.

Prema njegovim rečima, ako transakcije nisu rađene po tržišnim cenama postoji mogućnost da je reč o poreskim prekršajima ili nekim drugim prekršajima zakona, vezano za pranje novca ili izbegavanje plaćanja poreza.

Imajući u vidu da je, kako je ocenio, reč o konsaltingu moglo bi se reći da novac odlazi fakultetima i naučnim ustanovama koje Rio Tinto angažiuje za izradu dokumenata za realizaciju projekta „Jadar“.

„Tvrdnja da Rio Sava, kako su izjavili, ne vodi nikakvu komunikaciju sa Vladom Srbije i da ne radi ništa drugo osim kampanje za podizanje nivoa svesti u javnosti kako bi je uverili u opravdanost i bezopasnost po zdravlje i životnu sredinu, nije tačna jer troši oko 100 miliona evra godišnje kada nema formalno nikakve investicije u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Ako ta firma, prema njegovim rečima, „troši novac na studiju izvodljivosti, ne zna se na koju i da li im je potrebna u fazi u kojoj je projekt prekinut“.

Đorđević je naveo i da je pokušao da prikupi podatke da li je Rio Sava dostavljala lokalnim samouprvama Krupnja i Loznice i Ministarstvu rudarstva i energetike obavezne dokumente do 2015. godine kada je promenjen Zakon o rudarstvu i geološkm istraživanjima, ali da je dobio odgovor da nisu dostavljeni, a da je reč o 23 dokumenta.

Istakao je da resorno Ministarstvo tvrdi da Rio Sava ili Rio Tinto, kao ni neka druga kompanija, nikada nisu tražili dozvolu za upravljanje rudarskim otpadom (iz oko 500 bušotina) i da se ne zna gde je završio taj otpad i kakav je njegov sastav, a da je poznato da u tom zemljištu ima arsena.

„Rio Sava prilikom geoloških istraživnja nije menjala kategoriju zemljišta čime je kršila i Zakon o zaštiti poljoprivrednog zemljišta koji zabranjuje geološka istraživanja na poljoprivrednom zemljištu od prve do pete klase“, rekao je Đorđević.

Dodao je da je protiv kompanije Eurolitijum na području valjevskog i mioničkog basena Republička poljoprivredna inspekcija donela pet rešenja zbog toga što su vršili istraživanje bora i litijuma, a prethodno nisu promenili kategoriju zemljišta, a da je pitanje i da li bi dobili odobrenje.

Rio Sava, kako je istakao, vodi devet upravnih sporova protiv rezaličitih rešenja povodom ukidanja projekta, ali da postoji postupak koji je u toku, a kojim ta kompanija traži odobrenje za eksploataciono polje iako je on morao da bude ukinut, zaustavljanjem realizacije projekta.

„Rio Sava od 2022. traži od Ministarstva rudararstva odlaganje tog postupka do konačnog rešenja, vezanog za procenu uticaja projekta na životnu sredinu. Taj zahtev za produženjem roka podnet je 29. decembra 2023. godine. Kompnija sada pokušava da dobije dozvolu za ekspoataciono polje na poljoprivrednom zemljištu jer je ukidanjem Uredbe o prostornom planu posebne namene za projaket Jadar po automatizmu svo zemljište iz statusa građevinskog vraćeno u prvobitini status, pa je Ministrstvo bilo u obavezi da obustavi postupak i odbije zahtev za dozvolu“, rekao je Đorđević.

Na pitanje da li Vlada Srbije govori istinu o projektu ako to već ne čini Rio Sava, Đorđević je rekao da, „verovatno ni jedni ni drugi ne govore istinu jer se projekat zahuktao do neverovatnih razmera“.

„Narod mora da shvati da ovo nije šala i da Rio Sava, koja tvrdi da ima 110 tribina za podizanje svesti, a nigde nije bilo oglasa da poziva građane na te skupove, a i iz finansijskog izveštaja ne može se videti da je za to potrošen novac, osim za reklamu i propagandu, možda preko propagande žele da uvere građane da je ono što rade dobro za Srbiju“, rekao je Đorđević.

Na pitanje ko su ljudi koji su dobijali novac za konsultanske usluge Đorđević je rekao da bi se to znalo po finansijskom izveštaju da su navedene cene usluga i kome su one plaćene. Naveo je i da njegova advokatska kancelarija vodi postupak protiv nekih fakulteta jer postoji sumnja da pojedine studije nisu radili potpisani eksperti.

Istakao je i da od državnih institucija ne može da dobije katastar postojećih bušotina.

Đedović: Rio Tinto nije imao aktivnosti nakon što je stavljena tačka na „Jadar“

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je, povodom navoda pokreta „Marš na Drinu“ da je kompanija Rio Sava potrošila više od 162 miliona evra na konsultacije u protekle tri godine, da se ništa nije promenilo nakon što je stavljena tačka na projekat „Jadar“.

Prema njenim saznanjima, kako je rekla, kompanija Rio Tinto nije imala nikakve aktivnosti nakon što je projekat stopiran.

„Čuli smo da je bilo nekih smanjenja zaposlenih, ali svakako ono što sam ja više puta rekla jeste da nama treba jedan aktivan, informisan dijalog o tome šta nam bilo koji projekat iz rudarstva donosi u smislu povećanja našeg privrednog rasta, našeg bruto domaćeg proizvoda, razvoja čitavih regiona gde su određeni projekti locirani. Naravno i novih zapošljavanja, povećanja zarada, uplata, a sve u cilju da se ljudima obezbedi poslova u mestima u kojima žive“, rekla je Đedović Handanović.

U tom smislu, kako je navela, država razmišlja i o kritičnim mineralnim sirovinama kojima smo bogati, a koje još uvek ne ekspolatišemo.

„Treba da sagledamo sve koristi i sve potencijalne izazove, a što se zakonske regulative tiče, jasno je da sva načela i predispozicije koje jedan projekat treba da ispuni, on to mora da učini. Nažalost, kada je ovaj projekat u pitanju nismo imali ni priliku da vidimo sve te studije, argumente i svu pripremu, koja je bila neophodna da bi mogli da imamo jedan takav dijalog i da bi uopšte država mogla da sagleda šta je to što se predlaže i da li je to adekvatno“, rekla je ministarka.

Istakla je da će država nastaviti da podiže standarde u rudarstvu, kao i da su međunarodni standardi značajno razvijeni u poslednjih par godina.

„Kompanija konkretno o kojoj pričate je ovde poslednjih 20 godina i mi moramo da donosimo odgovorne odluke. Danas verujte ništa ne možete da proizvedete u bilo kojoj razvijenoj državi što nije u skladu sa načelima i ekologije i socijalne zaštite“, kazala je Đedović Handanović.

Naglasila je da finansijske institucije i korporacije ne mogu ni jedan proizvod da prodaju ukoliko njihovi proizvodi ne ispunjavaju ESG standarde (zaštita životne sredine, društvena odgovornost i odgovorno upravljanje).

Nakon protesta u vezi sa projektom „Jadar“ i kompanijom Rio Tinto, odnosno njenom ćerkom firmom u Srbiji, ekološke organizacije okupljene oko Ekološkog ustanka, SEOS-a, Otvorene građanske platforme „Akcija“ i ostalih predale su zahtev Vladi 12. januara 2022. čime su zahtevali ukidanje uredbe Vlade o prostornom planu „Jadar“.

Vlada Srbije, krajem januara 2022. godine, ukinula je Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ čime su poništene sve dozvole, rešenja i odluke u vezi sa „Rio Sava eksplorejšn“ kompanijom.

Izvor: NIN

Projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto preti da uništi najplodnije zemljište u Srbiji. Izrazito sam zabrinuta ne samo zbog neizbežnih posledica koje će imati po životnu sredinu i zdravlje ljudi i životinja, već i zbog implikacija koje ima na već klimav suverenitet države.

Nakon što smo saznali da su australijske diplomate bile deo vladine Radne grupe za implementaciju projekta „Jadar“, 2022. godine sam počela da u Australiji podnosim zahteve za pristup informacijama od javnog značaja koji su se ticali „Jadra“. Tražila sam opšte informacije od australijskog Ministarstva spoljnih poslova i trgovine, kao i zapisnike sa sednica Radne grupe.

Ja plaćam porez australijskoj vladi da bi ona brinula o mojoj bezbednosti i štitila moje interese. Umesto toga, oni koriste ta sredstva da sakriju od mene informacije o meni, ne bi li zaštitili interes privatne korporacije (Rio Tinto) i međunarodne odnose sa državom u kojoj sam se rodila

Dobila sam odgovor da postoje na hiljade dokumenata koji odgovaraju obimu mog zahteva i instrukciju da suzim zahtev – za šta mi je bila potrebna pomoć advokata i više meseci rada. Posle još šest podnetih zahteva, počeli smo da dobijamo odgovore. Prema jednom od njih, Ministarstvo je identifikovalo „dva dokumenta relevantna za zahtev“, ali je „nakon pažljivog razmatranja“ odlučilo da ih u potpunosti izuzme, zato što bi njihovo objavljivanje moglo „naneti štetu međunarodnim odnosima“ Australije.

Drugi odgovor je sadržao 15 strana redigovane prepiske između visokih vladinih zvaničnika u kojima se nalazilo: uputstvo zvaničnicima australijske vlade na koji način da odgovaraju na novinarska pitanja o otkazivanju projekta „Jadar“, informacije o učešću australijskih diplomata u Rio Tintovim prezentacijama projekta „Jadar“ drugim ambasadama, i kao da to sve nije dovoljno iznenađujuće – mejl naslovljen „Tvit Bojane Novaković“ koji se tiče moje objave na Tviteru nakon izbora 2022. godine.

Nikada ranije nisam videla svoje ime u zvaničnoj vladinoj prepisci. Zašto su visoki zvaničnici australijske vlade razmenjivali pisma o meni? I zašto je najvažniji deo te prepiske redigovan? Nema imena pošaljioca ni primaoca, postoji samo citat tvita u kome sam branila stanovnike doline Jadra posle izbora 2022. godine i pojašnjenje anti-Rio Tinto raspoloženja prisutnog u tom kraju. Ostatak mejla je cenzurisan šifrom „s47C“, kojom se po australijskom zakonu označavaju „razmatrana pitanja“, uključujući „mišljenja, savete, preporuke, konsultacije ili razmatranja“, koji nisu dostupni za javno objavljivanje.

Naravno, naš pravni tim je odmah uložio žalbu na ovakvo redigovanje dokumenta, a istovremeno je podneo zahtev koji se tiče svih dokumenata Ministarstva u kojima se pojavljuje moje ime.

To znači da srpski migranti sa australijskim državljanstvom plaćaju australijskoj državi da informacije o australijskoj kompaniji koja se namerila da uništi plodno zemljište u Srbiji, drže u tajnosti i od srpske i od australijske javnosti. Poslovni interes se štiti nauštrb javnog interesa i životne sredine.

Ishod je bio još više zbunjujući. Ministarstvo je odbilo da dostavi neredigovani dokument. Zapravo, poslali su 20 stranica dokumentacije koja sadrži moje ime, ali ne i dokument od koga je sve počelo. Ponovo je obilato korišćena šifra „s47C“, a neke stranice su cenzurisane u celosti, tako da je nemoguće znati šta je suština tih prepiski. Iznova smo se žalili, ali posle gotovo dve godine sam i dalje u neizvesnosti šta australijske vlasti razmenjuju na temu mene.

Čitava stvar je apsurdna, na stranu što je veoma uznemirujuća. Ja plaćam porez australijskoj vladi da bi ona brinula o mojoj bezbednosti i štitila moje interese. Umesto toga, oni koriste ta sredstva da sakriju od mene informacije o meni, ne bi li zaštitili interes privatne korporacije (Rio Tinto) i međunarodne odnose sa državom u kojoj sam se rodila – Srbijom.

To znači da srpski migranti sa australijskim državljanstvom plaćaju australijskoj državi da informacije o australijskoj kompaniji koja se namerila da uništi plodno zemljište u Srbiji, drže u tajnosti i od srpske i od australijske javnosti. Poslovni interes se štiti nauštrb javnog interesa i životne sredine.

Na moje iznenađenje, lakše je dobiti informacije od javnog značaja u Srbiji nego u Australiji ili SAD

Već skoro dve godine čekam odgovore na tih šest zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Ukoliko me odbiju, tužiću Ministarstvo, ne zato što verujem australijskom pravosuđu (sasvim sam svesna da je ono deo sistema genocidnih kolonija britanske krune), već zato što imam pravo da dobijem informacije od javnog interesa i informacije o sebi i učiniću sve što je potrebno da ih dobijem.

Na moje iznenađenje, lakše je dobiti informacije od javnog značaja u Srbiji nego u Australiji ili SAD. Ironija je da su obe ove veće zemlje sasvim spremne da prisiljavaju Srbiju da se povinuje njihovoj ekstraktivističkoj viziji, dok istovremeno kritikuju njenu demokratsku nestabilnosti (od koje profitiraju). Ali nije me briga koja nacija ima efikasniju birokratiju. Slučaj Rio Tinta u Srbiji je jasno pokazao da nacionalne države postoje da bi štitile interese elite, bogatih ili poslušnih. Starosedelačke zajednice širom sveta su vekovima toga svesne. Možda je ovo moje odrastanje. Ne mogu više da verujem mestima kojima na papiru „pripadam“ da će me štititi, niti da će štititi ljude i prirodu do koje mi je stalo. Zato se sada uzdam u moju zajednicu i prijatelje. Mi smo ti koji se brinemo jedni o drugima i branićemo život, prirodu i biodiverzitet po svaku cenu.

Izvor: Radar