Sasa Dragojlo Belgrade BIRN 13 Aprilа, 2022
Kako i kada je počela litijumska groznica u Srbiji, ko su braća koja su odigrala važnu ulogu u privlačenju stranih rudarskih kompanija, kao i kako su bivši kadrovi Rio Tinta kroz druge firme započinjali projekte istraživanja ovog dragocenog minerala.
This post is also available in this language: English
„Ko je doveo Rio Tinto u Srbiju? Rio Tinto je u Srbiju došao privučen mineralnim potencijalima naše zemlje. U tome sam direktno učestvovao“, izjavio je u jednom intervjuu Nenad Grubin, geolog i dugogodišnji direktor u Rio Tintu.
Priča o istraživanju litijuma u Srbiji stvarno i započinje sa njim. Ovaj 55-ogodišnji stručnjak bio je jedan od četiri geologa koji su 2004. zvanično otkrili ’jadarit’, litijum natrijski borosilikat, autentični novi mineral koga su inostrani mediji kolokvijalno nazivali “kriptonitom” zbog toga što ima sličnu hemijsku formulu kao istoimena izmišljena supstanca iz filma „Povratak Supermena“.
Međutim, Nenad Grubin je još devedesetih, tokom svog rada na Geološko-rudarskom fakultetu, zajedno sa drugim kolegama, započeo saradnju sa Rio Tintom koji tada još uvek nije formalno radio u Srbiji. Nakon pada Slobodana Miloševića i početka otvaranja srpskog tržišta svetu, Rio Tinto otvara firme u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a Nenad Grubin postaje njihov direktor.
Od 2010. godine 56-ogodišnji Jovan počinje saradnju sa brojnim stranim firmama, bivajući direktor u pet firmi koje su istraživale litijum u Srbiji, a u jednoj od njih osnivač i vlasnik.
Ipak, on nije jedini Grubin sa važnom ulogom u poslu istraživanja litijuma u Srbiji. Sa otkrićem jadarita, i druge strane kompanije pristižu u Srbiji u potrazi za dragocenim mineralom, a njihov poslovni vodič postaje Nenadov stariji brat, Jovan Grubin.
Uprkos tvrdnjama aktivista da Rio Tinto, čiji je projekat vlada Srbije navodno zaustavila, nastavlja da istražuje litijum preko drugih kompanija u Srbiji, o tome nema dokaza. Istraživanje BIRN-a, međutim, pokazalo je da su u velikom broju drugih projekata istraživanja litijuma od 2010. do danas učestvovali – ili učestvuju – brojni bivši dugogodišnji zaposlenici Rio Tinta, od kojih su neki i direktno bili angažovani na projektu Jadar.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji trenutno četiri kompanije imaju dozvolu za istraživanje litijuma ili su istu zatražile od države: „Euro Lithium Balkan“ koja je u kanadskom vlasništvu; kompanija „Asena Investment“ u australijskom vlasništvu; „Balkan istraživanja“ u vlasništvu australijske kompanije na čijem čelu je bivši zaposlenik Rio Tinta Šon Marej; i GeoMin Pro, jedina aktivna firma u vlasništvu srpskog državljanina.
Miroslav Mijatović iz Podrinjskog Anti-korupcijskog tima, PAKT, smatra da ne treba verovati pričama da je projekat iskopavanja litijuma u dolini Jadra stvarno obustavljen. On ističe i da je teritorija Srbije, bez obzira o kojim je kompanijama reč, generalno premala za toliki broj rudarskih projekata, prema njegovim rečima, nedvosmisleno štetnih po životnu sredinu.
„Treba biti izuzetno naivan, pa poverovati u Vučićeve marifetluke. Mi na terenu vidimo sasvim suprotan proces…Zarad sitnosopstveničkih interesa pokušavaju da unište Srbiju, jer je svima postalo jasno da je Srbija mala zemlja za ovako invazivne rudarske projekte, kakvi su prema poznatim i dostupnim tehnologijama projekti eksploatacije litijuma“, kaže Mijatović za BIRN.
‘Poslovni i avanturistički duh’
Kompanije koje su, pored Rio Tinta, zainteresovane za istraživanje litijuma u Srbiji. BIRN
Nenad Grubin je bio 30-ogodišnji asistent na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu kada je Rio Tinto 1997. godine poslao pismo njegovoj tadašnjoj mentorki, profesorki Jeleni Obradović, raspitujući se oko mineralnih potencijala Srbije. Sledeće godine geolozi US Borax-a, firme koja je deo Rio Tinta, posetili su Srbiju.
„Zajedno sa gostima, obilazili smo terene u okolini Valjeva, Gornjeg Milanovca, Zlatibora, Aleksinca, Raške. Osim terenskih obilazaka, imali smo sastanke na fakultetu, posećivali smo rudnike u Srbiji, kako bi se stekla slika kako o geologiji i rudarstvu naših terena, tako i o samoj našoj zemlji“, kaže Grubin za BIRN.
Nenad Grubin 1999. godine odlazi sa porodicom u Kanadu, gde započinje i formalno da radi za Rio Tinto.
„Radio sam honorarno, kao „contract geologist“ na nekoliko programa geoloških istraživanja, koji su se odnosili na ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina u Ontariju, kao i na projektima vezanim za geologiju bivše Jugoslavije“, ističe on.
U proleće 2001. Rio Tinto je registrovao svoju podružnicu u Srbiju, bivajući među prvim stranim kompanijama koje su stigle u zemlju nakon rušenja Slobodana Miloševića. Direktor je postao upravo Grubin koji je tada konačno napustio Rudarsko-geološki fakultet i akademsku karijeru.
„Voleo sam nastavu i nauku, ali mi je proradio poslovni i istraživački duh“, naveo je u jednom intervjuu.
Međutim, interesovanje Rio Tinta za mineralna bogatstva ovih prostora datira još od ranih 90-ih, pre početka rata u Jugoslaviji. Stručnjaci ove multinacionalne kompanije bili su potaknuti naučnim radovima srpskih stručnjaka, uključujući i profesorku Obradović, o bogatom ležištu bornih minerala u Jarandolskom basenu kod Raške. To ležište otkrili su još tokom 80-ih godina stručnjaci državnog Geološkog zavoda, a u okviru detaljnih istraživanja za potrebe državnih „Ibarskih rudnika“.
Prvi geografski informacioni sistem podataka potencijalnih područja za istraživanje rudnih bogatstava napravljen je početkom 1998. godine. Na savet profesorke Obradović, Rio Tinto u proleće iste godine prvi put posećuje basen Jadra, a nakon toga ga i stavlja na listu prioriteta za dalja istraživanja.
Nenad Grubin, jedan od geologa koji su otkrili jadarit i menadžer Rio Tinta. Intervju dat za bilten Saveta stranih investitora. Oktobar 2008. Foto: Printskrin
Zoran Stevanović, penzionisani profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu i predsednik Geološkog društva Srbije (2012-2016), kaže za BIRN da je kriza države koja je prestala da finansira geološka istraživanja i njima se sistemski bavi u javnom interesu, gurnula srpske stručnjake u privatni sektor.
„Kada su se pojavili strani investitori, veliki broj naših geologa je tu pronašao utočište. Sa sobom su poneli i svoje znanje, i određene karte i podatke. Kada država nije vodila računa o njima, logično je da će tražiti svoje parče hleba u privatnom sektoru“, ističe Stevanović za BIRN.
Na pitanje da li je narušeno načelo tržišne ravnopravnosti time što su stručnjaci sa državnih institucija, tokom rada za te iste institucije, delili informacije sa pojedinim privatnim firmama, Stevanović kaže da “to ima smisla“, ali da je važnije pitanje da li se radi u interesu i pod kontrolom države.
„Tanka je linija između jednog i drugog. Mi kao država treba da donosimo odluke o tome da li su stvoreni preduslovi da li treba da se eksploatiše bilo koji mineral, kao i koliko će država da profitira, a ne da poklanja svoje resurse stranim investitorima“, naglašava on.
Rio Tinto je 2004. godine dobio prvu dozvolu za istraživanje u dolini Jadra, i ubrzo došao do istorijskog otkrića – minerala jadarita.
„Kada smo po dobijanju odobrenja za istraživanja u prvoj bušotini u Jadarskom basenu pronašli borne minerale, to je za nas bila fenomenalna vest“, kaže Grubin za BIRN, naglasivši da je Rio Tinto u to vreme prevashodno tragao za boratima, i da u početnim godinama projekta prisustvo litijuma nije smatrano previše bitnom pojavom.
„Fokus kompanije bio je na boratima, a sam litijum nije bio predmet velike tražnje na svetskom tržištu“, objašnjava menadžer Rio Tinta koji je jedno vreme kao kadar te kompanije bio i na čelu Komiteta za rudarstvo Saveta stranih investitora.
Tri godine kasnije jadarit postaje deo bogate mineralne kolekcije Prirodnjačkog muzeja u Londonu, izazivajući veliku međunarodnu pažnju zbog sličnosti sa “kriptonitom“. Ta 2007-a se u svetu uzima i kao prekretnica nakon koje počinje jagma za litijumom, a Srbija postaje važna tačka na mapi rudarskih kompanija.
Novembra 2020. srpska ministarka za rudarstvo i energetiku Zorana Mihajlović sastala se sa predstavnicima Rio Tinta. Sastanku su prisustvovali i ambasadori Velike Britanije, Australije i SAD. Foto: Ministarstvo za rudarstvo i energetiku
Brat i saradnja sa bivšim stručnjacima Rio Tinta
Nenad nije jedini Grubin u poslu sa litijumom. Njegov godinu dana stariji brat Jovan u poslednjih 12 godina je izuzetno aktivan kada je reč o upravljanju ’start ap’ projektima istraživanja litijuma/borona u Srbiji. Bio je direktor u pet kompanija koje su bile ili su još uvek zainteresovane za eksploataciju litijuma u Srbiji.
Prva poznata poslovna operacija započela je 2010. kad je Grubin stariji postao direktor u dve novoformirane rudarske kompanije: „Lithium Li Exploration“, koja je imala ogranak i u Bosni i Hercegovini, kao i „Lithium Li Balkan“. Tri godine kasnije prva je inkorporirana u drugu, a vlasnik je ostala kanadska kompanija „LITHIUMLI HOLDINGS INC” u vlasništvu Petra Palkovskog.
Grubin u izjavi za BIRN kaže da srodstvo sa geologom koji je otkrio jadarit i dugo godina radio za Rio Tinto nema nikakve veze sa njegovim ulaskom u poslove sa litijumom.
„Mi jesmo braća, ali nam kese nisu sestre. Odjeknulo je u svetu to da je u Srbiji otkriven kriptonit, jer je ta formula bila koincidencija. I to je bio znak za investitore da to može da se nađe i na drugom mestu u Srbiji, a podstrek je dao i globalni rast potražnje za litijumom“, objašnjava Jovan Grubin.
Na pitanje šta je radio pre toga, odgovara kratko: „Nije bitno, bavio sam se privatnim poslom“.
U „Lithium Li Balkan“ bili su angažovani i bivši stručnjaci Rio Tinta: Džon Rejnolds, Dejan Jovanović i Bob Keli, jedan od geologa koji su otkrili jadarit.
Ceo članak možete prošitati na BIRN.RS
