Bojana Novaković i Marš sa Drine: Poruka za Brnabić i Vučića uoči sednice Vlade
Ekološka mreža „Marš sa Drine“ čiji je aktivni član i glumica Bojana Novaković, uputila je poruku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić uoči sednice Vlade zakazane danas za 17 časova. Na njoj bi, prema najavama vlasti, trebalo da bude doneta odluka koja će značiti kraj za Rio Tinto u Srbiji. Ovo udruženje poručuje da je jedino hitno ukidanje Prostornog plana područja posebne namene Jadar način da se osigura odlazak Rio Tinta. U pismu jasno objašnjavaju i kakve posledice nosi projekat Jadar za ceo region i ljude koji žive u njemu.
Pismo prenosimo u celosti:
„Hitno ukidanje Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) Jadar je jedan od najboljih načina da se osigura da Rio Tinto ode iz Srbije.
Ukidanje ne znači davanje obećanja kao deo predizborne kampanje, već znači da oni koji su odgovorni za prihvatanje PPPPN, a to je sadašnja Vlada, odmah krenu u proceduru njegovog poništenja.
Prostorni plan područja posebne namene Jadar koji je urezao Rio Tinto na mapu Srbije je utvrđen u martu 2020. godine.
Posledica plana je prenamena zemljišta iz poljoprivrednog u industrijsko, koja drastično ograničava njegovo korišćenje stanovnicima doline Jadra koja broji 19.000 ljudi. Prenamena predstavlja pretvaranje plodne doline u industrijsku zonu koja će biti specijalno rezervisana za Rio Tinto.
Šta to znači za stanovnike doline Jadra?
Pomenute promene prostornog plana pripremaju zemljište za eksproprijaciju gde dolazi do nasilnog oduzimanja zemljišta i nedobrovoljnog iseljavanja stanovništva u ime javnog interesa.
Promena plana sprečava nove ekonomske aktivnosti kao što su izgradnja turističkih pansiona, prodavnica kao i razvijanje zemlje. Ovo znači da vlasnici zemlje ne mogu više da koriste zemlju u istom kapacitetu kao i pre, što je za poljoprivrednike katastrofalno, jer oni razmišljaju i ulažu dugoročno.
U međuvremenu se gubi motivacija za bilo kakve poljoprivredne aktivnosti, jer svi znaju da sledi ono neizbežno, a to je iseljenje. Jedna od posledica je osetno osiromašavanje regije.
Poljoprivrednici u Rošija Montani (Rumunija) koji su se borili protiv rudnika kanadske kompanije Gable Resources su se suočili sa istim problemom. Kada je došlo je do prihvatanja prostornog plana, stanovnici više nisu imali dozvolu da razvijaju nove ekonomske aktivnosti.
Postepeno je dolazilo do zatvaranja radnji, gde je došlo do brzog osiromašivanja teritorije, gde se ostanak pokazao skoro kao nemoguća opcija. Međutim, poljoprivrednici koji su odlučili da ostanu i da se bore protiv kompanije legalnim sredstvima, uspeli su da izvojevaju pobedu.
Za svog vođu izabrali su Eugena Davida, poljoprivrednika koji je tada rekao:
„Moja zemlja garantuje moju budućnost i budućnost moje dece. Mogao bih da se zaposlim u nekoj kompaniji, a zatim da budem otpušten nakon godinu ili dve. Moja zemlja me ne može otpustiti. Ona me hrani. Svaki put kada se sretnem sa kompanijom, pitam ih: šta ćete li učiniti ako odbijem da odem? I nikad ne odgovaraju. Imaju odgovore na komplikovana pitanja, a ne na jednostavna.“
Da li će Srbija imati isto toliko uspeha ili će se umesto da štiti svoje građane, rukovati sa stranim investitorima radi profita? Jedno je sigurno ako se PPPPN Jadar ne ukine po hitnom postupku, posledice će biti katastrofalne, ne samo za prirodnu i životnu sredinu, nego i za naš narod.
Vođeni skorašnjim protestima, koji prete da značajno utiču na ishod predstojećih izbora, naš predsednik i predstavnici vlasti se trude da se svim silama „ograde“ od Rio Tinta i prebace odgovornost na prethodnu vlast. Ne smemo zaboraviti da najveći uticaj na ovaj projekat nisu imali ni trgovinski sporazum Velike Britanije i Srbije iz 2002. na koji se poziva generalni direktor Rio Tinta, ni Zakon o rudarstvu iz 2006 koji je premijerka Ana Brnabić pomenula kao uzrok problema. Najveći uticaj su imale promene zakona o rudarstvu iz 2015 gde se litijum učvrstio kao „resurs od strateškog interesa” i gde se omogućava eksproprijacija u korist privatnih kompanija.
Nepotrebno je reći ko je vodio vladu 2015. godine, ali za one koji ne znaju, Vučić je bio premijer. Vučić je imao izbor da odbije projekat Rio Tinta jer je projekat predviđao iskopavanje litijuma u naseljenom mestu. To je značilo da je eksproprijacija verovatna, ali nezakonita prema prethodnom Zakonu o rudarstvu. Umesto da zaštiti građane, Vučić je izabrao da prepravi zakon 2015. godine kako bi se prilagodio Rio Tintu.
Ako su Brnabić i Vučić zaista toliko drugačiji u odnosu na prethodnu vlast, sada je vreme da to i pokažu.
Hitno ukidanje PPPPN Jadar i izmene koncepta strateškog interesa u Zakonu o rudarstvu se moraju ostvariti od strane onih koji su te promene i doneli – a to su oni. Ana Brnabić je rekla da misli da je ukidanje PPPN plana “odluka za budućnost, i verujem da je pametnije, bolje i pravednije da se odluka donese od strane političke elite koja će voditi zemlju u naredne četiri godine.”
Zar ne bi bilo pravednije da trenutna Vlada ukloni sve prepreke koje je stvorila, kako bi dala građanima budućnost i šansu?“.
Autorke ovog teksta su Jovana Amidžić, Ana Kondić i Bojana Novaković iz kolektiva Marš sa Drine.
