STOTINE LOKALNIH ORGANIZACIJA I STRUČNJAKA KAŽU TVRDO NE EVROPSKOM ZAKONU O KRITIČNIM SIROVINAMA

Predsedniku Evropskog parlamenta i članovima ITRE komiteta
Terezi Ribera, španskoj ministarki za ekološku tranziciju i demografske izazove i
Stalnim predstavnicima država članica Saveta Evrope
Predsednici Evropske komisije i Kolegijumu komesara
via email

16. novembar 2023.

Poštovani predsedniče Metsola i članovi ITRE komiteta,
Poštovana ministarko Ribera i stalni predstavnici država članica Saveta Evrope,
Poštovana predsednice fon der Lajen i komesari,

Potpisnici ovog pisma su lokalne organizacije i organizacije civilnog društva, pokreti, priznati autohtoni narodi u Evropskoj uniji, grupe lokalnih zajednica, akademici i stručnjaci. Imamo direktno iskustvo u proceni pravih i često skrivenih troškova rudarstva, uključujući njegov uticaj na stanovništvo, životnu sredinu, dobro upravljanje i vladavinu zakona.

Zbog ozbiljnih nedostataka navedenih u daljem tekstu, zahtevamo povlačenje Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA). Odbacujemo obmanjujuće politike u njegovoj osnovi, uključujući nerazumevanje implikacija korupcije, odsustvo prava zajednica da kažu „ne“ i prava zaštite prirode, kao i njegovu legitimizaciju i podršku manipulativnoj „društvenoj prihvaćenosti“ i sertifikovanju shema rudarstva koje krše osnovna prava građana i ispitivačku etiku.

Umesto toga, zahtevamo ekološku i klimatsku politiku koja smanjuje potražnju za sirovinama, smanjuje korišćenje energije i eliminiše pogrešne sheme upravljanja zemljištem. Povećanje rudarstva kršenjem osnovnih ljudskih prava, čak i za „životnu sredinu“ ili za „ublažavanje klimatskih promena“, samo će pogoršati klimatske i ekološke uslove i društvene sukobe.

Zakon se ne bavi korupcijom, za koju je poznato da je endemska za rudarstvo

Širom sveta, neprimeren uticaj rudarstva doveo je do erozije kvaliteta upravljanja; širenja korupcije i dodatnog isticanja lokalne asimetrije moći. Vlade pogrešno poistovećuju interese rudarskih korporacija sa interesima opšte javnosti. U međuvremenu, gube se stvarni putevi ublažavanja klimatskih promena i životne sredine.

Nedavna vest u Portugalu, gde se protiv nekoliko kompanija, visokorangiranih političara i javnih lica vodi istraga zbog navodne korupcije u vezi sa davanjem dve koncesije za litijum, dovela je do ostavke premijera Antonija Koste. Savannah Resources i Lusorecursos, vlasnici dve pomenute koncesije, više neće učestvovati u „Nedelji sirovina 2023“ (RMW)1. Istraga je donela političku neizvesnost i nestabilnost u zemlju i pokazuje da Evropa nije imuna na suviše prisutnu vezu između rudarstva i korupcije. Ovo nije izuzetak – širom EU postoje bezbrojni slučajevi korupcije i nepropisnog ponašanja u vezi sa rudarstvom, čak i ako su retko procesuirani ili dobijali dužnu pažnju javnosti2.

Ističući rudarstvo kao „klimatsko rešenje“, a rudarske kompanije kao „klimatske šampione“, CRMA će ublažiti zakone, ubrzati procedure i ubaciti milijarde evra poreskih obveznika u spekulativno i nemarno rudarenje. Za takozvane „strateške“ sirovine (bakar, litijum, nikl, itd.), CRMA predviđa brzo izdavanje dozvola ograničavanjem perioda javnih konsultacija i skraćivanjem vremena koje građani imaju za pravični proces za odbranu svojih prava.

Ovo je u suprotnosti sa ljudskim i ekološkim pravima, kao što je pravo na učešće javnosti u donošenju odluka o pitanjima životne sredine i pravo na pristup pravdi. Druga osnovna prava, uključujući pravo na stanovanje, krše se u oblastima u kojima novi rudnici uključuju prisilna iseljavanja, dok narušavaju naš suverenitet u pogledu hrane i prava zemljoradnika, seljaka i drugih ljudi koji rade u ruralnim područjima.

CRMA neće samo proširiti lošu vladavinu širom Evrope, već́ će je pogoršati na globalnom nivou dozvoljavajući dodelu strateških projekata izvan EU, uključujući i na teritorijama autohtonih naroda. Institucije EU su odbile da modifikuju CRMA3 kako bi uključile pravno obavezujuće mehanizme prethodnog slobodnog i informisanog pristanka. Ovo je u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama o pravima autohtonih naroda. Sami narod iz regiona Sapmi u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj i Rusiji su priznati autohtoni narodi u Evropskoj uniji, a rudarstvo nanosi nepopravljivu štetu njihovom načinu života4. Potrebni su nam propisi koji nude pravno obavezujuću zaštitu autohtonim narodima i legalizuju pravo da se kaže „ne“. Ne trebaju nam simbolične savetodavne uloge za zajednice koje su pogođene rudarenjem unutar i van granica EU.

„Društvena dozvola“ za nanošenje štete, uništavanje i kršenje evropskih osnovnih prava i etike

Nema ničeg društveno prihvatljivog u borbi za sirovine. Mnogi od nas su direktno pogođeni ekološkim i društvenim neusklađenostima rudarskog sektora. Nikada nijednoj kompaniji nismo dali dozvolu da eksploatiše ili ispituje u našim zajednicama ili da transformiše naše zemlje u zone žrtvovanja u ime stalnog ekonomskog rasta.

Odbacujemo predloge politika koji nastoje da upravljaju otporom kroz „olakšavanje prihvatanja javnosti“ (CRMA) ili procedurama koje je skovala industrija za dobijanje društvene dozvole za rad (SLO). Ukoliko nije podržano dijalogom o slobodnom, prethodnom i informisanom pristanku na nivou lokalna zajednice, smatramo da je „društveno licenciranje“ i bilo koji srodni uticaj na percepciju javnosti od strane javnih vlasti ili korporacija, proceduralni eufemizam za društveni inženjering i „meku“ borbu protiv protivnika. Ovo služi samo za odbacivanje legitimnih primedbi na slučajeve korupcije ili projekte koji nisu u skladu sa zakonima o životnoj sredini i radu. Podgrupa za prihvatanje javnosti koja je deo Odbora CRMA za kritične sirovine je nedovoljna. Ne rešava kršenje prava građana na koje utiču strateški projekti.

Cilj Komisije da „[promeni] protivljenje javnosti pasivnoj toleranciji ili aktivnoj podršci“ protivi se evropskim idealima demokratskog učešća5. To će narušiti poverenje javnosti u evropski projekat smanjenjem napora uloženih ka pravednoj i održivoj budućnosti za sve. Odbijamo zakon koji promoviše pasivnu toleranciju prema društveno-ekološkoj šteti, korupciji i zloupotrebi rada, koju postojeće sheme javnog finansiranja već́ jačaju. Programi Horizont 2020 (2014-2020) i Horizont Evropa (2021-2027) sadrže najmanje 25 projekata sa ukupnim budžetom od 181 miliona evra koji uključuju rezultate koji nastoje da organizuju javno prihvatanje eksploatacionih projekata u državama članicama i šire6. Ove obmanjujuće javno finansirane inicijative odbijaju da ih preispita sama javnost na koju nameravaju da utiču. Postoji potreba da se preispita zahtev Komisije za istraživanjem da bi se „uticalo na svest javnosti i prihvatanje i poverenje u rudarske operacije“7. Potpisnici ovog pisma smatraju finansiranje Komisije i učešće državnih organa u takvim primenjenim istraživanjima nedozvoljenim mešanjem u mišljenje pojedinaca i kršenjem člana 11. stava 1. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije (CFR) i člana 10, stava 1, Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR). Štaviše, etički menadžment i odbor najmanje jednog projekta Horizont Evropa ne ispunjavaju etičke standarde propisane za Okvirni program Horizont Evropa8. Stoga, potpisnici traže od Komisije nezavisnu procenu ovih 25 projekata.

EU je uložila milione evra poreskih obveznika u istraživanje o tome kako da se stvori „društvena prihvatljivost“ za rudarske operacije, od kojih se za neke ispostavilo da su umešane u kriminalne aktivnosti. Na primer, 2016. godine trojica rukovodilaca rudnika bakra Cobre Las Cruces u Španiji osuđeni su na godinu dana zatvora i novčano na kaznu od 293.000 evra zbog ekoloških zločina nakon zagađenja vodonosnog sloja Sevilje arsenom9. Od tada, kompanija je više puta ponovo kažnjavana zbog štete na vodenim površinama, ali joj je ipak dodeljena subvencija od 26,7 miliona evra i ostvarila je korist od pola tuceta istraživačkih projekata u okviru Okvirnih programa vrednih milione evra10.

Napori usmereni na društvenu prihvatljivost krše demokratske propise i pravilan proces. Oni stvaraju dezinformacije i ometaju transparentnost. Ometaju mogućnost pravnog postupka protiv nepoštovanja ekoloških, administrativnih ili zakona o radu. A napori usmereni na društvenu prihvatljivost pospešuju korupciju.

Evropski propisi o rudarstvu su opasno zastareli

Sa izjavama kao što je rudarstvo „u EU podleže najvišim ekološkim i socijalnim standardima širom sveta“11, institucije EU vole da uveravaju građane da je njeno rudarsko zakonodavstvo najnaprednije na svetu. Ovo nije tačno.

Jalovišta koja su ilegalna u Brazilu, Čileu, Kini, Ekvadoru ili Peruu napreduju kao „najbolje dostupne tehnike“ u Španiji i Portugalu12. Na primer, predlog Touro copper u Španiji planira jalovište visoko 81 metar samo 200 metara uzvodno od sela Arinteiro. Dok Brazil i Ekvador zabranjuju jalovišta manje od 10 km uzvodno od potencijalno pogođenih zajednica, a Kina ih zabranjuje na udaljenosti manjoj od 1 km, zakonodavstvo EU ne nameće ograničenja. U Španiji, 99% jalovišta je izgrađeno prema uzvodnom projektu13, najopasnijem načinu izgradnje – zabranjenom u Brazilu, Čileu, Ekvadoru ili Peruu.

Industrijski nemar u kombinaciji sa pogrešnom procenom donosilaca odluka u vezi sa rudarskim operacijama vodi do zastarelih propisa i nevoljnosti da se implementiraju „najbolje dostupne tehnologije“ (BAT). Ovo je izuzetno opasno jer novi rudarski projekti „niskih troškova“ nastoje da razviju velike rudnike sa nižim stepenom kvaliteta rude za iskopavanje konvencionalnih metala (npr. bakra) i minerala kao što je litijum. Oni će stvoriti postrojenja za otpad neviđenih dimenzija koja zauzvrat nose značajne rizike. Iskopavanje nižeg kvaliteta rude udvostručilo se u poslednjoj deceniji, dok su troškovi i količine rudarskog otpada eksponencijalno porasli14.

Evropa je videla previše velikih rudarskih nesreća15„Nikad više“, rekla je Margot Valstrom, komesarka EU nakon popuštanja jalovišta u Baja Mare. Ipak, sam obim i tempo novih rudnika, plus neproverena priroda ubrzanog režima izdavanja dozvola, mogu dovesti samo do nesreća. Na primer, nedavno odobreno proširenje jalovišta Rio Tinta u zapadnoj Andaluziji, u Španiji, omogućava skladištenje preko 360 miliona tona visoko toksičnog mulja. Poređenja radi, katastrofa u Aznalkolaru, 1998. godine, uključivala je oslobađanje „samo“ 6 miliona tona. Odbijamo da prihvatimo zakon za koji znamo da će dovesti do više nesreća sa nesagledivim posledicama u smislu ljudskih života i štete po životnu sredinu.

Ne možemo da se ’izrudarimo’ iz sindroma stalnog rasta

Evropski kreatori politike poverovali su u zabludu da će više rudarenja ublažiti ekološku i klimatsku katastrofu. Cilj Evrope je da u narednih 30 godina iskopa onoliko bakra koliko je iskopano u proteklih 7.000 godina.16 Radi se o potpunom iscrpljivanju poznatih globalnih rezervi nikla, kobalta, litijuma i drugih minerala (pod pretpostavkom da će rezerve nastaviti da se šire na neodređeno vreme kroz podmorsko i svemirsko rudarenje). Naučni konsenzus protiv podmorskog iskopavanja takođe je pokazao nepovratnu štetu ekosistemima, potencijalno ispuštanje toksičnih materija, gubitak biodiverziteta i nepoznate posledice po zdravlje okeana17.

Ipak, kako se sadržaj rude smanjuje18 (na primer, prosečni sadržaj u rudnicima bakra je sa 1,8% u 1930. godini otišao na 0,5% danas), novopredloženi rudnici stvaraju veće uticaje na životnu sredinu19, veće količine otpada, veću potražnju za energijom i rastuće emisije, pod uticajem ograničenja minimalnih jeftinih bezbednosnih standarda. To je suprotno od „zelenog“.

Da bi se ispunio cilj Evrope, njene prognoze potražnje minerala su ogromne: za solarne tehnologije i tehnologije vetra potražnja za litijumom, disprozijumom, kobaltom i neodimijumom treba da bude do 600% u 2030. i do 1500% u 2050. u odnosu na nivoe iz 2018. godine. Baterije za vozila na električni pogon i obnovljivi izvori energije će povećati potražnju za litijumom u 2030. za 1800% i kobaltom za 500%, a potražnju u 2050. povećati za skoro 6000%, odnosno 1500%20. Ovi brojevi ne uzimaju u obzir takozvane „pametne tehnologije“, druge individualizovane uređaje za električnu mobilnost (npr. skuteri, bicikli, itd.), energetsku infrastrukturu (transformatori, HVPL, itd) i, na kraju, oslanjaju se na značajne nedostatke podataka.

Prema Sajmonu P. Mišou, iz Finskog geološkog zavoda (GTK) „može se izneti slučaj da ne samo da trenutna proizvodnja minerala nije dovoljno visoka da zadovolji projektovanu količinu potražnje za metalima, već́ i trenutne globalne rezerve nisu dovoljno velike da zadovolje dugoročni ciljevi potrošnje“.22 Sve se ovo dešava uporedo sa novim dodacima niskougljeničnih izvora energije koji se grade pored već́ postojećih izvora fosilnih goriva i nuklearne energije u evropskoj energetskoj mreži. Evropska ekološka politika, štaviše, podstiče privatizaciju energetskog tržišta i učvršćuje postojeću putanju nekontrolisane potrošnje energije23. Evropska ekološka i klimatska politika je duboko pogrešna i dovodi do pogoršanja ekoloških uslova. Potrebne su nam zakonske reforme zasnovane na smanjenju energije i materijala, a ne zakon koji ide na ruku rudarskom lobiju.

Sporazumi EU zahtevaju da se sve odluke EU donose što je moguće otvorenije i što bliže građanima. CRMA je imao za cilj „prikupljanje dokaza i stavova širokog spektra zainteresovanih strana i građana“. Ali s obzirom na to da ga je Generalni direktorat Evropske komisije za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća (DG GROW) zbrzao, dokumenti stavljeni na javne konsultacije bili su dostupni samo na francuskom, nemačkom i engleskom jeziku, isključujući značajne segmente evropske populacije24.

Ovo je kršenje našeg prava na pristup informacijama i učešće u donošenju odluka o pitanjima životne sredine sadržanih u Arhuskoj konvenciji čiji je potpisnik Evropska unija. Preduzećemo sve pravne korake da obezbedimo da se situacija ispravi jer su sa CRMA institucije EU ponovo stavile kola ispred konja25. Odbijamo još jedan zakon koji želi kratkoročnu dobit na štetu ljudi i planete. Zbog svih ovih pravnih i etičkih kršenja zahtevamo povlačenje Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA).

Uz iščekivanje vašeg odgovora

Srdačno,

Grupo de Geopolítica y Bienes Comunes, Buenos Aires, Argentina

“EcoLur” Informational NGO, Yerevan, Armenia

Attac Austria, Austria

Degrowth Vienna, Austria

CATAPA vzw, Ghent, Belgium

Observatorio Plurinacional de Salares Andinos, Chile

Fundación Tantí, Chile

Fundación Chile Sin Ecocidio, Chile

Fundación Protege Los Molles, Chile

Tasaarengu Eesti Organisatsioon, Estonia

WeMove Europe, Europe

Saimaa ilman kaivoksia ry, Finland

Ei kaivoksia Suomen käsivarteen ry, Finland

Ei kaivosta Pyhä-Luostolle, Finland

Kansalaisten kaivosvaltuuskunta – MiningWatch Finland ry, Finland

Kaivoskriittinen kansanliike, Finland

Sokli erämaana ry, Finland

Sompion Luonnonystävät ry (The Finnish Association for Nature Conservation – local association for Savukoski-Sodankylä areas), Finland

Ylitornion – Pellon Luonto ry (local group of The Finnish Association for Nature Conservation), Finland

Vuohču Sámiid Searvi rs, Finland

Osikonmäen kyläyhdistys ry, Finland

Kolkontaipaleen kyläyhdistys ry, Finland

The Global Extractivisms and Alternatives Initiative (EXALT), Finland

Sámi Bálgosat rs (Association of Saami Reindeer Herding Co-operatives), Finland

Rajat Lapin Kaivoksille ry (Limits to Mines in Lapland Registered Association), Finland

Ass. Risteco – La Ville qui Mange, France

Association of Ethical Shareholders Germany

Hellenic Mining Watch, Greece

aHang Platform, Hungary

Védegylet Egyesület/Protect the Future Association, Hungary

Clean Air Action Group, Hungary

Ökotárs-Hungarian Environmental Partnership Foundation, Hungary

International University College of Turin, Italy
Associação Cultural Amigos da Serra da Estrela – ASE, Central Region, Portugal
Associação Montalegre Com Vida, North Region, Portugal

Centro de Ecologia, Recuperação e Vigilância de Animais Selvagens (CERVAS) / Associação ALDEIA, Central Region, Portugal

Movimento Seixoso-Vieiros: Lítio Não, North Region, Portugal

UDCB – Unidos em Defesa de Covas do Barroso, North Region, Portugal

Espaço A SACHOLA – Covas do Barroso, North Region, Portugal

Rede Minas Não, Portugal

Extinction Rebellion Guimarães, North Region, Portugal

Chaves Comunitária, North Region, Portugal

Grupo de Investigação Territorial (GIT), Portugal

Associação Povo e Natureza do Barroso – PNB, North Region, Portugal

AVE – Associação Vimaranense para a Ecologia, North Region, Portugal

Movimento SOS Serra d’Arga, North Region, Portugal

Movimento Contra Mineração Penalva do Castelo, Mangualde e Satão, Central Region, Portugal

Rede para o Decrescimento em Portugal, Portugal

SOS – Serra da Cabreira, North Region, Portugal

IRIS, Associação Nacional de Ambiente, Portugal

Sciaena – Oceano # Conservação # Sensibilização, Portugal
Movimento Não às Minas – Montalegre, North Region, Portugal

Movimento ContraMineração Beira Serra, Central Region, Portugal

Movimento Amarante diz não à exploração de lítio Seixoso-Vieiros, North Region, Portugal

FAPAS – Associação Portuguesa para a Conservação da Biodiversidade, Portugal

Grupo pela Preservação da Serra da Argemela (GPSA), Centro Region, Portugal

URZE – Associação Florestal da Encosta da Serra da Estrela, Portugal

Bravo Mundo – Citizens Movement for a Safer Future, Central Region, Portugal

Nao as Minas Beiras – Citizens Movement, Central Region, Portugal

MiningWatch Portugal, Portugal
Asociația pentru protejarea Munților Apuseni-Rovina, Vest Region, România

Independent Centre for the Development of Environmental Resources, Vest Region, Romania
Ecou Rovina Bucureșci, București – Ilfov Region, România
Mining Watch Romania, Romania
Roșia Montană Community, Centru Region, România

Cărturești Foundation, Bucharest, România

Street Delivery, Romania
Comunitatea Declic, România

Asociatia turistica sportiva civica si ecologista “Clubul de Cicloturism NAPOCA” (CCN) – România

Acción Océanos, Spain

Alconchel sin Minas, Extremadura, Spain

Amigos de la Tierra, Spain

Asociación Alarma Terra de Montes, Galicia, Spain

Asociación Cultural Valle el Saltador, Andalucía, Spain

Asociación de Defensa Ambiental Salvemos Cabana, Galicia, Spain

Asociación Tralapena, Galicia, Spain

Campiña Sur sin Megaminas, Extremadura, Spain

Ecologistas en Acción, Spain

Fundação Montescola, Galicia, Spain

No a la mina de Gilico, Murcia, Spain

No a la mina en la Sierra de Yemas, Castilla y León, Spain

Plataforma Bierzo Aire Limpio, Castilla y León, Spain

Plataforma Cívica Alcalaboza Viva, Andalucía, Spain

Plataforma Comarca de Olivenza sin Minas, Extremadura, Spain

Plataforma en Defensa da Ría de Muros e Noia – PLADEMAR, Spain

Plataforma Mina Touro – O Pino Non, Galicia, Spain

Plataforma de afectados por la minería de Teruel, Aragón, Spain

Plataforma de Afectados por Metales Pesados de la Sierra Minera, Murcia, Spain

Plataforma de afectados por las explotaciones mineras de Peña Zafra, Balonga y Quibas, Murcia, Spain

Plataforma No a la Mina de Cañaveral, Extremadura, Spain

Plataforma No a la Mina en el Valle del Corneja, Castilla y León, Spain

Plataforma Oro No, Principado de Asturias, Spain

Plataforma para la defensa del Valle de Lucainena, Andalucía, Spain

Plataforma Rural Sostenible, Castilla y León, Spain

Plataforma Salvemos Esparteros, Andalucía, Spain

Plataforma Salvemos la Montaña de Cáceres, Extremadura, Spain

Plataforma Salvemos las Villuercas, Cáceres, Spain

Plataforma Sí a la Tierra Viva, Castilla-La Mancha, Spain

Sierra de Gata Viva, Cáceres, Spain

Sindicato Labrego Galego, Galicia, Spain

SOS Suído-Seixo, Galicia, Spain

Marš sa Drine, Serbia

Udruženje za zaštitu životne sredine (AEP), Serbia

Mlavska vojska, Petrovac na Mlavi, Serbia

Čuvari Homolja, Žagubica, Serbia

Pokret Odbranimo šume Fruške gore, Fruška Gora, Serbia

Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad, Serbia

Ne dam, Ne dau, Majdanpek, Serbia

Borani se pitaju, Bor, Serbia

Extinction rebellion Srbija, Serbia

Kreni-Promeni, Serbia

PRVI PRVI NA SKALI, Kragujevac, Serbia

Earth Thrive Serbia/UK

Polekol, Serbia

Bravo! Novi Sad, Serbia

Kremnica nad zlato, Kremnica beyond gold, Slovakia

Urán Košice STOP, Slovakia

Skiftet, Sweden

Kazdagi Association for The Protection of Natural and Cultural Assets, Türkiye

Climate Justice Coalition, Türkiye

Kazma Birak Campaign Coordination Committee, Türkiye

En Ecocide, Türkiye
Ukrainian Nature Conservation Group, Ukraine
Free Svydovets, Ukraine

The Corner House, United Kingdom

Fuel Poverty Action, United Kingdom

Prof. Bram Büscher, Wageningen University, Netherlands

Prof. dr Biljana Stojković, Faculty of Biology, Univerzitet u Beogradu, Belgrade, Serbia

Prof. dr Ljiljana Tomović, Faculty of Biology,, Univerzitet u Beogradu, Belgrade, Serbia

Prof. Dr. Bogdan Šolaja, Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, Serbia

Prof. Dr. Branimir Grgur, Faculty of Technology and Metallurgy University of Belgrade, Serbia

Prof. Dr. Giuseppe Mastruzzo, International University College of Turin, Italy

Prof. Dr. Lidija Djokic, University of Belgrade, Serbia

Prof. Dr. Miomir Kostic, University of Belgrade, Serbia (retired)

Prof. Filipe Calvão, Geneva Graduate Institute, Switzerland

Prof. Giuseppe Mastruzzo, International University College of Torino, Itália

Prof. Maja van der Velden, University of Oslo, Norway

Prof. Markus Kröger, University of Helsinki, Finland

Prof. Maya van der Velden,Universidade de Oslo, Norway

Prof. Ugo Mattei, University of Turin, Italy

Prof. Zoran Radovanović (retired), Faculty of Medicine, Belgrade, Serbia

Prof. Ratko Ristić, Univerity of Belgrade, Serbia

Ana Vitória Alkmim, Interdisciplinary Centre of Social Sciences (CICS.NOVA), Lisbon, Portugal

Dr. (Agr. For. Sci.) Helvi Heinonen-Tanski, Finland

Dr. Adrian Lahoud, Royal College of Art, London, United Kingdom

Dr. Al Gedicks, University of Wisconsin-La Crosse, Wisconsin, USA

Dr. Alevgul H. Sorman, Basque Centre for Climate Change (BC3), Spain

Dr. Alexander Dunlap, Boston University, USA & University of Helsinki, Finland

Dr. Alison Laurie Neilson, Interdisciplinary Centre for Social Sciences, NOVA University, Lisbon, Portugal

Dr. Astrid Ulloa, Universidad Nacional de Colombia

Dr. Carlos Tornel, Independent Scholar, México

Dr. Claudio Cattaneo, Masaryk University, Brno

Dr. Diego Andreucci, University of Barcelona, Spain

Dr. Dragana Đorđević, ICT Metallurgy -, University of Belgrade, Serbia

Dr. Dražen B. Zimonjić, Member, Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, Serbia

Dr. Ecehan Balta, Independent Researcher, Turkey

Dr. Elliot Honeybun-Arnolda, University of East Anglia, United Kingdom

Dr. Eric Bettis, Wayne State University, United States

Dr. Filip Alexandrescu, Research Institute for Quality of Life, Romania

Dr. Filka Sekulova, Universitat Oberta de Catalunya, Spain

Dr. Gabriel Girigan, „Lucian Blaga“ University of Sibiu, România

Dr. Godofredo Pereira, Royal College of Art, London, United Kingdom

Dr. Gustavo García-López, Center for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Hanne Cottyn, Ghent University, Belgium

Dr. Hannu L. Suominen, Marine Microbiologist, Finland

Dr. Hans Eickhoff, Interdisciplinary Centre of Social Sciences (CICS.NOVA), Lisbon, Portugal

Dr. Ioana Bunescu, “Lucian Blaga” University of Sibiu, Romania

Dr. Irina Velicu, Center for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Jari Natunen, PhD Biochemistry, chair of MiningWatch Finland

Dr. Jean Leon Boucher, Senior Researcher, The James Hutton Institute, Scotland

Dr. Joám Evans, Åbo Akademi University, Finland

Dr. Jonas Van Vossole, Ecology and Society Lab, Center for Social Studies, Coimbra University, Portugal

Dr. Jonathan Kishen Gamu, University of Sheffield, United Kingdom

Dr. Ksenija Hanacek, Autonomous University of Barcelona, Spain & University of Helsinki, Finland

Dr. Louise Guibrunet, National Autonomous University of Mexico, Mexico

Dr. Maarit Laihonen, University of Eastern Finland, Finland

Dr. Marcin Zaród, SWPS University Warsaw, Poland

Dr. Maria Elena Indelicato, Center for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Mariana Walter, UAB, Spain

Dr. Marianne Juntunen, PhD Biochemistry,  MSc Tech, Finland

Dr. Mark Levene, Emeritus fellow, University of Southampton, United Kingdom.

Dr. Marta Conde, Autonomous University of Barcelona, Spain

Dr. Mike Hannis, Bath Spa University, United Kingdom

Dr. Nenad M. Kostić, retired professor at Iowa State University &  TAMUC-Commerce, USA

Dr. Paul Hodge, University of Newcastle, Australia

Dr. Paula Sequeiros, Centre for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Renata Pacheco, University of Lisbon, Portugal.

Dr. Roberto Cantoni, Universitat Autònoma de Barcelona, Spain

Dr. Sheila Holz, Center for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Silvia Maeso, Centre for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Dr. Stefania Barca, University of Santiago de Compostela, Spain

Dr. Steven H. Emerman, Malach Consulting, USA

Dr. Susanna Myllylä, Associate Professor, University of Eastern Finland, Finland

Dr. Susanne Hofmann, Visiting Fellow, London School of Economics, United Kingdom

Dr. Tarja Richard, Director for Managing Authority, Finland

Dr. Valer Simion Cosma, ”Lucian Blaga” University of Sibiu, România

Dr. Will Lock, University of Sussex, United Kingdom

PD Dr. Heike Hübener, University Gießen, Germany

Professor John Barry, Queen’s University Belfast

Professor Vesa Puuronen, University of Oulu, Finland

André Pereira, PhD candidate, University of Lisbon, Portugal

Caroline Seagle, PhD Candidate, Department of Anthropology, McGill University, Montreal, Canada

Ciarán Ó Briain, Independent Scholar / PhD Candidate, Ireland

Cristiano Pereira, PhD Candidate, ISCTE-IUL, Portugal

Elena Gálvez, PhD Candidate, University of Coimbra, Portugal

Ernesto Deus, PhD.,Centre for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

Federico Demaria, Associate Professor in ecological economics, University of Barcelona, Spain

Guilherme Castelbranco de Guimarães Serôdio, ISCTE-IUL, Portugal

Helena Sabino Antunes, PhD Candidate, Universidade de Salamanca, Spain

Hestia Delibas, PhD candidate, Center for Social Studies, University of Coimbra, Portugal

İlksen Dincer Bas, End Ecocide Türkiye, Türkiye

Ioana Savin, postdoc researcher, Lucian Blaga University of Sibiu

Jesse Segura, PhD candidate, University Autonoma de Barcelona, Spain

Joana Sá Couto, PhD Candidate, University of Lisbon, Portugal.

Kaya Schwemmlein, PhD candidate, University of Lisbon, Portugal

Line Algoed, PhD Researcher, Vrije Universiteit Brussel, Belgium

M.Sc. Geotechnical Engineer, Peter W. Brandt, Finland

Maria João Horta Parreira, CICS.NOVA, FCSH-NOVA, Portugal

Mariana Riquito, PhD Candidate in Social Studies, University of Amsterdam, Netherlands

Michiel Köhne, Wageningen University, Netherlands

Mikuláš Černík, PhD candidate, Department of Environmental Studies, Masaryk University, Cz Rep

MSc Chemical Engineering, Leif Ramm-Schmidt, Finland

Niina Helistö, Surveyor, former mine supervisor, founder of Rajat Lapin kaivoksille ry, Finland

Pedro Fidalgo, PhD Candidate, Centre for Social Studies University of Coimbra, Portugal

Ramón Balcázar Morales, PhD Candidate in Rural Development, UAM Mexico

Rodolfo Pezzi, PhD candidate, Trinity College Dublin, Ireland

Ruta Śpiewak, Assistant Professor, Polish Academy of Sciences, Warsaw, Poland

Tiago Patatas, PhD Candidate in Architecture Research, Royal College of Art, United Kingdom

Vera Ferreira, PhD Candidate, University of Lisbon, Portugal

FUSNOTE

  1. Informacije je dostavio DG GROW 09-11-2023. Već́ u Žalbi iz 2020. na Horizont 2020 projekat MIREU, potpisnik „Não às Minas Montalegre“ iz Portugala obavestio je DG GROW o upitnim poslovnim praksama Lusorecursos-a. Sa nedavnim korupcijskim skandalom u Portugalu, kompanija je, uključujući njihove posrednike Iberijski održivi rudarski klaster (ISMC) i klaster Portugalski mineralni resursi (ACPMR), isključena iz prijave za finansiranje Horizonta Evropa „Li4Life“. Uprkos tome što je nalog za pretres portugalskog javnog tužioca podjednako usmeren na direktore uprave za rudarstvo DGEG na osnovu „ilegalnih koristi“ za umešane kompanije, Komisija nastavlja svoje učešće u RMW
  2. Primeri uključuju tragediju Borba iz 2018. u Portugalu, sa 5 žrtava, hapšenje javnih zvaničnika u vezi sa rudnikom Orivesi u vlasništvu Dragon Mining-a u Finskoj, ili tekuće krivično gonjenje 16 rudarskih zvaničnika u vezi sa ponovnim otvaranjem rudnika Aznalkolar u Španiji. Samo u Španiji, Iberijska rudarska opservatorija (www.minob.org) je dokumentovala više od 30 slučajeva korupcije i administrativnih prekršaja povezanih sa rudnicima, dok se sama Evropska komisija suočava sa tekućom istragom Evropskog ombudsmana u vezi sa korišćenjem fondova Horizonta u nezakonitom rad rudnika San Finks.
  3. EEB https://eeb.org/critical-raw-materials-regulation-vote/
  4. Za razliku od Norveške, Nemačke, Španije, Luksemburga, Holandije i Danske, nijedna država članica do sada nije ratifikovala Konvenciju o autohtonim i plemenskim narodima (ILO 169). Kao deo potpisnika pisma, Sami naglašavaju: gubitak zemlje utiče na uzgoj irvasa, lokalnu ekonomiju, kulturu Samija, zdravlje i dobrobit. Sami tradicije i kultura će nestati ako nestane uzgoj irvasa. Evropski projekat kojim upravlja Komisija mora prepoznati i zaštititi prava autohtonog naroda Samija na njihove zemlje koje su tradicionalno posedovali, okupirali i koristili, uključujući i one kojima su imali pristup za svoje izdržavanje i tradicionalne aktivnosti.
  5. European Commission’s 3rd EU Raw Materials Scoreboard
  6. AGEMERA, BIORECOVER, CROCODILE, ENICON, EXCEED, GREENPEG, illuMINEation, INFACT, ION4RAW, ISAAC, MADITRACE, MIREU, NEMO, NEXT, PACIFIC, RAWMINA, RIA CICERO, S34I, SecREEts, SEMACRET, SOLCRIMET, SUMEX, TARANTULA, VAMOS, VECTOR; reference na: https://docs.google.com/spreadsheets/d/1BKz2hMNSg1gwApu5D27u0Inv0mbE-yhWGMPphG3eyVc/edit?usp=sharing
  7. Od 25 ispitivačkih konzorcijuma o kojima je reč, 15 je, uz podršku upravnih agencija Komisije ERC-EA, EASME i HaDEA, odbilo da stavi na raspolaganje zainteresovanom civilnom društvu svoje ugovore o dodeli sredstava i delove o tome kako nameravaju da oblikuju percepciju javnosti, pozivajući se na „poslovne tajne“ i „intelektualnu svojinu“ koja navodno nadmašuje interes javnosti (AGEMERA, BIORECOVER, EXCEED, GREENPEG, illuMINEation, MIREU, NEMO, NEXT, RAWMINA, SecREEts SEMACRET, SOLCRIMET, SUMEX, TARANTULA,VECTOR). // Šef sektora za sirovine EASME, Marcin Sadovski, na radionici „Društveno prihvatanje u sektoru sirovina“ iz 2018: „očekuje se da će se projekti finansirani u okviru Horizonta 2020 pozabaviti […] uticajem na svest javnosti i prihvatanje i poverenje u rudarske operacije.” // Savetnik projekta HaDEA Veronika Vule Ebonge na Nedelji sirovina 2019: „očekuje se da će akcije koje odgovaraju na pozive za 2018-2020 da […] podignu svest javnosti, prihvatanje i poverenje“.
  8. Za projekat Horizont Evrope VECTOR optužbe, uključujući nemar, su: evaluacija lokalne etike, istraživanje i dobra participativna praksa sa povratnim informacijama datim u zemljama domaćinima projekta (Nemačka, Srbija, Irska), kao što preporučuju zahtevi za ublažavanje uticaja Globalnog kodeksa Ponašanje za istraživanje u uslovima siromašnih resursa (videti §1, §2, §3, §4, §8, §9, §10). Barem u Srbiji, §21 je prekršen tako što član VECTOR-a nije otkrio nameru i obim kontakata ostvarenih sa lokalnim zajednicama. Upotreba mašinskog učenja za identifikaciju povoljnih oblasti za eksploatacione aktivnosti u Evropi i neuključivanje stručnjaka za ljudska prava i nezavisnih savetnika može biti u suprotnosti sa Uputstvom o potencijalnoj zloupotrebi istraživanja, pošto aktivnosti VECTOR-a uključuju manjinske i ranjive grupe i razvija društvene i bihevioralne tehnologije profilisanja koje bi mogle biti zloupotrebljene za stigmatizaciju, diskriminaciju, uznemiravanje ili zastrašivanje ljudi. Na kraju, ali ne i najmanje važno, sva 4 člana VECTOR-ovog etičkog upravnog i savetodavnog odbora nisu oslobođena sukoba interesa u informisanju interdisciplinarnog projekta sirovina o javnom prihvatanju i sukobima u rudarstvu: Najmanje dva savetnika imaju ili još uvek služe kao korporativni branioci u različitim slučajevima prevare, podmićivanja i korupcije visokog profila, na primer, za Eurasian Natural Resources Corporation (Kazahstan, Afrika), Rio Tinto (rudnik Simandou, Gvineja), Alstom (Tunis) i Atalaya Mining Plc (Španija). Prema sopstvenom izveštaju jednog od savetnika i, pored istorije rada sa partnerom VECTOR-a i konsultantskom kućom za rudarstvo Satarla Ltd, on je, početkom 2000-ih, „kupovao dinamit u radnji na uglu [u Potosiju, Bolivija] da bi ga predao kao poklon zanatskim rudarima srebra“. Treći savetnik „nudi da pomogne kompanijama da zarade i zadrže […] odobrenje od strane zajednica“ preko sopstvene savetodavne firme, nakon što je objavio članak „Dobijanje društvene licence“ za projekat preseljenja u Dingletonu (koautorstvo sa anglo-američkim zaposlenim), društveno-ekološki sukob oko južnoafričkog površinskog rudnika Sišen, u vlasništvu Kumba Iron Ore. Četvrti član, dugogodišnji službenik francuskih vojnih snaga, uključujući i tokom francuskih operacija protiv pobunjenika Serval i Barkhane u Maliju, objavljuje o operacijama ublažavanja i rešavanja sukoba, uključujući kako ishodi oružanog sukoba i upotreba tehnologije u savremenom ratovanju mogu „biti primenjeni u drugim misijama… kao što su operacije pacifikacije“, na primer, protesti francuskih žutih prsluka. Za dostupne izvore, kontaktirajte mineria@ecologistasenaccion.org.
  9. https://euobserver.com/green-economy/157619
  10. Ovi programi uključuju INFACT, NEMO, RAWMINA, INTMET i BioMOre, od kojih mnogi nose komponentu „društvene dozvole“.
  11. https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2021-0468_EN.html
  12. Na primer, predlog Touro Copper u Španiji planira jalovište visoko 81 metar samo 200 metara uzvodno od sela Arinteiro. Dok Brazil i Ekvador zabranjuju jalovište na manje od 10 km uzvodno od potencijalno pogođenih zajednica, a Kina ih zabranjuje na udaljenosti manjoj od 1 km, zakonodavstvo EU ne nameće ograničenja
  13. https://www.europarl.europa.eu/cmsdata/243324/Hearing%2002.12.2021%20testimony%20Emerman.pdf
  14. Potpisnici smatraju da su rudarski otpad, direktiva o otpadu iz iskopavanja i srodne BAT norme nedovoljne. Pritisak zbog ubrzanog izdavanja dozvola i poništavanje dokaza u korist korporativnog nedoličnog ponašanja u evropskim propisima, uključujući CRMA, pogoršava socioekološke uslove u Evropi i šire.
  15. Certej 1971; Aznalcóllar, 1998; Baia Mare i Baia Borşa, 2000; Aitik, 2000; Sasa, 2003; Malvési, 2004; Ajka, 2010; Talvivaara, 2012; Kostajnik, 2014; Kittilä/Suurikuusikko, 2015; Cobre Las Cruces, 2019; Kevitsa, 2023.
  16. Pitron, G.; Pérez, J.-L. (2019). Le vert n’est pas vert! [film]. Paris: Arte France.
  17. Savetodavno veće Evropske akademije nauka (EASAC), izjava iz 2023. „Podmorsko rudarenje: procena dokaza o budućim potrebama i uticajima na životnu sredinu“. https://easac.eu/publications/details/deep-sea-mining-assessing-evidence-on-future-needs-and-environmental-impacts
  18. „Danas, u zavisnosti od metala u pitanju, oko tri puta više materijala treba da se premesti za istu eksploataciju rude kao pre jednog veka, sa istovremenim povećanjem narušavanja zemljišta, implikacija na podzemne vode i korišćenja energije“. Međunarodni panel resursa (2011). Odvajanje korišćenja prirodnih resursa i uticaja na životnu sredinu od ekonomskog rasta. Najrobi: UNEP. Na: https://www.ourenergypolicy.org/wp-content/uploads/2014/07/decoupling.pdf
  19. U Rumuniji, predloženi rudnik Rovina ima 0,16% bakra i bio bi drugi po veličini u Evropi.
  20. Bolger, Meadhbh, Diego Marin, Adrien Tofighi-Niaki, and Louelle Seelmann. „‘Zeleno rudarenje‘ je mit: slučaj smanjenja potrošnje resursa u EU.“ Brisel: Evropski biro za životnu sredinu, Prijatelji Zemlje Evropa, 2021, p.14. https://friendsoftheearth.eu/wp-content/uploads/2021/09/Methodology-considerations-Annex-to-green-mining-is-a-myth.pdf.
  21. Dunlap, Alexander. „Zelena ekonomija kao suzbijanje pobune, ili ontološke osnove za trajnu ekološku katastrofu.” Politika zaštite životne sredine i nauka, 2023, 39–50.
  22. Michaux, Simon P. „Iskopavanje minerala i granice rasta.“ Geološki zavod Finske: Espoo, Finska, 2021, 1–72.; delimično izložen od strane Sajmona Mišoa pred GD GROW, 18. novembra 2022.
  23. Dunlap, Alexander. „Širenje ’zelene’ infrastrukturne štete: mapiranje sukoba i socioekoloških poremećaja unutar transnacionalne energetske mreže Evropske unije.“ Globalizacije 20, br. 6 (2023): 907–31, https://doi.org/10.1080/14747731.2021.1996518.
  24. Prigovor podnet DG GROW Komisije, 22. novembra 2022. od strane MiningWatch Portugal
  25. 10 years of EU’s failed biofuels policy has wiped out forests the size of the Netherlands – study – Transport & Environment (transportenvironment.org) https://www.transportenvironment.org/discover/10-years-of-eus-failed-biofuels-policy-has-wiped-out-forests-the-size-of-the-netherlands-study/

Povezani članci

Poslednje objavljeno