Sasa Dragojlo BIRN.RS 25 oktobar, 2021
Iako dozvole za eksploataciju tek treba da budu izdate, a Vlada pominje i održavanje referenduma, postavlja se pitanje da li je reč o pacifikaciji protesta i proizvodnji pristanka javnosti, s obzirom na to da iza investicije Rio Tinta stoje moćni globalni interesi.
Ujunu ove godine, usled sve većeg protivljenja javnosti planu o otvaranju rudnika litijuma vrednog 2,4 milijarde dolara u zapadnoj Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić prvi put je najavio mogućnost o raspisivanju referenduma po tom pitanju, „da se vidi šta narod želi”.
„Glas naroda je glas Boga”, rekao je Vučić koji od preuzimanja vlasti 2012. godine prati neoliberalni ekonomski kurs.
Prateći porast tražnje za baterijama za električna vozila, anglo-australijski rudarski gigant Rio Tinto želi da 2022. godine izgradi podzemni rudnik za eksploataciju litijuma iz minerala jadarit, na nalazištu za koje se smatra da je jedno od najvećih na svetu.
Međutim, projekat je žestoko kritikovan od stane ekoloških aktivista i stručnjaka za zaštitu životne sredine, kao i dela stanovnika Zapadne Srbije gde je planirano iskopavanje. Bojazan je da će rudarenje uništiti životnu sredinu na tom području: od ugrožavanja vodoizvorišta, preko devastacije predela veličine 516 fudbalskih terena čime bi se ugrozili poljoprivreda, ali i živi svet, što bi dovelo do potencijalne depopulacije čitavog regiona.
Reputacija Rio Tinta koji je širom sveta optuživan za uništavanje životne sredine, ali i korupciju – i čiji su poslovi nedavno isplivali i u Pandora papirima – ne deluje umirujuće na domaću javnost.
Ipak, iako dozvola za eksploataciju još uvek nije izdata, jer ni studija o proceni uticaja na životnu sredinu nije završena, analiza BIRN-a o već sprovedenim koracima, uloženom novcu i umrežavanju moćnih globalnih igrača zainteresovanih za projekat, sugerišu da je ovaj posao prevelik da bi propao, uprkos referendumskom „glasu naroda“.
Sam rudarski gigant Rio Tinto 2020. godine zabeležio je 44,6 milijardi dolara konsolidovanog prihoda od prodaje, što je otprilike tek nešto više od devet milijardi manje od ukupne vrednosti srpske ekonomije te godine.
BIRN je mapirao ključne događaje, sporazume i sastanke u vezi sa projektom, zainteresovane kompanije, ulogu međunarodnih finansijskih institucija, ali i vlada Velike Britanije, SAD, Australije, a odnedavno i Nemačke, koje su zainteresovane da se litijum iskopava u Srbiji.
„Postoje li neka obećanja i dogovori iza zatvorenih vrata? Teško je reći. Ali iskustvo Srbije pokazuje da je vlada redovno štitila i podržavala strane investitore“, ističe za BIRN Zlatko Minić, član upravnog odbora Transparentnost Srbija.
Priprema terena: Od njive, preko vlade, do ambasade
Iz Rio Tinta kažu da će eksploatacija ležišta litijuma Jadar, zvanično otkrivenog 2004. godine, pozicionirati kompaniju kao najvećeg dobavljača litijuma u Evropi najmanje narednih 15 godina, te predviđa da će eksploatacija obezbediti proizvodnju litijumskih baterija za milion električnih vozila godišnje.
Srbija će imati koristi od otvaranja 2.100 radnih mesta tokom građevinskih radova, dok će u fazi rada rudnika i prerade mineralne sirovine biti zaposleno 1.000 ljudi, navode u kompaniji. Multinacionalna korporacija planira da investira više od 100 miliona dolara u zaštitu životne sredine i blizu 40 miliona dolara u postrojenje za preradu voda.
Da bi se ova predviđanja obistinila, Rio Tinto je godinama pripremao teren. Kompanija je donirala sredstva lokalnim zajednicama, bolnicama, školama i kulturnim centrima, a prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbija (CINS), otkupila je i više od 40 procenata zemlje na kojoj će se nalaziti rudnik, jer je vlasništvo neohodno kako bi se dobila uopšte dobila dozvola za eksploataciju.
Rio Tinto je angažovao i stručnjake sa Rudarsko-geološkog, Mašinskog i Građevinskog fakulteta, objavila je nevladina organizacija Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT), međutim, kakve su tačno usluge u pitanju nije poznato, jer su fakulteti odbili da dostave podatke, uprkos rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja.
Pored stručne, multinacionalna korporacija je dobila i političku podršku. Još 2011. Rio Tinto je potpisao Memorandum o razumevanju sa opštinom Loznica na čijem je čelu i u to vreme bio Vidoje Petrović, tada član Ujedinjenih regiona Srbije, a danas Srpske napredne stranke.
Sličan dokument Rio Tinto je potpisao 2017. sa Vladom Srbije, nakon čega je formirana i radna grupa za implementaciju projekta „Jadar“, u kojoj se nalaze predstavnici kompanije, Vlade, Razvojne agencije Srbije, lokalnih samouprava, brojnih javnih preduzeća, ali i dva saradnika predsednika Vučića – šef njegovog kabineta Ivica Kojić, i specijalni savetnik Danilo Cicmil.
U radnoj grupi su i Majk Širaev, drugi sekretar u ambasadi Australije, i Stiven Ndegva, direktor Svetske banke u Srbiji.
Sami predstavnici vlasti u više navrata isticali su da je projekat Rio Tinta od „strateškog značaja“ za Republiku Srbiju.
Multinacionalna korporacija političku podršku ima i u zemljama iz koje su njeni deoničari. U maju 2018. godine, ser Alan Dankan, tada britanski ministar za Evropu i Amerike, u Londonu se sastao sa nekoliko zvaničnika Rio Tinta, upravo povodom projekta Jadar, pisao je britanski Tajms u julu ove godine.
U redigovanom sižeu sa sastanka do kojeg je došao BIRN, naglašava se da se „diskusija održala u dobroj atmosferi”. Britanski ministar se podsetio, kako se navodi u sižeu, rada sa jednim od predstavnika Rio Tinta na tom sastanku, a istaknuto je i da je proces pristupanja Srbije Evropskoj Uniji od značaja za projekat.
„Bilo je potrebno vreme da se odredi najbolja metoda ekstrakcije, kao i da se osigura da je tržište spremno za povećanje borne kiseline, tržišnog nusproizvoda ekstrakcije litijuma”, navodi se, između ostalog, u dokumentu.
Britanska vlada i danas snažno podržava projekat. Izvor BIRN-a upoznat sa dešavanjima u britanskoj ambasadi, tvrdi da Velika Britanija lobira u srpskoj Vladi da se ubrza proces usporen protivljenjem javnosti.
U aprilu ove godine, Velika Britanija i Srbija potpisale su Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji. U saopštenju britanske vlade povodom potpisivanja sporazuma navedeno je i da poslovi brojnih britanskih firmi „cvetaju” u Srbiji, a posebno je istaknut Rio Tinto za koji se kaže da je uložio „značajne iznose u velike inicijative koje će podstaći dalju proizvodnju električnih vozila i pomoći u smanjenju emisije ugljen-dioksida u svetu”.
(Ne)sporna promena prostornog plana
U julu ove godine Skupština grada Loznice usvojila je izmene prostornog plana kako bi se u njega uključilo područje posebne namene za projekat rudnika i prerade litijuma kompanije Rio Tinto.
Taj Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) za jadarit usvojen je još 2020. godine Uredbom Vlade Srbije. Kritičari kažu da su gradske vlasti Loznice protivzakonito usaglasile plan višeg ranga sa onim nižeg, kako bi se izašlo u susret Rio Tintu, dok u lokalnoj vlasti ističu da je lokalna skupština jedino mogla da konstatuje prethodnu odluku vlade.
Zanimljivo je i da se u proceni uticaja na životnu sredinu istog prostornog plana za projekat Rio Tinta, koje je izradilo Ministarstvo građevinarstva, navodе značajni rizici po životnu sredinu, uključujući potencijalno zagađenja vode, trajno oštećenje zemljišta i narušavanje biodiverziteta.
Palmerov savet i interesi američkih kompanija
Sjedinjene Američke Države takođe podržavaju projekat „Jadar“. Nekoliko opozicionih lidera u Srbiji javno je reklo da je Metju Palmer, specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan, sugerisao tokom sastanka u junu da Rio Tinto nije tema na kojoj bi trebalo rušiti vladu. BIRN je Palmeru uputio pitanja u vezi sa ovim sastankom, ali odgovor do objave teksta nismo dobili.
U novembru 2020. godine, kada se ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović sastala sa tadašnjom generalnom direktorkom kompanije Rio Tinto Marni Finlejson, pored ambasadorki Australije i Velike Britanije, bio je prisutan i ambasador SAD Entoni Godfri.
Pojedine američke kompanije su već deo projekta Jadar. Rio Tinto je za BIRN potvrdio da su 2018. godine sa građevinskom kompanijom Behtel potpisali ugovor o upravljanje projektom (PMC) za “Jadar“.
„Sa Bechtelom, saradnja traje preko 50 godina i zajedno smo realizovali nekoliko važnih projekata. Kompanija Bechtel je, kao i svaki izvođač radova kompanije Rio Tinto, ugovor dobila putem tenderskog procesa“, istakli su za BIRN.
Mministarka Zorana Mihajlović sastala se u septembru ove godine i sa predstavnicom kompanije Behtel Eli Mekadam. Nakon sastanka, ministarka je projekat Jadar ocenila kao „strateški važan ne samo za rudarstvo, već za kompletnu privredu u Srbiju” i naglasila svoje uverenje da će se poštovati „najviši standardi zaštite životne sredine”.
Kompanija Behtel je već sarađivala sa Mihajlović dok je vodila ministarstvo građevinarstva. Američka kompanija, zajedno sa turskom kompanijom Enkom, gradi „Moravski koridor” u Srbiji, i to kao jedini ponuđač nakon što je vlada donela „poseban” zakon kojim je suspendovan postupak javnih nabavki, pod izgovorom da, kako je ministarka Mihajlović istakla, Srbija „nema vremena za gubljenje“.
Američka Međunarodna razvojna korporacija (DFC), koja je više puta istakla zainteresovanost za ulaganja u srpski energetski sektor, takođe prati projekat „Jadar“. DFC je osnovana 2018. godine u vreme Donalda Trampa, te promovisana kao novi institucionalni alat za suzbijanje rastućeg kineskog globalnog uticaja, a u Srbiji je svoju kancelariju otvorila u septembru 2020-te, nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
Tri meseca kasnije, prvom sastanku radne grupe za projekat „Jadar“ prisustvovao je i tadašnji šef kancelarije DFC-a u Beogradu, Džon Jovanović.
Na pitanju o mogućnosti uključivanja DFC-a u projekat Rio Tinta, iz Ministarstva rudarstva i energetike za BIRN su šturo odgovorili: „..postoji otvorenost za razmatranje svih inicijativa za saradnju koje su uputili međunarodni partneri u vezi sa implementacijom projekata u Srbiji, što se odnosi i na pomenutu instituciju“.
Rio Tinto je potvrdio da su imali sastanke sa predstavnicima DFC-a, ali ističu da ta finansijska institucija nije jedina.
„Rio Tinto jeste imao sastanke sa predstavnicima DFC-ja, kao i sa brojnim drugim razvojnim finansijskim institucijama. Cilj sastanaka je bio predstavljanje Projekta „Jadar” radi identifikovanja dodatnih prilika za investiranje u Srbiji, koje bi realizacija Projeka „Jadar“ omogućila“, istakli su u odgovoru za BIRN.
Odgovarajući na pitanja u vezi sa podrškom stranih ambasada projektu, u Rio Tintu ističu da je „ova vrsta podrške kompanijama na tržištu zemlje domaćina uobičajena za diplomatska predstavništva“.
„Saradnja i podrška ovih i drugih ambasada takođe odražavaju značaj projekta za Srbiju i veliki doprinos koji će dati zelenoj tranziciji i dekarbonizaciji koje sve zemlje moraju da preduzmu kako bi se suočile sa ozbiljnim izazovom klimatskih promena“, naglašavaju za BIRN.
Strateški plan EU i oproštajna poruka Angele Merkel
„Ako se interesuje ceo svet, onda se interesujemo i mi i to je jasno”, rekla je bivša nemačka kancelarka Angele Merkel nakon sastanka sa predsednikom Vučićem u septembru ove godine, tokom njene oproštajne turneje po Balkanu.
„Srbija zaista ima nešto što vredi…Nije samo reč o nemačkim interesima, to je pitanje kojim će se baviti države članice EU, jer je očuvanje životne sredine u Evropi zaista važno pitanje“, izjavila je tom prilikom Merkel.
Ta izjava ne bi trebalo da iznenađuje s obzirom na strateški plan EU, koja uvozi gotovo sav litijum koji koristi, a ima ambiciozan plan da taj proces preokrene. Evropska komisija procenjuje da će do 2030. godine potražnja za litijumom porasti 18 puta, odnosno čak 60 puta do 2050-te godine. Potpredsednik EK Maroš Šefčovič u martu je izjavio da je cilj Evrope da do 2025. godine postane drugi najveći region u svetu za proizvodnju litijum-jonskih baterija, odmah nakon Kine.
Nije slučajno da je Rio Tinto u kontaktu sa visokim zvaničnicima EU, posebno sa Šefčovičem, kako se navodi u dokumentu u koji je BIRN imao uvid, a koji je nastao nakon sastanka ambasadorke Srbije pri EU Ane Hrustanović i Lorensa Dešambenoa, glavnog direktora za spoljne poslove kompanije Rio Tinta, koji je održan 8. juna u Briselu.
Kako je BIRN već objavio, u toj diplomatskoj depeši piše da Rio Tinto „razmatra mogućnost brže realizacije aktuelnog projekta” i njegovo eventualno proširenje, a nakon “vrlo uspešnih” razgovora sa Vučićem nedelju dana ranije. Kompanija je, kako se navodi u dokumentu, izrazila zadovoljstvo što je tokom tih razgovora „izražena obostrana spremnost da se ulože neophodni napori za nesmetanu realizaciju postojećeg projekta…”.
Interes Nemačke nije slučajan, jer se u dokumentu koji je misija Srbije pri EU prosledila Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, navodi i da je Rio Tinto već uspostavio kontakte sa tri nemačke automobilske kompanije – Dajmler Mercedes, Folksvagen i BMW-om.
U Nemačkoj se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma, u jugozapadnoj dolini Gornje Rajne. Vađenje litijuma iz termalnih izvora vode u Nemačkoj može biti manje štetno od eksploatacije i prerade u Srbiji, ali savezne vlasti se i pored toga mogu suočiti sa protivljenjem, smatra Mihael Martens, novinar Frankfurter algemajne cajtunga.
„Moguće je da Berlin podržava takav projekat, ali snažan lokalni otpor bi ga ipak mogao učiniti neodrživim”, Martens kaže za BIRN.
„Što je još važnije, glas vlada saveznih država na čijem će se području litijum eksploatisati i te kako je važan. Ako bi Zeleni bili deo nove koalicije, mogli bi se suočiti sa unutrašnjim sukobom: s jedne strane, Zeleni pozivaju na rapidnu ekspanziju elektromobilnosti, a s druge strane, verovatno je da će doći do ekoloških protesta protiv bilo kog projekta iskopavanja litijuma u Nemačkoj. Ako je tako, kako bi Zeleni reagovali?“, pita Martens.
On dodaje da Evropa svakako ne može priuštiti da čeka.
„Ne može biti u interesu Evrope da stoji sa strane i da gleda. To naravno znaju velike evropske kompanije. Konglomerati poput Folksvagena, Mercedesa ili BMW -a su poput malih država sa svojim ‘ministarstvima spoljnih poslova’ i odsecima za planiranje upravljanja sirovinama“, kaže Mertens.
„Ako se Evropa ne pripremi, za nekoliko godina doći će do još veće zavisnosti evropske industrije o Kini, a mogli bi se pojaviti i veliki problemi u lancima snabdevanja”, dodaje nemački novinar.
Iz kompanije Rio Tinto nisu direktno odgovorili na pitanje BIRN-a sa kojim su sve kompanijama pregovarali, ali navode da su u pitanju kompanije iz industrije baterija i električnih automobila.
“Kompanije iz ta dva sektora su potencijalni budući kupci litijum karbonata koji bi trebalo da se proizvodi u Jadru. Kontakti su u prethodnom periodu uspostavljeni sa svim relevantnim kompanijama na temu potencijalne komercijalne saradnje, ali su bili dobra prilika i da se Srbija promoviše kao poželjna investiciona destinacija za gradnju fabrika baterija i električnih automobila“.
Referendumske dileme
Rio Tinto je nedavno počeo da reklamira projekat „Jadar“ na gotovo svim televizijama u Srbiji. Na to je reagovalo čak 30 organizacija civilnog društva, zatraživši od REM-a da zabrani emitovanje reklame na javnom servisu, zbog, kako tvrde, kršenja Zakona o oglašavanju.
„Ovim se krši jednakost u smislu toga da će za referendumsko rešenje jedna strana imati i reklame i dostupnost javnog prostora na servisu, dok druga strana koja se protivi rudarenju litijuma nema nikakvu šansu da se njihov glas čuje. Samim tim to znači da referendumsko izjašnjavanje nema pre toga jednu vrstu pravedne kampanje. Druga bitna stvar je ukoliko stručnjaci ukazuju na štetnost određenog projekta, pitanje je da li vi tim reklamama iznosite netačne informacije“, izjavio je Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Odgovarajući na ove tvrdnje, u Rio Tintu su naveli da je kompanija suočena sa negativnom kampanjom kojom se, kako ističu, “nedopušteno ocrnjuje njen ugled i iznose neistinite informacije o njenom poslovanju“, i zbog toga ima „pravo i potrebu da se obrati građanima Srbije sa porukom u kojoj će predstaviti sebe i svoj projekat javnosti“.
„Vođeni dugogodišnjom praksom zakonitog i poštenog oglašavanja i ovog puta naša kompanija je poslala potpuno dopuštenu oglasnu poruku, u svemu sa propisima koji regulišu ovu oblast, a pre svega u skladu sa Zakonom o oglašavanju“, saopšteno je iz kompanije.
Kritičari projekta Jadar u Srbiji retko dolaze do pristupa televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a ako se i pojave, to uglavnom nije u pozitivnom kontektsu. Ukoliko do referenduma dođe, što nije formalno-pravna obaveza države, sveobuhvatni pristup tačnim informacijama biće jedna od ključnih stvari, ističe Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija.
„Kakvi god da su motivi, kao i na svakom referendumu, ključna stvar je kako će se pitanje formulisati i hoće li građani imati sve informacije da pravilno odluče. Ne mislim da smo do sada imali priliku da čujemo potpune informacije, bilo o rizicima ili benefitima za Srbiju, ako se ovaj projekat realizuje”, kaže Nenadić za BIRN.
Na pitanju o izgledima da se održi referendum, Vesna Prodanović, generalna direktorka Rio Sava Exploration d.o.o, srpske podružnice kompanije Rio Tinto, na konferenciji za novinare u julu rekla je ne postoji pravni okvir kojim će referendum poništiti dozvole, ali da će se kompanija „prilagoditi”.
„U slučaju da referendum bude negativan kompanija će morati da zauzme svoj stav, videćemo šta je stav države, ne postoji pravni okvir koji kaže da, ako je referendum negativan, onda ne važe dozvole. Pravni okvir za to nije razjašnjen, ali naravno da ćemo se prilagoditi onome što u tom trenutku država bude postavila nama kao okvir“, izjavila je Prodanović.
Za ceo članak idite na BIRN.RS
