Masovni ekološki protesti širom Srbije obeležili su 2022. godinu, nakon čega je Vlada Srbije donela odluku o zaustavljanju projekta Jadar, tj. planirane eksploatacije rude litijuma na zapadu Srbije. Ipak, 11. jula ove godine Ustavni sud Srbije poništio je odluku Vlade i borba građana protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar je obnovljena. 

Borba za očuvanje životne sredine u Srbiji ujedno je i borba za medijski prostor, a nasuprot lokalnom stanovništvu, aktivistima i naučnicima, nalazi se rudarski gigant Rio Tinto. Iza kompanije “Rio Tinto”, koja je još 2004. godine otkrila rudu jadarit na teritoriji Srbije, stoje decenije kršenja ljudskih prava, saradnja sa nasilnim i korumpiranim režimima širom sveta, te višedecenijsko iskustvo u medijskom spinovanju i oprobane taktike za pridobijanje poverenja građana. Zašto su opravdani nezadovoljstvo i nepoverenje lokalnih zajednica koje bi rudarenje pogodilo, koliko su zapravo dalekosežne posledice eksploatacije litijuma, i zašto je “Rio Tinto” na toliko lošem glasu, istraživala je Dunja Karanović u 79. broju Licaulice.

Rio Tinto — od kršenja radničkih prava i saradnje sa Frankovim režimom, do izlivanja tona toksičnog otpada u reke

Istorija ekološkog aktivizma može se razumeti kao višedecenijska priča o poverenju. Pioniri sejanja sumnje u naučne činjenice pedesetih godina bila je multimilionska industrija duvana, a tokom narednih decenija, njihove taktike preuzele su svetske kompanije čiji profit zavisi od sagorevanja fosilnih goriva. U sprezi sa populističkim režimima širom sveta, ovaj tzv. fosilni lobi uložio je ogromne resurse u stvaranje atmosfere nepoverenja u naučnike, medije i aktiviste koji su pokušavali da edukuju javnost o ekološkim posledicama sagorevanja fosilnih goriva. Tako je nastala struja tzv. klimatskih skeptika, tj. globalna sumnja u klimatske promene, u vezu između količine ugljen-dioksida u atmosferi i globalnog zagrevanja, u pojave kiselih kiša itd. Tako su, između ostalog, počele i štetne kampanje protiv stručnjaka iz polja ekologije, biologije i drugih nauka, poput Rejčel Karson i Majkla Mana, dovodeći u pitanje sve naučne dokaze koje su oni iznosili o budućnosti ekosistema. Kada je, međutim, neka vrsta naučnog konsenzusa o klimatskim promenama uspostavljena, dovođenje ovih pojava u pitanje nije više bilo dovoljna taktika (ako razumemo da je sumnja vrsta kapitala, i ona podleže zahtevima tržišta). Kampanja je izmenjena u korist rasprave o ličnom karbonskom otisku svakog pojedinca, a ne o, daleko pogubnijem, uticaju velikih kompanija. 

Kompanija British Petroleum (BP) prva je, još 2004. godine, uvela u upotrebu pojam ekološkog ili karbonskog otiska. Premda ovaj pojam danas koristimo kad preispitujemo sopstveni uticaj na prirodne resurse planete, važno je razumeti kako je on nastao, važno je razumeti na koji način su, decenijama, različite interesne grupe gradile sistem komunikacije sa javnošću jer zaključak iz ove lekcije iz istorije može da nam koristi za dekodiranje nekih trenutnih događanja na lokalnom planu.

Osnovana još u 19. veku, kompanija Rio Tinto iduće godine slavi 150. rođendan, i u tom smislu imala je dovoljno vremena da nauči na koji način se stiče poverenje javnosti (ili bar lokalnih zajednica koje targetira). Iako internet ne zaboravlja, ova kompanija u 21. veku i dalje posluje, bez obzira na niz neetičkih projekata sprovedenih kroz istoriju – od kršenja radničkih prava i saradnje sa Frankovim režimom u Španiji, preko podrške rasističkih vlada u Africi, prinudnih iseljenja i izrabljivanja u Indoneziji i Papui Novoj Gvineji, do izlivanja tona toksičnog hemijskog otpada u mnogobrojne reke sveta.

Vek i po iskustva u eksploataciji rudnih bogatstava za drugu po veličini najveću rudarsku kompaniju na svetu, ipak, znači i vek i po učenja o komunikaciji sa javnošću, pa su tako ključne reči Rio Tinta danas održivi razvoj i klimatske promene. Prve informacije koje se mogu pročitati na njihovom vebsajtu jesu da su materijali kojima se oni bave ključni za smanjenje emisija ugljen-dioksida, da je kompanija podržala Pariski sporazum o klimatskim promenama, te da je glavni cilj njihovog rada uspostavljanje sigurnih, pravednih, i održivih načina rudarenja.

Rudarenje je najagresivnija industrija koja postoji

Ono što, međutim, razlikuje uticaj rudarskih kompanija i onih koje posluju sa fosilnim gorivima jeste dugoročnost štete. Prema rečima dr Vladimira Đurđevića, profesora meteorologije sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, ne postoji industrija koja ostavlja dublji trag u životnoj sredini od rudarenja. Uticaj eksploatacije litijuma u dolini Jadra pre svega je problem hemijskog zagađenja vode i zemljišta. Samo preliminarna ispitivanja zemljišta, koja su već u toku, predstavljaju rizik za izlivanje štetnih materija u podzemne vode, a jalovišta koja ostaju iza rudnika znače potencijalno neizmernu štetu po okolinu koja ostaje dugo nakon što on prestane sa radom.

„U prirodi, jednom kad se oslobodi nešto što je problematično po životnu sredinu, ne postoji pouzdan način da se sazna koliko su dalekosežne posledice i kolika je amplituda promena. Rudarenje je najagresivnija industrija koja postoji u svetu. Čak i ekstrakcija jednostavnijih ruda ostavlja neizbrisiv trag mereno ljudskim životima. Za nas je to zauvek. Oko svih rudnika u svetu reke su zagađene. Ako pogledate satelitski snimak Srbije, prve stvari koje se uoče a da su posledica ljudskog delovanja, jesu Kolubara i Bor. To su toliko veliki zahvati da ne mogu da ne naruše balans koji postoji u prirodi. Pitanje je samo koliki je negativni uticaj i koliko smo spremni da žrtvujemo ljude i prirodu da bismo ostvarili profit na kraju“, objašnjava Đurđević za Liceulice.

Ono što Srbiju čini pouzdanim partnerom za ovakvu vrstu poduhvata jeste manjak dugoročnog strateškog planiranja. Iako kompanija Rio Tinto u svojim PR manevrima stavlja akcenat na klimatske promene i zelenu budućnost koju će doneti eksploatacija litijuma, planovi za rudnik u Srbiji ne podrazumevaju mnogo razmišljanja unapred. Država, kako kaže Đurđević, ne zahteva da studije uticaja uzimaju u obzir klimatske promene i način na koji će menjati uslove za rad rudnika.

„Kad se donese odluka da se negde otvori rudnik, ljudi moraju da razumeju da je ta odluka zauvek. Studija uticaja radi se samo u odnosu na trenutno stanje u okolini rudnika. Trenutne klimatske promene su takve da su kiše intenzivnije, veći je rizik od poplava, i suše su češće jer ima sve manje vode u rekama tokom malovodnog perioda leti. Taj trend će da se nastavi u budućnosti. Za rudnik to znači da obezbeđivanje jalovišta treba da bude još ozbiljnije nego što se planira. Drugo važno pitanje koje se ne pominje je da li će pri ekstremnijm sušama u budućnosti biti dovoljno vode da bi rudnik radio“, upozorava Đurđević.

Ironija je što je upravo budućnost mantra ovdašnjih vlasti i glavno opravdanje za svako zanemarivanje stavova struke. U jeku predizborne kampanje, poverenje građana postaje neobnovljivi resurs, a kako se između otvaranja rudnika i napretka Srbije stavlja znak jednakosti, svako ko mu se suprotstavi postaje izdajnik i meta tabloida. Za razliku od veštih PR-menadžera rudarske industrije sa preko sto godina iskustva, ljudi koji će potencijalno živeti u neposrednoj blizini rudnika nemaju ni dovoljno informacija ni adekvatnih alata za borbu. Rudnik koji je u planu za dolinu Jadra prvi je tog tipa koji bi se gradio u Srbiji, ali i prvi rudnik litijuma za Rio Tinto i, u tom smislu, meštanima (a potencijalno i samim rukovodiocima projekta) fali ključ za razumevanje dalekosežnosti posledica ovog projekta po zemljište, vodoizvorišta, i kvalitet života u širem smislu. Informacije koje se puštaju u javnost već godinama imaju za cilj da uvere ljude da će rudnik doneti niz ekonomskih (i ekoloških?) benefita uz minimalnu štetu, ali osvrt na istoriju Rio Tinta ukazuje ne samo na katastrofalne posledice po zdravlje ekosistema i lokalnog stanovništva, već i na beskrupulozno gašenje pobuna rudara i ekoloških organizacija.

Rio Tinto je kompanija kojoj ne treba verovati

Prema podacima Londonske rudarske mreže (London Mining Network – LMN), rudnik bakra i zlata u Bugenvilu na Papui Novoj Gvineji bio je uzrok desetogodišnjeg protesta protiv Rio Tinta. Kompanija ne samo da je izrabljivala radnike već je, izlivanjem milijardi tona toksičnog otpada iz jalovišta, prouzrokovala nebrojene zdravstvene posledice za lokalno stanovništvo. U saradnji sa vladom, organizovana je vojna blokada da se protesti uguše, što je dovelo do smrti deset hiljada ljudi u periodu od 1990. do 1997. godine. Milijarda tona jalovine ispuštena je i u rečni sistem Indonezije kao posledica rada rudnika Grasberg. Za suzbijanje protesta kompanija je uložila trideset pet miliona dolara u vojnu infrastrukturu Indonezije. 

Prema rečima Ričarda Solija, koordinatora LMN, Rio Tinto je u ovom slučaju svesno učestvovao u užasavajućim kršenjima ljudskih i manjinskih prava da bi na kraju, napravivši profit, prodao svoje deonice iz rudnika i negirao bilo kakvu odgovornost za destrukciju i zločine.

„Rio Tinto je kompanija kojoj ne treba verovati jer, ako gledamo njihovu istoriju, to je istorija velikih obećanja koja nisu ispoštovana, i nepoštovanja lokalnih zajednica koje ili nisu zainteresovane za rudnik ili žele da se promeni način poslovanja. Zajednice sa kojima smo radili na Filipinima žalile su se na to da Rio Tinto insistira na dugotrajnim dijalozima, iako su oni izričito odbili projekat. Kolege koje rade na slučaju rudnika titanijuma na Madagaskaru isto učestvuju u jako sporom dijalogu u kome je potrebno mnogo vremena da se od Kompanije dobiju ikakve informacije ili reakcija na optužbe o zagađenju vode. Dok se ljudi uključuju u dijalog koji je, navodno, za njihovo dobro, Kompanija nastavlja da se ponaša na isti način koji je i doveo do problema koji ljude brinu“, kaže Soli za Liceulice.

Dok se akcenat zvanično stavlja na komunikaciju, Rio Tinto nema adekvatan sistem u okviru koga se mogu priložiti žalbe na njihov rad, izbegava da komunicira sa bilo kim izuzev sa vladama i samim zajednicama, a ne suzdržava se od pretnji organizacijama koje ih javno kritikuju. Jedan od najvećih skandala u skorašnjoj istoriji ove kompanije je uništenje svetilišta starog 46.000 godina u klisuri Džukan u Zapadnoj Australiji. Reakcija Rio Tinta, prema rečima Solija, bila je pre svega pranje reputacije bez realne promene načina rada. Kompanija i dalje insistira na nastavljanju projekta Resolution Copper u Arizoni u kome se nalazi svetilište Apača. Taktika u ovom slučaju podrazumeva princip „zavadi pa vladaj“ jer se u dijalog ulazi sa lokalnim vlastima i onim delom Apača za koje ta lokacija nije sveta, stvarajući privid spornog pitanja.

Ogromni resursi se ulažu u reputaciju i sticanje poverenja, ali nedovoljno u etično poslovanje i poštovanje odluka lokalnih zajednica. Odlučujući faktori koji određuju gde će se pokrenuti novi projekat zavise od vrsta ruda koje su dostupne na određenoj lokaciji, ali u velikoj meri zavise i od voljnosti vlada i regulatornih tela da sarađuju.

„Kao i mnoge druge rudarske kompanije, Rio Tinto favorizuje jurisdikcije koje su stabilne i u okviru kojih mogu da računaju na jaku podršku vlade. Voljni su da ulože mnogo truda u to da osiguraju zadovoljavajući regulatorni okvir za sebe. Ono što ih na kraju otera je stepen snage otpora zajednice, bilo putem rata, kao što je bio slučaj u Bugenvilu, ili doslednog odbijanja bilo kakve saradnje, kao na Filipinima. Po svemu sudeći, neophodno je da im se pokaže snaga otpora pre nego što odluče da odu, a masovni protesti koji se dešavaju u Srbiji sigurno će biti nešto što moraju da uzmu u obzir“, zaključuje Soli.

Pitanje koje ostaje jeste da li će se ekološki protesti pretočiti u solidarnu borbu na globalnom nivou, te da li će nas naterati da preispitamo razmere u kojima trenutno trošimo prirodne resurse planete. Jer, činjenica je da, oterati Rio Tinto sa Drine, neminovno znači oterati ga negde drugde.

tekst: Dunja Karanović

Izvor: LICEULICE

On je naveo da se radi o poslednjim pravnim preprekama pre nego što se ostvari trgovinsko partnerstvo između EU i Srbije.

Kako Juronjuz prenosi, ovo je posebno aktuelno od kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru prošle godine sastao upravo sa Šefčovičem.

Kako je i sam Vučić tada naveo, razgovarali su o mnogim značajnim investicijama, zajedničkom pristupu i projektima, a potpisano je i Pismo o namerama između Srbije i Evropske unije.

Pri kraju su pregovori između Srbije i Evopske unije (EU) za nabavku litijuma iz doline Jadra, rekao je nedavno potpredsednik Evropske komisije zaduženim za zelenu agendu, međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič  za Juronjuz.

On je naveo da se radi o poslednjim pravnim preprekama pre nego što se ostvari trgovinsko partnerstvo između EU i Srbije.

Kako Juronjuz prenosi, ovo je posebno aktuelno od kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru prošle godine sastao upravo sa Šefčovičem.

Kako je i sam Vučić tada naveo, razgovarali su o mnogim značajnim investicijama, zajedničkom pristupu i projektima, a potpisano je i Pismo o namerama između Srbije i Evropske unije.

Iz Juronjuza naglašavaju da je to bio jasan signal da su EU i Beograd željni da udruže snage, pod uslovom da se reše izazovi ekološkog i društvenog prihvatanja oko potencijalnog rudarenja u tom regionu.

Šefčovič je naglasio „jedinstvenu poziciju“ Srbije vezano za minerale navedene u Zakonu o kritičnim sirovinama EU, kao što je visokokvalitetni litijum, koji je nazvao „jedan od najboljih na svetu”.

On je dodao da su trenutni razgovori sa Vladom Srbije usmereni na ekstrakciju, preradu i upotrebu litijuma.

„Sve što mogu da kažem u ovoj fazi je da postoji pozitivan razvoj. U prošlosti je bilo nekih pravnih pitanja o kojima se sada razgovara“, rekao je Šefčovič.

On je dodao da je EU u bliskom kontaktu sa Vladom Srbije i da joj pomaže da osigura da sve procene uticaja na životnu sredinu budu obavljene po „najvišim evropskim standardima“.

Izvor: Danas

Prema podacima iz finansijskog izveštaja primetan je trend rasta troškova u vezi sa napuštenim projektom Jadar kompanije Rio Rinto/Rio Sava u 2023. godina, saopštila je aktivistička grupa „Marš sa Drine“ u Medija centru.

Oni su predstavljajući javno dostupne podatke koji se nalaze na sajtu Agencije za privredne registre (APR), naveli, kako nema naznaka zaustavljanja projekta. Naprotiv, on se razvija, a najveći deo utrošenih sredstava desio u poslednje tri godine, od kada je ukinut.

„Rio Tinto, tačnije Rio Sava od osnivanja je uložila 511,2 miliona evra u projekat Jadar. Najveći deo kapitala iskorišćen je za pokriće gubitaka i to u iznosu od 487,8 miliona evra koliko je iznosilo na kraju 2023. godine“, rekao je adokat Sreten Đorđević.

Gubici sve veći

On je naveo podatak da je u periodu od 2019. do 2023. neto gubitak iznosio 44,5 milijardi dinara što je značajno više u odnosu na 12,6 milijardi koliki je bio u periodu 2004 – 2018. godine.

Kako Đorđević objašnjava radi se o ogromnom investiranju u poslednje četiri godine. On navodi da su u okviru troškova proizvodnih usluge postoje dve ključne stavke.

„U pitanju su kako je napisano ostale usluge analize istraživanja u iznosu od 173 miliona evra. U okvoru nje se vode troškovi izrade bušotina i eksploatacionih bunara, kao i troškovi za nastavak aktivnosti vezanih za studiju izvodljivosti. Druga stavka su neproizvodne usluge u vrednosti od 142 miliona evra. Tu spadaju konsultatske usluge i usluge povezanih lica iz inostranstva“, kaže Đorđević.

Đorđević podseća da je studija izvodljivosti predata 2021. godine i zapitao se da li je u pitanju nova studija izvodljivosti ili je pre tri godine dostavljena samo formalno kako bi se zadovoljila procesna procedura.

„Ili kompanija pod ovim imenom radi nešto sasvim drugo drugo“, kaže Đorđević.

On ističe kako nisu postojali mehanizmi da kao građani ostvare dodatni uvid u podatke koji bi nam pokazali u šta su potrošena ovolika sredstva. Đorđević kaže da je u 2023. godini gotovo stalo sa kupovinom zemljišta i nekretnina, ali da je od 2019. godine ukupno na realizaciju projekta potrošeno 39 milijardi dinara odnosno 332 miliona evra.

Ko su tajna povezana lica

Đorđević kaže da značajna sredstva podlaze na povezana lica u inostranstvu, kao i da postoje značajne indicije da kompanija u Srbiji ima još neka povezana pravna lica ali da nisu uspeli da uđu u trag.

„Analizari smo prilive i odlive. Povezana lica za koje znamo da posluju u Srbiji, a to je primera radi Dunav eksplorejšn (exploration), još jedna firma Rio Tinta, nemaju dovojno aktivnosti za navedenu sumu novca. Moralo bi da postoji još neko pravno lice“.

Zloupotreba potpisa profesora univerziteta

Đorđević je osim predstavljnje analize finanskog izveštaja pomenuio i sumnju da je Rio Sava anagažovala fakultete u Beogradu BU koji su radli studije za potrebe kompanije, a da u tim studijama stoje imena ekspreta koji nisu učestvovali u izradi studija.

Kao problem naveo je što kompanija ima klauzule da se svi podaci o ekspertima smatraju poslovnom tajnom.

„Srećom po nas, poverenik za informacije od javnog značaja je u više postupaka utvrdio da su profesori BU državni službenici i da njihova imena ne mogu biti proglašena poslovnom tajnom. Uprkos tome fakulteti odbijaju“, poručuje Đorđević i pozvao Rio Tinto i Rio Savu da objavi podatke.

„Ako kompanija ne bude to uradila, mi ćemo se izjasniti uskoro jer vodimo sporove tim povodom”

Đorđević je pozvao Rio Tinto da dostave izveštaje o transfernim cenama za svaku transkaciju sa domaćim i stranim povezanim licima. Iznos, cena ugovora. kako bi se otklonila svaka sumnja o čemu se radi.

„Ti podaci postoje kod Poreske uprave ali su nedostupni“.

Prikrivanje činjenica o taksama za geološka istraživanja

Đorđević je naveo da su tražili prihode po osnovu taksi za geološka istraživanja, ali da suštinski nisu dobili ništa. Veliki broj podataka je zatamnjen prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

„Svi podaci o cenama i datumima su zatamnjeni. Na na osnovu njih ne možemo da vidimo ništa, ali imao pravo da sumnjamo u zakonitost i ispravnost ono što radi kompanija. Što uključuje i povezanost sa organima Republike Srbije“.

Đorđević je poručio da ako Rio Tinto drži do svog kredibiliteta, trebalo bi da prvi objave podatke.

„Mnogo puta smo čuli da je kompanija otvorena i transparentna međutm do sada ni mediji ni javnost ni struka nisu dobili ni jedan ozbiljan podatak od ove kompanije. To je problem svih nas. Bio bih zadovoljan da kompanija pokrene sudski postupak proitv nas jer bi to bio najbolji mogući način da u sudskom postupku, a po nalogu suda dobijemo sve podtake koji na nedostaju“.

Novaković: Nema šta da se demantuje, rudnika neće biti

Osvrćući se na demanti kompanije Rio Tinto povodom intervju koji je dala portalu N1, Bojana Novaković je rekla da u pismu nije osporena ni jedna tvrdnja koju je iznela.

Ona je rekla da je ne zanimaju regulative.

„Nismo za okupaciju ovo zemlje. Nema veze kakvi su, rudnik nećemo. I sve regulative da se ispune i dalje bi zagađivao i vodu i zemlju i vazduh. Ne može da se okupira zemlja i tačka. To važi za bilo koje nedirnuto područije u Srbiji“.

Razgovor sa Bojanom Novaković je vođen u Srbiji gde se trenutno nalazi. Tačnije, srpska glumica je u lozničkom kraju,  gde je došla da poseti drage ljude.

„Ništa se suštinski novo ne dešava, ali kompanija nastavlja da maltretira lokalne stanovnike sa posetama, da „kosi travu“ ili slično“, kaže.

Nedavno je vaša organizacija „Marš sa Drine“ predstavila podatke o potrošnji miliona evra kompanije „Rio Tinto“  posle posle ukidanja projekta. Šta vam je od dosadašnjih nalaza bilo najzanimljivije?

„Ono što smo predstavili bilo je od 2019. godine do 2022. Od ukidanja projekta, Rio Tinto je potrošio oko 250 miliona evra. To mi jedna od najinteresantnijih stvari. Od tih nekoliko stotina miliona evra, 92 su potrošena na studiju izvodljivosti. Oni to opravdavaju tako što kažu da imaju pravo to da rade. Imaju pravo i da se sele, ali to ne rade. Druga zanimljiva stvar su konsultatske usluge, za koje su od 2021. godine, odnosno malo pre ukidanja projekta, platili oko 150 miliona evra. Trenutno radimo analizu za 2023. godinu, a na osnovu podataka iz Agencije za privredne registre (APR), odnosno javno dostupnih podataka“.

Šta vas u tome najviše zanima?

„Zanima me kakve to konsultacije obavlja Rio Sava. Jasno je da se puno aktivnosti dešava iza zatvorenih vrata. Druga stvar koja me zanima jeste šta se dešava sa 12 postupaka koji se vode u Upravnom sudu, koji se vode protiv odluke Vlade o ukidanju projekta „Jadar“.

Da li ste uspeli da dođete do nekih podataka o tokovima novca?

„Za sada ne možemo da saznamo iz javno dostupnih podataka, jer je u pitanju privatna kompanija. Ipak, u pitanju je velika količina novca koja ulazi u zemlju, stotine miliona evra i trebalo bi da državni organi mogu da prekontrolišu poslovanje. Svakako radimo na tome“.

Šta se još saznali u poslednje vreme?

„Saznajemo toliko puno stvari. Da se Rio Tinto sastajao po kancelarijama u Evropskoj komisiji krajem 2023. godine i da lobiraju za svoj projekat, ali i za pristup Srbije EU. Ne samo da su nastavili punom parom i to na tajni i po malo zlokoban način. Iza zatvorenih vrata, a to je verovatno i opasnije od toga da vam kucaju na prednja vrata. Ipak, mi verujemo da bacaju pare i verujemo da projekta neće biti, a da su akcionari svesni da se bacaju njihove pare. Mi smo svi spremni da svojim telima i svim svojim snagama branimo ovo parče zemlje koje napadaju”.

Rio Tinto se predstavlja kao humanitarna kompanija

Kako gledate na novu kampanju Rio Tinta?

„Počeli su novu kampanja oko toga kako da plasiraju rudnik u javnost. To rade tako što sebe identifikuju kao neku humanitarnu kompaniju, koja se bavi zaštitom životne sredine, kulturom Srbije, podržavaju sportske klubove… Zatim su tvrdili su da su govorili sa 3.000 stanovnika. Mi imamo 300.000 potpisa protiv rudnika, imali smo 100.000 na ulicama. Samo su Nedeljničani za sedam dana skupili 7.000 potpisa na lokalu. Njihovih 3.000 je kao zrno peska u pustinji, jedan odsto od onih koji su dali potpis protiv rudnika. Ti razgovori ne znače i automatski podršku, jer su razgovarali i sa mnom. Lično, ne znam ni jednu osobu koja sa njima sarađuje. Makar kada su u pitanju sela gde treba da bude rudnik. Možda ima nekih koji su daleko od rudnika“.

Kako komentarišete podatke koje u poslednje vreme objavljuje Rio Tinto u vezi sa uticajem na životnu sredinu ili veličine rudnika koja je prikazan daleko manjim nego što je plan.

„Rudnik ovde nije samo rudnik. Već je planirano kao mesto za preradu rude i jalovište. Čak i po najvećim standardima to nije opcija, jer truje, a ponašaju se kao humanitrna kompanija, kao da se protiv njih ne vodi veliki broj sudskih procesa. U Papua Novoj Gvineji su podneli tužbu zbog posledica po zdravlje od zagađene vode, koje se osećaju i 40 godina posle zatvaranja rudnika. Federalna policija Australije i dalje prati slučajeve korupcije u (Papua Novoj) Gvineji koji su u vezi sa rudnikom. U Londonu se pokreće slučaj zbog rudnika uranijuma u Madagaskaru. Oni su u ogromnim problemima zbog posledica koje ostavljaju rudnici. Sigurna sam da nijednom nisu rekli „mi ćemo da vam uništimo vodu“.

Šta se trenutno priprema Marš sa Drine?

„Nećemo da pričamo puno jer smo primetili da čim nešto kažemo, gledaju da to iskoriste protiv nas. Kompanije veoma često pokušavaju da iskoriste u svoju korist, kao što su pokušali i sa uspešnom kampanjom protiv rudnika. Čim nešto uradimo, znaće se“.

Nije lako da se proda duša

Koliko “Marš sa Drine” sarađuje sa drugim organizacijama u Srbiji koje se bore protiv zagađenja i trovanja koje dolazi od rudarstva?

„Imamo puno veza i na Homolju i u Majdanpeku. Sarađujemo na razne načina I podržavamo i to je jako bitno. Trudimo se da podržavamo ljude na način koji im je potreban, Kad se preklopimo, sarađujemo“.

Kako bi opisala organizaciju „Marš sa Drine“?

Mi smo mladi tim koj ne prima platu. Svi smo volonteri i nemamo strukturu nevladine organizacije. Imamo specifičan način kako radimo i skupljamo sredstava. Iscrpljeni smo i školski smo primer anksioznosti zbog dosta obaveza, ali izdržavamo. Veliki deo našeg rada će se baviti i mentalnim zdravljem i bezbednošću aktivista. Postoje posledice ovog rada. Zbog toga Rio Tinto plaća puno za npr. za ljude koje šalje na TV. Nije lako da slušaju istinu i da moraju da brane okupatorsku snagu, bez da primaju ogromnu platu za to. Nije lako da se proda duša, mada mislim da ti neki ljudi veruju u projekat. Teško mi je da poverujem da je samo zbog para. Bivša ministarka rudarstva Zorana Mihajlović baš veruje u projekat. Ona veruje u litijum.

Pokušaj otvaranja rudnika litjuma i bora u okolini Loznice okupio je u Srbiji veliki broj različitih ubeđenja, ideologija, vrednosnih stavova, ekonomskih kategorija, zanimanja…

„Hvala Rio Tintu što nas je povezao. Ono što se meni mnogo dopada je količina ljudi sa različitim ideologijama, a i ja među njima. Postoje stvari koji su iznad ideologije i partijske politike, jer ne možemo da se bavimo ideologijom, ako su u pitanju voda, vazduh i hrana, odnosno zemlja. Možemo da pričamo kako je došlo do toga, politički, ali kada je u pitanju opasnost, tu nema podele. U tom momentu mi smo vojnici i ne tiče me se ideologija saborca pored mene. Možemo da otvaramo razgovore, a ne da se svađamo. Živim pola ovde, pola u inostranstvu i radim u inostranstvu, ali dolazim u Srbiju i pričam sa raznim ljudima kako u Majdanpeku tako i u lozničkom kraju.

Ruše i buše, a nemaju dozvolu za upravljanje otpadom

Bojana Novaković ističe detalj koji se tiče incidenta sa rušenjem nekih od kuća u selu Gornje Nedeljice.

“Lokalno stanovništvo se bunilo zato jer Rio Tinto nije imao dozvole za tu vrstu otpada, pošto u zgradama ima raznog materijala, čak i olova. Taj otpad mora da se tretira na specifičan način. Ironija je da Rio Tinto nema ni jednu dozvolu za upravljanjem otpadom od kada su došli u Srbiju. Priča se i da je sve išlo na gradsku deoponiju bez ikakvih dozvola. Od rudarskih aktivnosti, odnosno bušotina pa nadalje, sve je išlo na gradsku deponiju bez ikakvih posledica. Nisu plaćali za dozvole pa nisu za tretiranje tog otpada, a pitanje je da li Srbija ima uslove za tretiranje takvog otpada”.

Naučili smo da se slušamo i ne svađamo

Šta ste naučili od saboraca?

Da nije bilo pokušaja otvaranja rudnika ne bi upoznala Ljiljanu Bralović iz Pranjana, književnicu i aktivistkinju Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS). Sa tom ženom sam delila šator u kampu ispred Predsedništva. Imamo mnogo različite ideološke stavove i politike. Ali, našli smo način da pričamo o tome i da se ne svađamo. Pričamo i slušamo jedna drugu. Ta žena živi na selu, pravi kajmak i rakiju, ima najbolji paradajz na svetu. Ona je pesnikinja usred Pranjana. Dok je skupljala potpise zbog rudnika, zabranili su njene pesme u školama u Čačku. Ona ima ogromno iskustvo, a imam i ja u nekim stvarima.

Sa sedam godina sam otišla u Australiji, počela da glumim, pa se vratila u Srbiju da se borim. Ona i ja imamo da delimo jako puno životnog iskustva iz različitih perspektiva. Hvala Rio Tintu što nas je povezao. Tu su Mira i Irena iz Majdanpeka, carice, pa Aleksadar Kulić iz Bora. On je sjajan, interesantan i kreativan čovek iz organizacije „Borani se pitaju“. Saznala sam da sa nekim ljudima delim ideologiju, a ne bi znala jer žive na nekim drugm mestima. Tu je i naša ekipa iz Beograda, Milica i Jovana. Najvažnije je da smo zajedno u ovome. To je svet koji želimo da pravimo. Novi svet. Iz takvih veza želimo da razvijamo kulturni identitet. Povezala sam se i sa profesorima. Svi smo deo ogromne armije. Čovek se vidi kakav je kad su mu leđa pribijena uza zid“.

Nisam protiv EU, ali sam protiv licemerja

Nedavno je izglasan evropski Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) koji kritikovali zbog nepoštovanja prava starosedelaca, ali i ljudskih i ekoloških prava. Koje još zamerke imate?

„Ovaj Zakon je direktno povezan sa Horajzon (Horizon) projektom, ključni program EU za finansiranje istraživanja i inovacija u oblasti kritičnih sirovina i sa budžetom od 95,5 milijardi evra. Mi (Srbija) smo direktno na meti tog istraživanja. Postoji i projekat koji se zove Vektor (Vector) koji studira socijalne aspekte projekta „Jadar“. Rio Tinto je partner u projektu Vektor. odnosno Rio Sava koja je dobila i novac od Evropske komisije. Ona ih direktno podržava dajući donaciju. Kroz te pare se studira opozicija prema rudniku, odnosno naši ljudi koji se protive rudniku. Drugi nivo je taj što je Zakon o kritičnim mineralima povezan sa finansijama, pa rudarske kompanije mogu da apliciraju za novac građana EU za starteške projekte. Evropa direktno ulaže novac u to kako da privatne kompanije nastave da kopaju, umesto u to da se istražuje kako da se manje kopa, manje prozvodi, troši manje struje i kako da ljudi živi u novonastalom situaciji.
Nas je 2021. godine ambasador Evropske komisije u Srbiji pitao zašto mislimo da EU podržava taj projekat. Sada je to dokazana direktna finansijska podrška i direktno partnerstvo sa tom kompanijom. Poreske pare se koriste da ljudi ovde budu subjekti studija“.

Očekujete li da vas proglase za protivnika Evropske unije?

„Nisam protiv EU, ali sam protiv licemerja. Ne može EU da kaže nama treba vaš litijum, dajte nam, pa da diskutujemo da li ćete u EU. Oni su to rekli direktno. Posledice tog rudnika bi bile zagađenje jedne zemlje koja je već zagađena i koja i zbog zagađenja ne može da uđe u EU. Mislim da imamo pravo da kritkujemo politiku koja nam se ne dopada. Ljudi u EU kritkuju EU, ljudi u Americi kritikuju Ameriku… Uvek sam bila za ulazak u EU. Nisam ušla u ovu priču osuđujući EU, ali sada imam drugačiji stav. Tačnije, nemam stav, što je za mene neobično“.

Dešava nam se infrastrukturni kolonijalizam

Koliko imate dijalog sa ljudima iz Evrope? Evropa bi da bude najzeleniji kontinent, ujedno nema ni rudnik litijuma već bi da se on uvozi iz inostranstva.

„Imamo dijalog sa ljudima širom Evrope, Portugala. Španije, Nemačke i razumemo se. Rešenje koje nudi EU je da se otvara više rudnika, a to nije dobro. Ne može zelena tranzicija da zavisi od više rudarenja. Ispada da zelena tranzicija znači da svaki deo planete ima neke nove zakone koji ne štite zemlju od više rudnika, već se samo menja šta se kopa. Pravi se samo više problema. Mi smo za zaštitu područja koji nisu taknuta, poput Barosa u Portugalu, Jadra u Srbiji, zatim tu su i planine u Španiji gde bi da kopaju. Ne kopa se samo litijum već i ekstremno toksični borati od rude bor. Mi smo za zakone koji određuju manju ekstrakciju i proizvodnju, ali i koji sitmulišu manju potrošnju energije. Ne da pravimo tranziciju, pa da koristimo istu ili veću količinu energije“.

Za uspeh zelene tranzicije ste pomenuli i vojni kompleks?

„Vojni kompleks ima imunitet što se tiče troškova i potrošnje energije. To nije rešenje, ako što nije rešenje za klimatsku krizu da se pravi više automobila. Jasno je da za svaki automobil mora mnogo da se kopa, šest puta više ruda nego što je slučaj sa kolima na fosilna goriva. Pri tome zaboravljamo da litijum nije izvor energije, pa ne može da bude rešenje. Litijum samo sprovodi i čuva energiju, a struja opet mora da se pravi. Ne možete da imate Horajzon projekat, a da ne razmišljate da ne smanjite kopanje. Iste kompanije koje su nam prodavale automobile na naftu i benzin, sada bi i baterije. Energetske kompanje isto. Nekad ugalj, sada energija iz drugih izvora. Rio Tinto je vadio naftu, sada bi drugo. Kompanije koje su kreirale krizu sada treba da rešavaju klrizu. Rešenje je da te kompanije ne postoje, odnosno da takav sistem društva ne postoji. Da se to izmeni, a ne da nastave da dobijaju profit, a profit ne može bez devastacije“.

To ste opisali kao infrastrukturni kolonijalizam. O čemu se radi?

„To je šira slika svega ovoga šta nam se dešava. Po akademskim defincijama, to je materijalni socijalni rat, kako bi se kontrolisale teritorije. To je situacija gde mega projekti kontrolišu infrastrukturu i to se u Srbiji dešava. Rio Tinto hoće da kontroliše infrastrukturu zapadne Srbije. To je kolonizacija. Ismeva se takav stav, jer se misli da se davno dešavalo, ali mi to živimo danas. Nastavak kolonijalizma“.

Bes koji šalje u akciju

Da li ima napretka u procesu dobijanja informacija od australijske vlade o aktivnostima njihovih zvaničnika koje se tiču projekta Jadar, kao i prepisci koju su vodili o vašem tvitu? Taj dokument je, koliko sam upoznat, dostavljen ali redigovan pa se ne zna se ko je razmenjivao informacije o vama.

„Malo smo bliže odluci za prva dva zahteva. Australija ima katastofalne procedure. U Srbiji te makar informišu. Čekam odgovore za zahteve od pre dve godine, a imam šest zahteva koji se tiču projekta Jadar u komunikaciji zvaničnika o meni. Ako odbiju, idemo na Upravni sud, naročito ako odbiju informacije o meni“.

Kako je bio osećanje kada ste saznali da su razmenjivali informacije o vama?

„Nisam se uplašila, ali sam bila besna. Nije u pitanju bio destrukitvan bes, već koji mi daje energiju i šalje u akciju. Plaćam ogroman porez da bi mi australijska vlada štitila interese, a sada niti me štiti, niti mi daje informacije koje se tiču mene. Da se ovo desilo nekom drugiom, npr. nekom pčelaru iz Nedeljica, bila bih još više besna. Osim besa, bila sam iznenađena iako sam mislila da me malo toga može iznenaditi. Rudarski lobi u Australiji je jak. Imaju uticaj na Vladu. Štite svoj profit do kraja. Osećam se kao da živim u zemlji koja je kolonizovana i sada se svi prave da je sve kao ok“.

Izvor: N1

„Rio Sava je u poslednje dve godine potrošila 92 miliona evra za troškove na izradi studije izvodljivosti i to u periodu kada im je odlukom Vlade Srbije stopiran taj projekat“, rekla je na konferenciji za novinare aktivistkinja Marša na Drini, Bojana Novaković.

Rio Sava je kćerka firma australijske kompanije Rio Tinto, registrovana u Srbiji kako bi realizovala projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice, u regionu Jadra, ali je Vlada Srbije u januaru 2021, nakon protivljenja ekoloških aktivista i opozicije, zbog opasnosti rudnika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ukinula taj projekat.

Novaković je rekla da je važno obelodaniti podatke iz finansijskog izveštaja te kompanije u Agenciji za privredne registre (APR) Srbije jer „Rio Tinto stalno preti državi Srbiji arbitražom, ali treba imati na umu da sud ocenjuje, ne samo koliko su para potrošili, već i kako ih troše obzirom da je projekat ukinut i da u tom slučaju rizik snosi investitor“.

Ona je kazala da je pokret Marš na Drini zbog toga angažovao advokatsku kancelariju Sretena Đorđevića koji je naveo da je kompanija Rio Sava zaključno sa 2022. godinom potrošila 411 miliona evra, a od toga su gubici 388 miliona evra.

„Rio Sava je u 2023 potrošila 100 miliona evra, a od osnivanja do početka ove godine 511 miliona evra. Ta kompanija je potrošila do kraja 2021. godine 219 miliona evra, a ostatak do danas iz čega se zaključuje da kompanija u periodu kada je projekt stopiran i izgubljene sve dozvole i kada vodi devet postupaka pred upravnim sudom Srbije, troši 300 mliona evra na nematerijalne usluge“, rekao je Đorđević.

Dodao je da se to, pre svega, odnosi na konsultanske usluge i plaćanje poveznanim licima u inostranstvu, uslovno rečeno bar dve trećine je plaćeno povezanim licima, što nije zabranjeno propisima, ali se postavlja pitanje zašto se novac kompanije Rio Tinto kroz uplate kompanije Rio Sava vrti u krug, preko povezanih preduzeća.

Iz finansijskog izveštaja u APR ne može da se vidi, kako je rekao, da li su konsultanske usluge obavljene po tržišnim cenama jer ako se potrošeni iznos podeli sa brojem radnih dana od 2021. do 2023. godine Rio Sava je samo na konsalting u poslednje tri godine dnevno trošila 260.000 evra, pa bi od komanije i Poreske uprave Srbije trebalo zatražiti takav izveštaj.

Prema njegovim rečima, ako transakcije nisu rađene po tržišnim cenama postoji mogućnost da je reč o poreskim prekršajima ili nekim drugim prekršajima zakona, vezano za pranje novca ili izbegavanje plaćanja poreza.

Imajući u vidu da je, kako je ocenio, reč o konsaltingu moglo bi se reći da novac odlazi fakultetima i naučnim ustanovama koje Rio Tinto angažiuje za izradu dokumenata za realizaciju projekta „Jadar“.

„Tvrdnja da Rio Sava, kako su izjavili, ne vodi nikakvu komunikaciju sa Vladom Srbije i da ne radi ništa drugo osim kampanje za podizanje nivoa svesti u javnosti kako bi je uverili u opravdanost i bezopasnost po zdravlje i životnu sredinu, nije tačna jer troši oko 100 miliona evra godišnje kada nema formalno nikakve investicije u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Kćerka firma kompanije Rio tinto, Rio Sava u Srbiji troši novac na projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice brže i više nego pre njegovog ukidanja, ocenili su predstavnici pokreta Marš sa Drine i advokatske kancelarije „Đorđević“.

„Ne“ za rudnik litijuma, „da“ za život u dolini Jadra

„Rio Sava je u poslednje dve godine potrošila 92 miliona evra za troškove na izradi studije izvodljivosti i to u periodu kada im je odlukom Vlade Srbije stopiran taj projekat“, rekla je na konferenciji za novinare aktivistkinja Marša na Drini, Bojana Novaković.

Rio Sava je kćerka firma australijske kompanije Rio Tinto, registrovana u Srbiji kako bi realizovala projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice, u regionu Jadra, ali je Vlada Srbije u januaru 2021, nakon protivljenja ekoloških aktivista i opozicije, zbog opasnosti rudnika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ukinula taj projekat.

Novaković je rekla da je važno obelodaniti podatke iz finansijskog izveštaja te kompanije u Agenciji za privredne registre (APR) Srbije jer „Rio Tinto stalno preti državi Srbiji arbitražom, ali treba imati na umu da sud ocenjuje, ne samo koliko su para potrošili, već i kako ih troše obzirom da je projekat ukinut i da u tom slučaju rizik snosi investitor“.

Ona je kazala da je pokret Marš na Drini zbog toga angažovao advokatsku kancelariju Sretena Đorđevića koji je naveo da je kompanija Rio Sava zaključno sa 2022. godinom potrošila 411 miliona evra, a od toga su gubici 388 miliona evra.

„Rio Sava je u 2023 potrošila 100 miliona evra, a od osnivanja do početka ove godine 511 miliona evra. Ta kompanija je potrošila do kraja 2021. godine 219 miliona evra, a ostatak do danas iz čega se zaključuje da kompanija u periodu kada je projekt stopiran i izgubljene sve dozvole i kada vodi devet postupaka pred upravnim sudom Srbije, troši 300 mliona evra na nematerijalne usluge“, rekao je Đorđević.

Dodao je da se to, pre svega, odnosi na konsultanske usluge i plaćanje poveznanim licima u inostranstvu, uslovno rečeno bar dve trećine je plaćeno povezanim licima, što nije zabranjeno propisima, ali se postavlja pitanje zašto se novac kompanije Rio Tinto kroz uplate kompanije Rio Sava vrti u krug, preko povezanih preduzeća.

Iz finansijskog izveštaja u APR ne može da se vidi, kako je rekao, da li su konsultanske usluge obavljene po tržišnim cenama jer ako se potrošeni iznos podeli sa brojem radnih dana od 2021. do 2023. godine Rio Sava je samo na konsalting u poslednje tri godine dnevno trošila 260.000 evra, pa bi od komanije i Poreske uprave Srbije trebalo zatražiti takav izveštaj.

Prema njegovim rečima, ako transakcije nisu rađene po tržišnim cenama postoji mogućnost da je reč o poreskim prekršajima ili nekim drugim prekršajima zakona, vezano za pranje novca ili izbegavanje plaćanja poreza.

Imajući u vidu da je, kako je ocenio, reč o konsaltingu moglo bi se reći da novac odlazi fakultetima i naučnim ustanovama koje Rio Tinto angažiuje za izradu dokumenata za realizaciju projekta „Jadar“.

„Tvrdnja da Rio Sava, kako su izjavili, ne vodi nikakvu komunikaciju sa Vladom Srbije i da ne radi ništa drugo osim kampanje za podizanje nivoa svesti u javnosti kako bi je uverili u opravdanost i bezopasnost po zdravlje i životnu sredinu, nije tačna jer troši oko 100 miliona evra godišnje kada nema formalno nikakve investicije u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Ako ta firma, prema njegovim rečima, „troši novac na studiju izvodljivosti, ne zna se na koju i da li im je potrebna u fazi u kojoj je projekt prekinut“.

Đorđević je naveo i da je pokušao da prikupi podatke da li je Rio Sava dostavljala lokalnim samouprvama Krupnja i Loznice i Ministarstvu rudarstva i energetike obavezne dokumente do 2015. godine kada je promenjen Zakon o rudarstvu i geološkm istraživanjima, ali da je dobio odgovor da nisu dostavljeni, a da je reč o 23 dokumenta.

Istakao je da resorno Ministarstvo tvrdi da Rio Sava ili Rio Tinto, kao ni neka druga kompanija, nikada nisu tražili dozvolu za upravljanje rudarskim otpadom (iz oko 500 bušotina) i da se ne zna gde je završio taj otpad i kakav je njegov sastav, a da je poznato da u tom zemljištu ima arsena.

„Rio Sava prilikom geoloških istraživnja nije menjala kategoriju zemljišta čime je kršila i Zakon o zaštiti poljoprivrednog zemljišta koji zabranjuje geološka istraživanja na poljoprivrednom zemljištu od prve do pete klase“, rekao je Đorđević.

Dodao je da je protiv kompanije Eurolitijum na području valjevskog i mioničkog basena Republička poljoprivredna inspekcija donela pet rešenja zbog toga što su vršili istraživanje bora i litijuma, a prethodno nisu promenili kategoriju zemljišta, a da je pitanje i da li bi dobili odobrenje.

Rio Sava, kako je istakao, vodi devet upravnih sporova protiv rezaličitih rešenja povodom ukidanja projekta, ali da postoji postupak koji je u toku, a kojim ta kompanija traži odobrenje za eksploataciono polje iako je on morao da bude ukinut, zaustavljanjem realizacije projekta.

„Rio Sava od 2022. traži od Ministarstva rudararstva odlaganje tog postupka do konačnog rešenja, vezanog za procenu uticaja projekta na životnu sredinu. Taj zahtev za produženjem roka podnet je 29. decembra 2023. godine. Kompnija sada pokušava da dobije dozvolu za ekspoataciono polje na poljoprivrednom zemljištu jer je ukidanjem Uredbe o prostornom planu posebne namene za projaket Jadar po automatizmu svo zemljište iz statusa građevinskog vraćeno u prvobitini status, pa je Ministrstvo bilo u obavezi da obustavi postupak i odbije zahtev za dozvolu“, rekao je Đorđević.

Na pitanje da li Vlada Srbije govori istinu o projektu ako to već ne čini Rio Sava, Đorđević je rekao da, „verovatno ni jedni ni drugi ne govore istinu jer se projekat zahuktao do neverovatnih razmera“.

„Narod mora da shvati da ovo nije šala i da Rio Sava, koja tvrdi da ima 110 tribina za podizanje svesti, a nigde nije bilo oglasa da poziva građane na te skupove, a i iz finansijskog izveštaja ne može se videti da je za to potrošen novac, osim za reklamu i propagandu, možda preko propagande žele da uvere građane da je ono što rade dobro za Srbiju“, rekao je Đorđević.

Na pitanje ko su ljudi koji su dobijali novac za konsultanske usluge Đorđević je rekao da bi se to znalo po finansijskom izveštaju da su navedene cene usluga i kome su one plaćene. Naveo je i da njegova advokatska kancelarija vodi postupak protiv nekih fakulteta jer postoji sumnja da pojedine studije nisu radili potpisani eksperti.

Istakao je i da od državnih institucija ne može da dobije katastar postojećih bušotina.

Đedović: Rio Tinto nije imao aktivnosti nakon što je stavljena tačka na „Jadar“

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je, povodom navoda pokreta „Marš na Drinu“ da je kompanija Rio Sava potrošila više od 162 miliona evra na konsultacije u protekle tri godine, da se ništa nije promenilo nakon što je stavljena tačka na projekat „Jadar“.

Prema njenim saznanjima, kako je rekla, kompanija Rio Tinto nije imala nikakve aktivnosti nakon što je projekat stopiran.

„Čuli smo da je bilo nekih smanjenja zaposlenih, ali svakako ono što sam ja više puta rekla jeste da nama treba jedan aktivan, informisan dijalog o tome šta nam bilo koji projekat iz rudarstva donosi u smislu povećanja našeg privrednog rasta, našeg bruto domaćeg proizvoda, razvoja čitavih regiona gde su određeni projekti locirani. Naravno i novih zapošljavanja, povećanja zarada, uplata, a sve u cilju da se ljudima obezbedi poslova u mestima u kojima žive“, rekla je Đedović Handanović.

U tom smislu, kako je navela, država razmišlja i o kritičnim mineralnim sirovinama kojima smo bogati, a koje još uvek ne ekspolatišemo.

„Treba da sagledamo sve koristi i sve potencijalne izazove, a što se zakonske regulative tiče, jasno je da sva načela i predispozicije koje jedan projekat treba da ispuni, on to mora da učini. Nažalost, kada je ovaj projekat u pitanju nismo imali ni priliku da vidimo sve te studije, argumente i svu pripremu, koja je bila neophodna da bi mogli da imamo jedan takav dijalog i da bi uopšte država mogla da sagleda šta je to što se predlaže i da li je to adekvatno“, rekla je ministarka.

Istakla je da će država nastaviti da podiže standarde u rudarstvu, kao i da su međunarodni standardi značajno razvijeni u poslednjih par godina.

„Kompanija konkretno o kojoj pričate je ovde poslednjih 20 godina i mi moramo da donosimo odgovorne odluke. Danas verujte ništa ne možete da proizvedete u bilo kojoj razvijenoj državi što nije u skladu sa načelima i ekologije i socijalne zaštite“, kazala je Đedović Handanović.

Naglasila je da finansijske institucije i korporacije ne mogu ni jedan proizvod da prodaju ukoliko njihovi proizvodi ne ispunjavaju ESG standarde (zaštita životne sredine, društvena odgovornost i odgovorno upravljanje).

Nakon protesta u vezi sa projektom „Jadar“ i kompanijom Rio Tinto, odnosno njenom ćerkom firmom u Srbiji, ekološke organizacije okupljene oko Ekološkog ustanka, SEOS-a, Otvorene građanske platforme „Akcija“ i ostalih predale su zahtev Vladi 12. januara 2022. čime su zahtevali ukidanje uredbe Vlade o prostornom planu „Jadar“.

Vlada Srbije, krajem januara 2022. godine, ukinula je Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ čime su poništene sve dozvole, rešenja i odluke u vezi sa „Rio Sava eksplorejšn“ kompanijom.

Izvor: NIN

Članovi pokreta Marš sa Drine su saopštili da su dobili kopiju potpisanog pisma o namerama između EU i Srbije, kao i zapisnik sa sastanka Vučića i potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča, u vezi sa kritičnim sirovinama. Po njihovim navodima, svi dokumenti su danas dostupni javnosti.

„Javnost Srbije zaslužuje da zna kako EU i Srbija podržavaju jedna drugu u pristupu srpskom litijumu i drugim sirovinama za napajanje automobilske industrije EU i Nemačke, dok se javnost i dalje snažno protivi rudarenju u Srbiji“, konstatuje se u saopštenju.

Evropskoj uniji baterije važnije od vladavine prava?

Objavljivanje pisma dolazi u trenutku kada vladavina prava opada širom EU, a vlade nastavljaju da slabe pravne i demokratske provere i ravnoteže, ocenjuju iz Marš na Drinu. „Prema vodećoj mreži za građanske slobode ‘Liberty’, u izveštaju objavljenom prošle nedelje, Brisel je ‘kao posmatrač’ koji ne shvata kako neke ‘vlade nastavljaju da slabe pravne i demokratske provere i ravnoteže’, posebno kada su u pitanju ekološki protesti“, naglašava se.

Po oceni pokreta Marš na Drinu, sastanak i Pismo o namerama koje su Evropska komisija i Vučić potpisali u septembru 2023. odražavaju ovo nazadovanje demokratije. Kako apostrofiraju, zapisnici sastanka sadrže retoriku uobičajenog poslovanja o „privlačenju investicija“, „čistoj tehnologiji“ i „zelenom rastu“, i dogovoru o proširenju političke saradnje „na baterije duž celog lanca proizvodnje, potrebnog za uvođenje čiste mobilnosti i kritičnih sirovina.”

Pismo namere se koncentriše na strateško partnerstvo o baterijama i kritičnim sirovinama bez pominjanja potrebe za jačanjem vladavine prava i poštovanjem zakona, skreću pažnju iz pokreta Marš na Drinu. Kako ističu, rudarstvo i tehnološka proizvodnja predstavljeni su kao rešenja za klimatsku krizu.

Saradnja sa EU mapirana kroz platformu koja se radi u partnerstvu sa Rio Tintom, kažu iz Marša na Drinu

„Saradnja je mapirana kroz javno finansiranu ‘EU Horizon’ platformu, koja uključuje ‘Vektor projekat’ od 6 miliona evra, koje se radi u partnerstvu sa Rio Tintom u cilju istraživanja protivljenja rudarstvu u Srbiji. Pismo govori o vođenju poslova sa predsednikom poznatim po manipulisanju izbora, ograničavanju slobode medija i ugrožavanju prava na slobodu govora i protesta, dok cilja na naučnike, ekologe i studente. Šarena laža koju nudi EU je da će ovo partnerstvo ‘doprineti nastojanjima Srbije da se pridruži EU’“, navodi se u saopštenju.

„Nečuveno je da i EU i Vučić namerno pokušavaju da nateraju građane Srbije na rudarstvo i zagađenje, samo da bi evropska automobilska industrija imala koristi. Cinični potezi i dvostruki standardi izraženi putem pisma namere samo će povećati anti-EU naklonosti. Ako postati članica EU znači postati evropska rudarska kolonija, onda ne bi trebalo da bude iznenađenje ako su anti-EU pokreti u porastu”, navodi Bojana Novaković iz Marš sa Drine.

Treba napomenuti da su se Šefčovič i Vučić već sreli, skreću pažnju članovi pokreta:

„Posle godinu dana zahteva i žalbe Ombudsmanu EU, Marš sa Drine može da potvrdi da je Vučićeva misteriozna poseta Briselu decembra 2022. tokom nasilnih blokada na Kosovu, zapravo bila poseta samom Šefčoviču. Zapisnik sastanka pokazuje da Kosovo nije pomenuto. Oni su govorili o paketu kritičnih sirovina (CRM) i njihovim ‘ciljevima da osiguraju zalihe CRM-a neophodnih za čistu tehnologiju i digitalne tehnologije i da ojačaju otpornost lanca vrednosti CRM-a u Evropi’”.

„Postavlja se teren da se opravda potencijalno raseljavanje meštana sa njihovog zemljišta i mi ćemo se još više boriti da do toga ne dođe“, kaže Milica Damnjanovć iz Marš sa Drine.

Pismo o namerama i zapisnici sa sastanaka se nalaze ovde. Iz pokreta Marš sa Drine su naveli da je njihov vebsajt nedavno oboren u ciljanom sajber napadu, zbog čega su apelovali na sve medije da ove dokumente učine dostupnim putem svojih portala.

Izvor: Masina.rs