Нјегова Светост,
Патријарх српски господин Порфирије,
Патријаршија српске православне цркве
Ваша Светости,
Дозволите ми да Вам се обратим у име “Марш са Дрине”, мреже која уједињује 18 српских невладиних организација, стручњаке и активисте. Ова мрежа подржава деловање удружења “Не дамо Јадар” које чини 350 локалних власника парцела који се противе Рио Тинтовом пројекту “Јадар” на друштвеној, еколошкој, економској и културној основи. Такође се противе и принудном расељавању које би овај рудник подразумевао. Уз њих подржавамо и Савез еколошких организација Србије (СЕОС), “Знамо да не дамо” који се противи ископавањем литијума и бора у Србији.
Националном петицијом1 против Рио Тинтовог пројекта сакупљено је преко 292,000 потписа, а интернационалном2 173,000. Вероватно су до Вас дошле вести о тренутним протестима који се одржавају широм земље. Поред многих других, против овог пројекта се јавно оглаила Српска краљевска породица, као и Српска академија наука и уметности. Можда сте испратили и рад Епископа диселдорфског Григорија, који се залаже за заштиту природе, као Божије творевине. Његово саосећање са људима и природом из долине Јадра је заиста веома охрабрујуће.
Рио Тинто је у обавези да, како би експлоатисали руду у долини Јадра, откупи сва имања која су у оквиру пројекта. С обзиром да њихов пројекат обухвата и црквену имовину као што је Црква Светог Ђорђа, Рио Тинто/Рио Сава су Вас вероватно већ контактирали у циљу нуђења новца и компензације за црквена имања која би била погођена и уништена њиховим пројектом.
У долини Јадра још увек постоји велики број локалних власника парцела који одбијају да своја имања предају Рио Тинту/Рио Сави, а за то постоје и снажни верски разлози у оквиру очувања православне традиције и везе човека са земљом коју обрађује. Желели бисмо да охрабримо Вас и Свети Архијерејски Синод да их подржите у одбијању предаје имања Рио Тинту и да штитите Божију творевину. Црква је темељ и симбол живе заједнице, а та зајденица се пре свега огледа у локалној Цркви. Једна од њих је и она из Горњих Недељица.
Забринути смо и потенцијалним лошим утицајем рудника на гробља. На крају крајева, православно учење налаже да ми своје ближње сахрањујемо до Другог Христовог доласка. Помисао на то да би једна рударска компанија била у могућности да узнемирава или премешта, била би не само незамислива, већ и потпуно недопустива у православном духу и традицији.
Са великом забринутошћу посматрамо последице похлепе, корупције и последичног занемаривања Божије творевине. Православни дух и традиција имају одговоре на питања која се тичу спасења од могуће корупције. Ти одговори леже у неговању дарова које нам је Бог пружио. Починити злочин према природи, онима који о њој брину и производе храну како би прехранили наше сународнике, јесте страшан грех.
Према Светом Писму, Земља је Божја творевина и Бог је људе поставио у “еденски врт да га обрађује и да се стара о њему” (Постање 2:15). Такође, и самој земљи је потребан одмор од обрађивања (Трећа књига Мојсијева 25:4). Као чувари и управитељи Божје творевине, поверено нам је да о њему бринемо. О овом моћном чину сведочи поверење које нам је Бог указао дозвољавајући нам да именујемо животиње, биљке и све што чини његову творевину. Ми понављамо тај завет – чин именовања – у тренутку када се крстимо.
Ваша Светости, искрено се надамо да ћете ово писмо примити у духу у ком је написано; првенствено са саосећањем и надом да ћете, заједно са Светим Архијерејским Синодом, размотрити наше писмо и његову садржину на предстојећем заседању Сабора што се тиче очувања Ваше имовине и имовине мештана у долини Јадра, одбијања предаје исте Рио Тинту и постављање Цркве у позицију подршке онима који тамо живе и брижно воде рачуна о Божијој творевини.
Искрено Ваша,
Бојана Новаковић
