„Rio Sava je u poslednje dve godine potrošila 92 miliona evra za troškove na izradi studije izvodljivosti i to u periodu kada im je odlukom Vlade Srbije stopiran taj projekat“, rekla je na konferenciji za novinare aktivistkinja Marša na Drini, Bojana Novaković.

Rio Sava je kćerka firma australijske kompanije Rio Tinto, registrovana u Srbiji kako bi realizovala projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice, u regionu Jadra, ali je Vlada Srbije u januaru 2021, nakon protivljenja ekoloških aktivista i opozicije, zbog opasnosti rudnika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ukinula taj projekat.

Novaković je rekla da je važno obelodaniti podatke iz finansijskog izveštaja te kompanije u Agenciji za privredne registre (APR) Srbije jer „Rio Tinto stalno preti državi Srbiji arbitražom, ali treba imati na umu da sud ocenjuje, ne samo koliko su para potrošili, već i kako ih troše obzirom da je projekat ukinut i da u tom slučaju rizik snosi investitor“.

Ona je kazala da je pokret Marš na Drini zbog toga angažovao advokatsku kancelariju Sretena Đorđevića koji je naveo da je kompanija Rio Sava zaključno sa 2022. godinom potrošila 411 miliona evra, a od toga su gubici 388 miliona evra.

„Rio Sava je u 2023 potrošila 100 miliona evra, a od osnivanja do početka ove godine 511 miliona evra. Ta kompanija je potrošila do kraja 2021. godine 219 miliona evra, a ostatak do danas iz čega se zaključuje da kompanija u periodu kada je projekt stopiran i izgubljene sve dozvole i kada vodi devet postupaka pred upravnim sudom Srbije, troši 300 mliona evra na nematerijalne usluge“, rekao je Đorđević.

Dodao je da se to, pre svega, odnosi na konsultanske usluge i plaćanje poveznanim licima u inostranstvu, uslovno rečeno bar dve trećine je plaćeno povezanim licima, što nije zabranjeno propisima, ali se postavlja pitanje zašto se novac kompanije Rio Tinto kroz uplate kompanije Rio Sava vrti u krug, preko povezanih preduzeća.

Iz finansijskog izveštaja u APR ne može da se vidi, kako je rekao, da li su konsultanske usluge obavljene po tržišnim cenama jer ako se potrošeni iznos podeli sa brojem radnih dana od 2021. do 2023. godine Rio Sava je samo na konsalting u poslednje tri godine dnevno trošila 260.000 evra, pa bi od komanije i Poreske uprave Srbije trebalo zatražiti takav izveštaj.

Prema njegovim rečima, ako transakcije nisu rađene po tržišnim cenama postoji mogućnost da je reč o poreskim prekršajima ili nekim drugim prekršajima zakona, vezano za pranje novca ili izbegavanje plaćanja poreza.

Imajući u vidu da je, kako je ocenio, reč o konsaltingu moglo bi se reći da novac odlazi fakultetima i naučnim ustanovama koje Rio Tinto angažiuje za izradu dokumenata za realizaciju projekta „Jadar“.

„Tvrdnja da Rio Sava, kako su izjavili, ne vodi nikakvu komunikaciju sa Vladom Srbije i da ne radi ništa drugo osim kampanje za podizanje nivoa svesti u javnosti kako bi je uverili u opravdanost i bezopasnost po zdravlje i životnu sredinu, nije tačna jer troši oko 100 miliona evra godišnje kada nema formalno nikakve investicije u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Kćerka firma kompanije Rio tinto, Rio Sava u Srbiji troši novac na projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice brže i više nego pre njegovog ukidanja, ocenili su predstavnici pokreta Marš sa Drine i advokatske kancelarije „Đorđević“.

„Ne“ za rudnik litijuma, „da“ za život u dolini Jadra

„Rio Sava je u poslednje dve godine potrošila 92 miliona evra za troškove na izradi studije izvodljivosti i to u periodu kada im je odlukom Vlade Srbije stopiran taj projekat“, rekla je na konferenciji za novinare aktivistkinja Marša na Drini, Bojana Novaković.

Rio Sava je kćerka firma australijske kompanije Rio Tinto, registrovana u Srbiji kako bi realizovala projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice, u regionu Jadra, ali je Vlada Srbije u januaru 2021, nakon protivljenja ekoloških aktivista i opozicije, zbog opasnosti rudnika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ukinula taj projekat.

Novaković je rekla da je važno obelodaniti podatke iz finansijskog izveštaja te kompanije u Agenciji za privredne registre (APR) Srbije jer „Rio Tinto stalno preti državi Srbiji arbitražom, ali treba imati na umu da sud ocenjuje, ne samo koliko su para potrošili, već i kako ih troše obzirom da je projekat ukinut i da u tom slučaju rizik snosi investitor“.

Ona je kazala da je pokret Marš na Drini zbog toga angažovao advokatsku kancelariju Sretena Đorđevića koji je naveo da je kompanija Rio Sava zaključno sa 2022. godinom potrošila 411 miliona evra, a od toga su gubici 388 miliona evra.

„Rio Sava je u 2023 potrošila 100 miliona evra, a od osnivanja do početka ove godine 511 miliona evra. Ta kompanija je potrošila do kraja 2021. godine 219 miliona evra, a ostatak do danas iz čega se zaključuje da kompanija u periodu kada je projekt stopiran i izgubljene sve dozvole i kada vodi devet postupaka pred upravnim sudom Srbije, troši 300 mliona evra na nematerijalne usluge“, rekao je Đorđević.

Dodao je da se to, pre svega, odnosi na konsultanske usluge i plaćanje poveznanim licima u inostranstvu, uslovno rečeno bar dve trećine je plaćeno povezanim licima, što nije zabranjeno propisima, ali se postavlja pitanje zašto se novac kompanije Rio Tinto kroz uplate kompanije Rio Sava vrti u krug, preko povezanih preduzeća.

Iz finansijskog izveštaja u APR ne može da se vidi, kako je rekao, da li su konsultanske usluge obavljene po tržišnim cenama jer ako se potrošeni iznos podeli sa brojem radnih dana od 2021. do 2023. godine Rio Sava je samo na konsalting u poslednje tri godine dnevno trošila 260.000 evra, pa bi od komanije i Poreske uprave Srbije trebalo zatražiti takav izveštaj.

Prema njegovim rečima, ako transakcije nisu rađene po tržišnim cenama postoji mogućnost da je reč o poreskim prekršajima ili nekim drugim prekršajima zakona, vezano za pranje novca ili izbegavanje plaćanja poreza.

Imajući u vidu da je, kako je ocenio, reč o konsaltingu moglo bi se reći da novac odlazi fakultetima i naučnim ustanovama koje Rio Tinto angažiuje za izradu dokumenata za realizaciju projekta „Jadar“.

„Tvrdnja da Rio Sava, kako su izjavili, ne vodi nikakvu komunikaciju sa Vladom Srbije i da ne radi ništa drugo osim kampanje za podizanje nivoa svesti u javnosti kako bi je uverili u opravdanost i bezopasnost po zdravlje i životnu sredinu, nije tačna jer troši oko 100 miliona evra godišnje kada nema formalno nikakve investicije u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Ako ta firma, prema njegovim rečima, „troši novac na studiju izvodljivosti, ne zna se na koju i da li im je potrebna u fazi u kojoj je projekt prekinut“.

Đorđević je naveo i da je pokušao da prikupi podatke da li je Rio Sava dostavljala lokalnim samouprvama Krupnja i Loznice i Ministarstvu rudarstva i energetike obavezne dokumente do 2015. godine kada je promenjen Zakon o rudarstvu i geološkm istraživanjima, ali da je dobio odgovor da nisu dostavljeni, a da je reč o 23 dokumenta.

Istakao je da resorno Ministarstvo tvrdi da Rio Sava ili Rio Tinto, kao ni neka druga kompanija, nikada nisu tražili dozvolu za upravljanje rudarskim otpadom (iz oko 500 bušotina) i da se ne zna gde je završio taj otpad i kakav je njegov sastav, a da je poznato da u tom zemljištu ima arsena.

„Rio Sava prilikom geoloških istraživnja nije menjala kategoriju zemljišta čime je kršila i Zakon o zaštiti poljoprivrednog zemljišta koji zabranjuje geološka istraživanja na poljoprivrednom zemljištu od prve do pete klase“, rekao je Đorđević.

Dodao je da je protiv kompanije Eurolitijum na području valjevskog i mioničkog basena Republička poljoprivredna inspekcija donela pet rešenja zbog toga što su vršili istraživanje bora i litijuma, a prethodno nisu promenili kategoriju zemljišta, a da je pitanje i da li bi dobili odobrenje.

Rio Sava, kako je istakao, vodi devet upravnih sporova protiv rezaličitih rešenja povodom ukidanja projekta, ali da postoji postupak koji je u toku, a kojim ta kompanija traži odobrenje za eksploataciono polje iako je on morao da bude ukinut, zaustavljanjem realizacije projekta.

„Rio Sava od 2022. traži od Ministarstva rudararstva odlaganje tog postupka do konačnog rešenja, vezanog za procenu uticaja projekta na životnu sredinu. Taj zahtev za produženjem roka podnet je 29. decembra 2023. godine. Kompnija sada pokušava da dobije dozvolu za ekspoataciono polje na poljoprivrednom zemljištu jer je ukidanjem Uredbe o prostornom planu posebne namene za projaket Jadar po automatizmu svo zemljište iz statusa građevinskog vraćeno u prvobitini status, pa je Ministrstvo bilo u obavezi da obustavi postupak i odbije zahtev za dozvolu“, rekao je Đorđević.

Na pitanje da li Vlada Srbije govori istinu o projektu ako to već ne čini Rio Sava, Đorđević je rekao da, „verovatno ni jedni ni drugi ne govore istinu jer se projekat zahuktao do neverovatnih razmera“.

„Narod mora da shvati da ovo nije šala i da Rio Sava, koja tvrdi da ima 110 tribina za podizanje svesti, a nigde nije bilo oglasa da poziva građane na te skupove, a i iz finansijskog izveštaja ne može se videti da je za to potrošen novac, osim za reklamu i propagandu, možda preko propagande žele da uvere građane da je ono što rade dobro za Srbiju“, rekao je Đorđević.

Na pitanje ko su ljudi koji su dobijali novac za konsultanske usluge Đorđević je rekao da bi se to znalo po finansijskom izveštaju da su navedene cene usluga i kome su one plaćene. Naveo je i da njegova advokatska kancelarija vodi postupak protiv nekih fakulteta jer postoji sumnja da pojedine studije nisu radili potpisani eksperti.

Istakao je i da od državnih institucija ne može da dobije katastar postojećih bušotina.

Đedović: Rio Tinto nije imao aktivnosti nakon što je stavljena tačka na „Jadar“

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je, povodom navoda pokreta „Marš na Drinu“ da je kompanija Rio Sava potrošila više od 162 miliona evra na konsultacije u protekle tri godine, da se ništa nije promenilo nakon što je stavljena tačka na projekat „Jadar“.

Prema njenim saznanjima, kako je rekla, kompanija Rio Tinto nije imala nikakve aktivnosti nakon što je projekat stopiran.

„Čuli smo da je bilo nekih smanjenja zaposlenih, ali svakako ono što sam ja više puta rekla jeste da nama treba jedan aktivan, informisan dijalog o tome šta nam bilo koji projekat iz rudarstva donosi u smislu povećanja našeg privrednog rasta, našeg bruto domaćeg proizvoda, razvoja čitavih regiona gde su određeni projekti locirani. Naravno i novih zapošljavanja, povećanja zarada, uplata, a sve u cilju da se ljudima obezbedi poslova u mestima u kojima žive“, rekla je Đedović Handanović.

U tom smislu, kako je navela, država razmišlja i o kritičnim mineralnim sirovinama kojima smo bogati, a koje još uvek ne ekspolatišemo.

„Treba da sagledamo sve koristi i sve potencijalne izazove, a što se zakonske regulative tiče, jasno je da sva načela i predispozicije koje jedan projekat treba da ispuni, on to mora da učini. Nažalost, kada je ovaj projekat u pitanju nismo imali ni priliku da vidimo sve te studije, argumente i svu pripremu, koja je bila neophodna da bi mogli da imamo jedan takav dijalog i da bi uopšte država mogla da sagleda šta je to što se predlaže i da li je to adekvatno“, rekla je ministarka.

Istakla je da će država nastaviti da podiže standarde u rudarstvu, kao i da su međunarodni standardi značajno razvijeni u poslednjih par godina.

„Kompanija konkretno o kojoj pričate je ovde poslednjih 20 godina i mi moramo da donosimo odgovorne odluke. Danas verujte ništa ne možete da proizvedete u bilo kojoj razvijenoj državi što nije u skladu sa načelima i ekologije i socijalne zaštite“, kazala je Đedović Handanović.

Naglasila je da finansijske institucije i korporacije ne mogu ni jedan proizvod da prodaju ukoliko njihovi proizvodi ne ispunjavaju ESG standarde (zaštita životne sredine, društvena odgovornost i odgovorno upravljanje).

Nakon protesta u vezi sa projektom „Jadar“ i kompanijom Rio Tinto, odnosno njenom ćerkom firmom u Srbiji, ekološke organizacije okupljene oko Ekološkog ustanka, SEOS-a, Otvorene građanske platforme „Akcija“ i ostalih predale su zahtev Vladi 12. januara 2022. čime su zahtevali ukidanje uredbe Vlade o prostornom planu „Jadar“.

Vlada Srbije, krajem januara 2022. godine, ukinula je Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ čime su poništene sve dozvole, rešenja i odluke u vezi sa „Rio Sava eksplorejšn“ kompanijom.

Izvor: NIN