Rio Tinto kupio zemljište za 1.2 miliona evra uprkos navodnom prekidu projekta

Sasa Dragojlo Belgrade BIRN 23 Februaryа, 2023

Istraživanje BIRN-a pokazuje da je Rio Tinto od juna 2022. u okolini Loznice kupio zemljište u vrednosti od bar 1.2 milion evra. BIRN je došao i do dokumenta sa sastanka ove kompanije sa EU Delegacijom, u kom se, između ostalog, navodi i to da Rio Tinto blagonaklono gleda na lokalni, a strahuje od potencijalnog nacionalnog referenduma o projektu.

Posle serije protesta ekoloških aktivista širom Srbije i blokada mostova i saobraćajnica, Vlada Srbije na čelu sa Anom Brnabić 20. januara prošle godine stopirala je projekat Jadar i poništila sva dokumenta sa kompanijom Rio Tinto.

”Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji”, rekla je tada premijerka.

Međutim, deo javnosti nije bio ubeđen da je projekat potpuno obustavljen, već su isticali da je samo “zamrznut” do povoljnijih društveno-političkih okolnosti.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da rudarska korporacija definitivno nije “stavila tačku“ na projekat. Samo od juna 2022. godine do danas, kompanija je kupila bar 5.78 hektara zemlje u okolini Loznice.

Ukrštanjem podataka sa Republičkog geodetskog zavoda, BIRN je utvrdio da je Rio Tinto potpisao bar sedam kupoprodajnih ugovora sa vlasnicima zemlje u selima Gornje Nedeljice i Slatina – prvi u junu 2022., a poslednji u januaru 2023. godine – plativši ukupno više od 1.2 miliona evra.

Najmanji ugovor vredan je 15 hiljada, koliko je Rio Sava, srpska podružnica rudarskog giganta, platila za imovinu na 457 m² u Slatini, a najveći 430 hiljada evra – koliko je kompanija platila za skoro 5.000 m² u istoj opštini.

Rio Tinto želju da „oživi“ projekat ne krije. Izvršni direktor Rio Tinto Ltd Džejkob Stausholm u decembru na brifingu za investitore u Sidneju je izjavio da „Jadar“ predstavlja „neverovatnu vrednost“.

„Moramo da smislimo kako da to uradimo. Jedino što bih danas rekao je da nismo odustali“, preneo je Rojters njegovu izjavu.

U odgovoru BIRN-u, Rio Tinto ističe da je “otkup zemljišta nastavak ranije preuzetih obaveza kompanije Rio Sava koje se odnose na period pre nego što je Vlada Srbije u januaru 2022. godine stavila van snage akte za realizaciju projekta”.

Na dodatno pitanje o kakvim je “ranije preuzetim obavezama” reč s obzirom na to da su ugovori overavani mesecima nakon odluke Vlade, a poslednja dva skoro godinu dana od obustavljanja projekta – Rio Tinto nije odgovorio.

Različite verzije dokumenta: Nacionalni referendum problem za Rio Tinto

Samo četiri dana nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora u aprilu 2022. godine na kojima su ponovo pobedili Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije nazvao je obustavljanje Rio Tintovog projekta greškom, a to je ponovio još nekoliko puta do kraja godine.

Na godišnjoj konferenciji 4. januara ove godine, predsednik odlazi korak dalje i vraća se na ideju referenduma o projektu Rio Tinta, koju je plasirao još 2021.

„Žao mi je što nisam omogućio da bude referendum, izgubili bi na njemu“, rekao je Vučić i dodao: „Ali nikad se ne zna, možda dočekaju i taj referendum, pa će da vide kako će da prođu na njemu. Možda sledeće godine, možda one tamo, da im ispunim obećanje, samo da vide kako će da prođu na tom referendumu“, rekao je predsednik Srbije.

Vučić nikad nije precizirao po kom osnovu bi referendum uopšte bio raspisan, a ostalo je nejasno i na kom nivou. U avgustu 2021. je istakao da će referendum biti organizovan na regionalnom ili nacionalnom nivou, međutim, sve je ostalo na tome.

Prema istaživanju BIRN-a, Rio Tinto podržava lokalni referendum, dok strahuje od onog na nacionalnom nivou.

U tački 7 redigovanog izveštaja sa sastanka koji su predstavnici kompanije imali sa šefom Delegacije EU u Srbiji 25. marta 2022. godine – dva meseca nakon što je navodno stavljena tačka na projekat –  piše da bi „lokalni referendum išao u prilog kompaniji“.

„Referendum bi nagovestio volju stanovnika 12 sela u okolini Loznice, koji bi prema kompaniji bili ključni igrači u sprovođenju projekta, i oni koji bi se najviše okoristili. Zbog toga bi lokalni referendum išao u prilog kompaniji“, navodi se u zvaničnom sažetku izveštaja u koji je BIRN imao uvid.

„Nacionalni referendum uključujući Beograd, odakle najviše negativnosti dolazi, proizveo bi mnogo komplikovaniju dinamiku“, piše u tački 7 izveštaja.

BIRN je dokument dobio od građanina EU koji je na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja isti dobio od Evropske Komisije. BIRN je dobio još jednu verziju dokumenta od drugog građanina EU, koji je do dokumenta došao na isti način, međutim, u toj verziji deo o referendumu je izostavljen.

Na pitanje BIRN-a zbog čega je deo o referendumu izostavljen, kao i po kom kriterijumu je odlučeno da se jednom građaninu dostavi potpuniji dokument, a drugom ne, u EK su kratko odgovorili da je u pitanju „administrativna greška“.


Dve verzije redigovanog izveštaja sa sastanka Rio Tinta sa Delegacijom EU u Srbiji koji je održan 25. marta 2022. Iako su oba dobijena po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, u jednoj verziji deo o referendumu je izostavljen. Foto: BIRN.


Dve verzije redigovanog izveštaja sa sastanka Rio Tinta sa Delegacijom EU u Srbiji koji je održan 25. marta 2022. Iako su oba dobijena po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, u jednoj verziji deo o referendumu je izostavljen. Foto: BIRN.

To što Rio Tinto preferira lokalni referendum ne iznenađuje. Pored miliona evra koje je uložila u kupovinu zemljišta u okolini Loznice, i donacija lokalnom stanovništu, kompanija je u januaru pokrenula program “održivog lokalnog razvoja” nudeći sveukupno 160.000 u vidu bespovratnih sredstava za “unapređenje poslovanja i samozapošljavanja u lokalnim zajednicama u kojima posluje”, prevashodno gradu Loznici i opštini Krupanj.

U Rio Tintu za BIRN nisu odgovorili na pitanje o referendumu, ističući kratko da su sva pitanja o tome “za nadležne organe Republike Srbije, koji donose odluke po ovom pitanju”.

Za program održivog lokalnog razvoja kažu da je pokrenut kao “deo posvećenosti Rio Save zajednicama u kojima posluje”. 

“Rio Sava je član lokalnih zajednica Loznice i okoline više od 20 godina i prepoznaje potencijal koji imaju seoski turizam, poljoprivredna proizvodnja i sektor starih zanata za razvoj preduzetništva. Pokretanje programa nije u vezi sa spekulacijama o referendumu”, navode za BIRN

Jovana Amidžić iz Udruženja Marš sa Drine kaže za BIRN da to što se multinacionalna korporacija plaši nacionalnog referenduma samo “dokazuje koliki je otpor prema njihovom projektu“.

„Čak i sa svom medijskom mašinerijom Vučićeve vlasti, njima je jasno koliko je veliki otpor naroda. Oni otkupljuju ljude ponudama za gotovinu, a sada se, genijalnim marketinškim potezom, ponašaju kao humanitarna organizacija koja ulaže u lokalne zanate. Jasno je da žele referendum na lokalnom nivou, jer misle da će tu lakše proći“, kaže Amidžić za BIRN.

Ona naglašava da bilo koji referendum u ovom trenutku svakako „nije osnov za odlučivanje o sudbini doline Jadra“.

„Tu postoje pravni procesi koji nisu ispoštovani, a ovaj projekat ne može da se realizuje, jer je suprotan zakonskim propisima, odnosno ima katastrofalan uticaj na biodiverzitet, zdravlje naroda, vode, vazduha i zemlje. Ni referendum ni pritisak političara i kompanije to neće promeniti“.

Tačka na projekat ili pak – tri tačke

Vlada Srbije je 20. januara 2022. donela uredbu kojom je prestalo važenje Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta “Jadar“.

Vlada je krajem tog meseca poništila i rešenje Ministarstva zaštite životne sredine kojim se određuje obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu Rio Tintovog rudnika.

Raspuštena je i Radna grupa za implementaciju projekta u kojoj su bili predstavnici kompanije, vlade Srbije, kao i dva saradnika predsednika Vučića – šef njegovog kabineta Ivica Kojić, i specijalni savetnik Danilo Cicmil.

Međutim, upravni postupak povodom zahteva Rio Tinta za odobrenje „eksploatacionog polja br.3“ koji se odnosi na projekat Jadar, a koji je firma podnela još 6. januara 2021, još uvek je “u toku“. Ministarstvo rudarstva je to potvrdilo u zvaničnom odgovoru Udruženju Marš sa Drine u oktobru prošle godine.

BIRN je poslao pitanja Ministarstvu rudarstva zbog čega je proces još uvek u toku ako je projekat obustavljen, ali nismo dobili odgovore do objave teksta.


Odgovor Ministarstva rudarstva kojim potvrđuje da je upravni postupak po zaahtevu Rio Tinta za eksploataciono polje br. 3 i dalje u toku. Foto: Marš sa Drine

O tome da tačka na projekat možda ipak nije stavljena, govori i činjenica da je Vlada Srbije u novembru prošle godine potpisala memorandum sa kompanijom InoBat, slovačkim proizvođačem baterija čiji je jedan od investitora upravo Rio Tinto, a u vezi izgradnje fabrike za proizvodnju i recikliranje baterijskih ćelija za električna vozila.

Prema pisanju Rojtersa, srpska vlada je pristala da obezbedi podsticaje od 419 miliona evra kroz mehanizme poput isplate bespovratnih sredstava i poreskih olakšica. Na sajtu kompanije InoBat je citirana izjava premijerke Brnabić u kojoj hvali projekat.

Sama kompanija Rio Tinto, nakon potpisivanja memoranduma sa Inobatom u maju 2021, direktno je istakla vezu sa Srbijom i projektom Jadar.

„Predviđeno je da saradnja između Jadra i InoBat-a takođe podstakne razvoj potpunog evropskog litijumskog i baterijskog lanca…“, navodi se, između ostalog, u zvaničnom saopštenju Rio Tinta.

O tome da vlast nije digla ruke od projekta Jadar svedoči i to što se Skupština Srbije potpuno oglušila o narodnu inicijatuvu o zabrani rudarenja litijuma, a koju je potpisalo 38.191 građana.

Ekološki aktivisti okupljeni u Savezu ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i organizacije Kreni – Promeni predali su narodnu inicijativu Skupštini 18. juna prošle godine. Prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, na koji se aktivisti pozivaju, skupština je imala rok od 30 dana da odgovori, odnosno proveri validnost prikupljenih potpisa. Međutim, do danas ta inicijativa nije ušla ni u proceduru, zbog čega je organizacija Kreni-promeni podnela žalbu Ustavnom sudu Srbije.

Radomir Lazović, poslanik Zeleno-levog poslaničkog kluba Ne davimo Beograd  – koristeći mehanizam poslaničkih pitanja i tražeći obaveštenja na sednicama narodne skupštine – utvrdio je da narodna inicijativa nikada nije stigla ni do nadležnog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, niti do nadležnog skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji bi trebalo da provere validnost potpisa.

„Ovo znači da je narodnu inicijativu neko i bukvalno namerno sklonio iz redovne procedure i sakrio. SNS nikada nije odustao od projekta Rio Tinta, već se pritajio i čeka da pažnja javnosti popusti. To svakako nećemo dozvoliti ma koliko novca uložili u svoju propagandnu mašineriju“, ističe Lazović za BIRN.

Povezani članci

Poslednje objavljeno