Propusti države u slučaju Rio Tinto

Prekršeno pravo na potpuno i istinito izveštavanje o stanju životne sredine (Arhuska konvencija, Ratifikovana konvencija od strane RS) kao i član 4. Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja (“Sl. glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010)

Posedujemo dokaze da su angažovani fakulteti i Instituti Republike Srbije odbili da učine javnim poslove i usluge koje su obavljali za kompaniju Rio Tinto, a pod izgovorom obaveze koja je proistekla iz Ugovora kompanije sa njima. Kompanija Rio Tinto tvrdi da je tehnologija službena tajna, što nije sporno, ali su efekti primene takve tehnologije veoma sporni i sa stanovišta građana Srbije preči od bilo kakve obligacione obaveze. Kompanija je takođe sakrila sva imena autora Studija u Elaboratu o rezervama, kao i sva dosadašnja investiciona ulaganja, čime je direktno prekršen član 4. Zakona o slobodnom pristupu informcijama od javnog značaja. 

Na osnovu svega iznetog kompanija u javnosti manipuliše podacima o investionim ulaganjima, koja se jednom prilikom procenjuju na 1,5 milijardi, a u drugom navratu 1,8 pa sve do 2 milijarde dolara. Takođe se manipuliše i faktički licitira sa ulaganjima u zaštitu životne sredine, pa se tako najavljuje investicija u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda vrednosti 20 miliona dolara, pa 40 miliona dolara, do kompletnih ulaganja u zaštitu životne sredine u iznosima od 100 miliona dolara pa sve do 140 miliona dolara. Kompanija forsira u javnosti i narativ da Srbija poseduje 10% svetskih rezervi litijuma, što je žestoka manipulacija. PAKT poseduje dokument US gavrmenta odnosno njihovog Nacionalnog instituta za mineralne rezerve iz 2021. godine u kojem se kaže da Srbija poseduje 1,53% potvrđenih svetskih rezervi litijuma! Na ovaj način se ddirektno krši Arhuska konvencija i uskraćuje pravo građanima Srbije na potpuno i istinito izveštavanje.

Sve potvrdila Odluka kancelarije Poverenika da nam fakulteti dostave dokumenta!

Prekršen član 7. Zakona o rudrstvu i geološkim istraživanjima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

Jedan od osnovnih argumenata za sprečavanje realizacije Projekta „Jadar“  pronalazi se u članu 7. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u kojem se navodi da „Nosilac istraživanja i nosilac eksploatacije ne može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, koje ima dospele a neizmirene obaveze po osnovu: javnih prihoda, javnih davanja u vezi ranijih istraživanja ili eksploatacije, nezakonitog istraživanja, odnosno nezakonite eksploatacije, kao i ako ima neispunjene obaveze u vezi sanacije i zaštite životne sredine i kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu.“

Ovo je bitan kontekst njihove ekološki i zdravstveno destruktivne prakse po svetu, osuđujućih krivičnih postupaka i postupaka za naknadu štete!!!

Prekršen član 33. Zakona o planiranju i izgradnji(“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018 i 31/2019)

Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen je Prostorni plan područja posebne namene, bez predhodne usklađenosti sa višim planskim aktima, kao što su Prostorni plan Republike Srbije i Prostorni plan Grada Loznice. (upućena Ustavna inicijativa)

POVREDA Člana 11. Zakona  o rudarstvu i geološkim istraživanjima(“Sl. glasnik RS”, br. 101/2015 i 95/2018 – dr. zakon):

Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” („Službeni glasnik RS“, broj 26 od 13. marta 2020) urađen bez prethodno usvojene STRATEGIJE UPRAVLjANjA MINERALNIM I DRUGIM GEOLOŠKIM RESURSIMA Republike Srbije koji je razvojni planski strateški dokument višeg reda u odnosu na Plan posebne namene.  Prostorni plan posebne namene je time nezakonito donet jer je prema odredbama iz člana 46. stav 2. tačka 3 Zakona o planiranju i izgradnji propisano da planska dokumenta (odnosno u ovom slučaju prostorni plan područja posebne namene), obavezno sadrže uslove i smernice planskih dokumenata višeg reda i razvojnih strategija.

Prekršen član 52. stav 4 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

U Prostornom planu (PPPPN) suprotno ovom članu nema kao u sastavnom delu istog Potvrde o resursima i rezervama, pa Vlada Uredbom u članu 1 utvrđujući istu, proglašava Prostorni plan područja posebne namene, bez da je sadržina istog u skladu sa zakonom. Potvrda o mineralnim rezervama bila je neophodna da se dostavi uz Prostorni plan. (Upućena ustavna inicijativa)

Prekršen član 86.Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

U članu 86. zakona propisuje se obaveza izrade dugoročnog programa eksploatacije za period od najmanje 10 godina koji treba da predstavlja stručnu podlogu za izradu Prostornog plana područja posebne namene , a što nije urađeno, pa je PPPPN za projekat „Jadar“ donet suprotno i ovom članu zakona. (Upućena ustavna inicijativa)

Prekršen član 12. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu stav 2. tačka 7.(“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004 i 88/2010)

a) NE POSTOJI ANALIZA  VARIJANTNIH TEHNOLOŠKIH REŠENjA-različitih tehnoloških rešenja od kojih bi se obrađivač opredelio za ekološki najprihvatljivije. RAZLOG: u studiji uopšte NEMA PODATAKA O TEHNOLOGIJI budućeg rudnika i metalskog kompleksa za preradu rude u litijum.

b) Ne sadrži podatke o ŽIVOTNOM VEKU RUDNIKA (20-60 godina?!?)- dakle, ni podatke o konačnom obimu otpadnih materija koje će rudnih generisati i štete koje će rudnik ostaviti narednim generacijama.

c) OBRAĐIVAČI STUDIJE TVRDE DA IM NA raspolaganju NIJE BILA  tehnička dokumenatcija u formi REVIDIRANOG IDEJNOG PROJEKTA kojom bi se garantovala primena konkretnih mera zaštite životne sredine!!!!

d) Strateška procena uticaja na životnu sredinu NE UKLjUČUJE primenu najboljih mogućih tehnologija (BAT)  iako se radi o postrojenju za koju je obavezna IPPC dozvola.

Prekršeni članovi 5 i 6 Uredbe o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom(“Sl. glasnik RS”, br. 53/2017)

Odlaganje otpada iz istraživačkih bušotina na nesanitarnu deponiju Grada Loznica bez adekvatne analize kumulativnog uticaja na životnu sredinu. Naime, prilikom izdavanja saglasnosti u obzir su uzimane samo analize otpadnog materijala i koncentracija materija, bez analize šta je sadržala isplaka koja se koristila prilikom bušenja. U obzir nije uzet ni kumulativni uticaj odlaganog otpada i njegovo mešanje sa već postojećim otpadom na nesanitarnoj deponiji u Loznici. (podneta krivična prijava)

Prekršen Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada, Prilog 2. (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2010, 93/2019 i 39/2021)

PAKT u posedu ima 7 Izveštaja o ispitivanju potencijlnog otpada koje je radio Zavod za javno zdravlje Beograd, a za potrebe kompanije Rio Tinto. U svih sedam analiza otpad je kategorisan prema Q listi iz Priloga 2. Pravilnika, kao Q 14 – Proizvodi koje njihov vlasnik odbacuje kao neupotrebljive (npr. poljoprivredni otpad, otpad iz domaćinstva, kancelarijski, komercijalni i otpad iz trgovina i sl.) umesto Q 11 – Ostaci od ekstrakcije i prerade sirovina (npr. otpad iz rudarstva, naftne isplake i dr.).

Prekršen član 10. stav 7. Zakona o zaštiti prirode (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon)

Nije sproveden postupak ocene prihvatljivosti za ekološki značajno područje „Cer“ i nije priložena Studija za ocenu prihvatljivosti, koja predstavlja obavezan postupak kojim se ocenjuje mogući i potencijalni uticaj Prostornog plana (PPPPN)na životnu sredinu, po članu 10. st.4. Zakona o zaštiti prirode.

U odeljku 3.3.1. PPPPN „Zaštita prirode i prirodnih dobara“ konstatuje se, da u svom severnom delu, područje Prostornog plana obuhvata deo MEĐUNARODNO ZNAČAJNOG PODRUČJE ZA ZAŠTITU PTICA IBA (IMPORTANT BIRD AREA), pod nazivom „Cer“ (klasifikacioni kodom RS024IBA), ukupne površine oko 19.000 hektara. Ekološki značajno područje „Cer“ je deo ekološke mreže Republike Srbije u skladu sa Uredbom o ekološkoj mreži, a na osnovu IBA programa i verifikacije predloga u okviru organizacije BLI (BirdLife International), na kome ima 130 registrovanih vrsta ptica.  Realizacija PPPPN može prouzrokovati poseban ekološki problem ugrožavanja strogo zaštićenih životinjskih vrsta na IBA području Cer. Prema podacima sa DataZone BirdLife International, na ovom području nastanjene su tri vrste ptica koje su strogo zaštićene na osnovu Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: ZELENA ŽUNA, ĆUK I SREDNjI DETLIĆ. ĆUK I SREDNjI DETLIĆ, ispunjavaju IBA C6 kriterijume, kao vrste ptica koje su ugrožene na nivou EU, a Zelena žuna IBA B2a kriterijum, kao vrsta sa povoljnim statusom zaštite koncentrisane u regionu. (upućena Ustavna inicijativa)

Prekršen član 8. Zakona o zaštiti prirode (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon)

Nije pribavljena saglasnost ministra za zaštitu životne sredine na donošenje Prostornog plana (PPPPN) koji obuhvata zaštićeno područje ili čije sprovođenje može imati značajan negativan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja.U zoni uticaja Prostornog plana nalazi se i EKOLOŠKI ZNAČAJNO PODRUČJE „Donje Podrinje“, klasifikacioni broj RS023IBA, koje se ne nalazi neposredno na predviđenom području Prostornog plana, ali obuhvata reku Drinu iz koje se zahvataju vode za projekat Jadar. (upućena Ustavna inicijativa)

Prekršeni član 8 i član 9 Zakona o zaštiti prirode (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon)

Uvidom u Centralni registar Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ustanovljeno je da u PPPPN i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja nisu navedena i uzeta u obzir sledeća zaštićena područja koja se nalazi na području prostornog plana i zoni uticaja prostornog plana na životnu sredinu: Spomenik prirode „Dobri potok“, Spomenik prirode „Stablo lipe Bela crkva“, Rezervat „Danilova kosa“ i Memorijalni prirodni spomenik „Tekeriš“. (upućena Ustavna inicijativa)

Prekršen član 54. i član 17. stav 1. tačka 4. Zakona o putevima(“Sl. glasnik RS”, br. 41/2018 i 95/2018 – dr. zakon)

Tokom 2019, 2020 i 2021 godine u više navrata na način suprotan zakonu o putevima i pravilima saobraćaja vršen je vanredan prevoz  teških mašina bez pratnje Policiskih službenika i to po nalogu kompanije Rio Tinto. Prevoz je vršen kamionima sa više osovina težine preko 20 tona, na koji su bile natovarene mašine za istražne radove težine preko 30 tona, a koji su se kretali nekategorisanim putevima  u mestu Gornje Nedeljice i  Brezjak, i tom prilikom su  prelazili i preko mosta u Gornjim Nedeljicama preko kog je zabranjen prevoz teških mašina, na koji način su izazvali oštećenje i uništenje nekategorišanih puteva, i mosta preko reke. (podneta prijava)

Prekršen je član 15. i 24. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ( „ Sl. glasnik RS „ br. 62/2006, 65/2008- dr. zakon ) 

Rešenja o promeni namene zemljišta iz poljoprivrednog u zemljište u građevinskom području suprotna su odredbama članova 15, 24, Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zbog toga što nisu poštovane odrebde navedenih članova kojima se definiše da se poljoprivredno zemljište može koristi za poljoprivrednu proizvodnju, i da se ne može koristiti u druge svrhe osim u slučajevima i pod uslovima predviđenim tim zakonom.  U članu 24 propisano je obavezo postojanje saglasnosti Ministarstva za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, kao i neophodni dokazi koji se podnose uz zahtev za davanje saglasnosti ( dokaz o vlasništvu, zapisnik poljoprivrednog inspektora o zatečenom stanju, dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi i projekat rekultivacije ) . Ovakva saglasnost Ministarstva ne postoji niti je tražena  .

Prekršeni su članovi 4. i 10 Zakona o šumama ( „ Sl. glasnik RS „ br. 30(2010- dr. zakon ) 

Prilikom donošenja rešenja o promeni namene iz šumskog u zemljište u građevinskom području nije se vodilo računa o tome da su očuvanje, zaštita i unapređenje stanja šuma delatnosti od opšteg interesa. Članom 10. ovog zakona propisan je postupak promene namene šuma i šumskog zemljišta, a taksativno je navedeno kada se može vršiti promena namene šumskog zemljišta ( kada je utvrđeno planom razvoja, ako zahteva opšti interes utvrđen zakonom ili odlukom Vlade, radi izgradnje objektata za zaštitu ljudi od elementarnih nepogoda, u postupku arondacije i komasacije, radi izgradnje ekonomskih ili stambenih objekata sopstvenika šuma na površini do 10 ari i korićenja obnovljivih izvora malih kapaciteta ako je potrebna površina šuma manje od 15 hektara). Takođe, kao i kod poljoprivrednog zemljišta i ovde se zahteva saglasnost Ministarstva za promenu namene , a propisani su i obavezni dokazi koji se prilažu uz zahtev za dobijanje saglasnosti. Takve saglasnosti ni u ovom slučaju promene namene nema. 

U zbirnim rešenjima za prenamenu zemljišta u preambuli stoji da je podnosilac zahteva bilo Odeljenje za privredu Grada Loznica, dok je udruženjima PAKT i NE DAMO JADAR iz Gradske uprave stigao odgovor da takav zahtev nikada nije bio upućen od bilo kog organa Gradske uprave!!!

Prekršen je Zakon o državnom premeru i katastru u članovima 84-90 ( „ Sl. glasnik RS „ br. 7/ 2009 – dr. zakon )

Ovim zakonom propisan je način upisa u Službi za katastar nepokretnosti, gde smatramo da je povređen posebno član 89 stav 2 u kom se kaže da se upis neće dozvoliti ukoliko bi takvim upisom došlo do promene prinudnih propisa . 

Prekršen član 274. i 275. Krivičnog zakonika Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)

Zbog toga što su tokom 2021 godine podstrekavali meštane Gornjih Nedeljica od kojih su prethodno otkupili zemljište ili ušli u konkretne pregovore oko otkupa, šume  i kuće, da vrše nezakonitu seču šume, na taj način što su im predočili da za seču šume nije potrebna prijava seče šumskom gazdinstvu, pa su isti izvršili seču velikog broja stabala drveta na nezakonit način, bez prethodne doznake ( čekića ) stabala, a potom i prodali posečena stabla lokalnoj firmi,  usled čega suprouzrokovali štetu za životnu sredinu i meštane koji i dalje žive u Gornjim Nedeljicama . O napred navedenom događaju postupalo je i preduzeće Srbija šume/šumarska inspekcija koja je konstatovala brojne nepravilnosti i dokumentovala iste. (podnete krivične prijave)

Povezani članci

Poslednje objavljeno