Preko 60,000 građana je protiv Rio Tintovog projekta Jadar u Srbiji (RIO.L)
Beograd / Srbija, 9. april 2021. – Dok se Rio Tinto priprema za godišnji sastanak deoničara, velika koalicija koju čine meštani doline Jadra, eskperti i mnoge nevladine organizacije organizuju protest ispred kancelarija Rio Tinta u Beogradu, Loznici, Londonu i Vašingtonu. Zajedno će poslati poruku deoničarima da će se boriti za svoju zemlju i da ne žele toksični otpad u svojim životima.
„Ovo je naša poruka deoničarima Rio Tinta: Postoje stvari koje se novcem ne mogu kupiti. Naša zemlja, naši koreni, naši domovi, naše nasleđe nisu na prodaju kao ni naše duše. Nemate našu dozvolu da gradite rudnik u Jadru! Branićemo ovu zemlju po cenu naših života,“ rekao je Zlatko Kokanović, potpredsednik udruženja „Ne damo Jadar“.
„Ne damo Jadar“ [1] je udruženje meštana i vlasnika zemlje u dolini Jadra. Čine ga 350 vlasnika zemlje koji se protive Rio Tintovom projektu na osnovu socijalnih, ekoloških i ekonomskih aspekata, kao i prisilnom raseljenju stanovništva koje projekat zahteva. Pokret „Rio Tinto: Marš sa Drine!“ u osnovi podržava „Ne damo Jadar“ i ujedinjuje 20 ekoloških organizacija. [2] Zajedno su sakupili čak 63,000 poptisa protiv rudnika u dolini Jadra u poslednja dva meseca [3].
Na protestu će članovi pokreta „Marš sa Drine!“, zajedno sa građanima, predati kompaniji Rio Tinto 63,000 potpisa i poslati jasnu poruku: crveni kartoni za deoničare i koferi za Rio Tinto da spakuju svoje stvari jer Jadar nije na prodaju!
Predlog projekta Jadar [4] u dolini Jadra u zapadnoj Srbiji, vlasništvo je anglo-australijskog, rudarskog giganta Rio Tinto (RIO.L) preko firme „Rio Sava exploration“. Kompanija planira da eksploatiše jadarit. Plan je da izgradnja ovog rudnika počne 2022. godine i očekuje se da će biti operativan do 2026. godine.
Od samog početka, predlog projekta prate skandali i otpor izgradnji, kako nacionalni tako i međunarodni, zbog prevelike upotrebe vode i toksičnih materija; uništenja šuma; prinudnog raseljenja i potencijalnog prekograničnog uticaja u slučaju izlivanja. Predlog projekta pokriva 22 sela, a samo iskopavanje bi se dešavalo ispod dva rečna korita – reke Korenite i reke Jadar. Obe reke su sklone plavljenju što znači da postoji veliki rizik da će toksični otpad završiti u ove dve reke koje se dalje ulivaju u Drinu, Savu i Dunav.
Takođe, predlog obuhvata i oblast oko Paulja, arheološkog nalazišta iz bronzanog doba, ali i nekoliko spomenika prirode. 2017. godine, Vlada Srbije i Rio Tinto su potpisali [5] Memorandum o sporazumu koji nikad nije javno objavljen uprkos tvrdnjama o transparenciji procesa [6]. Memorandume o sporazumu prati loš glas u Srbiji jer se obično povezuju sa korupcijom na najvišem političkom nivou.
„Pokrenuli smo parnični postupak za poništavanje dozvola. Pitali smo Evropsku Uniju da potvrdi da sve dozvole moraju biti u skladu sa evropskim zakonodavstvom; ovo se ne odnosi samo na životnu sredinu već i na Okvirnu direktivu o vodama, Direktivu o otpadu i drugim povezanim uslovima kao što su osiguranje i procena rizika i nezgoda. Podstakli smo svoje susede da procene mogući prekogranični uticaj kako bi bila pokrenuta ESPOO konvencija o ekološkim dozvolama.Pre nekoliko dana smo predali procenu rizika deoničarima Rio Tinta. Ali ovo je samo početak”, govori Marijana Petković, članica udruženja „Ne damo Jadar“.
„Mi posedujemo zemlju koja je bogata arheološkim ostacima koji datiraju iz bronzanog doba, i ova regija ima nekoliko spomenika prirode. Ova zemlja je sada na korak od rudnika. Kako izvršni direktor Rio Tinta može sa sigurnošću tvrditi da je zaštita kulturnog nasleđa pitanje koje im „leži oko srca“, kada istovremeno u Srbiji Rio Tinto želi da otvori rudnik koji će progutati spomenike prirode i nasleđe iz 14 veka p.n.e.?“ pita Marijana Petković, članica udruženja „Ne damo Jadar“. [7]
U znaku solidarnosti u Vašingtonu, sa Bojanom Novaković će biti i mlada aktivistkinja Jamie Margolin.
