RIO TINTOV PREDLOŽENI PROJEKAT „JADAR“ U SRBIJI

0
17

JADARSKA dolina je jedinstven ekosistem prirode i čovečanstva. Okružena planinama i dvema rekama, ova dolina je dom generacijama poljoprivrednika, koji svake godine proizvedu preko 70 miliona evra poljoprivrednih prinosa. Dolina je samoodrživa i hrani ne samo svoje stanovnike, već i okolna područja. Podzemne vode teku toliko duboko da čak i tokom suše usevi daju prinos. Postoje škole, crkve i prodavnice, uspešan kulturni pejzaž i hiljade onih koji žele da ostanu i zadrže ono što su im generacije njihovih predaka ostavile.

U maju 2021. Evropska komisija je potvrdila da će EIA direktiva i SEA direktiva biti primenljive za procenu uticaja predloga „Jadar“ na životnu sredinu i da EIA mora da obuhvati ceo predlog kako bi se procenio njegov kumulativni uticaj. Početkom jula 2021. Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije objavilo je RT-ov izveštaj o obimu.1 Bio je nekompletan i sadržao je samo kompleks rudnika bez postrojenja za preradu i deponije jalovine. Sama procena je trebalo da počne početkom decembra 2021, a zatim izgradnja 2022, ali ogromno protivljenje javnosti, uključujući peticiju sa preko 290.000 potpisa (5% stanovništva Srbije), knjigu koju je objavila Akademija nauka2 i dve nedelje građanske neposlušnosti sa preko 100.000 ljudi na ulicama, navelo je vladu da poništi Prostorni plan posebne namene – Jadar, zakonsku pretpostavku za projekat3. To je urađeno kako bi se pitanje utišalo pred izbore, nakon kojih je predsednik Vučić saopštio da je otkazivanje bila greška. Kompanija je tada saopštila da se nadaju da će „moći da razgovaraju o svim opcijama sa Vladom Srbije sada kada izbori ne stoje na putu“. Mars sa Drine je odgovorio navodeći da će „napor Srbije da pređe u politički stabilnu zemlju biti ugrožen ako kompanije kao što je Rio Tinto veruju da mogu da potkopaju demokratiju i pokušaju da ponovo uvedu nepotizam. Vlada je napravila svoj izbor: saslušala je narod.”4 Ova nova, ali ne i neočekivana, realnost znači da naš pokret nastavlja sve dok ne postignemo potpunu pravnu zaštitu Jadra i ne nateramo Rio Tinto i sve druge potencijalne investitore da spakuju kofere.


Predlog rudnika jadarita (litijum i borat) kompanije Rio Tinto u Srbiji5
Predlog Rio Tinta za litijum i borat u dolini Jadar pokriva 22 sela. Područje je bogato poljoprivredno područje koje obuhvata poljoprivredu, pčelarstvo, turizam, itd. Samo poljoprivredni prinosi se procenjuju na preko 70 miliona evra godišnje.6 Prostorni plan rudnika obuhvata površinu od 2.031 hektara za kompleks posebne namene, prateće koridore i sisteme saobraćajne infrastrukture. Skoro 200 hektara šuma bi trebalo da se poseče: 80 hektara za puteve/železnice i 164 hektara za 35% projektovane jalovine. Rio Tinto treba da kupi 600 hektara zemlje od 335 zemljoposednika da bi nastavio razvoj. Rudnik je predviđen na obali reke Korenite, pritoke reke Jadar, uz podzemnu eksploataciju ispod oba korita. U blizini, flotacijsko postrojenje bi koristilo 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno (koja bi se razblaživala sa 5.000-6.000 tona vode). Predlog je projektovan da radi 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji tokom veka trajanja rudnika od 60 godina.


Deponija jalovine će se nalaziti na nekoliko stotina metara od rudnika, u blizini reka i iznosiće 1,3 miliona tona godišnje (90 miliona tona u toku eksploatacije rudnika). Jadar i Korenita su podložni poplavama svake godine, a poslednje velike poplave bile su 2020. godine. Postoji veliki rizik da će jalovina završiti u ove dve reke, a zatim se uliti u Drinu, Savu i Dunav. Drina teče u Bosnu i Hercegovinu, a Dunav u Rumuniju. Očekuje se da će promene temperature značiti veći rizik od poplava u ekstremno kišnim periodima, a od suša u ekstremno toplim periodima godine7.


Predlog je jeftin i proširiv,8 što je, posmatrano zajedno, najgora kombinacija za rudnik jer se većina nesreća dešava sa loše planiranim (niskobudžetnim) proširenjima rudnika koja stalno povećavaju jalovinu i deponije otpada planirane za početnu ili prvu fazu rudnika.

Predlog se nalazi u oblasti od izuzetnog arheološkog značaja i Rio Tinto trenutno razmatra alternativu trenutnom odlagalištu jalovine koje bi se nalazilo u neposrednoj blizini Paulja, arheološkog nalazišta starog otprilike 3.500 godina. Prostorni plan pominje neke od njih, ali izostavlja nekoliko izuzetno važnih arheoloških i kulturnih lokaliteta i spomenika prirode (tačke 5.1.1 i 6.2).9

Do sada, eksploatacija litijuma nije postojals nigde u svetu na plodnom tlu. Predlog u pustinji Nevada nedavno je zaustavljen zbog štetnog uticaja tehnologije na žalfiju, tetrebove i druge divlje životinje i sada je pod znakom pitanja zbog kostiju predaka američkih Indijanaca. Ipak, čini se da je vlada u Srbiji rešena da dozvoli ogroman i mutan predlog koji će uništiti naseljena i napredna sela izgrađena na plodnoj zemlji koja se obrađivala generacijama, sa izuzetnim vrednostima nasleđa i zaštićenim životinjskim vrstama.

Postoji značajno lokalno, nacionalno i transnacionalno10 protivljenje predlogu rudnika. Ne Damo Jadar (NDJ) je udruženje 335 vlasnika nekretnina, sa sedištem u dolini Jadra, Zapadna Srbija, koje se protivi predloženom rudniku litijuma i borata i prerađivačkom centru Rio Tinta na osnovu društvenih, ekoloških, ekonomskih i baštinskih osnova. Marš sa Drine (MSD) je mreža koju čini 20 organizacija i nezavisnih stručnjaka širom Srbije i njene dijaspore. Peticija koju je pokrenuo MSD prikupila je preko 290.000 potpisa (5% stanovništva Srbije) protiv predloženog rudnika.

Nepravilnosti su već́ identifikovane iz Rio Tintove prezentacije projekta i izveštaja o obimu11 : navode da se to „odnosi samo na jedan deo celog projekta, tačnije na projekat podzemne eksploatacije.“ Odredbe EIA direktive se ne mogu izbeći podelom projekata na manje projekte, ne uzimajući u obzir njihov kumulativni uticaj na životnu sredinu.12 13 PPR ne obuhvata preradu rude i finalne proizvode, kao ni hemijski i drugi tretman rude niti planirana rešenja za preradu i odlaganje otpada. Otuda se ne pominje niti opisuje tehnologija koja će se koristiti za preradu litijumove rude, kako će se tretirati rudarski otpad, kakav je njegov karakter, sastav, lokacija deponije, niti bilo koje druge informacije u vezi sa tim. Nema opisa o značaju i kvalitetu postojećih prirodnih resursa ili o zaštićenim prirodnim područjima.14

U otvorenom pismu Srpske akademije nauka i umetnosti premijerki Ani Brnabić ističe se zabrinutost stručnjaka zbog ekoloških i naučnih nepravilnosti u projektu. Njihova publikacija „Projekat Jadar – šta je poznato“ sadrži brojne studije, analize i mišljenja o katastrofalnim potencijalima ovog projekta. U septembru 2021, Banktrack je, takođe, naveo predlog Jadara u svojoj bazi podataka o sumnjivim poslovima, gde su javno objavljena pisma bankama i investitorima Rio Tinta i njihovim akcionarima.

Nije preterano reći da Vlada Srbije nema kontrolu nad sprovođenjem sopstvenih zakona o zaštiti životne sredine, a kamoli nad obavezama prema pravnim tekovinama Evropske unije. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog Rio Tinta od „strateškog značaja“ 2021. godine čak i bez postojanja EIA ili izveštaja o izvodljivosti.

Projekat je pun nepravilnosti na najvišem političkom nivou. Vlada Srbije i Rio Tinto su 2017. godine potpisali memorandum o razumevanju15 (MoU) u koga je uvid bio uskraćen javnosti dugi niz godina (uprkos tvrdnjama Rio Tinta za društveno odgovorno poslovanje, transparentnost, itd.)16 U proleće 2021, Vlada je odobrila lokalni Prostorni plan ovog predloga uprkos tome što je bio nepotpun. Usvojen je bez studije izvodljivosti u svojoj osnovi (što je zakonski uslov) i bez dugoročnog programa eksploatacije, potrebnog za projekte duže od 10 godina. Ovaj lokalni prostorni plan je poništen nakon što je lokalna opozicija za 7 dana prikupila 5.000 potpisa. Međutim, poništenje nije pravno promenilo dozvole kompanije jer su bile zasnovane na republičkom Prostornom planu područja posebne namene, koji je poništen tek 20. januara 2022. nakon pritiska javnosti, što je takođe propraćeno sopstvenim kontroverzama.


Evropska komisija snažno podržava razvoj projekta; ide tako daleko da ga podržava uprkos njegovim ranim fazama. U oktobru 2021. godine, Marš sa Drine je razotkrio prepisku između odeljenja Evropske komisije GD za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća i Rio Tinta koja je pokazala da je planirano da rudnik dobije odobrenje u maju 2022, nakon opštih izbora u Srbiji, i da ima podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.17 To je izazvalo značajnu povratnu reakciju prema Vučiću jer je on zapravo najavio da će odluka o Jadru pripasti narodu putem nacionalnog referenduma. Da bi se ova izdaja pojačala, Marš sa Drine i stručnjaci su se sastali sa ambasadorom EU, Emanuelom Žofreom, gde je jasno stavljeno do znanja da će dalji politički pritisak na ovaj projekat imati štetne posledice po odnos srpskog naroda i Evropske unije.

Reagujući na ogromno negodovanje javnosti i na internetu i van mreže u vreme predstojećih opštih izbora, premijerka Srbije je 20. januara 2022. objavila da je ceo predlog rudnika Rio Tinta poništen poništavanjem Prostornog plana područja posebne namene, koji je zakonski osnova za sve dozvole projekta.18

Ispravna zakonska procedura nakon ukidanja Plana bila bi da svi nadležni organi bez odlaganja ukinu sve pojedinačne akte koje su doneli u vezi sa ovim prostornim planom. To se nije dogodilo, a zahtevi za pristup ovim informacijama nisu dali rezultata. Međutim, naširoko je prijavljivano da Rio Tinto nastavlja da kupuje nekretnine u okviru projekta, kao i da neovlašćeno upada na zemljište lokalnih aktivista.

Zatim, samo nedelju dana pre 3. aprila, uzbunjivač je podelio dokaze koji potvrđuju da Rio Tinto trenutno radi sa Thyssen Schachtbau na isporuci VSM mašine za bušenje u dolinu Jadar u aprilu. Na konferenciji za novinare objavljen je materijal o curenju informacija koji je dospeo na naslovne strane, a pratilo ga je nekoliko novinskih portala. Vlada je odmah reagovala navodeći da je „Administrativna komisija poništila odluku Ministarstva zaštite životne sredine o obimu i sadržaju EIA.“19 Saopštenje nije bilo toliko značajno kao tajming jer je to trebalo da se desi mesecima ranije, a curenje informacija ukazuje na to da će se projekat ili nastaviti ili ići ka arbitraži.


U tom cilju, grupe civilnog društva pokrenule su „građansku inicijativu“ koja predstavlja proces koji autorima daje pravo da podnesu predlog zakona parlamentu ako uspeju da prikupe 30.000 potpisa overenih kod notara. U ovom slučaju, za 20 dana prikupljeno je 36.000 potpisa. Zahtev je za zakonsku zabranu vađenja litijuma i borata u Srbiji. Biće predstavljen čim se parlament ponovo sastane nakon letnje pauze.

Dva dana nakon reizbora, Vučić je potvrdio da je otkazivanje projekta Rio Tinta bila greška. Rio Tinto je tada najavio nameru da se vrati. Marš sa Dine se osvrnuo na pravo kompanije i njen napad na volju ljudi otvorenom izjavom za štampu20 i pismima21 zajmodavcima kompanije u saradnji sa Banktrack-om. Nastavljamo sa pripremama za dalje akcije u zaštiti doline Jadra.


„Postoje stvari koje se ne mogu kupiti novcem. Naša zemlja, naši koreni, naš dom, naše nasleđe nisu na prodaju, kao ni naše duše. Nasledili smo sve što imamo, a naša je obaveza da to prenesemo na unuke. Nemate našu dozvolu da gradite rudnik u dolini Jadra! Po cenu života branićemo ovu zemlju.“ Zlatko Kokanović, potpredsednik udruženja „Ne Damo Jadar“.

„Samo želimo nazad svoje normalne, male živote. Želimo da se bavimo svojom poljoprivredom i svojim poslovima. Ne želimo da razmišljamo o rudniku niti o zagađenju. Ovde je život u punoj snazi. Naša deca, ove njive, kuće – ovo se generacijama gradilo. Ne može jedna kompanija sve ovo da izbriše niti da izbriše tradiciju našeg naroda.“ Marijana Trbović Petković, „Ne Damo Jadar” Gornje Nedeljice.

„S obzirom na to da nas je neutaživa težnja za profitom pre svega i uvela u klimatsku krizu, da li je njeno rešenje jeftin rudnik u rukama svetskog zagađivača, gde jedan oblik eksploatacije zamenjujemo drugim? Ako dozvolimo da Rio Tinto dođe u Evropu, podstičemo degradaciju životne sredine na račun traženja stvarnih rešenja. Dozvoljavamo korporacijama koje su odgovorne za klimatsku krizu da se ponašaju kao da su njeno rešenje.“ Bojana Novaković – koordinatorka kampanje Marš Sa Drine

Za dodatne informacije pišite nam na info@marssadrine.org
ili kontaktirajte Bojanu Novaković na +13102271805 (dostupni Signal i Viber)

www.marssadrine.org
Instagram / Twitter – @mars_sa_drine


  1. https://www.dropbox.com/sh/shz8l6p3aejm7qr/AAAY7p4K8LEVr0JY3h5lBpEYa?dl=0 ↩︎
  2. https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/39320/zbornik-radova-sanu-eskploatacija-litijuma-ostavila-bi-velike-posledice-na-zivotnu-sredinu/vest ↩︎
  3. https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0 ↩︎
  4. https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0 ↩︎
  5. https://www.riotinto.com/en/operations/projects/jadar ↩︎
  6. https://marssadrine.org/en/ratko-ristic-rad-sanu-serbian-academy-of-sciences/ ↩︎
  7. (Osmotrene promene klime u Srbiji i projekcije buduće klime na osnovu različitih scenarija budućih emisija,
    Vladimir Đurđević, Ana Vuković i Mirjam Vujadinović Mandić, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, 2018). ↩︎
  8. https://www.riotinto.com/-/media/Content/Documents/Operations/Jadar/RT-Jadar-Fact-sheet-EN.pdf ↩︎
  9. Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima izričito je zabranjeno privrednom društvu, odnosno drugom
    pravnom licu i preduzetniku, koji ima dospele neizmirene obaveze po osnovu, između ostalog, neizvršenih obaveza
    u vezi sa sanacijom i zaštitom životne sredine i kulturnih dobara i dobara koje uživaju prethodnu zaštitu, da budu
    nosioci istraživanja i eksploatacije. Članom 31. stav 3. Zakona o zaštiti prirode zabranjene su sve radnje i aktivnosti
    kojima se ugrožavaju obeležja i vrednosti spomenika prirode, a koje će proizaći iz realizacije projekta „Jadar“. ↩︎
  10. Organizacije za zaštitu životne sredine u Rumuniji su izuzetno zabrinute zbog potencijalnog prekograničnog
    uticaja slučajnog izlivanja u reku Drinu. Oni su zatražili od svog ministra životne sredine da pokrene procenu
    prekograničnog uticaja ESPOO konvencije. ↩︎
  11. https://www.dropbox.com/sh/a1hkx3fie33oq1f/AAA_4Cmj6aGNzUc6uVHhtjnaa?dl=0 ↩︎
  12. (Republika Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine, rešenje broj 353-02-00984/2020-03 od 5.6.2020) ↩︎
  13. https://curia.europa.eu/juris/showPdf.jsf;jsessionid=C5DC2B5FA562F10AEE65605779F05FF9?text=&docid=4472
    1&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=549973
    ↩︎
  14. Ne pominje se:
    a. „Cer“ (klasifikacioni kod RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara.
    b. „Cer“ – deo IBA programa i verifikovan u okviru BLI (BirdLife International), koji ima 130 registrovanih vrsta
    ptica.
    nacionalno zaštićenih vrsta ptica i riba, među kojima je i MLADICA, koja najveću koncentraciju ima u Drini i
    proglašena je za zaštićenu vrstu – Proglašena Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih
    vrsta biljaka, životinja i gljiva („Sl. glasnik RS“, br. 5/10 i 47/11) i klasifikovana je kao ugrožena na IUCN globalnoj
    listi ugroženih vrsta (EN B2ab (ii, iii)). ↩︎
  15. https://www.riotinto.com/news/releases/Jadar-MoU-Serbia-signed ↩︎
  16. https://www.dropbox.com/sh/0j0hlb2d88z3985/AABUHcdg_J3-AfUQu1lPdYVBa?dl=0 ↩︎
  17. https://www.dropbox.com/sh/22mx5n4j5wrrwpb/AAA0tJbrpg8Kk8aEtrlSAI9Ba?dl=0 ↩︎
  18. https://www.dropbox.com/sh/awlij2fn7n0arx3/AACJAYuKmCNEZESenxFd4n4ka?dl=0 ↩︎
  19. https://www.dropbox.com/sh/6rdcq98liqf8loh/AACT-bubW6ScQ3vX-HtDgkXha?dl=0 ↩︎
  20. https://www.dropbox.com/s/fcac3gn7jctwkpj/XR_MSD%20Joint%20Press%20Release.pdf?dl=0 ↩︎
  21. https://www.dropbox.com/s/qdgrkptsntv7t93/CommonwealthBankAus_13072022.pdf?dl=0 ↩︎