“Eko anksioznost” do pre par godina nije postojala kao pojam, dok danas sve više ljudi oseća ovu vrstu straha i ugroženosti.
Zbog sve učestalijih prirodnih katastrofa, promena temperature, topljenja polova, ali i nestanka celokupnih ekosistema, deo društva počeo je osećati strah od apsolutne propasti životne sredine, što je ukratko i definicija “Eko anksioznosti”.
Anksioznost
Kako bismo objasnili ovaj pojam, bitno je objasniti šta je zapravo anksioznost.
Anksioznost predstavlja strah pred neodređenom situacijom, tačnije pred celokupnom životnom situacijom za koju procenjujemo da nas prevazilazi, da nismo sigurni da s njom možemo da izađemo na kraj.
Iz ovakve situacije u kojoj se postavlja pitanje našeg opstanka na ovoj planeti, normalne reakcije jesu osećanja brige, straha i anksioznosti.
Eko-anksioznost
Ekološka anksioznost pojam je novijeg vremena i ukazuje na psihološke poremećaje koji mogu nastati usled vanrednih klimatskih situacija koje doživljavamo ili o kojima se informišemo.
Američko udruženje za psihologiju (APA) opisuje eko-anksioznost kao “hronični strah od ekološke kataklizme koji proizilazi iz posmatranja naizgled neopozivog uticaja klimatskih promena i povezane brige za svoju budućnost i budućnost narednih generacija”.
Iako nema podataka o tome koliko stanovništva boluje od ove navedene bolesti, stručnjaci kažu da će rastom klimatskih problema, rasti i broj ljudi koji doživljavaju ovaj tip anksioznosti.
Kako Eko-anksioznost utiče na ljude
Ovaj vid anksioznosti ne utiče jednako na sve ljude, a najčešće se javlja među ljudima koji su svesni klimatskih promena, kao i svakog štetnog delovanja po prirodu. Simptomi koji se mogu javiti su najčešće stres, poremećaj sna, nervoza i slično, dok se u ozbiljnim slučajevima problemi mogu pretočiti u gušenje ili depresiju.
Interesantno je da je snažniji oblik anksioznosti zastupljen kod ljudi koji imaju decu, što se može povezati sa osećajem krivice zbog situacije na planeti i mogućnosti daljeg opstanka generacija koje dolaze. Ovaj zaključak može biti realan odgovor na pitanje povećanog broja mladih roditelja na ekološkim protestima u Srbiji.
Borba protiv klimatskih promena = borba protiv Eko-anksioznosti
Sve veće i učestalije prirodne katastrofe dovele su do toga da počnemo razmišljati o uzroku koji ih pokreće. Samim tim što izaziva osećaj krivice za stanje životne sredine, eko-anksioznost može se upotrebiti kao odlično oružje u borbi protiv klimatskih promena i sveopšteg uništavanja prirode.
Briga o sopstvenoj budućnosti ili budućnosti generacija koje dolaze, direktno utiče na to da se kod mladih ljudi stvori osećaj nelagodnosti u vezi sa svojom budućnošću. Ovakav trend doprinosi tome da su u svetu sve učestaliji zeleni pokreti, odnosno pokreti koje čine ljudi okupljeni oko borbe za zaštitu prirode.
Efekti ove vrste anksioznosti, kao i svake druge, mogu se minimizirati traženjem pozitivne strane u bilo kojoj okolnosti, odnosno radom na emocionalnoj stabilnosti tokom suočavanja sa ovakvim problemima.
