Tvrdnje da Rio Tinto direktno lobira u vezi sa bilo kojom od ovih tema su netačne i predstavljaju pogrešno predstavljanje standardne poslovne prakse svih kompanija koje posluju u EU

Nedeljnik Radar je u tekstu pod naslovom „Zbog čega Rio Tinto lobira za priključenje Srbije EU: Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta“, objavljenom 23. maja, izneo brojne neistine, insinuacije i ozbiljne optužbe bez ikakvih dokaza. Kompanija Rio Tinto traži da se objave činjenice kako bi se demantovali sporni navodi u skladu sa zakonom.

Tvrdnje koje su objavljene u tekstu nedeljnika Radar da Rio Tinto „lobira za pristupanje Srbije EU“ predstavljaju namernu pogrešnu interpretaciju poslovnih aktivnosti kompanije i deo su koordinirane kampanje dezinformacija o kompaniji i projektu „Jadar“.

Kompanija Rio Tinto ni na koji način nije uključena u pregovarački proces Srbije i EU. Srbija je suverena zemlja i proces pregovaranja je u isključivoj nadležnosti njenih institucija.

Kompanija Rio Tinto ni na koji način nije uključena u pregovarački proces Srbije i EU. Srbija je suverena zemlja i proces pregovaranja je u isključivoj nadležnosti njenih institucija

Evropski propisi strogo regulišu komunikaciju između kompanija i zvaničnika EU. Evropski registar transparentnosti zahteva od svih kompanija da označe teme od interesa za svoje poslovanje koje se odnose na industriju i oblasti u kojima posluju. To su teme koje kompanija prati; to ne znači da Rio Tinto za njih lobira.

Rio Tinto trenutno prati teme kao što su EU Zeleni Dogovor, EU industrijska strategija, EU COVID paket oporavka, pa i mnoge druge, a među njima i temu pristupanja Srbije EU. Tvrdnje da Rio Tinto direktno lobira u vezi sa bilo kojom od ovih tema su netačne i predstavljaju pogrešno predstavljanje standardne poslovne prakse svih kompanija koje posluju u EU.

U članku se neosnovano tvrdi da je Rio Tinto „obmanuo EU neprijavljivanjem Vlade kao klijenta čije interese zastupa“, dok istovremeno ukazuje da ne postoji nikakav dokaz koji podržava ovu neosnovanu optužbu.

Takođe, članak pogrešno tvrdi da je „Rio Tinto prijavio Evropskoj uniji da će jedan od ključnih fokusa njihovog lobističkog delovanja biti pristupanje Srbije EU“. Ovo je namerna pogrešna interpretacija Evropskog registra transparentnosti. Evropski registar transparentnosti jasno i nedvosmisleno navodi da su ovo teme koje kompanija prati, a ne „fokusi lobističkog delovanja“, kako je navedeno u članku.

Rio Tinto još jednom poziva protivnike projekta i aktiviste da se uključe u javni dijalog zasnovan na činjenicama umesto što nastavljaju sa širenjem dezinformacija.

Izvor: Radar

Učesnici:

• Bojana Novaković, aktivistkinja 
• Sreten Đorđević, advokat 
• Luka Đorđević, advokat 

Izvor: Medija Centar

Učesnici konferencije:

• Bojana Novaković, aktivistkinja 
• Sreten Đorđević, advokat
• Luka Đorđević, advokat  
• Milica Damnjanović Zantvort, aktivistkinja inženjer zaštite životne sredine

Izvor: Medija Centar

„Rio Sava je u poslednje dve godine potrošila 92 miliona evra za troškove na izradi studije izvodljivosti i to u periodu kada im je odlukom Vlade Srbije stopiran taj projekat“, rekla je na konferenciji za novinare aktivistkinja Marša na Drini, Bojana Novaković.

Rio Sava je kćerka firma australijske kompanije Rio Tinto, registrovana u Srbiji kako bi realizovala projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice, u regionu Jadra, ali je Vlada Srbije u januaru 2021, nakon protivljenja ekoloških aktivista i opozicije, zbog opasnosti rudnika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ukinula taj projekat.

Novaković je rekla da je važno obelodaniti podatke iz finansijskog izveštaja te kompanije u Agenciji za privredne registre (APR) Srbije jer „Rio Tinto stalno preti državi Srbiji arbitražom, ali treba imati na umu da sud ocenjuje, ne samo koliko su para potrošili, već i kako ih troše obzirom da je projekat ukinut i da u tom slučaju rizik snosi investitor“.

Ona je kazala da je pokret Marš na Drini zbog toga angažovao advokatsku kancelariju Sretena Đorđevića koji je naveo da je kompanija Rio Sava zaključno sa 2022. godinom potrošila 411 miliona evra, a od toga su gubici 388 miliona evra.

„Rio Sava je u 2023 potrošila 100 miliona evra, a od osnivanja do početka ove godine 511 miliona evra. Ta kompanija je potrošila do kraja 2021. godine 219 miliona evra, a ostatak do danas iz čega se zaključuje da kompanija u periodu kada je projekt stopiran i izgubljene sve dozvole i kada vodi devet postupaka pred upravnim sudom Srbije, troši 300 mliona evra na nematerijalne usluge“, rekao je Đorđević.

Dodao je da se to, pre svega, odnosi na konsultanske usluge i plaćanje poveznanim licima u inostranstvu, uslovno rečeno bar dve trećine je plaćeno povezanim licima, što nije zabranjeno propisima, ali se postavlja pitanje zašto se novac kompanije Rio Tinto kroz uplate kompanije Rio Sava vrti u krug, preko povezanih preduzeća.

Iz finansijskog izveštaja u APR ne može da se vidi, kako je rekao, da li su konsultanske usluge obavljene po tržišnim cenama jer ako se potrošeni iznos podeli sa brojem radnih dana od 2021. do 2023. godine Rio Sava je samo na konsalting u poslednje tri godine dnevno trošila 260.000 evra, pa bi od komanije i Poreske uprave Srbije trebalo zatražiti takav izveštaj.

Prema njegovim rečima, ako transakcije nisu rađene po tržišnim cenama postoji mogućnost da je reč o poreskim prekršajima ili nekim drugim prekršajima zakona, vezano za pranje novca ili izbegavanje plaćanja poreza.

Imajući u vidu da je, kako je ocenio, reč o konsaltingu moglo bi se reći da novac odlazi fakultetima i naučnim ustanovama koje Rio Tinto angažiuje za izradu dokumenata za realizaciju projekta „Jadar“.

„Tvrdnja da Rio Sava, kako su izjavili, ne vodi nikakvu komunikaciju sa Vladom Srbije i da ne radi ništa drugo osim kampanje za podizanje nivoa svesti u javnosti kako bi je uverili u opravdanost i bezopasnost po zdravlje i životnu sredinu, nije tačna jer troši oko 100 miliona evra godišnje kada nema formalno nikakve investicije u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Kćerka firma kompanije Rio tinto, Rio Sava u Srbiji troši novac na projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice brže i više nego pre njegovog ukidanja, ocenili su predstavnici pokreta Marš sa Drine i advokatske kancelarije „Đorđević“.

„Ne“ za rudnik litijuma, „da“ za život u dolini Jadra

„Rio Sava je u poslednje dve godine potrošila 92 miliona evra za troškove na izradi studije izvodljivosti i to u periodu kada im je odlukom Vlade Srbije stopiran taj projekat“, rekla je na konferenciji za novinare aktivistkinja Marša na Drini, Bojana Novaković.

Rio Sava je kćerka firma australijske kompanije Rio Tinto, registrovana u Srbiji kako bi realizovala projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice, u regionu Jadra, ali je Vlada Srbije u januaru 2021, nakon protivljenja ekoloških aktivista i opozicije, zbog opasnosti rudnika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ukinula taj projekat.

Novaković je rekla da je važno obelodaniti podatke iz finansijskog izveštaja te kompanije u Agenciji za privredne registre (APR) Srbije jer „Rio Tinto stalno preti državi Srbiji arbitražom, ali treba imati na umu da sud ocenjuje, ne samo koliko su para potrošili, već i kako ih troše obzirom da je projekat ukinut i da u tom slučaju rizik snosi investitor“.

Ona je kazala da je pokret Marš na Drini zbog toga angažovao advokatsku kancelariju Sretena Đorđevića koji je naveo da je kompanija Rio Sava zaključno sa 2022. godinom potrošila 411 miliona evra, a od toga su gubici 388 miliona evra.

„Rio Sava je u 2023 potrošila 100 miliona evra, a od osnivanja do početka ove godine 511 miliona evra. Ta kompanija je potrošila do kraja 2021. godine 219 miliona evra, a ostatak do danas iz čega se zaključuje da kompanija u periodu kada je projekt stopiran i izgubljene sve dozvole i kada vodi devet postupaka pred upravnim sudom Srbije, troši 300 mliona evra na nematerijalne usluge“, rekao je Đorđević.

Dodao je da se to, pre svega, odnosi na konsultanske usluge i plaćanje poveznanim licima u inostranstvu, uslovno rečeno bar dve trećine je plaćeno povezanim licima, što nije zabranjeno propisima, ali se postavlja pitanje zašto se novac kompanije Rio Tinto kroz uplate kompanije Rio Sava vrti u krug, preko povezanih preduzeća.

Iz finansijskog izveštaja u APR ne može da se vidi, kako je rekao, da li su konsultanske usluge obavljene po tržišnim cenama jer ako se potrošeni iznos podeli sa brojem radnih dana od 2021. do 2023. godine Rio Sava je samo na konsalting u poslednje tri godine dnevno trošila 260.000 evra, pa bi od komanije i Poreske uprave Srbije trebalo zatražiti takav izveštaj.

Prema njegovim rečima, ako transakcije nisu rađene po tržišnim cenama postoji mogućnost da je reč o poreskim prekršajima ili nekim drugim prekršajima zakona, vezano za pranje novca ili izbegavanje plaćanja poreza.

Imajući u vidu da je, kako je ocenio, reč o konsaltingu moglo bi se reći da novac odlazi fakultetima i naučnim ustanovama koje Rio Tinto angažiuje za izradu dokumenata za realizaciju projekta „Jadar“.

„Tvrdnja da Rio Sava, kako su izjavili, ne vodi nikakvu komunikaciju sa Vladom Srbije i da ne radi ništa drugo osim kampanje za podizanje nivoa svesti u javnosti kako bi je uverili u opravdanost i bezopasnost po zdravlje i životnu sredinu, nije tačna jer troši oko 100 miliona evra godišnje kada nema formalno nikakve investicije u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Ako ta firma, prema njegovim rečima, „troši novac na studiju izvodljivosti, ne zna se na koju i da li im je potrebna u fazi u kojoj je projekt prekinut“.

Đorđević je naveo i da je pokušao da prikupi podatke da li je Rio Sava dostavljala lokalnim samouprvama Krupnja i Loznice i Ministarstvu rudarstva i energetike obavezne dokumente do 2015. godine kada je promenjen Zakon o rudarstvu i geološkm istraživanjima, ali da je dobio odgovor da nisu dostavljeni, a da je reč o 23 dokumenta.

Istakao je da resorno Ministarstvo tvrdi da Rio Sava ili Rio Tinto, kao ni neka druga kompanija, nikada nisu tražili dozvolu za upravljanje rudarskim otpadom (iz oko 500 bušotina) i da se ne zna gde je završio taj otpad i kakav je njegov sastav, a da je poznato da u tom zemljištu ima arsena.

„Rio Sava prilikom geoloških istraživnja nije menjala kategoriju zemljišta čime je kršila i Zakon o zaštiti poljoprivrednog zemljišta koji zabranjuje geološka istraživanja na poljoprivrednom zemljištu od prve do pete klase“, rekao je Đorđević.

Dodao je da je protiv kompanije Eurolitijum na području valjevskog i mioničkog basena Republička poljoprivredna inspekcija donela pet rešenja zbog toga što su vršili istraživanje bora i litijuma, a prethodno nisu promenili kategoriju zemljišta, a da je pitanje i da li bi dobili odobrenje.

Rio Sava, kako je istakao, vodi devet upravnih sporova protiv rezaličitih rešenja povodom ukidanja projekta, ali da postoji postupak koji je u toku, a kojim ta kompanija traži odobrenje za eksploataciono polje iako je on morao da bude ukinut, zaustavljanjem realizacije projekta.

„Rio Sava od 2022. traži od Ministarstva rudararstva odlaganje tog postupka do konačnog rešenja, vezanog za procenu uticaja projekta na životnu sredinu. Taj zahtev za produženjem roka podnet je 29. decembra 2023. godine. Kompnija sada pokušava da dobije dozvolu za ekspoataciono polje na poljoprivrednom zemljištu jer je ukidanjem Uredbe o prostornom planu posebne namene za projaket Jadar po automatizmu svo zemljište iz statusa građevinskog vraćeno u prvobitini status, pa je Ministrstvo bilo u obavezi da obustavi postupak i odbije zahtev za dozvolu“, rekao je Đorđević.

Na pitanje da li Vlada Srbije govori istinu o projektu ako to već ne čini Rio Sava, Đorđević je rekao da, „verovatno ni jedni ni drugi ne govore istinu jer se projekat zahuktao do neverovatnih razmera“.

„Narod mora da shvati da ovo nije šala i da Rio Sava, koja tvrdi da ima 110 tribina za podizanje svesti, a nigde nije bilo oglasa da poziva građane na te skupove, a i iz finansijskog izveštaja ne može se videti da je za to potrošen novac, osim za reklamu i propagandu, možda preko propagande žele da uvere građane da je ono što rade dobro za Srbiju“, rekao je Đorđević.

Na pitanje ko su ljudi koji su dobijali novac za konsultanske usluge Đorđević je rekao da bi se to znalo po finansijskom izveštaju da su navedene cene usluga i kome su one plaćene. Naveo je i da njegova advokatska kancelarija vodi postupak protiv nekih fakulteta jer postoji sumnja da pojedine studije nisu radili potpisani eksperti.

Istakao je i da od državnih institucija ne može da dobije katastar postojećih bušotina.

Đedović: Rio Tinto nije imao aktivnosti nakon što je stavljena tačka na „Jadar“

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je, povodom navoda pokreta „Marš na Drinu“ da je kompanija Rio Sava potrošila više od 162 miliona evra na konsultacije u protekle tri godine, da se ništa nije promenilo nakon što je stavljena tačka na projekat „Jadar“.

Prema njenim saznanjima, kako je rekla, kompanija Rio Tinto nije imala nikakve aktivnosti nakon što je projekat stopiran.

„Čuli smo da je bilo nekih smanjenja zaposlenih, ali svakako ono što sam ja više puta rekla jeste da nama treba jedan aktivan, informisan dijalog o tome šta nam bilo koji projekat iz rudarstva donosi u smislu povećanja našeg privrednog rasta, našeg bruto domaćeg proizvoda, razvoja čitavih regiona gde su određeni projekti locirani. Naravno i novih zapošljavanja, povećanja zarada, uplata, a sve u cilju da se ljudima obezbedi poslova u mestima u kojima žive“, rekla je Đedović Handanović.

U tom smislu, kako je navela, država razmišlja i o kritičnim mineralnim sirovinama kojima smo bogati, a koje još uvek ne ekspolatišemo.

„Treba da sagledamo sve koristi i sve potencijalne izazove, a što se zakonske regulative tiče, jasno je da sva načela i predispozicije koje jedan projekat treba da ispuni, on to mora da učini. Nažalost, kada je ovaj projekat u pitanju nismo imali ni priliku da vidimo sve te studije, argumente i svu pripremu, koja je bila neophodna da bi mogli da imamo jedan takav dijalog i da bi uopšte država mogla da sagleda šta je to što se predlaže i da li je to adekvatno“, rekla je ministarka.

Istakla je da će država nastaviti da podiže standarde u rudarstvu, kao i da su međunarodni standardi značajno razvijeni u poslednjih par godina.

„Kompanija konkretno o kojoj pričate je ovde poslednjih 20 godina i mi moramo da donosimo odgovorne odluke. Danas verujte ništa ne možete da proizvedete u bilo kojoj razvijenoj državi što nije u skladu sa načelima i ekologije i socijalne zaštite“, kazala je Đedović Handanović.

Naglasila je da finansijske institucije i korporacije ne mogu ni jedan proizvod da prodaju ukoliko njihovi proizvodi ne ispunjavaju ESG standarde (zaštita životne sredine, društvena odgovornost i odgovorno upravljanje).

Nakon protesta u vezi sa projektom „Jadar“ i kompanijom Rio Tinto, odnosno njenom ćerkom firmom u Srbiji, ekološke organizacije okupljene oko Ekološkog ustanka, SEOS-a, Otvorene građanske platforme „Akcija“ i ostalih predale su zahtev Vladi 12. januara 2022. čime su zahtevali ukidanje uredbe Vlade o prostornom planu „Jadar“.

Vlada Srbije, krajem januara 2022. godine, ukinula je Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ čime su poništene sve dozvole, rešenja i odluke u vezi sa „Rio Sava eksplorejšn“ kompanijom.

Izvor: NIN

Projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto preti da uništi najplodnije zemljište u Srbiji. Izrazito sam zabrinuta ne samo zbog neizbežnih posledica koje će imati po životnu sredinu i zdravlje ljudi i životinja, već i zbog implikacija koje ima na već klimav suverenitet države.

Nakon što smo saznali da su australijske diplomate bile deo vladine Radne grupe za implementaciju projekta „Jadar“, 2022. godine sam počela da u Australiji podnosim zahteve za pristup informacijama od javnog značaja koji su se ticali „Jadra“. Tražila sam opšte informacije od australijskog Ministarstva spoljnih poslova i trgovine, kao i zapisnike sa sednica Radne grupe.

Ja plaćam porez australijskoj vladi da bi ona brinula o mojoj bezbednosti i štitila moje interese. Umesto toga, oni koriste ta sredstva da sakriju od mene informacije o meni, ne bi li zaštitili interes privatne korporacije (Rio Tinto) i međunarodne odnose sa državom u kojoj sam se rodila

Dobila sam odgovor da postoje na hiljade dokumenata koji odgovaraju obimu mog zahteva i instrukciju da suzim zahtev – za šta mi je bila potrebna pomoć advokata i više meseci rada. Posle još šest podnetih zahteva, počeli smo da dobijamo odgovore. Prema jednom od njih, Ministarstvo je identifikovalo „dva dokumenta relevantna za zahtev“, ali je „nakon pažljivog razmatranja“ odlučilo da ih u potpunosti izuzme, zato što bi njihovo objavljivanje moglo „naneti štetu međunarodnim odnosima“ Australije.

Drugi odgovor je sadržao 15 strana redigovane prepiske između visokih vladinih zvaničnika u kojima se nalazilo: uputstvo zvaničnicima australijske vlade na koji način da odgovaraju na novinarska pitanja o otkazivanju projekta „Jadar“, informacije o učešću australijskih diplomata u Rio Tintovim prezentacijama projekta „Jadar“ drugim ambasadama, i kao da to sve nije dovoljno iznenađujuće – mejl naslovljen „Tvit Bojane Novaković“ koji se tiče moje objave na Tviteru nakon izbora 2022. godine.

Nikada ranije nisam videla svoje ime u zvaničnoj vladinoj prepisci. Zašto su visoki zvaničnici australijske vlade razmenjivali pisma o meni? I zašto je najvažniji deo te prepiske redigovan? Nema imena pošaljioca ni primaoca, postoji samo citat tvita u kome sam branila stanovnike doline Jadra posle izbora 2022. godine i pojašnjenje anti-Rio Tinto raspoloženja prisutnog u tom kraju. Ostatak mejla je cenzurisan šifrom „s47C“, kojom se po australijskom zakonu označavaju „razmatrana pitanja“, uključujući „mišljenja, savete, preporuke, konsultacije ili razmatranja“, koji nisu dostupni za javno objavljivanje.

Naravno, naš pravni tim je odmah uložio žalbu na ovakvo redigovanje dokumenta, a istovremeno je podneo zahtev koji se tiče svih dokumenata Ministarstva u kojima se pojavljuje moje ime.

To znači da srpski migranti sa australijskim državljanstvom plaćaju australijskoj državi da informacije o australijskoj kompaniji koja se namerila da uništi plodno zemljište u Srbiji, drže u tajnosti i od srpske i od australijske javnosti. Poslovni interes se štiti nauštrb javnog interesa i životne sredine.

Ishod je bio još više zbunjujući. Ministarstvo je odbilo da dostavi neredigovani dokument. Zapravo, poslali su 20 stranica dokumentacije koja sadrži moje ime, ali ne i dokument od koga je sve počelo. Ponovo je obilato korišćena šifra „s47C“, a neke stranice su cenzurisane u celosti, tako da je nemoguće znati šta je suština tih prepiski. Iznova smo se žalili, ali posle gotovo dve godine sam i dalje u neizvesnosti šta australijske vlasti razmenjuju na temu mene.

Čitava stvar je apsurdna, na stranu što je veoma uznemirujuća. Ja plaćam porez australijskoj vladi da bi ona brinula o mojoj bezbednosti i štitila moje interese. Umesto toga, oni koriste ta sredstva da sakriju od mene informacije o meni, ne bi li zaštitili interes privatne korporacije (Rio Tinto) i međunarodne odnose sa državom u kojoj sam se rodila – Srbijom.

To znači da srpski migranti sa australijskim državljanstvom plaćaju australijskoj državi da informacije o australijskoj kompaniji koja se namerila da uništi plodno zemljište u Srbiji, drže u tajnosti i od srpske i od australijske javnosti. Poslovni interes se štiti nauštrb javnog interesa i životne sredine.

Na moje iznenađenje, lakše je dobiti informacije od javnog značaja u Srbiji nego u Australiji ili SAD

Već skoro dve godine čekam odgovore na tih šest zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Ukoliko me odbiju, tužiću Ministarstvo, ne zato što verujem australijskom pravosuđu (sasvim sam svesna da je ono deo sistema genocidnih kolonija britanske krune), već zato što imam pravo da dobijem informacije od javnog interesa i informacije o sebi i učiniću sve što je potrebno da ih dobijem.

Na moje iznenađenje, lakše je dobiti informacije od javnog značaja u Srbiji nego u Australiji ili SAD. Ironija je da su obe ove veće zemlje sasvim spremne da prisiljavaju Srbiju da se povinuje njihovoj ekstraktivističkoj viziji, dok istovremeno kritikuju njenu demokratsku nestabilnosti (od koje profitiraju). Ali nije me briga koja nacija ima efikasniju birokratiju. Slučaj Rio Tinta u Srbiji je jasno pokazao da nacionalne države postoje da bi štitile interese elite, bogatih ili poslušnih. Starosedelačke zajednice širom sveta su vekovima toga svesne. Možda je ovo moje odrastanje. Ne mogu više da verujem mestima kojima na papiru „pripadam“ da će me štititi, niti da će štititi ljude i prirodu do koje mi je stalo. Zato se sada uzdam u moju zajednicu i prijatelje. Mi smo ti koji se brinemo jedni o drugima i branićemo život, prirodu i biodiverzitet po svaku cenu.

Izvor: Radar